AktuelnoAdvokatura

prEUgovor – Izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24

04. jun 2015.
Media centar
Koalicija prEUgovor prati napredak Srbije u poštovanju političkih kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji (EU) i sprovođenju politika obuhvaćenih poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) u okviru pravnih tekovina EU (acquis communautaire) u pristupnim pregovorima

Ovaj izveštaj koalicije prEUgovor obuhvata period praćenja od oktobra 2014. do aprila 2015. u kome su zabeležena tri ključna događaja.

Prvo, okončana je izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24, uz učešće organizacija civilnog društva. Ti akcioni planovi predstavljaju dva ključna strateška dokumenta u kojima su navedene konkretne reforme koje je potrebno sprovesti i koji služe kao preduslov za početak pregovora u okviru pomenuta dva poglavlja.

Glavni zaključak koji se može izvesti u vezi s postojećim nacrtima akcionih planova je taj da oni sadrže značajne smernice za reforme koje je potrebno sprovesti u okviru ta dva poglavlja, pri čemu konačne verzije treba da budu ažurirane tako što će biti predviđeni realni rokovi, resursi za sprovođenje i drugi aspekti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti i pravima žrtava krivičnih dela. Drugo, primećeno je očigledno nazadovanje u oblasti vladavine prava, pre svega kad je reč o Vladinom pritisku na rad nezavisnih državnih institucija.

Takav razvoj događaja predstavlja najveću bojazan budući da te institucije deluju kao svojevrsna kontrolna provera radnji Vlade, čime se omogućuje poštovanje prava građana i rad tih institucija u okviru njihovih nadležnosti u skladu s pozitivnim pravom. Konačno, prethodni period obeležili su postupak izrade novog Zakona o policiji i nekoliko krugova javne rasprave. Budući da je profesionalna, efikasna i odgovorna policija ključni preduslov za bezbednost građana i uspešne reforme u okviru Poglavlja 24, od ogromne važnosti je da novi Zakon o policiji predvidi čvrstu osnovu za reformu policije u skladu sa standardima i najboljom praksom EU.

Generalno, napredak u oblastima obuhvaćenim preEUgovor izveštajem može se najbolje okarakterisati kao ograničen i nejednak. Kad je reč o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, ostvaren je izvestan napredak budući da su postignuti dogovori o integrisanju sudstva i jedinica civilne zaštite na severu Kosova. Civilna i demokratska kontrola oružanih snaga nazadovala je budući da su nezavisne državne institucije imale teškoća u vršenju nadzora nad sektorom bezbednosti.

Pristup pravdi bio je ozbiljno ograničen zbog četvoromesečnog štrajka Advokatske komore Srbije. Kad je reč o borbi protiv korupcije, došlo je do pozitivnih pomaka, premda se dosta zaostaje u odnosu na dinamiku predviđenu strateškim planovima i programima Vlade Srbije. Nije bilo napretka u oblasti prava žena, rodne ravnopravnosti, prava dece ili procesnih prava oštećenih lica. Novi nacrt Zakona o policiji uvodi određene pozitivne promene, pre svega u vezi s profesionalnim upravljanjem ljudskim resursima, ali ne rešava goruće pitanje – politizaciju policije. Nije ostvaren znatniji napredak u oblastima migracije i azila. U vezi s borbom protiv trgovine ljudima, nije bilo nikakvog napretka, a već skoro tri godine Srbija nije usvojila strategiju i akcioni plan u ovoj oblasti.

U vezi s pomenutim oblastima, koalicija PreEUgovor predlaže usvajanje sledećih dodatnih opštih preporuka radi efikasnijeg sprovođenja neophodnih reformi:

1. Neophodno je da organizacije civilnog društva budu uključene u praćenje sprovođenja akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Budući da ti akcioni planovi sadrže smernice za najsveobuhvatniji set reformi koje je potrebno preduzeti u dve oblasti koje su najvažnije za dalju demokratizaciju i uspostavljanje vladavine prava u Srbiji, neophodno je da organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane budu uključene u proces praćenja njihove primene. To je potrebno kako bi se obezbedilo da se predviđene reforme sprovedu u predloženim rokovima, da se prava građana zaštite u tom procesu, kao i da sprovedene reforme zaista daju pozitivne efekte na terenu kako bi se ostvario napredak u najvažnijim oblastima.

2. Od ključne je važnosti što hitnije uspostavljanje delotvornih mehanizama zaštite prava žrtava krivičnih dela. Čini se da je ta oblast zaštite poslednja po prioritetu u vladinim planovima, pri čemu se sav naglasak stavlja na prava osumnjičenih, optuženih i osuđenih, a zaboravlja se da radi valjanog krivičnog gonjenja i kažnjavanja učinilaca krivičnih dela država treba da zaštiti, na sve načine, žrtve tih dela (propisivanjem hitnih zaštitnih mera, uspostavljanjem službi za žrtve, adaptiranjem posebnih prostorija za audio-vizuelno saslušavanje žrtava itd). Štaviše, prava žrtava krivičnih dela nisu adekvatno obuhvaćena akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, što navodi na zaključak da Vlada Srbije nema nameru da rešava ta pitanja u skorijoj budućnosti.

3. Neophodno je da Vlada Srbije uloži znatan napor kako bi obezbedila poštovanje načela vladavine prava. U izveštajnom periodu došlo je do ozbiljnog pogoršanja kad je reč o demokratskim vrednostima, podeli ovlašćenja između grana vlasti i rada nezavisnih državnih institucija. Apsolutno je neophodno da Vlada Srbije obezbedi primat prava u svom postupanju, da obrati posebnu pažnju na podelu vlasti i da osigura da državne institucije i državna uprava deluju u skladu sa ograničenjima propisanim domaćim propisima.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

28. feb 2023.
Slobodan Simeunović iz sela Kruševica kod Lazarevca, osuđen je prošle godine jer je vozio automobil bez isprava. Ipak, on niti zna da vozi niti je u ta kola ikada ušao. Ovo je priča o njegovoj borbi da dokaže nevinost.
28. mar 2022.
Prema finansijskim izveštajima, Pokret socijalista godinama ima samo jedno sedište – ono u Beogradu. Međutim, istraživanje CINS-a pokazuje da stranka ministra Aleksandra Vulina ima odbore širom Srbije, da plaća kiriju, a te troškove ne prijavljuje.
21. mar 2022.
Izdavanjem nekretnina koje su nasledili od Saveza komunista Jugoslavije, SPS već godinama finansira svoj rad. Među njihovim „stanarima“ su i mnoge opštine, javna preduzeća i ustanove, što stručnjaci sa kojima je pričao CINS ocenjuju kao nedopustivo.
16. dec 2021.
Da bi izbegli plaćanje poreza, rukovodioci firmi se služe različitim trikovima – između ostalog ne izdaju kupcima fiskalne račune ili ne plaćaju radnicima doprinose. Često utaje milionske cifre, ali čak i kad ih država uhvati sa „rukom u medu“, prolaze sa malim kaznama. Većina dobije uslovnu kaznu zatvora, a koliko je poreskog duga država naplatila ostaje nepoznato.