Ovaj izveštaj koalicije prEUgovor obuhvata period praćenja od oktobra 2014. do aprila 2015. u kome su zabeležena tri ključna događaja.
Prvo, okončana je izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24, uz učešće organizacija civilnog društva. Ti akcioni planovi predstavljaju dva ključna strateška dokumenta u kojima su navedene konkretne reforme koje je potrebno sprovesti i koji služe kao preduslov za početak pregovora u okviru pomenuta dva poglavlja.
Glavni zaključak koji se može izvesti u vezi s postojećim nacrtima akcionih planova je taj da oni sadrže značajne smernice za reforme koje je potrebno sprovesti u okviru ta dva poglavlja, pri čemu konačne verzije treba da budu ažurirane tako što će biti predviđeni realni rokovi, resursi za sprovođenje i drugi aspekti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti i pravima žrtava krivičnih dela. Drugo, primećeno je očigledno nazadovanje u oblasti vladavine prava, pre svega kad je reč o Vladinom pritisku na rad nezavisnih državnih institucija.
Takav razvoj događaja predstavlja najveću bojazan budući da te institucije deluju kao svojevrsna kontrolna provera radnji Vlade, čime se omogućuje poštovanje prava građana i rad tih institucija u okviru njihovih nadležnosti u skladu s pozitivnim pravom. Konačno, prethodni period obeležili su postupak izrade novog Zakona o policiji i nekoliko krugova javne rasprave. Budući da je profesionalna, efikasna i odgovorna policija ključni preduslov za bezbednost građana i uspešne reforme u okviru Poglavlja 24, od ogromne važnosti je da novi Zakon o policiji predvidi čvrstu osnovu za reformu policije u skladu sa standardima i najboljom praksom EU.
Generalno, napredak u oblastima obuhvaćenim preEUgovor izveštajem može se najbolje okarakterisati kao ograničen i nejednak. Kad je reč o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, ostvaren je izvestan napredak budući da su postignuti dogovori o integrisanju sudstva i jedinica civilne zaštite na severu Kosova. Civilna i demokratska kontrola oružanih snaga nazadovala je budući da su nezavisne državne institucije imale teškoća u vršenju nadzora nad sektorom bezbednosti.
Pristup pravdi bio je ozbiljno ograničen zbog četvoromesečnog štrajka Advokatske komore Srbije. Kad je reč o borbi protiv korupcije, došlo je do pozitivnih pomaka, premda se dosta zaostaje u odnosu na dinamiku predviđenu strateškim planovima i programima Vlade Srbije. Nije bilo napretka u oblasti prava žena, rodne ravnopravnosti, prava dece ili procesnih prava oštećenih lica. Novi nacrt Zakona o policiji uvodi određene pozitivne promene, pre svega u vezi s profesionalnim upravljanjem ljudskim resursima, ali ne rešava goruće pitanje – politizaciju policije. Nije ostvaren znatniji napredak u oblastima migracije i azila. U vezi s borbom protiv trgovine ljudima, nije bilo nikakvog napretka, a već skoro tri godine Srbija nije usvojila strategiju i akcioni plan u ovoj oblasti.
U vezi s pomenutim oblastima, koalicija PreEUgovor predlaže usvajanje sledećih dodatnih opštih preporuka radi efikasnijeg sprovođenja neophodnih reformi:
1. Neophodno je da organizacije civilnog društva budu uključene u praćenje sprovođenja akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Budući da ti akcioni planovi sadrže smernice za najsveobuhvatniji set reformi koje je potrebno preduzeti u dve oblasti koje su najvažnije za dalju demokratizaciju i uspostavljanje vladavine prava u Srbiji, neophodno je da organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane budu uključene u proces praćenja njihove primene. To je potrebno kako bi se obezbedilo da se predviđene reforme sprovedu u predloženim rokovima, da se prava građana zaštite u tom procesu, kao i da sprovedene reforme zaista daju pozitivne efekte na terenu kako bi se ostvario napredak u najvažnijim oblastima.
2. Od ključne je važnosti što hitnije uspostavljanje delotvornih mehanizama zaštite prava žrtava krivičnih dela. Čini se da je ta oblast zaštite poslednja po prioritetu u vladinim planovima, pri čemu se sav naglasak stavlja na prava osumnjičenih, optuženih i osuđenih, a zaboravlja se da radi valjanog krivičnog gonjenja i kažnjavanja učinilaca krivičnih dela država treba da zaštiti, na sve načine, žrtve tih dela (propisivanjem hitnih zaštitnih mera, uspostavljanjem službi za žrtve, adaptiranjem posebnih prostorija za audio-vizuelno saslušavanje žrtava itd). Štaviše, prava žrtava krivičnih dela nisu adekvatno obuhvaćena akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, što navodi na zaključak da Vlada Srbije nema nameru da rešava ta pitanja u skorijoj budućnosti.
3. Neophodno je da Vlada Srbije uloži znatan napor kako bi obezbedila poštovanje načela vladavine prava. U izveštajnom periodu došlo je do ozbiljnog pogoršanja kad je reč o demokratskim vrednostima, podeli ovlašćenja između grana vlasti i rada nezavisnih državnih institucija. Apsolutno je neophodno da Vlada Srbije obezbedi primat prava u svom postupanju, da obrati posebnu pažnju na podelu vlasti i da osigura da državne institucije i državna uprava deluju u skladu sa ograničenjima propisanim domaćim propisima.
Ostavi komentar