Istraživačke pričeCINS-ova škola novinarstvaEkologija

Prečistač voda u Zrenjaninu: netransparentno rešenje za „ekološku bombu“

10. mar 2021.
Pecaroš na Begeju; foto: Jovan Njegović Drndak
Zbog otpadnih voda koje se izlivaju u Begej, kvalitet vode je na izlasku iz Zrenjanina već godinama loš, što dugoročno može imati posledice ne samo po okolinu nego i zdravlje ljudi. Sa druge strane, posao izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, na koju se čekalo 15 godina, dodeljen je firmi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata bez sprovođenja javne nabavke.

Pored kuće Ivice Kuručeva u Zrenjaninu protiče Aleksandrovački kanal u koji se izlivaju otpadne vode grada između ostalog i neprečišćena voda iz kanalizacije.

„Najgore je leti zbog neprijatnih mirisa i isparenja. (…) Kanalizacija se izliva tačno pored naših kuća, u gradskoj zoni. Ljudi kad pešače ovuda samo zapuše nos. To je užas“, objašnjava Kuručev, pokazujući pocrneli klima uređaj na fasadi komšijine kuće, za koji kaže da je propao usled isparenja iz Aleksandrovačkog kanala.

Ovaj kanal se uliva u reku Begej koja protiče kroz Zrenjanin, pa tako u njoj završavaju sve otpadne vode grada koje potiču od 13 zagađivača, prema podacima Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine.

Od tih zagađivača, njih šest otpadne vode izručuje u Begej bez prečišćavanja, odnosno bez uklanjanja zagađujućih materija. To su zrenjaninsko Javno preduzeće Vodovod i kanalizacija i pet fabrika.

To što se ove vode ne prečišćavaju, između ostalog, utiče da Aleksandrovački kanal i Begej na izlasku iz Zrenjanina budu lošeg kvaliteta.

Doktor Saša Petković iz zrenjaninskog Zavoda za javno zdravlje kaže da to ima negativan uticaj na okolinu i zdravlje ljudi.

„Od 24 uzorka 2020. godine svega su dva po indikatorima kvaliteta dobri. Ukoliko se ta voda koristi za navodnjavanje, rekreativne svrhe ili se koristi riba za ishranu ljudi, postoji velika verovatnoća da pojedine štetne materije uđu u lanac ishrane“, objašnjava Petković.

Podaci Zavoda koje je novinarka CINS-a analizirala pokazuju da je voda u Aleksandrovačkom kanalu poslednjih godina konstantno veoma lošeg kvaliteta.

Ispuštanje fekalne kanalizacije u reku bez prečišćavanja jeste neodgovorno postupanje sa otpadnom vodom, takoreći „prizivanje vraga”, ocenjuje Jožef Božo, profesor Više tehničke škole u Zrenjaninu. Kako objašnjava, putem fekalne kanalizacije u otvorene vodotokove ispušta se specifična crevna mikroflora.

„Time zapravo emitujemo u biosferu najvažnije, poverljive podatke o svom telu – specifične antigene, lični DNK. Praktično prizivamo patogene (izazivače bolesti, prim.nov) iz biosfere da prepoznaju naše antigene i ćelije kao domaćina za svoje razmnožavanje. Posle se pitamo kako nas virusi koji nas napadaju „odjednom“ prepoznaju kao svoju metu”, predočava profesor Božo. Ističe da je zato prečistač otpadnih voda potreban Zrenjaninu, a sa njime se slaže i doktor Saša Petković.

„Na taj način, ne bi samo industrijske otpadne vode, već i vode iz domaćinstava, bile prečišćene pre no što se upuste u recipijente (kanal i reku, prim.nov)“, objašnjava Petković. Ovakav pogon priželjkuju i stanari dela Pančevačke ulice, među njima i Ivica Kuručev koji se nada da bi se time rešio ekološki problem Aleksandrovačkog kanala.

„Obraćao sam se pokrajinskim i republičkim inspektorima za zaštitu životne sredine, za vode. (…) Dobijali smo razna obećanja, čak je bilo dogovora da će kanalizacija da se izmesti dalje (…) a da će Aleksandrovački kanal da se zacevi. (…) Sada obećavaju da će da se zacevi kada bude izgrađen prečistač.“

Neprečišćene kanalizacione i otpadne vode glavni uzrok zagađenja vode, Srbija ne ulaže dovoljno

Glavni uzrok zagađenja vode u Srbiji jesu upravo neprečišćene kanalizacione i otpadne vode, ocenila je Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije. U celom Srednjem Banatu u 2018. nije prečišćen ni kubni metar otpadne vode, isto kao u još četiri okruga u zemlji (Nišavskom, Rasinskom, Topličkom i u oblasti Grada Beograda), podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

U okviru Poglavlja 27 za pristupanje Evropskoj uniji, koje se bavi životnom sredinom, procenjeno je da više od 55 odsto ekoloških investicija treba nameniti oblasti otpadnih voda. Reč je o više od 4,2 milijarde evra od 2019. do 2044. godine samo za ovu oblast.

više

Pored otpadnih voda, opasnost po reke, jezera i kanale predstavljaju i klimatske promene čiji su efekti sve izraženiji u Srbiji.

Naime, u nedavnoj studiji Centra za vode, održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama, pri UNESCO-u, piše da zbog klimatskih promena može doći do smanjenja nivoa vode u rekama, čime će se pojačati negativan efekat otpadnih voda u već zagađenim rekama. Posledice klimatskih promena su i sve češće poplave, što bi u slučaju zagađene rečne vode moglo štetno uticati na biljni svet u okolini reke.

Investitor unapred izabran

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda prioritet je Grada Zrenjanina još od 2006. godine, sudeći po urbanističkim dokumentima koje je CINS analizirao.

Te godine Grad ovaj projekat izdvaja kao jedan od imperativa, ali petnaest godina kasnije on još nije realizovan.

„Begej čini pravu ekološku bombu. Decenijama je zagađivan i zamuljavan, tako da želimo da ga revitalizujemo. (…) Postoji opcija da se ceo projekat (izgradnje prečistača, prim.nov) finansira iz Evrope“, kazao je za list Zrenjanin 2016. tadašnji pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić.

Bez nadmetanja i odabira najboljeg ponuđača, Grad je pre nekoliko meseci izgradnju postrojenja poverio firmi Metito jutilitis iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Odluka da se sa ovom firmom sklopi posao se zasniva na Memorandumu o saradnji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i firme Metito jutilitis iz 2019, a koji proističe iz Sporazuma o saradnji Srbije i UAE, potpisanog 2013. godine. Ugovori zaključeni u skladu sa ovim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, tenderima, nadmetanjima ili drugim postupcima predviđenim zakonima Srbije.

Rade Đurić, pravnik koji se godinama bavio analizom javnih nabavki, smatra da nije dobro da se poslovi od ovakvog značaja dodeljuju bez primene redovnih procedura. Smatra da je izgradnja prečistača dobra vest, ali građani treba da znaju koliko za to zapravo moraju da plate.

Prethodno javno-privatno partnerstvo u Zrenjaninu: neuspela fabrika vode

Prethodno je u Zrenjaninu privatnoj kompaniji poverena javno-komunalna delatnost 2015. godine. Tada je Grad sklopio ugovor za uslugu prečišćavanja vode za piće sa jedinim ponuđačem na tenderu, italijanskom kompanijom Gruppo Zilio. Nakon probijanja rokova fabrika je izgrađena 2017. godine, piše Insajder. Ipak, fabrika do danas ne isporučuje vodu za piće, a portal VOICE prenosi da se zbog mogućih zloupotreba u ovom projektu trenutno vodi istraga u Odeljenju za suzbijanje korupcije novosadskog Višeg javnog tužilaštva.

„Sa druge strane, otvorena pitanja ostaju i servisiranje i popravke ovakvih sistema, koliko će to zapravo sutra koštati građane. Kad imate proceduru javnih nabavki onda i znate koliko će sutra da košta rezervni deo, te da vas neko neće ucenjivati ili uslovljavati, onda znate i moguće krajnje troškove.“

O projektu je trebalo da odluče odbornici Skupštine grada na sednici koja je zakazana po hitnom postupku za 7. novembar prošle godine.

Međutim, pre nego što je odluka i doneta novinarima je stigao poziv iz kabineta gradonačelnika da se ugovor sa Metitom potpisuje 9. novembra. Gradska skupština je samo potvrdila javno-privatno partnerstvo sa investitorom iz Emirata.

Materijal o projektu odbornicima je stigao dan pred skupštinsko zasedanje, rekla je za list Zrenjanin Svetlana Vukobratović Novković, odbornica i članica pokreta Dosta je bilo.

„Naknadno smo saznali da je već bilo zakazano potpisivanje ugovora sa Metitom. Dakle, vlast je ovu skupštinu morala hitno da održi, ali pro forma, kako bi komotnom većinom izglasala projekat.“

Predočeno je da će Metito finansirati izgradnju postrojenja, podići ga i njime upravljati narednih 25 godina. Izgradnja treba da počne najkasnije do novembra 2021. Vrednost investicije je 30 miliona evra, od čega 70 posto podrazumeva izgradnju samog postrojenja.

Po rečima potpredsednika firme Metito jutilitis Valida Madvara, Zrenjanin je prvi grad u Evropi u kojem će ova kompanija poslovati.

Osim postrojenja potrebna i uredba o ispuštanju otpadnih voda

Pored izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, važno je obezbediti da do njega na kraju dolaze vode odgovarajućeg kvaliteta i količine, da bi postrojenje moglo da ih prihvati i prečisti.

Time se bavi Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode iz 2011. godine, a čiji je jedan od autora Božo Dalmacija, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Uredba propisuje koliko smeju da budu zagađene vode iz industrijskih postrojenja i javne kanalizacije pre nego što se ispuste ili u kanalizaciju ili direktno u reku, jezero, kanal ili more.

Profesor Dalmacija objašnjava da lokalne samouprave mogu propisati i oštrije parametre od onih iz Uredbe, vodeći računa o tome kakvu industriju imaju i kakvo će postrojenje za prečišćavanje napraviti.

„Na primer, u tekstilnoj industriji se koriste deterdženti i farbe koji su teško mikrobiološki razgradivi. Zato pre ispuštanja svojih otpadnih voda u kanalizaciju moraju uraditi ozonizaciju kako bi se deterdženti i farbe smanjli na nivo koji gradsko potrojenje može da prihvati i prečisti“, navodi on za CINS i dodaje da bi adekvatan tretman otpadnih voda omogućio da se na kraju procesa dobiju biogas i fosfatno đubrivo koje bi se kasnije koristilo u poljoprivredi.

Sređivanjem kanalizacije trebalo bi se pozabaviti u susret izgradnji prečistača, smatra Božo Dalmacija.

„Ne mora to biti apriori na prvom mestu, ali treba napraviti plan upravljanja kanalizacijom, odnosno izgradnju nove kanalizacije i popravku stare. (…) Takođe, ponavljam, grad bi trebalo imati svoj akt o ispuštanju otpadnih voda u gradsku kanalizaciju.“

Međutim u zrenjaninskom Vodovodu navode da je još rano govoriti o uslovima koje kanalizaciona mreža treba da ispuni pre izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda.

Postrojenje koje u bliskoj budućnosti uspešno prečišćava otpadne vodu za Ivicu Kuručeva, poučenog ranijim iskustvima, ipak je, kako kaže, misaona imenica.

„Dobijali smo razna obećanja. (…) Uz silno dosadašnje mučenje i maltretiranje sa njima, imam dozu velike sumnje“, zaključuje on.

Mentorka: Teodora Ćurčić

 

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Tekst je nastao uz podršku WWF Adria-Srbija na projektu ‘Da nam klima štima‘ koji finansira Vlada Švedske. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove WWF Adria-Srbija ni donatora.

 

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
2 Komentara
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Dušan
Dušan
10 mar 2021 22:56

Problem otpadnih voda je vrlo kompleksan i dugo traje i krajnje je vreme za rešavanje, posebno u gradovima na malim vidotocima kao Subotica (delom rešeno), Sombor (većim delom rešeno), Zrenjanin, Kikinda, Vršac, Vrbas, Kula, Bačka Topola, Leskovac, Niš, Pirot, Zaječar, Bor, Kragujevac (delom rešeno), Novi Pazar, Kraljevo, Kruševac, Čačak, Užice, Valjevo…i mnogi drugi. Bojim se da te 4,2 milijarde neće biti dovoljne već će višestruko biti prevaziđene. A tu su i Beigrad, Novi Sad, Šabac, Smederevo. ..Šteta joju nam je EU nanela sankcijama ( oko 100 milijardi) i bombardivanjem(oko 100 milijardi), pa ako žele čistiji Dunav, neka priznaju krivicu i neka zalegnu sa novcima umesto da samo ukazuju na katastofalno stanje. Tu je i problem depinija cvrstog otpada kao i termoelektrane (emisija SO2 i odlaganje šljake i sanacija površinskih kopova) i još mnogo toga.

siki
siki
12 mar 2021 19:39

Mislim da bi direktor vodovoda trebalo nesto da kaze na ovu temu a na osnovu visegodisnjeg pracenja celokupne situacije…

Povezano

18. okt 2024.
Kada kompanije nanesu štetu životnoj sredini, njima i njihovim rukovodiocima se u privrednim postupcima izriču kazne ispod zakonskog minimuma. Krivične prijave su retke. CINS analizira zašto je to tako i šta su moguća rešenja.
04. mar 2024.
O kvalitetu vazduha se u Srbiji priča godinama, a poznato je i da smo najgori u Evropi po prevremenim smrtima zbog zagađenja. Pogledajte šta pokazuju novi satelitski podaci do kojih je CINS došao u saradnji sa kolegama iz Evropske mreže data novinara.
28. dec 2023.
U ovoj godini CINS je pored istraživačkih tekstova objavio i dva podkasta i tri kratka, dokumentarna filma. Izdvajamo samo neke od onih koje su vam se najviše svidele.
09. nov 2023.
„Po meni ljudi koji se bave javnim zdravljem u razvijenijim zemljama i koji se bave javnim zdravljem kroz problem zagađenja vazduha, ja mislim da oni kad vide da kod nas umre 10 hiljada ljudi godišnje od zagađenja vazduha da se krste i levom i desnom rukom. U tom svetu to je neprihvatljivo veliki broj, to je broj koji treba da bukvalno upali sve alarme da ozbiljno nešto nije u redu“, kaže u intervjuu za CINS profesor Vladimir Đurđević.