Prazne klupe i profesorski džepovi

Blokade na fakultetima širom Srbije i dalje traju, a bilo je štrajkova i u pojedinim osnovnim i srednjim školama. Država nije ostala nema – prosvetarima su smanjene plate. U ovoj epizodi Glasne žice govorimo o položaju prosvetnih radnika u Srbiji i kako žive nakon što su im primanja drastično umanjena. Ali i o tome kakav je danas položaj onih čiji je posao da šire znanje.

Autor: Stefan Marković

Urednik: Vladimir Kostić

Muzika: Rade Sklopić

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije

STEFAN MARKOVIĆ: Gde smo mi sada?

ĐORĐE MAMULA: Trenutno se nalazimo u Ulici kralja Petra, jednoj od centralnih i najstarijih ulica u Beogradu. Arheolozi predpostavljaju da je još u rimsko doba ova ulica imala sličnu trasu. Pronađeni su i ostaci rimskog foruma na raskrnici Kneza Mihaila i Kralja Petra….

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kao što možeš da čuješ, nalazim se na turističkoj turi u Ulici kralja Petra u centru Beograda. Godinama živim u Beogradu. Volim istoriju. Ali za mnoge stvari sada čujem prvi put, a neke je dobro da obnovim.

ĐORĐE MAMULA: Kafana znak pitanja je jedan jako interesantan objekat. Kafana je promenila dosta imena. Dakle, različita imena je imala. Ali 1870-ih je dobila naziv Znak pitanja, jer je novi vlasnik nazvao kafanu, Kafana preko puta Saborne crkve i sveštenik se naravno požalio… Nije bilo, u tom periodu, u redu… Ispalo je da se na neki način ruga crkvi, jer se zove Kafana preko puta crkve i onda je taj vlasnik stavio Znak pitanja…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moj turistički vodič je Đorđe Mamula. Mlad čovek koji odlično radi svoj posao… A turista ima na pretek. Neki vole ozbiljnije upoznavanje sa Beogradom, a nekima je dovoljan i samo centar grada.

ĐORĐE MAMULA: Samo Kalemegdan tvrđava i ovaj deo ovde oko Saborne crkve. Naravno i Hram Svetog Save ili Muzej Nikole Tesle… Neki restoran gde imaju da probaju rakiju, vino i tako…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali ako si pomislio da ću se u ovoj epizodi Glasne žice baviti turizmom… ili istorijom Beograda… grešiš. (UBOD)

Đorđe Mamula nije samo turistički vodič. Đorđe je pre svega profesor istorije u Devetoj beogradskoj gimnaziji. (UBOD)

I on kao i mnoge druge njegove kolege nastavnici radi posao sa strane, između ostalog, jer su plate u prosveti male. (UBOD)

ĐORĐE MAMULA: Ja mislim da sve moje kolege rade još jedan, a neki rade i tri posla. To jest, dva posla pored škole. 

STEFAN MARKOVIĆ: Je l’ to ilustruje situaciju profesora u Srbiji?

ĐORĐE MAMULA: Tako je. To najbolje ilustruje situaciju. Ja sam nastavio da se bavim turizmom i zbog finansija, ali i zato što volim taj posao.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali sigurno znaš šta se sada desilo sa prosvetarima i kako je njihov i onako loš položaj doveden do same provalije egzistencije.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sa jedne strane, nastavnicima i učiteljima u osnovnim i srednjim školama, stiglo je smanjenje plata… onda je doneta i uredba Vlade kojom se smanjuje novac za fakultete u blokadi… a samim tim i profesorima koji tu predaju.

I to je na neki početak jedne nove borbe… ovog puta za puko preživaljvanje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković a ti slušaš novu epizodu CINS-ovog podkasta Glasna žica.

U ovoj epizodi govorim o tome kakav je položaj prosvetara u Srbiji. Kako žive nastavnici sa smanjenim platama… a kako univerzitetski profesori.

A zaviriću iza vrata Ministarstva prosvete da vidim… odnosno, čujem kako situacija sa obrazovanjem izgleda iz tog ugla.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zašto uopšte neko poželi da bude nastavnik? Posao je naporan. Deca znaju da budu bezobrazna. Roditelji nekada bezobrazniji od dece. I na kraju dana. Plate su realno baš male.

Zato sam pitao profesora Đorđa Mamulu, koji danas predaje istoriju u jednoj beogradskoj gimnaziji, kako je izgledalo kada je odlučio da to zaista bude njegov poziv.

ĐORĐE MAMULA: Najčešće pitanje je bilo, šta ćeš ti s time? Je l’ ćeš da radiš u školi? I sad, ja sam istoriju oduvek voleo. Meni to pitanje nije smetalo. Jer kao idem ka nekom svom cilju, studiram ono što volim. Ali posle kad sam počeo da radim u školi, a i pre toga, to pitanje možda najbolje govori o tome kako društvo gleda na ljude koji rade u školi. Kako je to prosto kao… Kao da sam rekao da ću da budem rudar u Aljaskoj… U Aljasci. Ili ne znam… kao da idem da radim u neki kamenolom, otprilike.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Najčešće moji prijatelji i poznanici koji rade kao prosvetari imaju priču o tome kako ih je nadahnuo neki učitelj ili profesor… pa su i oni hteli da postanu takvi.

Ipak, neki, kao što je Đorđe Mamula, izgleda da su bili predodređeni za ovaj poziv.

ĐORĐE MAULA: Moj pradeda se rodio u školi.

STEFAN MARKOVIĆ: Stvarno?

 ĐORĐE MAMULA: Da u to vreme. U Kraljevini Srbiji. Tu se rodio moj pradeda 1901. bukvalno u školi jer su ovaj oni tada živeli živeli u školi kad je on počeo tek da radi kad je bio učitelj u toj seoskoj školi 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pored toga, i njegova majka je profesorka klavira. 

ĐORĐE MAMULA: Tako da ovaj i eto hajde možda i genetski od njega sam nasledio to i od majke.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I eto ga… danas je on profesor…ali i turistički vodič. Ipak, žongliranje između dva posla je sasvim sigurno naporo.

ĐORĐE MAMULA: Iscrpljujuće. Desi se da imam turu ujutru u devet. I završim turu do 12 (…) 0:40 Pričam tri sata ili tri i po sata i on da imam vremena sat, sat i po da jedem nešto i u dva sata u školu. Ili obrnuto. Od osam do dva sam u školi, a tura je popodne, od tri, četiri, pet. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Prosvetari izgleda da nikada nisu živeli bogznakako. Đorđe Mamula je u arhivu naleteo na podatak da su nastavnici u Kraljevini Jugoslaviji praktično krpili kraj sa krajem.

ĐORĐE MAMULA: Sećam se jednog dokumenta profesor treće gimnazije 30-ih godina se žali otprilike kako sa svojom platom nema dovoljno da da plaća kiriju i kako tada se tad se plata povećavala na svakih ne znam pet godina recimo ili 10 godina i sad svako kao i danas isto ali dobijali su neke kvote veće i onda se on žalio kako početnik i nastavnik nema uslova da da živi. Onda recimo to mi isto zanimljivo bilo ovaj kad sam nešto skoro pričao baš ovaj uh sa nekim kolegama da na primer u SFRJ u Jugoslaviji recimo 70-ih 80-ih jedna stjuardesa. recimo sa svojim dnevnicama Aviogeneksa je imala veću platu nego lekar. A lekar imao veću platu nego prosvetni radnik. Tako da eto vidite mislim bizarna situacija. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): E sada o jednoj drugoj situaciji. Da zaboravimo i kraljeve i komuniste… U studiju smo. Kraj je aprila 2025. dok Đorđe i ja snimamo intervju.

Povod za naš razgovor je novi šamar koji je usledio za prosvetare.

Učenici starijih razreda su stupuli u blokadu. Nastavnici u štrajk. A vlast nije ostala nema na to.

Smanjene su im plate!

STEFAN MARKOVIĆ: Za koliko je umanjena?

ĐORĐE MAMULA: Za dosta.

STEFAN MARKOVIĆ: Za dosta?

ĐORĐE MAMULA: Da.

STEFAN MARKOVIĆ: Koliko ste primili ako nije tajna?

ĐORĐE MAMULA: Nije tajna. 13.400.

STEFAN MARKOVIČ: 13.400. 

ĐORĐE MAMULA: Da. Prvi deo. Prvi deo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zamisli da ti na račun leuđgne tolika plata. Šta prvo plaćaš? Račun za struju ili jogurt?

Međutim, ni Đorđu baš nije najjasnije kako je obračunato smanjenje plata.

STEFAN MARKOVIĆ: Kako se… Kako su oni to računali sada? Je l’ vama jasna ta…

ĐORĐE MAMULA: Ne. U svakoj školi je bilo drugačije i svaki profesor je dobio drugačije. Jer ja sam video da je jedan profesor dobio platu od 250 dinara samo. Tako da je neko je dobio 5 dinara. Ja ne znam kako je to kako je kako su to obračunali.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pa kako će sa tolikim umanjenjem?

ĐORĐE MAMULA: Mislim preživeće svako dva tri meseca dakle pozajmiće ili ne znam radi drugi posao. Ali ovaj ali ako zaista su ljudi hteli da se nešto promeni onda je trebalo mnogo dakle da se uh uključi više ljudi više različitih zanimanja mislim iz više sektora.

 STEFAN MARKOVIĆ: A to se nije desilo?

ĐORĐE MAMULA: Tako. To se nije desilo. Da. Prosveta je ostala da kažemo sama.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Neko ko se praktično od prvog upozorenja Ministarstva prosvete, da kažem, solidarisao sa prosvetarima jeste IT Srbije. 

To je grupa IT-jevaca koja je pokrenula platformu preko Mreže solidarnosti na osnovu koje povezuju nastavnike osnovnih i srednjih škola sa donatorima.

Pozvao sam Luku Marinkovića i Jelenu Tasić iz ove Mreže, da mi objasne kako sve to funkcioniše.

JELENA TASIĆ: Najplastičnije je to da imamo donatora sa jedne strane i nastavnika koji je uskraćen za platu sa druge strane. Mreža je napravila faktički platformu i algoritam koji to povezuje.

STEFAN MARKOVIĆ: Kako bi to izgledalo? Evo ja sam sada nastavnik i šta ja treba da radim? 

JELENA TASIĆ: Ti si nastavnik. Prijaviš se, to jest kolektiv u obustavi izabere jednog delegata ili više delegata koji onda komunicira sa nama. Onda delegat prijavi na mrežu svoje da kažem kolege, ostavi njihov broj računa i za koji iznos se prijavljuju.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dobro.

JELENA TASIĆ: Mreža sa te strane, sa druge strane ona znači ima u svojoj bazi donatore koji su se prijavili da bi želeli određen novac da doniraju. Znači oni nisu donirali sve dok mi njih ne spojimo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dakle, da pojasnim. Mreža solidarnosti ne dolazi u kontakt sa parama. Oni spajaju one koji žele da doniraju, sa prosvetarima kojma su te pare potrebne i koji su se prijavili na njihovu platformu.

A koliko ima korisnika?

JELENA TASIĆ: Trenutno je oko 7.000 prijavljeno u… 

LUKA MARINKOVIĆ: Trenutno je 6.936 prijavljenih nastavnika.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Trenutno ima nešto preko 12.000 donatora, a govorim o kraju maja. Međutim, nekada je broj bio veći.

JELENA TASIĆ: Bilo je na primer najveći broj koji smo imali svih i mesečnih i jednokratnih je bilo nešto oko 17.000.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovi mladi ljudi su baš entuzijastični. Iz jednog sveta, a govorim o IT svetu, za koji mnoge misle da je izolovan od društveno-političkih stvari, ušli su upravo u to.

Ono što rade ne vole da nazivaju humanitarnim radom. Za njih je to solidarnost.

I… puni su priča.

LUKA MARINKOVIĆ: V ideo sam i ne neke mnogo teške situacije i teške priče ljudi koji su stvarno u problemu s jedne strane i onda s druge strane dođe neko i zahvali se od srca. Mislim to je ono što naj najveći razlog zbog koga mislim meni je to otprilike jedan od glavnih razloga zbog koga zbog koga sam toliko angažovan zato što vidim da to nekom znači sa druge strane

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Jedna od njih podseća i na to da je reakcijom vlasti bilo pogođeno i nenastavno osoblje.

JELENA TASIĆ: Na primer kad su ga je bio Uskrs za zahvalio nam se delegat u ime njihove tetkice koja je počela da plače kad je videla da joj stvarno neki nepoznati ljudi uplaćuju novac i da će moći bezbrižnije da provede taj praznik i onda tako da eto da to je neverovatno. 

Imam priču donatora isto koja je mene ovaj oduševila. To na početku kad sam odgovarala na mejlove stigao je mejl od jednog našeg donatora penzionera koji je rekao da je sakupio sa svojim drugovima i drugaricama, penzionerima i sad on je rekao na primer cifra ne znam 150.000 i na koji način može da pomogne. I onda kad smo mi to sve objasnili on je sa nama redovan redovni donatorno da i oni svakog meseca sakupe neku cifru i jave nam se e sada imamo toliko i toliko i onda mi čak izlazimo tu u susret i njemu tamo ovaj podešavamo da mu bude što lakše jer je opet da kažem stariji pa možda A i naše aplikacije ne možemo da kažemo možda jeste kompl malo komplikovano u ovom trenutku ovaj ali mi se stvarno trudimo da olakšamo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dok sam snimam ovu epizodu menjaju se stvari. Osnovne i srednje škole se vraćaju na nastavu… Vratio se i nastavnik istorije Đorđe Mamula. Govori se o produžetku školske godine i nadoknadi nastave.

Samim tim, vraćaju se i plate.

Ali problemi nisu rešeni… Jer šta je sa univerzitetskim profesorima?

Do sada su u toku radne nedelje od 40 sati, 20 provodili u naučnim i istraživačkim aktivnostima, a 20 u nastavi.

E sada to više nije slučaj. Vlada je donela Uredbu kojom im je drugačije rasporedila vreme: samo pet sati nedeljno za nauka i 35 sati za nastavu.

Ali… u tome je štos. Nema nastave jer su u blokadi, a nedostatkom para neće moći da rade ni naučne radove. 

I sada je IT Srbije počela da prikuplja pare za njih.

JELENA TASIĆ: Sledeći korak je sada fokus na univerzitetskim nastavnicima zato što mislimo da su da je veliki problem trenutno to pritisak na njih na taj finansijski način i koji da kažem može da dovede do razdora sa studentima. A oni su u jednoj simbiozi i to ne bi trebalo da se desi i mi tu želimo da pomognemo koliko možemo sa našom platformom. Da da bi ti ljudi negde lakše izgurali mesec.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I već su ozbiljno krenuli u tu priču.

LUKA MARINKOVIĆ: Suacija trenutna je takva da smo mi što se tiče univerziteta odradili ove nedelje pilot projekat, tako ćemo da nazovemo, sa Umetničkim univerzitetom. Sa sa njima smo već u kontaktu još od početka naše akcije. Tako da smo  pošto su oni manji univerzitet i zaseb zasebna celina, odlučili smo da sa njima krenemo to. Tako da smo njih umrežili i njima su ove nedelje mislim da je bio utorak kada su krenule isplate bukvalno umrženi su u ponedeljak i već su utorak krenule isplate od donatora. I to za sad ide bez problema nekih.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I pazi sada ovo. Profesori koji su preko IT Srbije bili donatorima nastavnicima i učiteljima, sada od nastavnika i učitelja oni dobijaju donacije.

JELENA TASIĆ: Prosvetni radnici koji su sada krenuli da dobijaju nadoknadu, oni sada taj iznos koji su u jednom trenutku dobili od mreže oni se sada prijavljuju kao donatori.

Da bi nadomestili svojim kolegama na univerzitetu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Profesori su baš u problemu.

Na Tviteru, sadašnjem X-u je dosta njih kačilo koliko su zaradili. Neko 200, neko 500, neko samo pet dinara. Svi zbunjeni. Jedan od njih, a koji mi je zapao za oko je Vladimir Mihić. Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

On je napisao da je drugi kao drugi deo plate primio nešto manje od 29 dinara.

I zato sam seo u kola i našao se s njim.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Baš ispred železničke stanice u Novom Sadu.

VLADIMIR MIHIĆ: Ja sam Vladimir Mihić, profesor na Odseku sa psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Fakultet na kom Vladimir radi je praktično jedan od prvih fakulteta koji su ušli u blokadu. I Vladimira nije iznenadila odluka o smanjenju plata.

VLADIMIR MIHIĆ: Pa s obzirom da su to uradili u osnovnim srednjim školama, ja moram priznati da je čudno da su uopšte čekali toliko da nama smanje ovaj platu. E sad to smanjenje plate ima dva ogromna problema. Prvi je naravno što je osoba koja uopšte nije nadležna za naše plate i koja nije ovaj u Vladi, je l’ ovaj je najavila preko tabloida da ćemo dobiti krompir i tog bukvalno tog dana je odjednom prestala isplata što je prvo i pre svega nezakonito. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A koliko je bila Vladimirova plata sa umanjenjem?

VLADIMIR MIHIĆ: Bila je oko 23 dinara taj drugi deo plate, ali zato što smo prvi deo plate dobili normalno. Tako da u stvari zadnja april i i u martu i aprilu smo dobili oko… na mesečnom nivo oko 80.000 što je otprilike ja sam dobio 80.000 znači sa 23 godine ovaj radnog staža kao vanredni profesor. Dakle to je polovina moje plate redovne. A od ovog znači od maja dakle to je aprilska plata moja neka procena i ako sam dobro izračunao da ćemo da ću ja dobiti oko 20.000 mesečna.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Smanjena plata pogađa, ali pravi je nokaut kada ti i žena radi na fakultetu. E takav je i Vladimirov slučaj. 

VLADIMIR MIHIĆ: Tako da ćemo oboje u stvari sada praktično dobiti neku platu koju mi ne pokrivamo ni ni ratu recimo kredita za stan a kamoli nešto više od toga. I krckamo polako tu ušteđevinu i ona će potrajati neko vreme, ali svakako smo već uveliko morali da redukujemo neke stvari i nama i deci i da prosto malo mnogo više u stvari obratimo pažnju na to.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): On kaže da su u mnogo većem problemu mladi profesori koji, realno, i nemaju nekakvu ušteđevinu.

VLADIMIR MIHIĆ: Mislim da je mnogo veći problem mlađim kolegama i koleginicama ovaj koji tek ulaze i čija plate će zaista biti da ne kažem nepostojeće ali zaista ovaj smešne i oni sad sa tim ne mogu ništa.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zbog ovog problema sa smanjenjem plata, IT zajednica Srbije sada želi da priskoči u pomoć i univerzitetskim profesorima. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sve ovo ne može da potraje. Bar tako smatra bivši minisar obrazovanja Srđan Verbić

SRĐAN VERBIĆ: Ovo nije promišljena odluka na na dugi rok. Ovo je samo vrsta pritiska. Sad nećemo da vam damo pare, ali ćemo to da uradimo na zakonit način.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sećaš se Verbića? Bio je ministar u Vladi od 2014. do 2016. godine.

I dakle, on smatra da je smanjenje plata profesorima politički pritisak, ali da je zakonito… Mada… i ne baš tako čisto.

SRĐAN VERBIĆ: Oni imaju pravo to da urade. Dakle da donesu uredbu. Da li je da li su ispoštovane sve procedure? Ne, nisu. Znači da li bi sad kad bi Ustavni sud hteo da preispita jednu takvu odluku, on bi mogao da kaže ne, pa niste pa niste prikupili mišljenja ovaj svih aktera, ugrozili ste neke… neke… neke stvari koje su Ustavom predviđene. Tipa postojanje i nezavisnost univerziteta. Ugrozili ste i može da vrati nazad da to da se da traži da se to poništi. Zaista bi mogli. A da li… da li je da li je to Vlada mogla da donese? Mogla je. Mislim vlada uh donosi uredbe i ovo je jedna od onih za koje je pozvana da to uradi.  (….)19:09  Dakle da li je to muljavo jeste muljavo. Da li je po zakonu? Jeste po zakonu. Da li je održivo? Nikako nije održivo. Da li je glupo? Glupo je. Ovo… ovo neće moći da traje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Verbić je čitav radni vek proveo u obrazovanju. Radio je u Petnici sa talentovanom decom, radio je i u Zavodu za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja… sada je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Skraćeno FEFA.

I on vidi problem u obrazovanju ne samo kod nas i u svetu… Ali kaže da se kod nas loše gleda na obrazovanje.

SRĐAN VERBIĆ: Uglavnom se razmišlja o obrazovanju kao uh rashodu, je l’? To nije investicija u razvoj države, nego nego na onoj uh rashodnoj strani budžeta koliko treba da potrošimo. Pa joj da l’ da l’ baš mora toliko? Je l’ ne možemo negde nešto da da zakrpimo, da uštedimo na na nečemu? I sama ta ideja da mi negde na obrazovanju treba da štedi To znači da mi ne znamo čemu to služi.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A da li bi se sada vratio u ministarsku fotelju?

SRĐAN VERBIĆ: Da je ovo 2014 a i da mi ponude opet bih prihvatio samo što bih napravio drugačiju listu prioriteta. šta je važno, šta nije važno, jer ovaj uh to je vrlo teško uh uh prepoznati taj taj te prioritete kad utrčavate negde i kad nemate ni dovoljno podrške ni dovoljno resursa ni ljudi da da to uradite.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A danas?

SRĐAN VERBIĆ: Ne bi uopšte razmišljao o tome. Znači saučešće onom ko bude morao da uh da da sada rešava situaciju. Prosto nema gde ne gori, je l’ tako? 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A kako će profesori da se izbore sa požarom koji je progutao njihove plate? Profesor Mihić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže da će to biti međunarodna pravna borba.

VLADIMIR MIHIĆ: Pa ona ona će da pravna borba ovaj sad ja kako rekoh ne ne možemo baš sad sve ovaj da… da… ali svakako će ići i van uh van granica Srbije.  Dakle očigledno da država nema nameru da vrati pare, a ja brinem da nema ni sredstava da vrati pare. To je ono što me što je što je briga da je država sada toliko blizu nekom bankrotu da ona ne smanjuje plate nama samo zato da bi pokazala snagu, nego zato što ona realno nema novac u ovom trenutku. I to je ono što što nas dodatno brine. Ali mi Nećemo naravno odustati od tog pritiska, ali pravna zaštita mora ići van granica ove države. Mislim da je to svima jasno.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Profesori traže plate, ali traže i poštovanje. Jer bez znanja i bez onih koji ga prenose, teško da jedno društvo može da ide napred.

VLADIMIR MIHIĆ: Država bez univerziteta ne može. Ne zato što nema ko da školuje, iako naravno to, nego zato što ne ne postoji niko ko može da svojom stručnošću, svojom ekspertizom može da doprinese razvoju društva.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je bila Glasna žica. Moje ime je Stefan Marković. 

Epizodu uređivao Vladimir Kostić.

Muzika Rade Sklopić.

Produkcija Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Hvala na slušanju!