AktuelnoPritisci na novinare

Potpisan Proglas o slobodi medija

06. okt 2017.
Foto: CINS
Novinari, predstavnici medija, organizacija civilnog društva i građani okupili su se sinoć u Beogradu u organizaciji Grupe za slobodu medija i potpisali zajednički Proglas o slobodi medija koji sadrži osnove načina na koji žele da se bore za slobodu medija  

U proglasu se traži „prestanak političkog, fizičkog i finansijskog ugnjetavanja medija“, da se novinarima omogući da se svojim poslom bave pošteno, bez ugrožavanja slobode i egzistencije, da se na medijskoj i javnoj sceni poštuju Ustav, zakoni i ljudska prava, da su ljudi ravnopravni bez obzira na njihova opredeljenja, u kojoj nema podele na podobne i nepodobne.

 

Traži se i da se omogući „pravo novinara da rade, govore i misle“, da im se „ne ugrožava bezbednost, pa i opstanak“, „da ne strepimo šta ćemo o sebi pročitati na naslovnim stranama režimskih medija, a kojim će nam se uvredama obratiti ovaj ili onaj državni funkcioner ili stranka“.

Potpisnici ukazuju da je „u interesu javnosti, svakog građanina i građanke ove države da budu pravovremeno, tačno i nepristrasno informisani; da u medijima nađu informacije koje ih se lično tiču, koje utiču na njihov život, a ne samo i isključivo poluistine, laži i politički dirigovane kampanje“.

„U interesu je Srbije da opstanu mediji koji se uprkos svim pritiscima i dalje trude da postavljaju pitanja, da istinito obaveštavaju, da istražuju, da se bave sudbinski važnim temama, da sagledavaju našu realnost bez ulepšavanja i propagande“, piše u Proglasu.

Ali, nastavlja se dalje, „sve to dovedeno je pod znak pitanja slobodnim tumačenjem i nepoštovanjem medijskih i drugih zakona, primenom selektivne pravde koja pogađa samo one koji se ogreše o vlast, sve različitijim formama političkog i državnog nasilja nad medijima“.

Proglas o slobodi medija

Proglas o slobodi medija

Pročitajte tekst Proglasa o slobodi medija.


„Srbija u kojoj vlada medijski mrak nije slobodna i demokratska država, nije država koja poštuje evropske i međunarodne konvencije, nije država po meri čoveka. Izbor više ne postoji. Danas je sramota zaćutati, pognuti glavu i čekati da sve ovo nekako prođe. I zato danas govorimo: Za slobodu medija!“ piše na kraju Proglasa koji je na skupu pročitala novinarka Tamara Skrozza.

Skup je počeo emitovanjem snimaka izjava novinara lokalnih medija o problemima i pritiscima, od ekonomskih, do političkih. Na pitanje da li misle da će njihov medij postojati u narednih godinu dana, svi su odgovorili da to ne znaju. Snimak je emitovan u potpunom mraku.

Emitovani su i snimci izjava novinara širom Srbije o tome zašto su se uklkučili u ovu akciju.

Novinarka Marina Frtucan rekla je da ona podržava akciju jer novinari više ne mogu da ćute.

„Ne možemo da im prepustimo naše javne servise koji su javno servisi građana… Dosta nam je da trpimo da nas ponižavaju i urušavaju. Možda je ovo 5. oktobar za ovih 17 godina kada ne treba da kukamo, već kada treba da krenemo u neku novu akciju“, rekla je ona.

Urednik Kikindskih Željko Bodrožić rekao je da novinari treba da pokažu solidarnost i da novinari imaju snage da izdrže u svom poslu.

„Ovog puta ne smemo da se povučemo. Došlo je teško i krajnje vreme“, rekao je Bodrožić.

Direktan povod za formiranje Grupe za slobodu medija je gašenje nedeljnika Vranjske, jednog od najznačajnijih lokalnih medija u Srbiji, zbog stalnih političkih pritisaka kojima više nisu mogli da se odupiru.

Večes je na skupu prikazan film o tom nedeljniku, a njegov vlasnik i urednik, doskorašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašin Obradović rekao je da je na skupu zbog svih koji su se nedavno okupili ispred Vlade Srbije i zbog svih koji podržavaju akciju.

„Vi ste tog dana razbili moj očaj i ulili mi novu nadu, nadu koju sam izgubio za ove 23 godine traganja za istinom i profesionalizmom. Ovde sam zbog vas, jer nemam gde da budem na drugom mestu“, rekao je Obradović.

On je rekao da ova akcija mora da bude sprovedena zajedno s građanima, jer bez slobodnih medija nema slobodnih građana.

„Naša meta, cilj su građani. Oni moraju da kažu da li su sa nama, ili žele da žive u medijskom mraku… Napravili smo prvi korak. Mislim da ćemo uspeti da od Srbije pristojno mesto za život“, rekao je Obradović.

Predstavnica Grupe za slobodu medija, Maja Stojanović je rekla da su slobodni novinari srž slobodnih medija, i da svaka osoba u društvu mora da ima informacije o onome što utiče na njen život, jer bez informacija, ljudi ne mogu imati ni stavove.

Rad Grupe je do sada podržalo više od 200 medija i organizacija.

Domaćini večerašnjeg skupa su bili izdavačko preduzeće Clio i Novi optimizam.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

14. jul 2023.
Pre nešto više od mesec dana, 29. maja ove godine, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je tekst pod nazivom „Potraga za radioaktivnim zrnom ili kako je sve krenulo naopako“. U tekstu smo se bavili događajem koji je u javnosti doskora bio nepoznat. Naime, radioaktivni deo je izgubljen u polju kod Iđoša, a njegovo zračenje je moglo da dovede u opasnost stanovnike ovog mesta. Priča je građanima donela detalje onoga što je usledilo posle, odnosno kako su institucije reagovale.
19. jun 2023.
Za vreme prošlogodišnje kampanje, Srpska napredna stranka (SNS) je koristila dvosatnu emisiju na Pinku za promociju, što po Zakonu o oglašavanju nije dozvoljeno. Istraživanje CINS-a pokazuje da se iza toga krije finansijska korist čija je zakonitost upitna i da to ovoj stranci nije prvi put.
11. maj 2023.
Nakon masovnog ubistva u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mere kako bi se sprečilo da se tako nešto ponovi. Jedna od njih je pooštravanje kazni za nepoštovanje obaveza medija, između ostalih i televizija. Ipak, dosadašnja praksa pokazuje da nije najveći problem u kaznama, nego u tome što se televizijama gleda kroz prste.
29. sep 2022.
Od početka 2020. godine list Informer dobio je najmanje 18,3 miliona dinara javnog novca na konkursima za medijske projekte, i pored toga što konstantno krši novinarske standarde.