Policija godinama zna ko hoće da likvidira Brankicu Stanković

Nezavisno udruženje novinara Srbije, povodom tužbe Luke Bojovića protiv novinarke Brankice Stanković, poziva policiju i Tužilaštvo da bezuslovno skinu oznaku tajnosti sa svih dokumenata koji se tiču pretnji autorki Insajdera i drugim novinarima čija je bezbednost ugrožena.

„Knjiga Insajder, moja priča objavljena je pre više od šest meseci, a policija očigledno godinama zna ko pokušava da likvidira Brankicu Stanković. Uprkos tome, ugledna novinarka je i dalje talac kriminalaca i države nesposobne da se sa njima obračuna.
Podsećamo da Brankica Stanković već petu godinu živi u agoniji koja se ovom tužbom pretvara u farsu. Zbog toga smatramo da ne postoji nikakav razlog da se javnost ne obavesti ko zapravo preti novinarima i da se prema njima ne preduzmu adekvatne mere“, kaže se u saoštenju.

NUNS podseća da bi nadležni organi, u suprotnom, prećutno priznali da u Srbiji, danas, koja se hvali velikim dometima u borbi protiv organizovanog kriminala, samo novinarima koji profesionalno rade svoj posao ne mogu da osiguraju minimum bezbednosti.

„Država u kojoj je službena tajna priprema ubistva jedne novinarke i koja već decenijama nije u stanju da pronađe i kazni ubice i nalogodavce ubistva troje novinara ne može se smatrati demokratskom. Ubistvo novinara je ubistvo slobodne reči, a pretnje novinarima, uključujući i ovakve besmislene tužbe, sve novinare i novinarstvo stavljaju pred streljački stroj“, ističe NUNS u svom saopšenju.

Matić: Crtanje mete na Brankicinim leđima

Povodom tužbe Luke Bojovića protiv Brankice Stanković i izdavačke kuće Samizdat, reagovao je i Veran Matić, glavni urednik B92 i vlasnik Samizdata. Evo njegove izjave: 

„Tužba protiv Brankice Stanković i Samizdata je podneta zbog navodne povrede časti i ugleda Luke Bojovića nastale usled objavljivanja određenih tvrdnji o njemu u knjizi Insajder, moja priča. Tvrdnje su, kako piše u tužbi, navodno potkrepljene službenim beleškama Ministarstva unutrašnjih poslova i Tužilaštva za organizovani kriminal, koje čak i da postoje, po Bojoviću, predstavljaju tajne podatke. On je tužbom zahtevao naknadu nematerijalne štete u iznosu od 250.000,00 rsd.

Novinar objavljuje, a ne čuva informacije

Posao novinara je da objavljuje, a ne da „čuva” informacije, rekao je za Politiku Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, komentarišući tužbu koju je Luka Bojović podneo protiv Brankice Stanković, autorke knjige „Insajder – moja priča”. U knjizi su, podsetimo, objavljene službene beleške koje su zavedene u MUP-u i drugim nadležnim institucijama, a u kojima su poverljivi podaci o ugroženoj bezbednosti novinarke.

– Novinar će naravno objaviti „poverljiv” dokument kada je prepoznatljivo da se iza poverljivosti krije nelegitimni interes. Ali, mora da ima sposobnost da prepozna dokument čijim bi objavljivanjem bio ugrožen javni interes i da se uzdrži od njegovog objavljivanja – objasnio je Šabić. (…)

Na pitanje može li novinar da bude optužen ako objavi dokument sa oznakom službene tajne, Šabić odgovara:

– Može, čak i za najteži oblik odgovornosti – krivični. I to, čak i onda kada je sasvim očigledno da je otkrivanje „tajne” bilo u javnom interesu. I bilo je takvih pokušaja. Setite se, na primer, „Nacionalnog građanskog” i izveštaja o stanju narodne odbrane ili „Borbe” i „poverljivih” informacija o plaćanju troškova za Miladina Kovačevića. U tim prilikama ustajao sam u zaštitu novinara, jer smatram principijelno neprihvatljivim da se, čak i kada postoji nekakav osnov, otvara pitanje odgovornosti novinara, a da istovremeno izostaje pitanje odgovornosti funkcionera ili službenog lica čiji je posao da čuva tajnu.

 

Izvor: Politika

Foto: Medija Centar NUNS-a

Nije sporno da Luka Bojović, kao i svako drugo lice koje smatra da su mu prava povređena, ima mogućnost da podnese tužbu za naknadu štete. Međutim, kada se govori o osnovanosti tužbe, treba imati u vidu to da se u konkretnom slučaju radi o novinarki koja je u knjizi objavila zvanične podatke, na osnovu kojih je iznela svoje mišljenje o okolnostima u kojima se našla od momenta kada joj je, nakon izvršene bezbednosne procene, dodeljeno dvadesetčetvoročasnovno policijsko obezbeđenje. Takođe, vrlo je važno napomenuti i to da od momenta objavljivanja knjige do današnjeg dana nijedan državni organ nije osporio sadržinu dokumenata na koje se Brankica Stanković pozvala u svojoj knjizi, što ukazuje na to da je ova tužba, očigledno, upućena na pogrešnu adresu. 

Ta dokumenta su autentična i potiču od zvaničnih institucija zaduženih za bezbednost, dakle svako osporavanje sadržaja i autentičnosti mora da bude usmereno na one koji su sačinili te akte, na osnovu kojih su isti ti organi doneli zaključke da je život novinarke Brankice Stanković ugrožen, tj. da postoji velika verovatnoća pokušaja njene likvidacije. Posebno je apsurdna tvrdnja iz tužbe da ta dokumenta imaju oznaku službene tajne, i da ih se nije smelo objavljivati javno. Saznanja zvaničnih institucija o tome da je organizovana likvidacija bilo koga naročito novinara, javnog lica, nikako ne smeju ostati tajna, već upravo obrnuto – javnost o tome mora biti na vreme obaveštena.

Pošto se u tužbi gotovo i ne osporava ono što piše u službenim beleškama, zvaničnim dokumentima, i pošto nije bilo pokušaja osporavanja činjenica iz beleške, ovu tužbu shvatamo kao direktnu poruku Brankici Stanković i meni kao izdavaču, svojevrsnu fatvu. U poslednjih nekoliko meseci i dana desio se niz ubistava u Srbiji i Crnoj Gori koji se dovode u vezu sa akterom tužbe, njegovim prijateljima i suparnicima. Zbog toga, ovu poruku shvatamo kao još jedno potencijalno crtanje mete na leđima ili čelu autorke Insajdera zbog čega mislim da je potrebna dodatna profesionalna solidarnost i da se novinari svih redakcija konačno probude jer sutra to može da se desi i njima.

Ironično je to što je prva jača reakcija na knjigu koja govori o opasnosti u kojoj se nalazi novinar koji profesionalno obavlja svoj posao i nesumnjivo podiže standarde u istraživačkom novinarstvu, baš ova tužba, a ne podrška profesije koja je u slučaju jedne tako drastične situacije koja je opisana u knjizi Brankice Stanković skoro izostala.

Mislim da je veoma važno da se o nizu problema sa kojima se novinari suočavaju u našoj zemlji, a o čemu se govori u knjizi Insajder, moja priča Brankice Stanković otvori debata i da iza najugroženijih novinara stane profesija sa nedvosmislenim zahtevom nadležnim institucijama da se što pre otklone uzroci zbog kojih više od pet godina niz novinara u Srbiji mora da čuva policija, čime se, na veoma drastičan način, ograničava sloboda kretanja, a samim tim i nesmetano obavljanje novinarskog posla“, kaže Veran Matić u svojoj izjavi.
.