AktuelnoPriručnik za istraživačko novinarstvo

Otvorene baze podataka

21. avg 2017.
Foto: Pixabay
Istraživački novinari nemaju slobodu da svoj posao rade bilo kako drugačije osim temeljno, sveobuhvatno i sa dubokim razumevanjem 

U Srbiji trenutno postoje desetine javno dostupnih, besplatnih baza podataka, koje sadrže dragocene informacije o firmama, sklopljenim poslovima, transakcijama, nekretninama, političarima, sudskim postupcima, imovini i drugim zabeleškama koje u velikoj meri ubrzavaju i olakšavaju novinarsko istraživanje. Državne institucije su u poslednjih nekoliko godina učinile napor da informacije kojima raspolažu postanu transparentnije i dostupnije građanima, pa su napravile sajtove sa organizovanim i pretraživim podacima koji su dugo bili skriveni po arhivama nedostupnim javnosti.


Srećna posledica ovako povećane transparentnosti državnih organa je da, na primer, danas brzo i lako možete da saznate iznose plata svih 250 narodnih poslanika, svakog lokalnog gradonačelnika ili predsednika opštine, kao i informacije sa kojim su turističkim agencijama osnovne škole sklapale ugovore za ekskurzije od 2006. do danas, da li je zgrada u kojoj planirate da kupite stan upisana u katastar i ko je vlasnik, dokle je stigao sudski postupak u kojem se tužite sa nekim investitorom… Sve to i još mnogo toga danas možete besplatno, brzo i lako saznati putem interneta.


Način na koji mediji u Srbiji pokrivaju događaje jasno govori da malo novinara i redakcija koristi ove baze, što je velika šteta.


Otvorene baze podataka daju građanima i novinarima potpuno nov način da se informišu ili istraže ono što ih zanima. Njihova najveća vrednost, pored lake dostupnosti, jeste (preovlađujući) kvalitet informacija. Govorimo o podacima iza kojih stoji država, njene institucije i njihove provere.


Jedan od glavnih izazova sa otvorenim bazama podataka je prvi korak – kako početi, kako se navići da informacije tražimo kod pouzdanih izvora, u ovom slučaju u bazama podataka, a ne u medijima ili od „živih izvora”? Ni sledeći korak nije manje važan: kako razumeti tačan značaj podataka koje nam ove baze prikazuju?


Ako vam neko kaže „pročitao sam u novinama“ da je neka firma u stečaju ili propada, vi lako možete to proveriti koristeći nekoliko besplatnih baza podataka kojima rukovode državne institucije. Tako ćete medijsku tvrdnju bez navedenog izvora pretvoriti u činjenicu brzo i lako. Nekada je taj posao bio neizvestan, težak i dugotrajan. Sada samo treba malo naučiti kako se koriste baze i zaći malo dublje u značenje podataka koji su na raspolaganju.


Ove zbirke podataka su toliko korisne, da istraživačkom novinaru ne prođe dan, a da ne ode na sajt jedne od ovih institucija i ne pristupi nekoj od baza. Prosto je nemoguće zamisliti tekst o firmi nekog političara koji nije nastao na osnovu podataka prikupljenih na ovaj način. Priče o pranju novca, javnim nabavkama, kontaktima organizovanog kriminala, biznisa i politike… Sve je to izvodljivo u razumnom roku, uz ključnu pomoć lako dostupnih informacija sa stranica državnih ustanova raznih vrsta.
Zbog svega toga, navešćemo neke od javno dostupnih baza podataka u Srbiji, odnosno one bez kojih se prosto ne može u istraživačkom novinarstvu.


1. Agencija za privredne registre ‒ www.apr.gov.rs


Znate li da u Srbiji trenutno postoji preko 128.000 firmi, 550 turističkih agencija, preko 13.000 sportskih udruženja, saveza i društava i tačno 69 stranih udruženja?


Svi oni upisani su u bazu podataka Agencije za privredne registre (APR), koja od 2005. godine vodi posao registrovanja svih oblika firmi i preduzeća u Srbiji. Ovaj posao ranije je bio razbacan po službama trgovinskih sudova po celoj zemlji. Donošenjem zakona o APR-u svi podaci su centralizovani i omogućen im je pristup putem sajta, bez obzira na to u kom se gradu Srbije ili sveta građanin nalazi.


Registri koje vodi APR, trenutno njih 21, predstavljaju javno dostupne službene evidencije iz kojih državni organi, kao i fizička i pravna lica, mogu pribaviti podatke pretragom linkova na sajtu.


Ko je vlasnik firme i koliko procenata vlasništva ima, kada je postao vlasnik ili kada je prodao firmu, ko je direktor, šta piše u finansijskim izveštajima, da li je pokrenut stečaj… Sve to nalazi se na sajtu APR-a. Tu su i podaci za preduzetnike, medije, sportska i druga udruženja, fondacije ili strana predstavništva.


Tako će jednostavno ukucavanje imena firme „Delta holding“ pokazati da je osnovana 1997. i da su, iako je u javnosti poznata kao Miškovićeva firma, njeni vlasnici zapravo dve kiparske firme.


Pretragom APR-a i poređenjem podataka o vlasnicima pet produkcijskih kuća CINS je uspeo da otkrije mrežu povezanih firmi i lica oko Sremske televizije, koja je 2015. uspela da dobije iz budžeta 30 miliona dinara. Finansiranje medija može se istraživati i pretragom Registra medija koji APR vodi od 2015.


Da je firma Čedomira Jovanovića radila sa firmom Milana Beka na državnom projektu izgradnje hotela na Staroj planini, novinari CINS-a pronašli su između ostalog upravo na sajtu APR-a, u delu koji prikazuje podatke o založnom pravu. Pretraga založnog prava, na primer, daje podatke i o ugovorima fudbalera koje su klubovi poput Crvene zvezde ili Partizana založili.

 


2. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti ‒ www.crhov.rs


Kada je bivši ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić 2008. godine govorio o 1.000 evra po akciji koje će građani dobiti nakon privatizacije nekoliko najvrednijih državnih preduzeća, mislio je na javna preduzeća koja su postala akcionarska društva i time stekla pravo da trguju akcijama na berzi.


Sve firme, kako državne tako i privatne, koje su akcionarska društva, registrovane su u instituciji koja se zove Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHOV). Ova institucija vodi sajt na kome se mogu pronaći podaci o svim akcionarima – pravnim ili fizičkim licima, kao i to koliko ko trenutno akcija poseduje. Na ovom sajtu nalazi se i statistika vlasništva akcionarskih društava čije su akcije dodeljene u skladu sa Zakonom o dodeli besplatnih akcija: NIS, Aerodrom „Nikola Tesla“, „Telekom Srbija“ i Akcionarski fond.


Podjednako važne jesu i precizne informacije o procentima vlasništva u akcionarskim društvima, kao i promene na tom planu, koje CRHOV nudi na uvid. Sva „nasilna preuzimanja” akcija, diskretne berzanske promene kontrolnih paketa vlasništva i puno drugih procesa jasno se mogu pratiti na ovom sajtu. Zajedno sa APR-om, ova baza podataka je istraživačkim novinarima važan izvor osnovnih informacija o vlasništvu i poslovanju firmi u Srbiji.


3. Narodna banka Srbije ‒ www.nbs.rs


Za potpunu sliku o firmi i njenom poslovanju potrebno je posetiti i sajt Narodne banke Srbije, koji sadrži vrlo korisne pretraživače poput „Jedinstvenog registra računa za pravna lica i preduzetnike“ ili registra „Dužnici u prinudnoj naplati“.


Podatke koji se vode u „Jedinstvenom registru računa“ banke dostavljaju Narodnoj banci. Između ostalog, ovaj deo sajta daje mogućnost pretrage računa sindikata, skupština stanara, verskih organizacija itd.


Podaci o dužnicima u prinudnoj naplati omogućavaju uvid u značajne podatke o trenutnom finansijskom stanju firme i blokadama računa zbog dugovanja.


Praktična primena ovih informacija je očigledna – preduzeće koje želi da privatizuje drugo preduzeće, a zapravo je u dugovima, nije dobar kandidat za taj posao, kao ni ponuđač u javnoj nabavci ili podizvođač na budžetskom projektu.


4. Agencija za borbu protiv korupcije ‒ www.acas.rs

Agencija je samostalan i nezavisan državni organ, odgovorna je Narodnoj skupštini i vodi sedam važnih registara koji se odnose na javne funkcionere i političke partije.

Od 2010. godine u „Registru funkcionera“ moguće je proveriti da li je određena osoba uopšte javni funkcioner i, ako jeste, na kojoj je funkciji. Nakon toga je moguće otići na „Pretragu izveštaja o imovini i prihodima“, gde se nalaze podaci o platama koje funkcioneri dobijaju od države, njihovoj imovini, firmama ili ušteđevini. Ove osnovne informacije o funkcioneru mogu se dopuniti pretragom „Registra poklona“, u kome se vidi koje poklone, od koga i u kojoj vrednosti je funkcioner dobio tokom rada za državu. Isto tako, moguće je proveriti da li je firma koju taj funkcioner poseduje sklapala poslove sa državom. Ako jeste, ti podaci se nalaze pretragom „Postupaka javnih nabavki“.

Da je dugogodišnji predsednik opštine Surdulica prekršio zakon jer nije preneo upravljačka prava u firmi, CINS je saznao i napisao tekst upravo koristeći sajt Agencije, kombinujući ga sa sajtom APR-a. Pretragom imovinske karte Tončeva videli smo da je on vlasnik „Tončev gradnje“, dok na sajtu APR-a u zabeležbama nije postojala informacija da je upravljačka prava preneo.

Pored registara koji se odnose na funkcionere, Agencija vodi i registre o političkim strankama kojima oni pripadaju. Tako pretragom „Izveštaja o troškovima kampanje” ili „Godišnjih izveštaja“ možemo da proverimo sa koliko para stranke u Srbiji, makar zvanično, raspolažu i na šta ih troše.

Tako je na primer moguće pronaći podatak o tome da je Srpska napredna stranka za vanredne parlamentarne izbore 2016. potrošila 633.213.032,06 dinara u svrhu oglašavanja, a detaljna analiza podataka iz registra pokazaće koliko je tačno novca otišlo na koji medij, koliko je plaćeno za reklamne spotove, a koliko za zakupljene termine. Zahvaljujući dostupnosti ovakvih podataka, istraživački novinari troškove kampanja mogu da porede sa procenama realnih troškova, recimo, televizijskog oglašavanja i pokažu da li je bilo sumnjivog finansiranja kampanje.

Konačno, pretraga „Priloga lica“ omogućava proveru o tome koje firme ili lica doniraju novac tim strankama. Na primer, prema trenutnim podacima, iz ove pretrage vidi se da je Demokratskoj stranci od 2012. najviše novca za izborne kampanje dao Božidar Đelić – ukupno 1.950.000 dinara.

5. Portal Uprave za javne nabavke – www.portal.ujn.gov.rs


Centralizovana baza javnih nabavki na teritoriji cele Srbije, kojom rukovodi Uprava za javne nabavke Republike Srbije, dostupna je na internetu od 2006. godine. Ovaj sajt sadrži informacije o gotovo svim poslovima koje je država sklopila putem nabavki.


Javna nabavka je kupovina dobara, usluga ili radova od bilo koje institucije, preduzeća ili ustanove koja je u vlasništvu države. Portal omogućava pretrage oglasa o javnim nabavkama, sve ugovorene nabavke, koje mogu biti velike ili male vrednosti, i njihove ishode, kao i informacije o obustavljenim postupcima.


Javne nabavke su neraskidivo vezane za korupciju i zloupotrebu državnog novca. Istraživačko novinarstvo i postoji zbog interesa građana, a trošenje njihovog novca je od vitalnog značaja za njihove živote. Tumačenje javnih nabavki se uči i nije sasvim jednostavno, ali je Portal Uprave javnih nabavki izvanredno mesto sa kojeg se taj proces može otpočeti. Uostalom, registar gotovo svih državnih poslova je zanimljiv sam po sebi, za to ne morate biti istraživački novinar. Samo potražite one državne institucije koje se tiču vas direktno – vašu opštinu, dom zdravlja ili ministarstvo koje se najdirektnije bavi vama i pogledajte kako su trošili delove svojih budžeta.


Tako se posle nekoliko dana analize ovog sajta i izvlačenja informacija može doći do podatka koliko su para državne institucije dale za privatno obezbeđenje i kome. Istraživanje CINS-a iz 2014. pokazalo je da je za čuvanje zgrada republičkih institucija od 2010. do novembra 2014. godine potrošeno više od četiri miliona evra, a tu sumu podelile su četiri najveće firme.


6. Katastar nepokretnosti ‒ www.rgz.gov.rs


Služba katastra nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda je servis koji omogućava pretraživanje podataka o zvanično upisanim (uknjiženim) nepokretnostima fizičkih i pravnih lica. Ako političar živi na određenoj adresi, ili znate gde je registrovana njegova firma, možete pretražiti tu adresu putem Katastra i saznati na koga se vode parcela i nepokretnost na njoj. To je uvek zanimljivo. Ako to pripada ili je pripadalo osobi ili firmi sa kojom javni funkcioneri ne bi trebalo da se druže, a kamoli da sa njima trguju i razmenjuju poklone i usluge, eto potencijalne priče. Ako prepoznate pravilnost u vlasništvu nad nekretninama grupe osoba ili firmi, ni to nije nezanimljivo. O individualnim građevinskim aferama da i ne govorimo.


Nepokretnosti se pretražuju u okviru katastarskih opština, a dobijeni podaci govore o vrsti svojine i objektima na parceli, upisanim vlasnicima, kvadraturi objekata, kao i o tome da li je, na primer, nepokretnost opterećena hipotekom.


Praktična vrednost ovog sajta vidi se u istraživanju CINS-a o zloupotrebama dodele državne pomoći u Obrenovcu nakon poplava 2014. Posle analize oko 5.000 rešenja novinari su izdvojili više od 1.300 primera ljudi čije se kuće nalaze na istoj adresi – čak dele i kućni broj, a od države su dobili dve ili više pomoći. Korišćenjem pretrage Katastra nepokretnosti otkriveno je preko 100 slučajeva zloupotreba.


7. Portal sudova ‒ www.portal.sud.rs


Pravosuđe je među poslednjim javnim institucijama koje su uz pomoć novih tehnologija počele da rade na tome da informacije kojima raspolaže budu građanima lako dostupne. Portal sudova trenutno je jedina besplatna baza podataka svih sudova u Srbiji koja sadrži informacije o sudskim postupcima, okončanim ili u toku.


Portal sadrži podatke sedam vrsta sudova: predmete koje vodi Vrhovni kasacioni sud, predmete pred osnovnim, višim i apelacionim sudovima, postupke pred Upravnim sudom, Privrednim sudom, kao i postupke osnovnih i viših prekršajnih sudova.

 

Svaki građanin može kroz pretragu da sazna koji sudija radi na kojem predmetu, kada su bila zakazana ročišta, da li je predmet rešen i kako.


Kako su dokumentacije sudskih postupaka obimne i obično pune zanimljivih podataka i informacija na koje (pre vas) nikada niko nije obratio pažnju, a od kojih mogu nastati izvanredne novinarske priče, Portal sudova je odlična polazna tačka za pronalaženje osnovnih podataka o postupcima koji mogu doneti zanimljiv i koristan novinarski materijal.


CINS je tako zahvaljujući ovom portalu i sudskoj dokumentaciji, dobijenoj putem zahteva za pristup informacijama, uspeo da pokaže da je suđenje Miri Marković 50 puta odlagano tokom 13 godina, a ceo proces je barem četiri puta vraćan na početak.


Otvorene baze podataka su dubok bunar pun novinarskih čuda. Njihovo korišćenje je uvek malo složenije nego što čovek očekuje, ali sve se to da naučiti. Razumevanje i ispravno korišćenje onoga što nam pružaju, ili do čega nas vode, spada već u način na koji sa bavimo svojim poslom. Istraživački novinari nemaju slobodu da to rade bilo kako drugačije osim temeljno, sveobuhvatno i sa dubokim razumevanjem. Pomisao na takav rad bez otvorenih baza podataka izaziva glavobolju i veliku zahvalnost za svaku novu bazu podataka koju država stavi na internet.

 


Priča je nastala u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend