Zlatan Zabukovec i Jasmina Blagojević, nekadašnji direktori Centra za kulturu Dragan Kecman u Kučevu, osuđeni su zato što su od početka 2020. do kraja januara 2022. nezakonito angažovali na desetine ljudi na šta je ukupno potrošeno oko 39 miliona dinara.
Oboje su na sudu priznali prekršaj i kažnjeni su sa po 30.000 dinara.
Tako je Blagojević sudiji rekla da su ljude zaposlili bez pribavljene saglasnosti Vlade i mišljenja ministarstva, što su bili dužni da imaju, zarad „socijalne politike i zbrinjavanja ljudi“. Slično je ispričao i Zabukovec koji je na mesto direktora došao u avgustu 2020:
„Mi smo zaposlili određen broj lica po tom osnovu sa ciljem da ostvarimo neku socijalnu politiku, odnosno zbrinemo ta lica i njihove porodice te nikakve loše namere u tom činu nije bilo“.
Kako se navodi u presudi Prekršajnog suda u Požarevcu (Odeljenja u Golupcu), upravo to što su priznali uzeto je kao jedna od olakšavajućih okolnosti prilikom određivanja kazne, iako su prekršaje napravili sa umišljajem.
Među onima koje su angažovali bili su i odbornici Srpske napredne stranke (SNS) iz Kučeva, pokazalo je istraživanje CINS-a iz prošle godine. Tada smo otkrili da je na angažovanje ovih odbornika Centar za kulturu dao najmanje oko tri miliona dinara, a neki od njih su uprkos tome što su imali ugovore, za CINS tvrdili da tamo ne rade.
Pored Blagojević i Zabukovec, kažnjen je i Centar za kulturu kao pravno lice sa 200.000 dinara što je niže od zakonom predviđene kazne. Sudija je u presudi navela da je na to posebno uticala činjenica da je ova ustanova otklonila nepravilnosti i pre nego što je presuda doneta.
Budžet bez vraćenih miliona
Ovom presudom praktično je „otpisano“ oko 39 miliona dinara, koliko je nezakonito potrošeno, s obzirom da oni neće biti vraćeni u budžet.
Advokat Ivan Ninić kaže da je to moglo da se desi da je vođen krivični, a ne prekršajni postupak:
„Ovih 39 miliona bi bilo moguće da se vrate samo ako bi izrekli krivičnu sankciju i ako bi presuda glasila tako. Pošto ovde nema krivičnog postupka, ovaj novac niko neće vratiti i zapravo ovo je jedan elegantan način da se ova situacija reši – da se zadovolje propisi, da se krivci kazne, ali da to bude simbolično“.
Umesto prekršajnog postupka, Ninić kaže da je u ovom slučaju trebalo utvrditi trag novca, videti gde je on otišao, kao i da li je reč o fiktivnim poslovima:
„Tužilaštvo u tome ne vidi ništa sporno, tom prekršajnom prijavom Ministarstvo finansija već usmeri u kom pravcu će postupak ići i to je zapravo jedan način da se izvlači novac za partijske potrebe. I to jeste ne samo stranačko zapošljavanje, to je jedan vid korupcije jer se na taj način korumpiraju odbornici, kupuje se politička većina, kupuje se politički mir u lokalnom parlamentu“.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Ostavi komentar