AktuelnoĆopićLicnostProjekti

Optužnica protiv Ćopića otkriva mrežu pranja novca

15. nov 2011.
Optužnica Specijalnog tužilaštva Republike Srpske (RS) protiv Zorana Ćopića i dvojice direktora njegovih kompanija bacila je novo svetlo na mrežu osoba koje su, navodno, prale novac za Darka Šarića, optuženog trgovca drogom iz Srbije

U detaljima optužnice se navode i Miloš Hamović, sin Vuka Hamovića, srpskog trgovca električnom energijom, i firma Stanka Subotića, odbeglog biznismena iz Srbije.

Optužnica koju je pre dve sedmice potvrdio Okružni sud u Banjoj Luci tereti Ćopića za pranje novca preko 16 kompanija, registrovanih, između ostalog, na Kipru i Devičanskim ostrvima, u Delawareu, Panami i drugim mestima. Tužioci tvrde da je Ćopić novac za koji je znao da je zarađen od trgovine drogom svesno ubacivao u platni promet RS-a i Srbije.

Prema podacima iz optužnice, na račun banjalučke firme Agrocoop export-import uplaćeno je više od 7 miliona KM (3,5 miliona eura) od kraja 2008. do sredine 2009. godine. Dodatna 2,3 miliona KM (malo više od 1 milion eura) su, navodno, oprani preko drugih kompanija u BiH i Srbiji.

 

Novac od droge


Najveći deo novca – 5,4 miliona KM (2, 2 miliona eura) – na račun Ćopićevog Agrocoopa uplatile su firme Lafino Trade LLC i Mattenico LLC, registrovane u američkoj saveznoj državi Delaware. Srpsko tužilaštvo je ranije utvrdilo da su obe firme u vlasništvu Darka Šarića.

Sedam dana pre njegovog hapšenja, Ćopić je u intervjuu za novinare srpskog (CINS) i sarajevskog (CIN) Centra za istraživačko novinarstvo negirao da je novac od Šarića dobio sa ciljem da ga opere. Rekao je da mu Šarić duguje novac za kupovinu Mitrosrema, jednog od najvećih srpskih poljoprivrednih kombinata. CIN je nakon Ćopićevog hapšenja objavio da je Agrocoop uplaćivao novac za privatizaciju Fabrike šećera Bijeljina u istom periodu kada je novac od Šarića pristizao na račun banjalučke firme.

Mitrosrem je jedna od najvećih poljoprivrednih firmi u Srbiji, sa preko 500 zaposlenih i više od 8.500 hektara zemljišta. U intervjuu za CINS Ćopić je rekao da mu odbegli narkobos nikada nije uplatio celokupan iznos. Srpske vlasti su prošle godine blokirale Mitrosrem nakon podizanja optužnice protiv Šarića, zbog šverca narkoticima.

Tužioci su otkrili da je, između ostalog, u decembru 2008. godine Lafino Trade uplatio 2,9 miliona KM (1,4 miliona eura) na račun Agrocoopa. Banjalučka firma je isti dan iznos od 1,2 miliona KM (oko 600 000 eura) prebacila na račun Pavlović International Bank, kojim je otkupljen dug šećerane.

Slična situacija se desila u junu 2009. godine kada je Mattenico LLC uplatio Agrocoopu avans od 1,95 miliona KM (oko miliona eura) navodno, za kupovinu semenskog kukuruza. Računovođa Agrocoopa Stoja Kasalović je rekla da roba nije isporučena. Tužioci sumnjaju da se radilo o lažnoj nabavci. Direktor Agrocoopa Ljubo Mrđen je isti dan prebacio 195.000 KM (100 000 eura) na račun Advokatske kancelarije Muhić radi izmirenja obaveza prema radnicima šećerane.
 

Deo novca Darka Šarića je, prema navodima iz optužnice, korišten za privatizaciju Fabrike šećera Bijeljina. Foto: CIN

Ćopićeva blagajnica Sava Mrđen je rekla tužiocima da je poslovanje Agrocoopa bilo čudno. Ona kaže da je kompanija imala velike prilive novca koji su istog ili narednog dana prebacivani na druge račune, uglavnom van BiH.

Prema optužnici Specijalnog tužilaštva RS-a, po istom principu su vršene transakcije sa drugim offshore firmama. Novac je uplaćivan na ime avansa za nabavku robe koja kasnije nije isporučivana. Ćopić bi potom davao nalog za prebacivanje novca na račune srbijanskih i bh. preduzeća, kao što su Agroseme Panonija, Avio Rent, Agrocoop Novi Sad, Stanagro Invest. Novac je prebacivan i na račune firmi iz Italije i Izraela.

„Ja priznajem da sam ja to uradio iz razloga da bi došao do novca koji mi je bio preko potreban“, rekao je u intervjuu za CINS Ćopić, dodavši da bi vratio avanse da ga je Šarić isplatio za Mitrosrem.

Policija smatra da je zadnji korak u procesu pranja novca trebala biti prodaja šećerane. Hrvatski privrednik Enver Moralić, koji nije optužen u ovom slučaju, uložio je 12,2 miliona KM (oko 6 milikona eura) u pokretanje proizvodnje u šećerani, a planirao je da preuzme većinsko vlasništvo. Budući da je Okružni sud u Banjoj Luci blokirao svu Ćopićevu imovinu, među kojom je i fabrika šećera, Moralić je sada prisiljen da čeka ishod suđenja.

 

Offshore kompanije


Iako Specijalno tužilaštvo RS-a u uvodnim rečima optužnice kaže da je novac iz navedenih firmi stečen vršenjem krivičnih dela, odnosno, trgovinom narkoticima, ne navodi i dokaze kojim bi ove tvrdnje bile potkrepljene.

Osim firmi Lafino Trade i Mattenico u optužnici se ne navode imena vlasnika drugih offshore firmi niti je jasno poreklo ovog novca.

Milimir Govedarica, načelnik Odeljenja za finansijske istrage Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a, kaže da se prema Varšavskoj konvenciji o pranju novca svi transferi koji nemaju pravnu osnovu smatraju pranjem novca. On je dodao da u tom slučaju tužilaštvo nema obavezu dokazati da novac poteče od izvršenog krivičnog dela.

Ćopić je novinarima CINS-a rekao da je Šarića upoznao 2008. godine, u vreme kada je ovaj navodni švercer drogom bio vlasnik Štampe, beogradskog preduzeća za distribuciju novina. Šarić će kasnije ovu firmu prodati nemačkoj kompaniji WAZ Mediengruppe. Saznavši da je Šarić, protiv kojeg u to vreme nije bila podignuta optužnica za šverc drogom, zainteresovan za ulaganje u poljoprivredu, Ćopić uspostavlja kontakt s njim, s namerom da mu proda Mitrosrem.

Na pitanje da li je znao poreklo Šarićevog novca, Ćopić je ljutito odgovorio: „… ako ja znam da on ima 25 ili 29 miliona eura, od WAZ-a para na računu, od prodate Štampe, ja sam trebao njega da pitam – izvini druže, a da ti ne radiš drogu? Ma boli me (…) šta radi. Meni je bitno da on hoće da kupi i znam da ima pare, razumete?“

Međutim, u razgovoru koji je policija tajno snimila samo deset dana pre njegovog hapšenja, Ćopić je neimenovanoj osobi rekao da je prodao svoju kompaniju Darku Šariću kako bi oprao njegov novac.

 

Imena poznatih osoba


Kao jedna od osoba sa kojom je Ćopić, navodno, dogovarao poslove, u optužnici se navodi ime Miloša Hamovića, tridesetdvogodišnjeg sina srpskog trgovca energijom Vuka Hamovića. Prema navodima optužnice, Ćopić je u toku 2009. godine dogovorio transfer od preko 500.000 KM (250 000 eura) sa Milošem Hamovićem i drugim neimovanim osobama iz firmi Eurotrade Holdings Limited sa Britanskih djevičanskih ostrva, Pacific LC Group LLC iz Delawarea – SAD i Shine Film Production LTD sa Kipra.

Novinari CIN-a su pokušali stupiti u kontakt sa Milošem Hamovićem, ali on nije bio dostupan. Na pitanja o odnosu sa Ćopićem odgovorio je Nenad Savić, direktor za komunikacija EFT-a:

„Miloš Hamović nikada nije čuo za, niti upoznao Zorana Ćopića. Nikada sa njim nije imao poslovne niti bilo kakve druge odnose.“

Vuk Hamović, Milošev otac, vlasnik Grupacije EFT-a, je pre sedam godina bio pod istragom u BiH. Posebno odeljenje za organizirani kriminal, privredni kriminal i korupciju pri Tužilaštvu BiH naveo je u svom izveštaju iz 2004. godine kako postoje indicije da je Hamović preko svoje kompanije umešan u zloupotrebu novca, kada je uz velike provizije davao kratkoročne pozajmice Elektroprivredi Crne Gore. Istraga je zaustavljena zbog nedostatka resursa i zato što je Odeljenje za teški privredni kriminal Velike Britanije preuzeo slučaj. Britanski policajci su nakon jednogodišnje istrage preporučili da se protiv Hamovića podigne optužnica, ali je glavni britanski tužilac prekinuo istragu.

U obrazloženju optužnice se spominje i firma u vlasništvu Stanka Subotića Caneta, za kojim je MUP Srbije raspisao poternicu zbog prevare, organizovanog i međunarodnog kriminala.

Policija je u aprilu 2009. godine tajno snimila razgovor između Zorana Ćopića, Darka Šarića i dvojice Šarićevih advokata – Nebojše Jestrovića i Radovana Štrpca. Razgovaralo se o prodaji preduzeća Futura Plus , u vlasništvu Subotića.

Novinari CINS-a iz Srbije su prošle godine u sklopu istraživanja poslovanja Darka Šarića otkrili da je Jestrović bio postavljen na čelo Upravnog odbora Future, u martu 2009. godine. Srpske vlasti su optužile Jestrovića da je bio zadužen za operacije pranja novca ovog narkobosa.

Posljednji Ćopićev razgovor snimljen je na dan njegovog hapšenja. U razgovoru sa neidentifikovanom osobom iz Srbije Ćopić je rekao da se pretresaju njegove firme i stan, te da se traže određeni papiri. Požalio se sagovorniku da će ga sigurno privesti, jer ovaj postupak vodi Specijalno tužilaštvo. Neidentifikovana osoba mu savetuje da ništa ne potpisuje i da će mu poslati advokata, rekavši da će ga „verovatno uhapsiti, pa pustiti, pa ponovo uhapsiti“.

Zoran Ćopić je na to odgovorio: “ Nema šanse, neće me pustiti! Pritvor oko vrata! To je kraj priče!“

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend