Odgovor CINS-a na navode Emira Kusturice

Poštujući Zakon o javnom informisanju Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je 17.4.2017. godine objavio odgovor Emira Kusturice na tekst „Mokra gora Dream: Državni hotel bez dozvole, Kusturičin Drvengrad pun gostiju”. Pošto po Zakonu nije dozvoljeno intervenisanje u odgovoru, a on sadrži netačne informacije, koje Kusturica nije pristao da izmeni i pored našeg upozorenja, imamo obavezu da javnost upozorimo na problematične delove odgovora.

Pritom, iz pristojnosti nećemo komentarisati ironičan, na momente uvredljiv, ton prema našoj novinarki Milici Stojanović, kao ni insinuacije o “prethodnici bogatih kopača nikla” i „izvidnici kopača nikla“, pošto se istraživački novinari ne bave teorijama zavere već faktima.

CINS-ov tekst govori o Nacionalnom ekološkom centru (Vizitorskom centru), čija je izgradnja koštala oko 89,5 miliona dinara, ali ovaj državni objekat na Mokroj gori ni danas, šest godina kasnije, nema upotrebnu dozvolu i ne radi. Centrom upravlja državno preduzeće Park prirode, čiji je Kusturica bio direktor a sad je predsednik Skupštine. Istovremeno, na istom prostoru, njegova privatna firma uspešno posluje od turizma, zahvaljujući pre svega naselju Drvengrad.

Jedna od stvari koje Emir Kusturica spori CINS-u jesu dozvole za objekat, pa navodi: „Osim što Kusturici zamera što se baš i na firmu čiji je bio direktor primenjivao Zakon o legalizaciji, novinar-istraživač ’Lovi’ da objekat nema dozvolu, a radi. A zna novinarka-istraživač a šteta što nema hrabrosti da objavi da Vizitorski centar ima građevinsku dozvolu. I gradnja je započeta u skladu sa Zakonom uz uredno izdate lokacijske dozvole.“

Objekat o kome smo pisali je svečano otvoren dan nakon što je dobio građevinsku dozvolu. To znači da u toku gradnje građevinska dozvola nije izdata. Ova informacija je navedena već u prvom paragrafu našeg teksta i nije nam jasno šta se ovim demantuje, kada smo jasno naveli da objekat ima građevinsku dozvolu.

Kusturica je u pisanom odgovoru CINS-u, pre objavljivanja našeg teksta, tvrdio da objekat ima upotrebnu dozvolu. Istina je da objekat tu dozvolu nije imao u trenutku objavljivanja teksta. Prvi zahtev za dobijanje ove dozvole Park prirode je podneo u januaru, a drugi u martu 2017. godine, ali ih je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oba puta odbilo.

U odgovoru na naš tekst Kusturica navodi: „Zakon ne sprečava da se objekat koristi ako još nije dobio Upotrebnu dozvolu. Bez Upotrebne dozvole jedino nije moguće uknjižiti objekat kao svojinsko pravno vlasništvo. Valjda je javna tajna da veliki broj objekata čak i u glavnom gradu Beogradu počev od zgrade Apelacionog suda, do velikih stambenih objekata, Kombank arene, fudbalskih stadiona, nemaju upotrebnu dozvolu, a i privatni i državni objekti se koriste!“

Prema informacijama do kojih je CINS došao tokom istraživanja, objekat se ne koristi, a argument po kome se brojni drugi objekti koriste bez upotrebne dozvole ne može da bude opravdanje. Ako težimo društvu u kome se poštuju vladavina prava i zakoni, vlastito nepoštovanje pravila ne može i ne sme da bude opravdano time što pravila ne poštuju i drugi.

Dalje, Kusturica navodi: „Jer svi ti objekti kojima se bavi novinar-istraživač, Vizitorski centar, Nacionalni ekološki centar, Nacionalni ekološki centar „Čarobni breg“ i hotel „Čarobni breg“ sinonimi su za jedan te isti objekat. Najkraće, Vizitorski centar čiji je vlasnik država Srbija.“

U CINS-ovom tekstu je jasno navedeno da je reč o istom objektu, iako se on, na zvaničnom sajtu Parka i u dokumentaciji, pojavljuje pod različitim nazivima. Jasno smo naveli da se Nacionalni ekološki centar Čarobni breg u pojedinim dokumentima naziva i Vizitorski centar.

Kusturica navodi i sledeće:

„To zidanje konstrukcije da Kusturica sam stvara sebi konkureciju, temelji se na prikrivanju istine. Koristilo bi da novinar-istraživač kada je naveo ’da je oko dinarske milione (oko 700.000 evra) država uložila u objekat’ nije sakrio od javnosti i podatke da je taj novac osim u izgradnju objekta uložen i za…“, nakon čega je nabrojano sedam stavki, uključujući izgradnju objekata za vodovod i kanalizaciju.

Deo teksta koji Kusturica stavlja pod navodnike i poziva se na njega zapravo se ne nalazi u našem tekstu, tako da nam nije jasno šta time želi postići. Osim što se u tekstu nismo bavili vrednošću bilo čega u evrima, CINS nije sakrio od javnosti podatke o tome za šta je, prema navodima Parka prirode i samog Kusturice, novac trošen, pored izdvajanja za izgradnju objekta. U delu teksta koji se bavi finansiranjem gradnje, CINS je naveo da je Park tražio dodatni novac „jer je sredstva dobijena 2007. potrošio za vodovod, kanalizaciju i hidrantsku mrežu za potrebe Ekološkog centra ‘ali i za potrebe naselja Mokra gora’”.

Takođe, CINS je objavio i dokument kojim je Park prirode od Fonda za zaštitu životne sredine tražio dodatni novac i u kojem je sam Kusturica naveo za šta je prethodni novac potrošen, kako bi se čitaoci detaljno sami mogli upoznati sa tim. Dokument je dostupan na sajtu CINS-a.

Emir Kusturica se u jednom delu svog odgovora bavi cenama opremljenog odnosno neopremljenog objekta i navodi da „’neistraživači’ jasno utvrđuju da, uz sve navedene radove, cena OPREMLJENOG kvadratnog metra iznosi 52.647,00 dinara, odnosno 526,00 evra po kvadratu“. Ovo je netačno, jer CINS se ni na jednom mestu u tekstu ne bavi cenama opremanja objekta niti ciframa o kojima Kusturica govori. Opet citiranje navoda kojih nema u našem tekstu.

Netačan je i navod u sledećem pasusu: „’Lov’ novinara-istraživača na Kusturicu, u nedostatku koruptivnih i off-shore materijala, sveo se na optužbe što je menjao funkcije, podnosio ostavke na mesta direktora, da se i Insajder pre mnogo godina bavio sa njim te da posluje uz pomoć subvencija države na istom prostoru i to Kusturičina privatna firma Lotika i Nacionalni ekološki centar koji nema dozvolu još od 2011. godine“.

CINS se ne bavi lovom na bilo koga, pa ni na Emira Kusturicu. CINS Kusturicu ne optužuje da je menjao funkcije i podnosio ostavke na mesto direktora. To su fakti, informacije iznesene u tekstu, a ne optužbe. Da ih nismo naveli, verovatno bi i one postale predmet demantija.

Takođe, CINS nije naveo da privatna firma Emira Kusturice posluje uz pomoć subvencija države, niti smo prebrojavali sendviče i pivo koje prodaje Lotika a ne prodaje država. Nismo nigde naveli ni da je novac namenjen za izgradnju proneveren ili da postoje problemi sa izveštajima o trošenju tog novca. S druge strane, potpuno je legitimno postaviti pitanje zašto se već šest godina ne koristi objekat sagrađen državnim novcem – novcem svih građana Srbije.

Kusturica je napisao i sledeće: „A nasuprot tvrdnji u tekstu – Budžet Republike Srbije nikada nijedan dinar nije izdvojio za Park d.o.o. jer Park d.o.o. od osnivanja do danas nije bio direktan budžetski korisnik“

CINS nije napisao da je Park ikada bio direktan budžetski korisnik, ali sredstva Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i nekadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine – jesu sredstva budžeta Republike Srbije. U krajnjoj liniji, u Informatoru o radu samog Parka za 2015. godinu se celo jedno poglavlje zove „Podaci o sredstvima dobijenim iz budžeta Republike Srbije”. Nigde nismo naveli da novac nije opravdan, već smo napisali koliko je gradnja koštala, što je informacija koju treba da zna svaki gađanin Srbije.

Kusturica takođe navodi da novinarki CINS-a smeta činjenica da je država osnovala Park prirode bez ikakvog zemljišta, pa je zemljište obezbedio on. Kratko i jasno: CINS je napisao da je Park „parcelu na kojoj je Centar građen naveo kao deo budžeta i to kao donaciju Emira Kusturice, vrednu nešto više od 411.000 dinara”.

Na kraju, CINS demantuje i sledeći navod: „Ilustrativno jeftina je zloupotreba fotografije na kojoj je prikazana ski staza vlasništvo Emira Kusturice“

CINS je prikazao fotografiju na kojoj je državni objekat – što je bio predmet našeg teksta. Prava zloupotreba bi bila da je sa fotografije montažom ili na neki drugi način uklonjeno mesto na kom se objekat nalazi. Dok su novinari CINS pravili ove fotografije nigde nije bilo obeleženo da je skijalište pored objekta privatno ili bilo čije vlasništvo.

CINS je otvoren za razgovor na svaku temu i nemamo problem da priznamo kada smo pogrešili. Ali to ovoga puta nije slučaj. Kada Emir Kusturica završi aktuelne obaveze, što se, kako nam je objasnio preko elektronske pošte, neće dogoditi pre jeseni, vrlo rado bismo se sreli i razgovarali s njim, o ovoj i drugim temama.