AktuelnoVazduh

Naučnica sa Instituta za fiziku: AirVisual je relevantan za informisanje građana

17. jan 2020.
Zagađenje u Beogradu; foto: CINS
„Aplikacija je informativnog karaktera, zadovoljava neke osnovne informacije koje građani treba da imaju. U naučnom smislu nije relevantna, u smislu da vi od toga pravite medicinsku studiju, ali relevantna je za opštu informisanost građana“ – kaže za CINS Mirjana Perišić, naučni istraživač Instituta za fiziku u Beogradu.

Beograd je poslednjih dana u vrhu liste najzagađenijih gradova sveta sudeći po podacima aplikacije AirVisual. Koliko je ova aplikacija relevantna za građane Srbije, kako funkcioniše i da li je zagađenost veća nego ranije, pričali smo sa naučnicom Mirjanom Perišić sa Instituta za fiziku koja je objavila više naučnih istraživanja u oblasti zagađenja vazduha.

Da li je zagađenost sada veća nego ranijih godina?

Menja se klima, ne menja se zagađenje. Nas samo košava spašava, razduva to na momente i vazduh bude pristojan i kvalitetan. Međutim, sada se zbog klime dešavaju neke stvari koje nisu uobičajene i koje se nisu dešavale ranijih godina – da toliko budemo bez vetra, toliko dugo budemo bez snega, bez kiše, da bude tako toplo u ovo doba godine.

Mogu li građani da se pouzdaju u podatke sa AirVisual-a?

Aplikacija je informativnog karaktera, zadovoljava neke osnovne informacije koje građani treba da imaju. U naučnom smislu nije relevantna – da vi od toga pravite medicinsku studiju – ali relevantna je za opštu informisanost građana. Oni koriste veštačku inteligenciju, mogu da na osnovu prognoze meteorologije za naredne dane izvrše prognozu kakvo će zagađenje biti. To objediniti, tehnički gledano, je jedno savršenstvo sa našeg aspekta.

Zašto da verujemo AirVisual?

Da bi obezbedio podatke u realnom vremenu, AirVisual vrši korekciju na više izvora. Jedan izvor im je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), a drugi izvor su individualni merači jer postoji mogućnost da se prijavite sa vašim uređajem i da budete jedan od učesnika u tom monitoringu. Problem je što se na tržištu nalaze svakakvi merači. Jedan merač za čestice PM2,5, znači onaj koji ispunjava zakonske norme, košta minimum 5.000 evra, a ovaj običan uređaj možete da kupite za 20 evra na Alibabi. Kada kupite senzor za 20 evra postavlja se pitanje njihove pouzdanosti. Međutim, nisu ni oni na AirVisual-u neiskusni, neće da uzimaju takve uređaje, već oni moraju da prođu određenu proceduru.

Treća stvar na osnovu koje AirVisual vrši korekciju su satelitski podaci. To znači da postoje sateliti koji non-stop obilaze oko Zemlje i koji prate prozračnost atmosfere. Tako da kad vidite podatak sa AirVisual vi tamo možete da vidite na osnovu čega su oni izračunali Indeks kvaliteta vazduha (AQI).

Šta je Indeks kvaliteta vazduha, takozvani AQI?

To je mera na osnovu koje se procenjuje koliko je vazduh štetan za građane. Zakon o zaštiti vazduha spominje neke zagađujuće supstance, ono što dospeva u vazduh, pa onda u naša pluća i tako dalje. Iako ima i drugih, PM2,5 i PM10 su dve o kojima se u javnosti najviše priča.
Indeks kvaliteta vazduha (AQI) se računa u onom trenutku kada se izmere svi zakonom propisani parametri, uzme se onaj koji je najviše prekoračio dozvoljene vrednosti i on se ubacuje u računanje AQI. Inače, AQI je diskutabilan jer ne uzima u obzir sastav tih čestica. Nekada je na primer za visoke koncentracije PM10 u Beogradu uzrok transport saharskog peska koji je po sastavu manje štetan od izduvnih gasova automobila.

Koje podatke AirVisual koristi?

To je problem, koji su podaci AirVisual-u dostupni. Kod nas, u Evropi, svi su podaci transparentni i sve agencije državne su morale da usklade svoje merne metode i svoje standardne vrednosti. Referentne metode koristi cela Evropa, to je ušlo u Poglavlje 27. U celoj Evropi imate jedan standard i jedne merne metode. A imate Kinu koja ima druge standarde i koja je potpuno zatvorena, iz koje se ne zna koji su podaci uzeti. Da li su sad na AirVisual-u podaci na neki način dostupni ili koriste isključivo ta individualna merenja građanstva, to zaista ne znam.

Osim toga, da li Peking i Beograd mogu da se upoređuju?

Desi se da imate u Pekingu jutro i najbolju situaciju koja tog dana može da se zabeleži u tom gradu, a u Beogradu imate noć i najgoru situaciju koja može da se zabeleži u toku tog dana. I onda su to ekstremne vrednosti koje prosto nisu uporedive. Mogle bi da se porede tokom istog doba dana.

Šta je bolji pokazatelj zagađenosti, da se kvalitet vazduha meri na svaki sat ili dnevno?

Kolege iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu, i u pravu su, da davati informacije na satnom nivou nije relevantno zato što u toku dana zagađenje može jako da fluktuira. Jeste relevantno u smislu reći građanima nemojte uveče izlaziti jer je stvarno katastrofa napolju, ali za taj dan u proseku situacija možda i nije toliko loša.

 

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Autori:

Ostavi komentar

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Dejana Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Dejana
Guest
Dejana

Odjednom se preispituje sve osim onih koji bi trebali uveliko da odgovaraju. Naravno da verujem AirVisual aplikaciji više nego Vučiću!

Tagovi

Povezano

Send this to a friend