Četrnaest godina posle likvidacije novinara Slavka Ćuruvije, analizom svih dosad prikupljenih podataka u vezi sa samim mestom zločina u Svetogorskoj ulici u Beogradu, moguće je da će se pronaći novi neposredni svedoci ubistva, saznaje „Politika”. Vlasnik i glavni urednik lista „Dnevni telegraf” i magazina „Evropljanin” ubijen je tokom napada NATO-a na SR Jugoslaviju 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo.
Ovaj zločin, kao i ubistvo dopisnika „Večernjih novosti” iz Jagodine Milana Pantića 11. juna 2001. godine, i okolnosti smrti novinarke „Duge” Radislave – Dade Vujasinović 8. aprila 1994. godine, rasvetljava Komisija za istraživanje ubistava novinara, kojom predsedava Veran Matić.
– Analizom dosad prikupljenih činjenica u vezi sa mestom ubistva Slavka Ćuruvije komisija je produbljivanjem početnih policijskih saznanja, a koja nisu u ranijem periodu do kraja istražena, došla do podataka o jednom broju mogućih neposrednih svedoka izvršenja ovog monstruoznog zločina – kaže Veran Matić za „Politiku”.
Detektor laži nevine oslobađa sumnje
Testiranje na „detektoru laži” sprovodi se isključivo uz dobrovoljni postupak osumnjičenog ili svedoka. Nalaz nema snagu dokaza na sudu, ali je od velike pomoći policiji u usmeravanju daljeg rada na rasvetljavanju zločina. Ova tehnika istovremeno omogućava onima koji nemaju šta da kriju da se sa njih skine sumnja. Ipak, „politički učesnici” privatizacije cementare „Popovac”, o kojoj je pisao ubijeni novinar Milan Pantić, iskoristili su svoje zakonsko pravo da odbiju poligrafski test.
To je sve što on može da kaže o radu na ovom slučaju, a da ne ugrozi istragu. Izvesni pomaci napravljeni su i u rasvetljavanju ubistva novinara Milana Pantića. Naime, dok se u slučaju Ćuruvije mnogo toga znalo, posebno nakon što se u javnosti pojavio dosije „Ćuran”, dokument tadašnjeg Resora državne bezbednosti iz koga se saznalo da je tajna služba pratila Ćuruviju i da su operativci iznenada povučeni par minuta pre ubistva, ali ne i ko su ubice, u slučaju Pantića nije se mnogo odmaklo od 11. juna 2001. godine, kada ga je, u ulazu zgrade u kojoj je stanovao u Jagodini, neko ubio „zamahnutim oruđem”, šipkom ili letvom.
– Kad je reč o slučaju Pantić, intenzivirana je istraga o privatizaciji cementare „Popovac”, o kojoj je naš kolega pisao, a što može biti jak motiv za njegovu likvidaciju. Neki od bitnih političkih učesnika tog događaja odbili su izjašnjavanje na poligrafu, na šta inače imaju zakonsko pravo – kaže Matić, napominjući da se proveravaju i dojave o mogućim egzekutorima koje su mu dostavljene.
Iako je Komisija za istraživanje ubistava novinara, nakon što je formirana u januaru ove godine, kritikovana od strane mnogih, izvesno je da su do sada postignuti izvesni rezultati koji su opravdali njeno osnivanje, posebno imajući u vidu dugi niz godina kada nisu napravljeni skoro nikakvi pomaci na rešavanju ovih slučajeva. Kriminalistička policija MUP-a i Bezbednosno-informativna agencija odredili su operativce koji u okviru komisije svakodnevno rade na rasvetljavanju ovih zločina, a nedavno je obećana i puna podrška Vojno-bezbednosne agencije.
Kako je taj isti posao rađen u periodu pre formiranja komisije, dovoljno ilustruje priča o potrazi komisije za važnim materijalnim dokazom – sačmom koja je prilikom obdukcije izvađena iz tela Dade Vujasinović. Dugo se verovalo da je ovaj dokaz uništen u NATO bombardovanju, kako je njen nestanak objašnjavan, da bi posle upornog traganja sačma bila pronađena u službenim fiokama penzionisanog policajca.
Inače, upravo juče u poseti komisiji bio je Miloš Vukčević, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Crne Gore. U ovoj susednoj zemlji nije rasvetljeno ubistvo glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Dan” Duška Jovanovića, izvršeno 27. maja 2004. godine u Podgorici, kao ni niz napada na novinare.
– Pomoćnik ministra Vukčević radi na inicijativi za formiranje slične komisije u Crnoj Gori, koja bi se pored slučaja ubistva novinara Duška Jovanovića bavila i nerasvetljenim napadima na novinare, kojih je mnogo u Crnoj Gori, a što je veoma ozbiljna primedba u tek objavljenom izveštaju Evropske komisije – objašnjava Matić.
Osnivanje ove komisije do kraja godine nalazi se u akcionom planu Vlade Crne Gore.
– Preneli smo dosadašnja iskustva iz rada naše komisije, naveli sve probleme i dali preporuke. I dalje ćemo biti na raspolaganju kako bismo pomogli da ova inicijativa dobije pravi oblik, to jest kako bi se otkrili nalogodavci i ubice našeg kolege Jovanovića. Imam utisak da postoji jaka želja da se napravi efikasno telo koje bi pomoglo da se kolege u Crnoj Gori efikasno zaštite od zastrašivanja, fizičkih napada i ugrožavanja njihovih života – kaže Matić.
Ostavi komentar