Istraživačke pričeEkologija
14. juna 2008.

Ilegalna eksploatacija peska: Kopači subotičkih rupa

Iako nije često pominjana u kontekstu drumske, duvanske i raznih drugih mafija koje su postale tipične za Srbiju, Subotica je na dobrom putu da postane poznata po ‘peščanoj mafiji’

Subotički ‘biznismeni’ dosetili su se, naime, da prodaju pesak – posao koji ne traži mnogo investicija, donosi priličnu dobit i ne podrazumeva bilo kakav rizik. Međutim, problem je u tome što je ova delatnost potpuno nelegalna, što je lokalne vlasti ignorišu i što se ilegalnom eksploatacijom peska dovodi u opasnost ne samo ekološka ravnoteža severnog dela Bačke, već ponekad i život građana Subotice i okoline.
 

BIZNIS


Dnevne potrebe Subotice za peskom iznose 2.000 metara kubnih, a ako se zna da je kubik peska 600 dinara, prosta računica kaže da se u ovom poslu svakodnevno ‘okrene’ 1.200.000 dinara, odnosno približno 15 hiljada evra. Iako je u pesak, baš kao i zemlja ili kamen prirodni resurs na koji prava polažu država i ovlašćena preduzeća, Subotica od ovog posla ne dobija ni dinar – bilo na ime eksploatacije, bilo u vidu poreza koji bi plaćali ovlašćeni kopači peska. Ilegalni kopači primenjuju jednostavan recept. Primera radi, oni kupe plac u predgrađu Zapadni vinogradi, koji košta približno hiljadu evra (cena zavisi od toga da li u naselju postoji komunalna infrastruktura). Na kupljenom placu, oni kopaju pesak do 10 metara dubine i to je trenutak prvog kršenja zakona – zakon, naime, propisuje da je dozvoljena dubina kopanja pet metara. U zavisnosti od količine peska koja se tako iskopa, oni tako mogu da zarade i do 40 hiljada evra, i to pošto se odbije ‘investicija’ kupovine placa.


Nakon ovakve delatnosti, na placevima ostaju rupe koje najčešće postaju divlje deponije, a u nekim slučajevima nivo podzemnih voda toliko opadne, da okolni voćnjaci i usevi ubrzano propadaju. Takođe, građani se žale da im deca nisu bezbedna, jer su okružena kamionima i kraterima. Uprkos svemu tome, protiv kopača peska nije podneta nijedna prijava poljoprivrednih inspektora.

 

MAJDAN I KONTROLA

 

Stanovnici Zapadnih vinograda deset godina se bore protiv nelegalne eksploatacije peska, a tokom leta 2007, kada su registrovali udruženje ‘Građanska inicijativa Zapadni vinogradi’, uspeli su i da je na trenutak zaustave.


‘Nismo zadovoljni činjenicom da su na trenutak bageri stali i onda nastavili da kopaju. Želimo da krivci odgovaraju i poprave ono što su uništili. Pored toga što su kamioni natovareni peskom izlomili i uništili tek asfaltirane ulice, ugrožena su i osnovna prava čoveka. Suše se voćnjaci, po prvi put u životu voda nam je mutna u bunarima. Nema nam druge, nego da tužimo državu. Svi konstatuju da je u pitanju nelegalna eksploatacija peska, da to ne sme da se radi, ali niko ništa ne preduzima da stane tome na put’, kaže Vladimir Perija, član udruženja „Građanska inicijativa Zapadni vinogradi’.

 

Na ovakve primedbe, predstavnici lokalne samouprave Subotice odgovaraju podsećanjem na činjenicu da niko nema dozvolu za eksploataciju peska, ali da istovremeno postoji preporuka Ministarstva poljoprivrede da se privatnim licima dozvoli promena namene poljoprivrednog zemljišta. Ilegalni kopači koriste upravo tu preporuku. ‘U Subotici je izdato devet dozvola za prenamenu poljoprivrednog zemljišta, a svi koji su podneli zahteve imali su urađen projekat rekultivacije prostora nakon vađenja peska. Taj projekat predviđa koliki se sloj peska može odnositi i koliko se posle treba vratiti. Nama su ruke vezane, jer u 90 odsto slučajeva vlasnici zemljišta od Ministarstva poljoprivrede dobiju odobrenje za vađenje peska’, objašnjava Mirko Ostrogonac, šef opštinske služba za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu i turizam.

 

Prema Ostrogončevom mišljenju, rešenje problema podrazumevalo bi određivanje lokacije za legalni majdan, iz kojeg bi se tokom narednih godina moglo obavljati kontrolisano iskopavanje peska. Na taj način, zaustavila bi se nelegalna eksploatacija peska, ali i napunila gradska kasa. ‘Predložili smo da majdan bude u delu Subotičko-horgoške peščare koja je pod zaštitom države i zato nismo dobili odobrenje od pokrajinskog sekreterijata za zaštitu životne sredine. Još tražimo povoljnu lokaciju. S druge strane, kontrolisanje eksploatacije peska mora da bude u našoj nadležnosti. Moći ćemo nešto da uradimo tek kada kontrolu budu vršili naši inspektori, u saradnji sa saobraćajnom policijom, tržišnim i finansijskim inspektorima. Do tada, građani se s pravom bune’, kaže Ostrogonac.


DOZVOLE, NADLEŽNOSTI, ŠUT

 

U međuvremenu, dok se ne reši pitanje nadležnosti i ne pronađe lokacija za legalnu eksploataciju peska, nekoliko subotičkih firmi poseduje odobrenje za eksploataciju. Reč je o firmama: ‘Vojput’, ‘ABC’, ‘Dunav kop’, ‘Haj komerc’ i ‘Božo Stipanović’.
‘Bio sam razočaran kada sam u ovim firmama saznao da su dobili dozvole za vađenje peska. Sa svima sam razgovarao i svi imaju uredne elaborate za rekultivaciju zemljišta nakon vađenja peska. Problem je što ovo pitanje nije zakonski dobro rešeno I nama se uništava rudno blago, a niko ništa ne preduzima’, tvrdi Robert Santo, predsednik SMZ ‘Zorka’, gde građani imaju najviše problema sa eksploatacijom peska.


Ono o čemu se u ovom trenutku i ne govori jeste činjenica da vlasnici parcela ne smeju da obavljaju dubinsku eksploataciju, pošto je to kažnjivo krivično delo. Po rečima Suzane Dulić, članice Opštinskog veća zadužene za ekologiju i zdravstvo, niko ne bi smeo da eksploatiše pesak.


‘Sistem kažnjavanja nam nije dobar. Nismo zadovoljni radom pokrajinskog inspektora, jer verujem da je mogao da nešto više uradi. Mi, kao lokalna samouprava, istakli smo problem maskimalne opterećenosti puteva i to kontroliše komunalna inspekcija. Međutim, sporadičnim akcijama ništa ne rešavamo. Ovaj problem mora trajno da se reši i da se nelegalna eksploatacija peska zaustavi’, kaže Suzana Dulić.


S druge strane, niko ne kontroliše ni projekte rekultivacije parcela. Na primer, nakon vađenja peska, rupa bi trebalo da se zatrpa zemljom crnicom, ali umesto toga građevinci uglavnom ubacuju šut i otpad.


U svakom slučaju, dok predstavnici različitih gradskih institucija ‘prebacuju loptu’ po pitanju nadležnosti s jednih na druge, dok se ne zna se šta bi trebalo da se preduzme s kopačima peska, ko bi i kako trebalo da ih kazni, ‘peščana mafija’ zarađuje.

 

Za razliku od ostalih, ona bar zna šta joj je posao.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend