Igra stambenog prestola
Svaka epizoda Glasne žice ima nekog junaka. U ovoj, junak je naš novinar Stefan Marković koji je otkrio da plaća upravnika zgrade, iako ga njegova zgrada nema. Stefan pokušava da otkrije gde odlaze njegove pare, ali i kakva je uloga upravnika zgrada i koje probleme sa sobom nosi.
Voditelj i novinar: Stefan Marković
Urednik: Vladimir Kostić
Obrada i dizan zvuka: Dejan Tomka
Muzika: Rade Sklopić
Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
Podrška u realizaciji: Podcast.rs
STEFAN NARACIJA: Obično svaka epizoda Glasne žice ima nekog junaka. Da se odmah razumemo, ima i ova. Ali u ovoj priči, pa… junak sam ja.
Priča kreće u jednoj zgradi, na Zvezdari.
Zgrada u kojoj stanujem. Tačnije, u memljivom hodniku zgrade, gde se nalaze drveni poštanski sandučići.
STEFAN MARKOVIĆ: Čekaj da vidim koji je ključ. Vodoinstalater, reklama za picu, račun za struju… Evo ga i račun za Infostan.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Praktično iz meseca u mesec mi skače iznos Infostana. Svaki put se iznerviram, ali nešto i ne analiziram račun, nego ga platim po automatizmu.
Međutim, jednog dana sam rešio da pogledam sve stavke.
STEFAN MARKOVIĆ: Hladna voda… dobro…
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A onda sam naleteo na nešto neobično.
STEFAN MARKOVIĆ: Naknada za upravnika. Koliko je to? 240 dinara.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Upravnik zgrade. To ne bi trebalo da bude problem, zar ne?
Svaka zgrada ima ili bi trebalo da ima upravnika. Takav je i Zakon. To je ona osoba kojoj se stanari obraćaju kada curi neka cev ili se potopi podrum, ošteti oluk, pokvari lift… I ta osoba vodi računa o bankovnom računu stambene zajednice.
Ali u mojoj zgradi upravnika nema. Pa kome ja to plaćam? I šta?
[Uvodna špica]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.
U ovoj epizodi govorim o tome šta su upravnici zgrada. Šta se dešava sa parama stanara kojima oni raspolažu? Da li tu ima zloupotreba? I ono najbitnije, pa bar za mene – gde su moje pare?!
[Kraj uvodne špice]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kada sam kupovao stan, nisam imao predstavu o tome kroz koje sve peripetije moram da prođem. Plati ovo, plati ono, plati ratu za kredit, plati porez… Ali zašto plaćam upravnika zgrade koji ne postoji?
I sad’ možda se pitaš kako to upravnik ne postoji. Pa situacija je ovakva. Kada sam se uselio u stan, postojao je prinudni upravnik. A onda negde u aprilu 2024. na oglasnoj tabli bilo je obešeno rešenje da se upravnik razrešava. Novog nismo birali i to je to.
I zato sam rešio da kao nekakav detektiv… ili, hajde, novinar, što i jesam, uđem u trag novca i saznam kome ja plaćam.
Prva adresa – Infostan, preko čijeg računa i plaćam ovo.
STEFAN MARKOVIĆ: Poštovani, Stanujem u zgradi, na toj i toj adresi i premda već nekoliko meseci nemamo profesionalnog upravnika…
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Poslao sam pitanje mejlom Infostanu.
…na računu stiže stavka od 240 dinara za upravnika zgrade. Zbog čega? Hvala unapred na odgovoru. Srdačan pozdrav, Stefan Marković.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Na moje veliko iznenađenje samo tri dana kasnije stigao mi je odgovor od Info stana.
IVANA MILOSAVLJEVIĆ: Poštovani, svaka promena cene ili ukidanje usluge vrši se sa overenom odlukom i zahtevom upravnika stambene zajednice. U prilogu obrasci.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo nije glas osobe iz Info stana. Ovo je moja koleginica Ivana Milosavjlević koja čita mejl radi dramskog efekta. Dakle, iz Infostana kažu da praktično mogu da izbacim stavku „naknada za upravnika“ i poslali su mi obrasce za to.
Samo je potrebno da mi to potpiše upravnik… Ali koji?
E sada, pošto mi je to bilo malo apsurdno, onda sam ponovo poslao mejl da mi to i potvrde.
I jesu.
IVANA MILOSAVLJEVIĆ: Poštovani, dok ne izaberete novog upravnika ne možete ništa da promenite.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I eto kvake 22.
Okej, rešio sam da se vratim korak unazad. I da saznam šta je prethodilo ovoj situaciji. I tako sam rešio da dođem do čoveka koji je bio upravnik pre prinudnog upravnika.
Čovek od kog sam kupio stan, rekao mi je da on stanuje iznad mene i da se zove Boban.
I stvarno, stanuje iznad mene, ali se zove Aleksandar. Sale.
Zašto je on postao upravnik?
SALE: Pa vidi ovako, pošto u zgradi je odnos stanara bio 90% penzioneri i jedino ja mlađi i oni nisu hteli da se bave time i ja reko, ‘ajde.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Međutim, stvari nisu baš išle glatko. Sale je teško mogao da prikupi pare od komšija za bilo šta – kao što je krečenje hodnika, zamena ulaznih vrata ili sređivanje podruma.
SALE: I ja sam onda odustao. A da ne bi imali problem, da nas ne bi kažnavali da nemamo upravnika, tako smo svi ćutali i to je propadalo i onda kada je meni istekao mandat, to je bilo super jer onda taj novi upravnik, koji se nikada nije javio, kada je postao upravnik je uspeo da utera u sistem da se plaća preko Infostana. I to je sada super priča.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sale kaže da je ugovor sa Infostanom odlično rešenje, jer na taj način stanari zgrade plaćaju i investiciono održavanje. A Saletu je to i bila ideja od samog početka – da se uvede nekakav red.
SALE: Ja sam hteo da dođe neko ko će da uvede stanare u red. (26:40) U smislu da od stanara na pravni način uzmeš neke pare koje su na nekom računu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Preko Infostana su plaćani i dalje se plaćaju investicioni troškovi – to je upravo ono održavanje zgrade. Ali preko Infostana je plaćano i upravniku. Ali jednog dana u aprilu, na oglasnoj tabli je osvanulo rešenje da je upravnik podneo ostavku.
Sale je pokušao da proveri preko svojih kontakata iz Opštine Zvezdara ko je novi upravnik. Međutim…
SALE: Kaže on meni, kaže, pa vi nemate upravnika od aprila. Čovek je dao ostavku.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali pare za upravnika svakog meseca uplaćujemo.
[Reklama]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sve ovo je za mene previše zbunjujuće. Zato sam rešio da pronađem još nekog upravnika sa kojim bih razgovarao kako to funkcioniše u drugim zgradama, koji su problemi sa čitavim tim sistemom i da možda shvatim gde idu moje pare.
Jedan od takvih je i strip-autor i karikaturista Marko Somborac. Ako ne znaš ko je on, sigurno nisi sa ove planete.
Na kraju krajeva, ilustracije za ovaj podkast radi upravo on. E sada, pored crtanja, Marko je imao još jednu ulogu – skoro dve godine bio je upravnik zgrade u kojoj stanuje… I baš je voleo taj… hmmm… zadatak.
STEFAN MARKOVIĆ: Kad kažeš bivši stambeni upravnik, da li ti je to u istoj ravni kao i tvoj rad na stripovima i karikaturama?
MARKO SOMBORAC: Pa čudno je da to opišem jer to je jedno veliko životno iskustvo, o realnosti gde i kako živimo. Mislim, ovo je moj posao i karijera gde koliko ja godina se bavim raznim stvarima, gde nisam ni dobacio koliko sam dobacio za tih godinu i osam meseci dok sam bio na funkciji.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Za razliku od moje koja ima tek šest stanova, zgrada kojom je Marko upravljao ima 54.
On kaže da je shvatio da je jedna stambena zajednica zapravo Srbija u malom.
MARKO SOMBORAC: Znači svi problemi Srbije na tih 200 metara kvadratnih. Znači ja sam imao i otimanje teritorije i fiskalnu konsolidaciju i Beograd na vodi i Savamalu i buku i pretenje. Znači to sam sve imao. Znači to je prvi taj utisak da su svi problemi zemlje u tom jednom. Onda, sledeći utisak da ti ne znaš ništa o ljudima koji su ti tu metar pored, iza zida, kakvi su
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Marko je hteo da bude upravnik delom jer je morao neko, a delom jer je osetio dužnost da se se brine o zgradi u kojoj stanuje.
MARKO SOMBORAC: Ja sam na primer mislio da se sijalice same menjaju, same od sebe, kad ono ne. Mora neko da ih zameni. I tako sam došao iz nekog tog osećaja, ne znam, odgovornosti i onda sam uplovio u te vode.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A taj poziv i jeste bio odgovoran.
MARKO SOMBORAC: Pa jeste ako te zanima, ako te je sramota da nekome nešto curi, a da ti nisi nešto uradio po tom pitanju. Inače, sasvim možeš mirno da spavaš ako te ništa ne zanima.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Marko kaže da, hajde da kažem, nečasni upravnici mogu da podignu pare sa računa i da prosto nestanu.
MARKO SOMBORAC: Pa mislim to generalno ide na račun zgrade i upravnik ima ovlašćenje da to podiže. Moguće je čak da se još neko izglasa da ima ovlašćenje iz zgrade da bi ga kontrolisao. Čini mi se da je to moguće, al ne verujem da to iko praktikuje, ali ima ljude samo ti sprže sve s računa i ne javi ti se.
STEFAN MARKOVIĆ: Da li jedan takav upravnik, ako hoće, može da proneveri pare. Je l postoji nekakva kontrola?
MARKO SOMBORAC: Ne da može, nego je i poželjno. Šalim se, pa ko što sam ti reko imaš primere samo čovek sprži, sprži taj novac, ali ga niko, nko ga, prvo ljudi čak u strahu da ne budu oni upravnici, ne kreću u postupke. Naravno da je moguće da proneveri i to veoma lako jer ga niko ne kontroliše. On samo uzme te pare, i ako ga niko ne prijavi, znači, nema tela nema dela.
STEFAN MARKOVIĆ: Ne postoji kontrola?
MARKO SOMBORAC: Pa ne postoji kontrola ako ga ne prijaviš, imaš ti, ja slušam priče komšija fali ovo, fali ono, mrzelo nas da proveravamo. Šta ćeš..
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Priča o upravnicima koji ukradu novac mi je samo unela strah. I zato sam pokušao da kod Marka rešim svoju dilemu.
STEFAN MARKOVIĆ: A reci mi sad gde su moje pare?
MARKO SOMBORAC: Pa pare bi trebalo ako uplaćuješ preko Infostana da je na računu zgrade. Na računu zgrade bi trebalo da legnu, a gde su posle otišle, to ne znam. Da l’ je neko uzeo, to ne bih mogao da znam.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Što je najgore, ne znam ni ja. Zato sam nešto više o profesionalnim upravnicima, kakav je bio i ovaj moj, pokušao da saznam kod profesionalca.
STEFAN MARKOVIĆ: Da namestim sve. Samo budite na vezi.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pozvao sam jednog od prvih profesionalnih upravnika kod nas Ognjana Jovanovića.
OGNJAN JOVANOVIĆ: Ideja o profesionalnim upravnicima je dobra, međutim, kod nas je to sve pogrešno zaživelo.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA: Ognjan je broj 14. Kad kažem broj 14, mislim na to da njegova licenca profesionalnog upravnika nosi taj broj. Danas ih ima gotovo dve hiljade po čitavoj Srbiji, a Ognjan je jedan od prvih koji je dobio licencu. Najpre mi je objasnio koje vrste upravnika postoje i kako oni funkcionišu.
OGNJAN JOVANOVIĆ: Znači, imaš tri vrste upravnika. Običan upravnik u zgradi od bilo kojih stanara. Znači bez licence. Bira se 50%, više od 50% vlasnika stanova ga biraju i po meni su se oni pokazali najboljim.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Takav je upravnik bio Marko… Ili moj komšija Sale. Ali kod njih postoji jedan problem: Ognjan objašnjava da Zakon zabranjuje da oni budu plaćeni…
OGNJAN JOVANOVIĆ: A oni su masovno svi plaćeni.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sledeća kategorija su profesionalni upravnici.
OGNJAN JOVANOVIĆ: Profesionalni upravnici imaju svoje firme. On je jedini sa licencom, ovi ostali nisu i svaki put kada izlaze na teren, na sastanak sa stanarima… šalju drugo lice. I oni, normalno, nemaju pojma. Niti rade kako treba. A ja sam bio prisutan kad u jednoj firmi koju drže profesionalni upravnici sekretarica diže telefon i kaže: upravnik je na bolovanju, upravnik je na terenu, na godišnjem odmoru… i ja kažem, pa ne radi se to tako. Ja pet-šest godina kako radim, nisam bio na godišnjem odmoru. Kada me zovne stanar ja moram da odgovorim tom zadatku.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I postoji i treća kategorija. To su prinudni upravnici koje postavlja opština kada zgrada nema upravnika i stanari ne mogu da se dogovore oko odabira. Ognjan je odbio da radi takav posao.
Baš kao i Marko i on vidi problem u manjku kontrole.
OGNJAN JOVANOVIĆ: Prepušteni su sami sebi, stvorene su fantomske firme, sa mnogo zaposlenih, samo da se uzmu pare. Uzeli su preko stotine zgrada, znači, po pet šest hiljada stanova, a svoje obaveze ne obavlja kako treba. I to je Eldorado.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Eldorado je mitski južnoamerički grad prepun zlata. Eto, tako Ognjan gleda na posao profesionalnih upravnika.
STEFAN MARKOVIĆ: Kada kažete kontrola… Kontrola u kom smislu? Ko treba da kontroliše upravnike i ko ne kontroliše upravnike?
OGNJAN JOVANOVIĆ: Komunalna i građevinska inspekcija su tu predviđene zakonom. Međutim, one niti to rade, niti su osposobljene stručno da znaju da to odrade. Rade samo po priavi građana i to vrlo, vrlo nestručno i traljavo.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali šta je sa novcem naše zgrade? Da li je zloupotrebljen ili ne? Ostala je još jedna adresa na moju mogu da se raspitam.
BILJANA ĆUIĆ: …Upravnik izvolite.
STEFAN MARKOVIĆ: Halo, dobar dan, poštovanje. Ovde Stefan Marković, novinar CINS-a… Centar za istraživačko…
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Biljana Ćuić, koja radi kao profesionalni upravnik kod onih koji su nam bili dodeljeni kao prinudni. Ako neko zna gde su pare, to bi trebalo da budu oni, jer su upravo oni poslednji raspolagali našim računom.
STEFAN MARKOVIĆ: Bez obzira na to što mi nemamo upravnika sad’, nama i dalje preko Infostana stiže da platimo naknadu za upravnika.
BILJANA ĆUIĆ: Tako je.
STEFAN MARKOVIĆ: Pa mene interesuje kako to ide? Gde idu te pare sada? Je l’ ide vama?
BILJANA ĆUIĆ: Sve ide na račun stambene zajednice. Znači Infostan, u toku mesec dana prikuplja sredstva i jednom mesečno prebacuje sve što je prikupljeno na račun stambene zajednice. Na računu stambene zajednice se gomila sav taj novac s kojim može da raspolaže nov upravnik. Ako nemate novog upravnika, niko ne raspolaže sa tim novcem, novac se prikuplja.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali ako misliš da je tu kraj priče, pa varaš se. Postoji jedna začkoljica – pristup računu može da ima samo upravnik zgrade. A mi ga i dalje nemamo. A to znači da ne možemo da znamo koliko zapravo ima para na računu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Svratio je Sale do mene. Sećaš se komšije Saleta, nekadašnjeg upravnika moje zgrade? E pa došao je sa dobrim vestima. I ne nadaj se da su pare u pitanju. Sale je došao sa dokumentacijom. Rešio je da ponovo postane upravnik.
Potpisali smo šta treba …i nazdravili.
STEFAN MARKOVIĆ: ‘Ajde, živ bio.
SALE: ‘Ajde.
STEFAN MARKOVIĆ: Za novog upravnika. Starog!
SALE: Ne, nego da sredimo nešto, brate.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A šta kaže Sale za sređivanje računa na kojem bi trebalo da budu i ove pare koje kroz celu priču jurim?
SALE: Još ne znamo koji je račun i ne znamo koliko imamo para na računu, videćem da li ćemo se iznenaditi pozitivno ili ovako… Ne znam (smeh) Tako da to je to.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A šta ako vidimo da para nema?
SALE: Ne bi smela da bude nijedna faktura prema bilo kome, osim čišćenja…
STEFAN MARKOVIĆ: A čekaj sada hipotetički. Šta da je on dizao pare? Šta, tužimo?
SALE: Krivična, tako je. Dobar dan, dobar dan, krivična prijava.
[Odjavna špica]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA):
Ovo je bila Glasna Žica. Moje ime je Stefan Marković.
Uređivao Vladimir Kostić.
Obrada i dizajn zvuka Dejan Tomka.
Produkcija Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
Podrška u realizaciji Podcast.rs.
Hvala na slušanju.
