Danka – EP 2: Osumnjičeni
Stefan se ponovo vraća u dan nestanka male Danke, ali ovog puta menja perspektivu. Ovog puta, pokušava da ispriča priču iz ugla osumnjičenih radnika Vodovoda, Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića. Šta se dešavalo tog dana, ali i ko su oni? I kako je policija uopšte povezala dvojicu vodoinstalatera sa nestalom Dankom?
Autor: Stefan Marković
Urednik: Dina Đorđević
Obrada i dizajn zvuka: Marko Ignjatović
Muziku komponovali Rade Sklopić i Marko Ignjatović
Provera činjenica: Marija Vučić
Produkcija: CINS i Agelast
[Kratka napomena za slušaoce: Ovaj podkast sadrži detalje koji mogu biti uznemirujući. Takođe sadrži i vulgaran jezik.]
ALEKSANDAR VUČIĆ: S kakvim mi monstrumima imamo posla.
NINOSLAV CMOLIĆ: A s druge strane, to je takav profil ličnosti, ne postoji empatija, IQ je mnogo nizak… pokazuje neke znakove sociopate, manijaka, sadista i to je kao da ima više ličnosti u sebi.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovako su o osumnjičenima govorili najviši državni i policijski zvaničnici. Pre optužnice. Pre završene istrage. Pre suda.
Kada vam ljudi sa vrha vlasti zalepe ovakve etikete, presuda u javnosti je već doneta, zar ne?
U kreiranju te slike, jedan od najglasnijih je bio tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, Ninoslav Cmolić.
NINOSLAV CMOLIĆ: Nikad se nismo susretali s takvim tipom ličnosti… to su ljudi iz siromašnih porodica, nemaju… ovaj jedan nema decu, živi sa majkom i bratom, spava s bratom u krevetu, alkoholičari, po ceo dan rade i kod njih ne možete da vidite empatiju.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kada sam nazvao Cmolića rekao je da ne želi da daje izjave dok traje postupak i da želi da ostane profesionalan.
Ali šteta je već načinjena.
Javnost je samo iz ovakvih izjava kao što je bila njegova na Informeru, mogla da kreira sliku o osumnjičenom dvojcu.
Njima je politički vrh praktično odmah presudio.
A da li je sve tako jednostavno?
Zanimalo mi je ko su ti ljudi.
Kako su dva radnika Vodovoda povezani sa Dankom.
Kako su uopšte postali osumnjičeni?
I šta se dešavalo tog dana u Banjskom Polju?
MILOŠ ILIĆ: Kad smo ušli u Banjskom Polju, taj auto je bio parkiran taj vodovod. Mi smo našim kolima samo prišli auto otvorili prozor i pitali ljude, da li su videli devojčicu sa vezanom kosicom, maslinasta zelena jaknica, malo naviše. Oni naravno rekli da nisu šta ja onda imam više sa njima idem dalje da tražim svoje dete.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pred a mnom je sudska dokumentacija. Veštačenja, fotografije, frejmovi skinuti sa nadzornih kamera, sve ono što se koristi kao dokaz da se dokaže da su upravo ova dvojica osumnjičenih krivci.
I spreman sam da zaronim u ovu priču i probam da saznam šta je zapravo moglo da se dogodi.
Jer sve vreme me muči nešto.
Ako nisu krivi, zašto bi do najsitnijih detalja opisivali ubistvo. Ali, ako jesu, zašto i posle
svega kriju gde je telo?
VANJA ŽIVKOVIĆ: da li može da da toliku torturu trpiš da ne kažeš na kraju gde je?
IVANA ILIĆ: Pitala bi ih tačnije zahtevala bi da mi kažu gde je ako ništa drugo da barem znam gde mogu da odem kod deteta. Ako imaju barem toliko ljudskosti.
UVODNA ŠPICA
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA: Moje ime je Stefan Marković. Ti slušaš Tragove.
Treća sezona – Danka.
U ovoj epizodi pokušavam da saznam ko su ljudi koji su osumnjičeni za Dankino ubistvo.
I kako je došlo do toga da uopšte njih dvojica budu označeni kao ubice.
Epizoda 2 – Osumnjičeni
(REDAKCIJSKI SASTAK) STEFAN MARKOVIĆ: Nama i jeste ideja da pratimo trag, ako dođemo do traga nekog novog. Tako da ne bih zakucavao ja sad… MI imamo dovoljno vremena…
VLADIMIR KOSTIĆ: Pa to…
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo što čuješ je redakcijski sastanak. Tačnije, urednica Dina, Vladimir i ja diskutujemo o tome kako uopšte da pristupimo priči.
VLADIMIR KOSTIĆ: Pokušavate da vidite šta se desilo, jer prvo, od tad je prošlo, koliko? Godinu? Dve?
DINA ĐORĐEVIĆ: Ma verujte mi, niko ne zna detalje tog slučaja… Ja iskreno…
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da bi ti sve o ovom slučaju bilo jasno, moram da te ponovo vratim u dan kada je Danka nestala. Ali ovog puta, menjam perspektivu – ovog puta, pratim osumnjičene.
7:30 sati je ujutru.
Srđan Janković i Dejan Dragijević, vodoinstalateri borskog Vodovoda dobili su radne zadatke.
Nakon nekoliko izlazaka na teren, pozvao ih je rukovodilac. Telefonom im je rekao da otklone kvar na šahti jedne kuće u Banjskom Polju.
Bilo je negde oko pola dva popodne kada su stigli, a prema veštačenju telefona Dankine majke, otprilike u to vreme je poslednji put fotografisala svoju ćerku.
Dejan i Srđan su posao završili brzo jer kvara nije ni bilo već se šaht napunio vodom. Oni su vodu ispumpali za 13 minuta i krenuli odatle.
E pazi sada, da su otišli tada pravo nazad do firme, oni verovatno ne bi bili na radaru policije.
Nešto što se čini kao beznačajan detalj, ponekad može bitno da odredi sudbinu.
Da se Dejanu nije išlo u toalet, danas verovatno ne bismo znali njihova imena.
Stali su ispred napuštene kući pri kraju ulice Vladimira Putnika. Samo što je u toj kući bila Ivana. Dankina majka.
Prema podacima sa GPS-a službenog vozila vodovoda, Dejan i Srđan su tamo stigli oko 13.51.
Prošlo je već dvadesetak minuta otkako je Danka nestala. U to vreme je Ivana već javila suprugu Milošu da im je dete nestalo, a nestanak je prijavila i policiji.
I tada je videla radnike vodovoda koji su završili sa nuždom i vraćali se u kola.
IVANA ILIĆ: U tom trenutku od tolikog stresa apsolutno videla sam ljude, ali iskreno meni ni u jednom trenutku nije palo na pamet da bi oni mogli da urade tako nešto.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovako se susreta sa osumnjičenima priseća Ivana Ilić, Dankina majka. Ona se njima nije obratila.
IVANA ILIĆ: I onda tek posle sam… kad sam sela kad sam otišla kući kad sam razmislila šta se desilo, gde se kako šta meni su njih dvoje prošli kroz glavu (…) Stvarno iskreno dva radnika obična vodovoda ni jednom trenutku ne bi mi palo na pamet da su mogli da urade tako nešto (…) Videla sam ih ali uopšte znači nisam im dala nikakav značaj.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dejan Dragijević je rekao da ženu nije video.
Ipak, Srđan je rekao da jeste.
Nakon toga, krenuli su ka Vodovodu.
Njihov put, brzinu kretanja i svako zaustavljanje nije teško ispratiti.
Jer znaš šta, službeno vozilo vododa imalo je GPS. I upravo to će postati jedan od glavnih dokaza da su upravo Srđan i Dejan udarili kolima Danku.
Samo munut nakon što su krenuli putem Vodovoda, vozilo su zaustavili, pa krenuli malom brzinom od par kilometara na čas. I 59 sekundi su se vozili baš tako.
Sporo. I sa seckanjem. Krenu- stanu, krenu-stanu.
Taj nepuni minut je vremenski okvir u koji tužilaštvo stavlja trenutak kada su kolima udarili Danku, izašli iz vozila da je unesu unutra i smestili u gepek.
Dva-tri minuta nakon toga, sreli su se sa Milošem Ilićem. Dankinim ocem.
Bio je sa kolegom u službenim kolima.
MILOŠ ILIĆ: Da je meni najviše krivo što nisam izašao tog trenutka iz auta i da sam uzeo da brčkam po njegovim automobilu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Miloš. Dankin otac. Onaj koji me je blokirao. Tako da sve što ćeš da čuješ od njega i njegove supruge su u stvari isečci TikTok lajvova.
Tu iznose detalje u vezi sa istragom, pokazuju sudsku dokumentaciju i govore o Dankinom nestanku.
I to su radili mnogo puta.
MILOŠ ILIĆ: Kad smo ušli u Banjskom Polju, taj auto je bio parkiran taj vodovod. Mi smo našim kolima samo prišli auto otvorili prozor i pitali ljude da li su videli devojčicu sa vezanom kosicom, maslinasta zelena jaknica, malo naviše oni naravno rekli da nisu šta ja onda imam više sa njima idem dalje da tražim svoje dete.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Miloš sagovornicima na TikToku govori da je automobil osumnjičenih stajao. Ali i da je pre toga stajao po selu.
MILOŠ ILIĆ: Taj auto od mesta gde se desilo to gde su mi udarili dete do tog mesta gde sam ja njih sreo je pet puta bio zaustavljen, tako kaže GPRS njihovog auta. I ja to imam crno na belo sve imam papire tu znači veštačenja svaki svaki minut svaka sekunda njihovog kretanja tog dana i naredna tri dana.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dokumentaciju koju pominje Dankin otac imam i ja. I detaljno sam prošao kroz nju.
Ono što se vidi je i da nisu otišli pravo u Vodovod. Otišli su na divlju deponiju. Tamo su se zadržali 80 sekundi.
I navodno, to je bio trenutak kada su se rešili Danke.
Kasnije, u svoju odbranu, Srđan je tvrdio da je tada stao kod deponije, da bi pozvao nekog čoveka od kog je trebalo da kupi crep.
Supruga te osobe, potvrdila je tu priču.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Među dokumentacijom su i frejmovi izvučeni za video nadzora.
Tri dana nakon Dankinog nestanka, okrivljeni dvojac je oprao službeno vozilo.
Srđan je uzeo mlaznicu i prao spoljašnjost vozila. Dejan se nalazio u blizini. O pranju unutrašnjasti vozila, u optužnici nema ni reči. 4. aprila 2024. su uhapšeni.
Prvu izjavu u policiji, gde govori o ubistvu, Dejan Dragijević dao je ranije tog dana.
Došao sam do te službene beleške od tada, kada Dejan još nije bio osiumnjičeni. U policiji je bio u svojstvu građanina.
Priča je manje-viša ista. Samo što je tada, Dejan policiji rekao da je ubica Srđan.
Dan kasnije, Dejan je saslušavan ponovo. U policiji, pa u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.
Ovog puta, rekao je da je on, a ne Srđan ugušio devojčicu i da je nakon toga premestio telo. Rekao je da je za Danku ispričao svom bratu Daliboru i ocu Radoslavu.
Istog dana, 5. aprila 2024. je i Srđan Janković potvrdio priču da je Dejan ugušio devojčicu. Kasnije tog dana, u Tužilaštvu, Srđan se branio ćutanjem.
REKLAMA
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da bi mi stvari bile malo jasnije, krenuo sam sa kolegom Zoranom Miodragom kolima na višednedni put u Zaječar, Bor i okolna sela.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ideja je bila da probamo da dođemo do ljudi koji su na ovaj ili onaj način uključeni u ovaj slučaj.
U Boru smo se našli sa advokaticom Vanjom Živković. Ona zastupa osumnjičenog Dejana Dragijevića.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Samo da gledam pa da gdledam… moram tako 24. februar. Aha, ovo je druga 12. Evo potvrđuje se optužnica ovo sve isto dva puta.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vanja je baš temeljna. Prolazi kroz obimnu dokumentaciju da ne bi pogrešila.
I ona baš ne voli da se medijski eksponira.
Jedva sam je naterao da stane pred mikrofon.
NASTAVAK VANJA ŽIVKOVIĆ: Samo da vidim. Da. 6. novembar. Ovako.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kraj je januara 2026. Prošle su skoro dve godine od Dankinog nestanka.
A postupak…pa… tapka u mestu. Ukratko, optužnicu je Apelacioni sud u Nišu dvaput vraćao na dopunu.
Sada se čeka nova optužnica… sa novim dokazima. A da li ih ima?
VANJA ŽIVKOVIĆ 2: Nakon toga ako ostajemo na istim dokazima, odnosno na istim tvrdnjama kao i pre toga samo drugačije obrazloženim, ja ne mogu da kažem da verujem da će to da opstane, jer zaista smatram da nema baš nikakvih ni neposrednih ni posrednih dokaza materijalnih koji bi ukazivali na izvršenje ovog krivičnog dela.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vanju Dejan nije angažavao kao advokata. Ona mu je dodeljena po službenoj dužnosti.
I ona pamti taj dan.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Znači ja sam bila pozvana 4. aprila ujutru, u jutarnjem času, možda oko 7 ili 7: 30 izjutra da ovaj poziva nas advokatska komora preko kol centra, po spisku advokata koji za koji postupamo. Znači spiska znači konkretno za Viši sud ja sam konkretno bila na redu za Viši sud u Zajčaru.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ona uopšte nije znala o čemu se radi.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Znači uopšte nisam znala tačno za koje krivično delo. Samo su rekli u vezi ove devojčice nestale. Zaista, stvarno mi nije ni palo na pamet da možda se radi o krivičnom delu ubistva, jer ona je nestala.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vanja se priseća kako je izgledao njen prvi susret sa Dejanom.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Iskreno nisam znala i sa kojom vrstom ličnoću ja razgovaram, odnosno o kakvoj vrsti osobe se radi, da li je dobro, da li nije, dalje bio uračunjiv, nije to ništa nisam mogla da znam niti odokativno da sad donosim tu zaključke. Ovaj, prosto sam mu rekla da je njegovo pravo da se brani ćutanjem. Ne, on je rekao ja ću da kažem sve. Nisam ni znala tada šta je to sve. Tako da je to tako nekako išlo stihijski i korak po korak sam se upoznavala sa težinom toga što se sad njima stavlja na teret, a što su oni kao ovaj izneli kao svoje priznanje.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vanja je bila sa Dejanom kada je davao iskaz u policiji.
STEFAN MARKOVIĆ: To je bilo 5. aprila, je l’ tako?
VANJA ŽIVKOVIĆ: 5. aprila je bilo njegovo saslušanje u policiji? Tako je. Da.
STEFAN MARKOVIĆ: Je l’ kad kada ste ga videli tad prvi put i kada ste mu objasnili da li oni razume u kojoj se situaciji nalazi?
VANJA ŽIVKOVIĆ: Ne. Moj utisak je ne. I više sam puta ponavljala i bila sam nasamo sa njim nekih desetak možda minuta da mu objasnim da je krivično delo teško ubistvo, stav devet u smislu učinjeno prema detetu. Da se malo rasvesti. Da shvati znači toga.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ipak, on je ponovio ono što je kazao dan ranije, a što je ušlo u služenu belešku. Ali, zamenio je uloge u odnosu na onu iz služene beleške, nastale tog jutra.
Na sebe preuzeo krivicu. Odnosno, rekao je da je on ugušio Danku.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Dejan je baš bio i izmučen i izmoren. Iako sam reagovala na to i rekla sam da to saslušanje iskreno mi se ne dopada, niti liči na saslušanje, ali isto tako on je taj koji odlučuje punoletan je. Vidim da razume sve, ali da li je racionalno sve je to mogao da shvati tada težinu toga svega, nisam sigurna iskreno sada sa ove tačke gledišta.
Šta se dešavalo pre samog saslušanja?
I kako je došlo do toga, da ovi vodoinstalateri postanu ozloglašeni.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali i kako je policija uopšte zaključila da su baš njih dvojica krivci?
VANJA ŽIVKOVIĆ: Po vremenu kada su oni naišli, kada se na nekoj od kamera sa kuća obližnjih uočava njihov auto.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pored toga, jedna od sigurnosnih kamera je uhvatila neku siluetu koja bi mogla da bude dete.
To je bilo dok su Srđan i Dejan ispumpavali šaht u Banjskom Polju.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Da li je bila konkretno ovaj oštećena iz predmeta vidi na toj nekoj kameri koja je zaista jako daleko ali se po kao visini pretpostavlja da je dete. Može da se da se kaže da je dete. (…) Ovo je bilo veštačenje sa kamere a da se nalaze u istom kadru dete i oni da se nešto dešava ili tu, ne! Samo da se oštećena u nekom trenutku pojavila u smeru na dole toj u toj ulici i da se u nekom trenutku vraća na gore i ništa drugo. A onda se oni pojavljuju isto u nekom trenutku tom kao poklapanja. Ne vidi se zajedno oni u kadru ali da je to taj trenutak zbog tog kadra koji iskreno ništa ne dokazuje. Ne može sa sigurnošću uopšte da se tvrdi niti da se nešto desilo, da su oni… niti ima kontakta materijalnih dokaza na samom automobilu niti ima kontakta u smislu na kameri da se nešto vidi što bismo zaključili sa sigurnošću.
REKLAMA
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dejan je policiji rekao da je telo premestio sa deponije. Ali telo nikada nije pronađeno.
Dankina majka je u jednom TikTok uključenju rekla da je to jedina stvar koju bi pitala osumnjičene.
IVANA ILIĆ: Pitala bi ih, tačnije, zahtevala bi da mi kažu gde je ako ništa drugo da barem znam gde mogu da odem kod deteta. Ako imaju barem toliko ljudskosti.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sećaš se kako je to izgledalo nakon hapšenja?
Mediji su praktično iz časa u čas objavljivali potragu za Dankinim telom i šta sve ispituje policija.
VESTI N1: Nastavlja se potraga za telom Danke Ilić, koja zvanično neće biti obustavljena ni ako telo uskoro ne bude pronađeno, kažu stručnjaci. To osumnjičene međutim ne može da oslobodi krivice za delo koje im se stavlja na teret.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sećam se da su mediji izveštavali o tome kako im policajci prekopavaju dvorišta, uzimaju stvari iz kuće, očajnički pokušavajući da pronađu neki dokaz.
Došao sam do svih veštačanje DNK. Bukvalno nema odakle veštaci nisu uzimali tragove. Službeni automobil, privatni, testere, sekire, donji veš… odakle god možeš da zamisliš.
I znaš šta… na svakom veštačenju piše da nema podudaranja sa Dankom.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Oni su uzimali ne znam šta sve uh zemlju ispod nokti usekli im nokte, gaće, majice, sekire, noževe iz kuće. Ama, sve živo to ja nisam mogla da čizme. Čak su se neke šljokice upoređivale sa detetovog sedišta i iz njihovih kola, kola roditelja sa nekom šljokicom koja je naša nađena tad u kolima il ne mislim koja je ta minijatura od šljokice i kao to se ne podudara ništatako.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pored toga, osumnjičene su i vodali… ili bolje rečeno, oni su vodali policiju, gde se navodno nalazi telo. Vanja Živković pamti kako je to izgledalo.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Ja sam bila na jednoj u Zlotu ka na putu valjda ka Metovnici drugom selu u nekoj šumi. S tim što ja nisam zalazila u šumi ja sam bila dole u autu policijskom na putu jer mislim nitam nema potrebe da obilazim šume. Nitam obučena za to. Nisam forenzičar, ali sam bila kao okrivljeni koji je došao iz zatvorske jedinice. Morala sam da budem tu da prisustvujem. Ništa traganje je samo kao da pokaže. Ništa nije pokazivao.
STEFAN MARKOVIĆ: Mislim eto tako kao to mene sad interesuje kako je išla ta procedura ako on već ne zna.
VANA ŽIVKOVIĆ: Ne znam zaista zašto je to radio.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Naposletku, svaka potraga bi bila uzaludna.
Ali zašto je to tako?
Kontaktirao sam i advokata Srđana Jankovića da vidim na čemu se bazira njihova odbrana. Advokat je odbio da razgovara sa mnom.
Ipak, morao sam da saznam nešto više o Srđanu i njegovom slučaju.
Došao sam do kontakta Dekice Janković, bivše Srđanove supruge. Ona se tada upravo vraćala iz zatvorske posete.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dekica Janković živi na poslednjem spratu stare radničke zgrade. U hodniku se oseća miris memle.
Zoran i ja ulazimo unutra. Tu nas dočekuje Dekica i njen novi suprug.
Skroman stan koji vraća u prošlost i skromni ljudi.
DEKICA JANKOVIĆ: Dobar dan. Ja sam Dekica Janković živim u Boru. Ovo mi je drugi brak. Tako da evo slažemo se dobro za sada i to. Za početak to.
STEFAN MARKOVIĆ: Kakve vi veze imate sa osumnjičenim?
DEKICA JANKOVIĆ: Pa to mi je bivši muž. Znači, ja stvarno ne znam ništa kao tamo šta se to desilo. Ja sam tek posle toga čula šta je bilo i to. Ali evo kako svi pričaju da on nije kriv. A ja sam to odmah rekla tad na početku da on nije kriv zato što ja sam bila sa njim 30 godina u braku. Znači on mrava nije zgazio, a da ubije jedno dete što i on ima unuku isto te godište. Tako da stvarno ne znam šta se to tamo desilo, ali znam da on to nije uradio.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dekica ima sina sa Srđanom. I on je u Nemačkoj. Ne želi da se vrati u Srbiju, zbog čitave situacije.
Ali Dekica redovno posećuje svog bivšeg muža.
STEFAN MARKOVIĆ: Vi ste se sad vratili iz posete njemu?
DEKICA JANKOVIĆ: Da.
STEFAN MARKOVIĆ: Kako je on sad?
DEKICA JANKOVIĆ: Pa dobro je. Evo da kažemo. Dobro je, priča normalno, sve je OK.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A kako uopšte izgleda odlazak u posetu?
DEKICA JANKOVIĆ: Pa kako da vam kažem, tamo… Prvo ideš tamo ispred traži ti ličnu kartu, traži ti dozvolu. Posle ulaziš unutra tu kod ovog prijemnog što je ispred i posle tu ti meri šta si donela od paketa i tako to. Gledaju ti u kesu, šta ima šta si donela. Posle ulaziš unutra tamo stavljaš kese ispred. Ulaziš u drugu prostoriju. Tamo je staklo ispred. Znači možeš samo tako kroz stakla i kroz one mreže da pričaš s njim i tako… Posle izlaziš, to 15 minuta traje izlaziš posle oni ti kažu da čekaš ispred da ti provere paket pa šta primaju ostavljaju, šta ne primaju oni ti vraćaju nazad.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kaže da ne primaju meso sa kostima, metalne i staklne stvari, kaiševe i generalno stvari koje bi mogle da povrede čoveka.
STEFAN MARKOVIĆ: Šta ste sada nosili?
DEKICA JANKOVIĆ: Pa garderobu što mu je sin poslao. Garderobu, slatkiši, cigare, sok i neke banane… od od voća i to je to.
STEFAN MARKOVIĆ: Kad kad se vratite na taj dan, kad prvo nestala Danka, a onda kad Kad je bila ona pres konferencija gde su oni govorili da su oni… Oni su praktično njih odmah okarakterisali kao ubice i i i Jankovića i Dragijevića. Kako ste vi reagovali na to? Kako je vama sve to izgledalo?
DEKICA JANKOVIĆ: Pa dobro, nije nam bilo svejedno znači jer tad bila panika na sve strane. Mi tad… baš u to vreme umrla i moja majka i tad bila sahrana pre nedelju dana baš kad baš na taj dan kad su ga hapsili, mi smo tad stavili nedelju dana po manu moji majci i to znači je bilo haos. Kao što je kod nas na selo ne pali se televizor i tako to kad ti neko umre iz kuće. Ali mi smo morali to da upalimo odmah televizor da čujemo šta se dešava jer smo mi čuli zvone telefone na sve strane. Svi nas zovu šta se desilo, kako je bilo, zašto, jer on nije takav i kako baš on da tamo padne. I znači to je bio haos na sve strane. Znači mi smo svi bili u panici tako da mi uopšte ne znamo na na čemu smo i u šta se to dešava kad nije takav čovek. I taj isto njegov kolega, ja njega znam znači godinama iz vodovoda jer su oni svi zajedno radili. Znači ja znam da ti ljudi nisu takvi i to.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A da li ipak ima sumnje da je Srđan ubica?
DEKICA JANKOVIĆ: Znači ja sam bila toliko godina sa njim. Znači s njim što se kaže on jedno prase kad ga kolje znači žao mu. Ne može da gleda. A kamo da ubije jedno dete što i on ima unuku, znači.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pa ako je tako, zašto je onda nakon hapšenja najpre priznao da je udario Danku kolima i ostavio njeno telo na deponiju?
DEKICA JANKOVIĆ: Kako smo čuli da kako su njih tukli tamo i to kao i kese su im stavili na glavu, pa i s glavom u bure su ih nabili u vodu. Pa on bio i u komi dva sata, pa tek se probudio. Ovaj Zlota isto tako. (…) Na početku advokat nam je pričao znači jer sin bio u kontaktu non stop sa sa sinom. Tako da se oni čuli non.stop i on je pričao, kaže, ne daj bože nikome kakvi su oni bili.
STEFAN MARKOVIĆ: U kom smislu?
DEKICA JANKOVIĆ: Pa bio je znači ubiven katastrofa. On kaže ne liči na čoveka. On je bio kaže crn. Modar. Nije modar, on je crn bio. Kako ubiven je katastrofa.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Srđan je posle dva meseca od privođenja promenio iskaz. Rekao je da Danku nikada nije video.
Mesec dana kasnije, priseća se njegova advokatica Vanja, iskaz je promenio i Dejan.
VANJA ŽIVKOVIĆ: Znači, čak nisam ni direktno od njega neposredno to ovaj saznam nije to nije rekao, nego sam u veštačnju kad sam dobila, pogledala, mi devojčicu nikad nismo videli, mi smo morali to da kažemo. E i nakon toga je onda posta počela priča o tome da što to nije rekao ranije i straha. Krenula ta priča u smislu da se odmotava da je to sve tako to i pred tužilaštvom i kod policije i kod mene da nisu smeli ništa da kažu (…) Ja to gledam tako jer su oni tamo pričali ipak sa doktorima su možda osetili neku sigurnost i izmestili ste možda iz ove sredine negde drugde i malo se opustili pa da mogu i da to izgovore.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I sada, znam šta možeš da pomisliš. Okej, prvo su priznali ubistvo, pa su ga negirali da bi se izvukli.
Možda ih uopšte nisu tukli u policiji.
Međutim, događaj koji se odigrao upravo u policijskoj stanici u Boru, baca sumnju na postupanje policije prema njima.
Sećaš se da sam ti rekao da je Dejan izjavio da je rekao bratu i ocu za Danku.
Obojica su privedeni. Dejanov brat Dalibor je policiji rekao da je zajedno sa bratom premeštao Dankino telo. Noć između 6. i 7. aprila bila je poslednja Daliborova noć.
Ovaj 40-godišnjak pronađen je mrtav u policijskoj stanici… Sa povredama po čitavom telu.
Šta se desilo… pa nije bilo jasno.
VESTI: Očekivalo se da će nakon tri dana razmatranja obdukcionog nalaza D. D. Više javno tužilaštvo u Zaječaru da ukloni sumnje. Radi li se u nasilnoj ili prirodnoj smrti kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Čekao se epilog ove priče, a. onda… u decembru 2024. novinari su došli do obdukcionog nalaza.
I tu priča poprima još mračniji ton.
VESTI: Veštačenje do kog je došao nedeljnik Radar nedvosmisleno potvrđuje da je dalibor dragijević uhapšen posle nestanka devojčice Danke Ilić ubijen u policijskoj stanici u Boru. Da je čovek mučen i da su te povrede uz strahovite po celom telu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I onda razmišljam… ako je brat pretučen… pa… postoji li šansa da su i ovoj dvojici iznuđena priznanja?
ODJAVNA ŠPICA
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): U sledećoj epizodi govorim o tome kako je Dalibor Dragijević skončao u policijkoj stanici.
VUK CVIJIĆ: On je imao silne prelome kostiju. Modrice po celom telu, glavi, razoreni su mu tabani i slomljena sva rebra i još neke kosti, povrede po licu. U glavi, ušima, svuda je imao povrede, koje je nemoguće primetiti.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kako se istina krije.
VLADICA ILIĆ: Nakon toga se ispostavilo da zapravo više javno tužilaštvo u Nišu ne želi u suštini da da obdukcioni zapisnik Radoslavu Dragijeviću.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A odlazim i do Zlota, do doma Dragijevića.
STEFAN MARKOVIĆ: Evo ga putokaz za selo Zlot. Ulazimo… Samo da skrenem.
RADOSLAV DRAGIJEVIĆ: Oni sumnjali da sam ja učestvovao sa njih. Da sam im pomogao ili ako sam znao nisam hteo da kažem. Kažem ti, tu su se zajebali.
U ovoj sezoni korišćen arhivski materijal Televizije N1, Nove S, Radio televizije Srbije, Informer TV, Radio televizije Vojvodine, Televizije Belle Amie, Youtube (Rijaliti Portal, Crna hronoika Ba, ISTINA ILI LAŽ, balkan live tv), TikTok DRŽAVNI….
