Popularna srpska pevačica Svetlana Ceca Ražnatović i suprug njene sestre Lidije, Predrag Ocokoljić, oslobođeni su juče krivice za nasilničko ponašanje i pretnje smrću Aleksandru Olareviću, direktoru fudbalskog kluba Mladi proleter. Sudija Danijela Koš je Ražnatovićevu i Ocokoljića oslobodila jer nije dokazano da su izvršili krivično delo za koje ih je teretila optužnica.
Sud je doneo odluku nepunih sedam godina nakon incidenta koji se dogodio 18. juna 2007. ispred uprave kluba kada je, kako se navodi u optužnici, uz pretnje smrću Olarević bio i lakše povređen, jer ga je Ocokoljić udario pesnicom.
„P**ko jedna, kradeš klub od moje siročadi, da je Arkan živ ti sigurno ne bi tako radio… Ti ne znaš ko stoji iza mene, koji ljudi i koje institucije“, rekla je Ražnatovićeva tog dana Olareviću kako piše u optužnom predlogu.
Cecini ljudi, njeno obezbeđenje, ljudi koji rade za nju… Pucali su da me ubiju. Metak je prošao ispod miške. U mene su pucali jednom, u njega (pokazuje na rođenog brata) dva puta. Bacio se da bi mene spasio
Aleksandar Olarević,
predsednik Mladog proletera
Zbog ove i sličnih pretnji iz 2007, Olarević naredne godine podnosi krivičnu prijavu. Tri godine kasnije, međutim, on sam odustaje od prijave. Sudski organi su nastavili da gone Ražnatovićevu i Ocokoljića zbog nasilničkog ponašanja, ali su zbog nepostojanja dokaza oslobođeni.
Ovo, međutim, nisu bile jedine pretnje upućene Olareviću iza kojih je stajala Ražnatovićeva. Sve je počelo mnogo ranije, još 1999. godine kada mu je pokojni Željko Ražnatović Arkan stavio pištolj u usta.
U intervjuu za CINS/OCCRP u januaru 2009. Olarević je ispričao kako su izgledali susreti sa Arkanom i Cecom, kao i pretnje koje je tada dobijao.
Počelo je tako što je Arkan želeo da klub Mladi proleter, koji je Olarević nasledio od svog oca, preuzme i napravi sekciju za mlade igrače svog Obilića. Arkan je od početka pregovora insistirao da se promeni ime kluba.
„U ovoj kancelariji mi je Arkan pred dva svedoka stavio pištolj u usta i tražio da promenim ime kluba… Po njegovom pogledu vidim da sam mrtav čovek“, prisećao se tada Olarević, dok smo sedeli u njegovoj kancelariji pored fudbalskog terena, i dodao da ime kluba koje je dao njegov otac nije hteo da menja.
Arkan je, kako nam je tada rekao Olarević, bio „mnogo jak i sebe postavio za predsednika kluba“.
„Samo je dao papire, (rekao) ‘Ja sam predsednik’ i gotova priča.“
Prema rečima Olarevića, ove Arkanove pretnje trajale su oko mesec dana.
„Više puta mi je rekao ‘Mali, ‘ajde da menjamo ime. Je**š to Mladi proleter, to je beda. Idemo na Mladi Obilić’. Ja sam odbio. I to je tako trajalo mesec dana dok nije došao i stavio mi pištolj u usta“, prepričava Olarević.
Ipak, Olarević je popustio i podneo zahtev za promenu imena. Odmah sutradan Ministarstvo je donelo rešenje i usvojilo njegov zahtev.
„Za taj zakonski proces treba najmanje 15 dana u najboljem slučaju. U ovom slučaju ni 24 časa nije prošlo, rešenje je otkucano“, rekao je Olarević.
Posle Arkanove smrti ništa se nije promenilo. Pretnje su ovoga puta dolazile od Arkanove supruge Svetlane Cece Ražnatović.
„Ona je isto kao i on, sama sebe postavila za predsednika. I dok je bila tu četiri godine, nikom platu nije dala, ništa nije plaćala, ostala je dužna i dužna“, objasnio je Olarević i dodao da je za to vreme Ceca samo dva-tri puta dolazila u klub dovodeći potencijalne kupce – dok je fudbal i sam klub nije zanimao.
„Dolazili su mafijaši iz Zemuna, vođe Zemunskog klana (Dušan Spasojević i Mile Luković) su bile ovde… Filip Cepter je dolazio“, kaže Olarević.
„(Zemunci) mere nešto. Ja nisam znao ko su ti ljudi. Kažu ‘Mi došli da vidimo ovo naše, mi to kupili od Cece’, rekli su Olareviću na šta ih je on pitao ‘Šta ste kupili?’. Odogovorili su mu ‘Mi smo joj dali milion evra akontaciju, ovo ćemo mi da sredimo…’, prepričao nam je Olarević.
Arkan (na slici) mi je više puta rekao ‘Mali, ‘ajde da menjamo ime. Je**š to Mladi proleter, to je beda. Idemo na Mladi Obilić’. Ja sam odbio. I to je tako trajalo mesec dana dok nije došao i stavio mi pištolj u usta.
Aleksandar Olarević
Velika dugovanja, plate radnicima, dug Fudbalskom savezu, dugovanja za struju, vodu, ugovor o zakupu koji je Olarevićeva porodica izdala „Obiliću“ za šta je dugovala četiri miliona, samo su deo problema koji su zahvatili klub. Cecu to, kako je rekao Olarević, nije zanimalo.
„Mandat Skupštini je istekao, Ceca više nije predsednik kluba. Posle toga dolazi kompletno rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije – Terzić, Laković, Bastijan, Havijer Klemente, tadašnji selektor Đukić. Tog momenta se javlja Ceca i kaže ‘To je moje, ja hoću to da prodam Savezu’. A već osam meseci nije predsednik kluba i u 2007. ponovo dolazi. Kako to? Kaže da joj je Željko to ostavio. Daj neki dokument – nema ništa“, rekao je Olarević.
Pitao se tada kako je to moguće, da ona proda društvenu svojinu, nešto što nije njeno, govorili su mu:
„To se tebe ne tiče. Ona već ima kupca“.
Zatim su usledile pretnje u martu 2007. kada je Ocokoljić, po nalogu Ražnatovićeve, došao na stadion Mladog proletera sa desetak ljudi naoružanih pištoljima i revolverima.
„Ako budeš zvao policiju, pucaću ti u stomak“, rekao je Olareviću Ocokoljić. I ostali su mu pretili smrću.
Kulminiralo je, prema rečima Olarevića, 11. oktobra, kada su pucali na njega i njegovog brata na stadionu.
„Njeni ljudi, njeno obezbeđenje, ljudi koji rade za nju… Pucali su da me ubiju. Metak je prošao ispod miške. U mene su pucali jednom, u njega (pokazuje na rođenog brata) dva puta. Bacio se da bi mene spasio. Gledao sam utakmicu, prišao mi je sa leđa, lupio me pesnicom. Pao sam. Nisam ni očekivao. Ne smem da ga udarim, ubiće me. Pucao je sa 6-7 metara od mene da me ubije. Hvala bogu, ovde je bila utakmica, na drugom terenu su deca imala trening. Onda su se bacili na njega (brata). Dva puta su pucali na njega, hvala bogu – promašili su“, prisećao se Olarević dana kada je umalo izbegao smrt.
Pretnje Olareviću nisu jedini slučaj zbog kojeg je Ražnatovićeva morala pred sud. Ona je u aprilu 2011. godine sklopila sporazum sa tužilaštvom, priznajući da je kao predsednica FK Obilić zloupotrebila položaj i prisvojila više od dva miliona evra od prodaje igrača. Za ovaj slučaj je bila osuđena na jednogodišnji kućni pritvor i državi morala da plati milion i po evra.
Protiv Ražnatovićeve se i dalje vodi postupak pred Višim sudom u Beogradu zbog tužbe Vojislava Đurkovića iz 2000, pošto mu nije vraćeno 116.000 evra koje je 1995. godine pozajmio njenom suprugu Arkanu, vođi garde kojoj je Đurković pripadao. Tada mu je obećano da će mu novac biti vraćen od prodaje fudbalera FK Obilić.
Ražnatovićeva je godinama izbegavala suđenja, zbog čega se Đurković žalio Ustavnom sudu koji je 2011. utvrdio da je u ovom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, nalažući da se slučaj okonča što brže. Novo suđenje je zakazano za jun ove godine, dok će troškove odlaganja, prema odluci suda, snositi Ražnatovićeva.
O detaljima ovih i ostalih postupaka vođenih protiv Ražnatovićeve, hapšenjima, pritvoru, zapleni oružja, priznanju krivice, hipotekama i dokumentaciji o kompanijama i internim dokumentima Obilića, pogledajte u onlajn profilu koji su sastavili CINS i OCCRP, sa više od 50 dokumenata na preko 300 strana.
Dragi novinari, zensko prezime u srpskom jeziku : Raznatovicka ako je vencano – Velickoviceva ako je devojacko.