ĆopićIstraživačke pričeLicnostProjektiŠarić
28. feb 2012.

Zoran Ćopić: veza mafije, krupnog biznisa i banaka

 

U Ćopićevu igru punu lakog i, pokazeće se – prljavog novca, uništenih preduzeća i otpuštenih radnika, uključivali su se veliki srpski biznismeni, par političara i više ljudi iz kriminalnog miljea, od kojih je najkrupnije ime i ono koje je, zbog pranja novca od droge, Ćopića koštalo slobode – Darko Šarić. Za sve to vreme, banke su Ćopiću nesebično davale kredite, garancije i novac, a državne agencije ga puštale da krši privatizacione ugovore kao da se ništa ne događa. Da na drugom kraju planete južnoameričke policije nisu presrele Šarićeve jahte sa tonama kokaina – Zoran Ćopić bi verovatno i dalje privatnim avionom vozio estradne zvezde, kupovao preduzeća i dobijao nove i nove kredite za njihovu imovinu. U intervjuu koji je dao Centrima za istraživačko novinarstvo iz Srbije i BiH (CINS i CIN) i OCCRP-u sedam dana pred hapšenje, Ćopić u svom poslovnom sistemu nije video ozbiljna krivična dela. Uznemirujuće je što je i naša država imala sličan stav, sve do izbijanja afere Šarić, kada je počela velika istraga o pranju kokainskog novca, koja je stigla i do Ćopića i njegove neverovatne imperije. Jedino za šta mu se do tada sudilo bio je šverc cigareta iz 2003.

Ko su svi ti poslovni ljudi i političari, možete pročitati u bazi dokumentacije o Zoranu Ćopiću koju objavljuju NUNS Centar za istraživačko novinarstvo Srbije i Organized Crime and Corruption Reporting Project. Ovde pročitajte priču o najvažnijim činjenicama i imenima, Ćopićevoj mreži preduzeća, ljudi i banaka spremnih da mu daju kredite. Tu su uspešni biznismen iz klana porodice Karić i mnogi drugi, bivši ministar, i par veoma krupnih i aktivnih srpskih privrednika.

Zoran Ćopić je zapravo bio veza između grupe biznismena i kriminalaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji su zajednički kupili više desetina preduzeća u regionu. Njegov novac, iako se merio desetinama miliona, ni iz daleka nije bio dovoljan za operaciju ovih razmera – partneri i banke su upumpavali stotine miliona evra u nove i nove privatizacije bez kraja. Preduzeća su korišćena da se iz njih izvuče novac, kao i za pranje više desetina miliona evra – otkrilo je istraživanje novinara sarajevskog i NUNS centra za istraživačko novinarstvo i novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project. Banke, su ovoj grupi obezbeđivale kredite, a državne agencije koje su osnovane kako bi zaštitile državnu imovinu i kontrolisale da li se ulaganja realizuju, nisu učinile ništa da ih u tome zaustave, vidi se iz dokumentacije Agencije za privatizaciju i drugih državnih institucija, policijskih i sudskih dokumenata, te iz dokumentacije poslovnih registara više država i poreskih rajeva širom sveta.

Najveće žrtve ove operacije su preko hiljadu radnika koji su ostali bez posla. Nakon što su upotrebljene, neke i u kriminalne svrhe, deset firmi je otišlo u stečaj, a tri zaplenila je država.

CINS je sakupio više od 100 dokumenata koji svedoče o Ćopićevim poslovima i njegovim partnerima. Sva dokumenta možete da pročitate na sledećem linku: Ćopićev profil.

 

Životno delo


Mreža kompanija i poslovnih partnera koju je biznismen Zoran Ćopić godinama gradio je zaista velika: kupio je 17 bivših državnih kompanija i osnovao bar duplo više svojih, a među poslovnim partnerima je okupio ljude iz sveta kriminala, ugledne biznismene, pa čak i političare.
Zoran Ćopić

Ćopić je imao i stabilnu i finansijski zaista veliku podršku banaka od kojih je dobijao milionske kredite.

Danas, kada je Ćopić uhapšen i pod zaista teškim optužbama, cela ta imperija se ruši, a partneri ga polako i tiho napuštaju, minimalizujući finansijsku štetu koja za mnoge na kraju može ispasti ogromna.

Ćopić se trenutno nalazi u pritvoru u Banjaluci, pod optužbom da je prao novac za Darka Šarića, optuženog za šverc i trgovinu tonama droge. Banjalučko tužilaštvo ga, konkretno, tereti da je uložio 2,2 miliona evra Šarićevog novca u kupovinu šećerane u Bijeljini.

U isto vreme, Ćopić se u Srbiji nalazi pod još 6 različitih optužbi. Prema istragama policije i Specijalnog tužilaštva Srbije, on je svoje kompanije koristio za pranje novca, zloupotrebe u privredi i šverc cigareta.

Pored Ćopića, optuženo je još 20 njegovih saradnika u Srbiji i Bosni, uglavnom direktora i zastupnika njegovih firmi. Protiv većine ljudi koji su sa njim partnerski ulagali novac, kupovali od njega, ili mu prodavali svoje firme, nisu podnete krivične prijave, niti su podizane optužnice.

 

Privatizacija bez kontrole: zloupotreba imovine i pranje novca


Ćopić je, iako 2004. godine optužen da je švercovao cigarete, od 2005. do policijske akcije vezane za Šarića, koja je zaustavila beskonačni niz privatizacija, kupio 17 državnih kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Uporedo sa pojavljivanjima na sudu, gde se branio od optužbi da je organizovao šverc 620.720 paklica cigareta preko svojih kompanija “Nafta ITC” i “International Tobacco Company”, Ćopić je učestvovao na tenderima, kupovao akcije na berzi i preduzeća u privatizaciji.

Direktor Sektora za komunikacije Agencije za privatizaciju, Dušan Belanović nam je rekao da je problem bio u zakonu – sve do 2008. država nije proveravala ko kupuje preduzeća, to jest da li je kupac za nešto optužen, nalazi se pod istragom ili ima kriminalnu prošlost.

“Ja nemam pojma ko je Zoran Ćopić”, rekao je Belanović novinarima CINS-a.
 

Silosi kompanija „Banat Seme“ (u prvom planu)

i „IPOK“ (iza). (Foto: V. Kostić, CINS)

Podaci iz baze Agencije za privredne registre pokazuju da je Ćopić većinu kupovina obavio preko svoje kompanije “DSD Tobacco” (nekadašnji distributer cigareta) u kojoj je bio predsednik upravnog odbora. Čini se da je kupovao dve vrste preduzeća. S jedne strane, privatizovao je kompanije različitih delatnosti koje su posedovale vrednu pokretnu imovinu ili nekretnine, ili se bavile distribucijom cigareta. Sa druge strane, kupio je više preduzeća koja su vezana za poljoprivredu putem različitih delatnosti: proizvodnje i prodaje semena, đubriva, stočne hrane, prerade kukuruza, ali i šećerane i proizvođače poljoprivrednih mašina.

Privatizovao je sledeće firme: “Mitrosrem”, “Agrocoop”, “Zmaj”, “Agroseme panonija”, “Mlinpek”, “Stanišić”, “Sokolac”, “Banat seme”, “Industrija kotrljajućih ležajeva”, “IPOK”, “Vršački Vinogradi”, “Agrovojvodina”, “Elnos Agrovojvodina”, Šećeranu u Sremskoj Mitrovici, Šećeranu u Bijeljini i “Agrocoop” iz Banjaluke. U isto vreme, sam je osnovao ili kupio od drugih lica još dvostruko ovoliko preduzeća.

Sve ovo je učinio za samo 3 (tri!) godine. U proseku je, samo u privatizaciji, kupovao jedno preduzeće na dva meseca.

Kako je Ćopić uspeo da, u kratkom vremenskom periodu, kupi toliko kompanija?

 

Investicioni perpetuum mobile


Imao je beskonačan investicioni model koji je funkcionisao ovako: Kupi jedno preduzeće, stavi njegovu imovinu pod hipoteku za koju mu banka isplati novac, kojim onda kupi sledeću kompaniju. Tako je Ćopić je napravio lanac privatizacija.

„Krenete, pozajmite pare, kupite jednu firmu… Ta firma koju ste kupili ima neku imovinu. Pa onda idete drugu, pa idete treću, pa idete šestu, razumete“, objasnio je Ćopić novinarima CINS-a i CIN-a u intervjuu u aprilu prošle godine, sedam dana pred hapšenje.

Policija ga optužuje da je tokom ovih kupovina počinio višestruke zloupotrebe, zbog čega su protiv njega podignute tri krivične prijave krajem 2010. i početkom 2011. godine.

Policija ga optužuje da je, sa saradnicima, prodao zgradu kompanije “Industrija Kotrljajućih Ležajeva” za 9,2 miliona evra, a novac prebacio na račune svojih privatnih firmi da bi ga koristio za privatizaciju kompanije “Mitrosrem”.
 

Ćopić sa Radivojem Bratićem, bivšim ministrom

za poljoprivredu Republike Srpske, kupovina šećerane u Bijeljini (Foto: Sutra.ba)

Prema drugoj optužbi, Ćopić je stavio celokupnu imovinu skrobare IPOK pod hipoteku, a zatim 5 miliona evra, koje je na osnovu hipoteke dobio, prebacio na račune svojih firmi. Takođe, on je optužen da je nelegalno pod hipoteku stavio zemlju koja je pripadala preduzeću “Stanišić”, kako bi izdejstvovao da banka oprosti dug od 4 miliona evra drugom njegovom preduzeću.

Novinari CINS-a su otkrili i da je Ćopić sa svojim partnerima stavio hipoteku na imovinu kompanije “Zmaj”, nekada najvećeg domaćeg proizvođača kombajna i traktora, kako bi 5,7 miliona evra bilo isplaćeno privatnim kompanijama koje nisu povezane sa “Zmajem”. Međutim, država za ovaj slučaj nije bila zainteresovana, a nije ni sada. Pročitajte priču o Zmaju ovde.

Većina drugih kompanija koje je Ćopić kupio u savezu sa različitim partnerima, takođe su finansijski propale i nalaze se u stečaju, otkrilo je istraživanje CINS-a. O svakom od ovih slučajeva možete pročitati dokumentaciju u Ćopićevom profilu.

Ćopić je u Srbiji dva puta optužen, avgusta 2010. i marta 2011, da je pomogao Darku Šariću u pranju novca tako što mu je prodao kompaniju “Mitrosrem”, jednu od najvećih poljoprivrednih kompanija u Srbiji, a Šarić mu je u ratama isplaćivao novac tokom 2009. godine. Cena koju su ugovorili za “Mitrosrem”, bila je 29 miliona evra. Priču o pranju Šarićevog novca prodajom “Mitrosrema” pročitajte ovde.

Ćopić je novinarima srpskog i bosanskog Centra za istraživačko novinarstvo rekao da jeste stavljao pod hipoteku i prodavao imovinu svojih kompanije, ali da mu cilj nije bio da prisvoji novac za sebe, već da pomogne samim firmama. Objasnio je da je novac prebacivao sa računa jedne firme na račun druge, a ne u svoj džep.

Priznao je novinarima da je prodao Šariću kompaniju “Mitrosrem”, ali je dodao i da nije on taj koji treba da brine o tome da li je kupac narko diler ili ne.

Kaže da ga je upoznao 2008, u vreme kada Šarić nije bio optužen za šverc kokaina. Tada je Šarić prodao preduzeće “Štampa” nemačkoj kompaniji “WAZ Mediengruppe”. Priču o tome kako je Šarić prodao “Štampu” kompaniji WAZ pročitajte ovde.

„Ako ja znam da on na računu ima 25 ili 29 miliona evra od WAZ-a, od prodate “Štampe”, (da li sam ja) trebao njega da pitam: ”“Izvini druže, a da ti ne radiš drogu”? Ma boli me (…) šta radi. Meni je bitno da on hoće da kupi i znam da ima pare, razumete“, rekao je Ćopić novinarima Centra za istraživačko novinarstvo.

 

Banke


Sve što je Ćopić radio omogućile su mu i banke koje su mu nesebično davale kredite.

Nebojša Jestrović, optužen u avgustu 2010. da je bio glavni Šarićev saradnik u pranju novca, objasnio je pred sudom zašto je bilo značajno imati Ćopića na svojoj strani.

‘”Zoran Ćopić je bio moja veza sa bankama… On ima veze u svim, kada kažem veze, znate šta znači veza u srpskom smislu, u svim bankama… Bukvalno nema banke u kojoj on nije imao otvorena vrata do prvog čoveka banke, što sam ja kasnije koristio za dobijanje garancija”, rekao je Jestrović iznoseći odbranu u februaru 2011. godine.
 

Darko Šarić i Zoran Ćopić rezervisali mesto na splavu za predsednika ”Banke Intesa”,

piše u optužnici.

Prema optužnici Specijalnog tužilaštva iz marta 2011, koju CINS ekskluzivno objavljuje (dokument pogledajte u bazi), Ćopić i Šarić su na osnovu hipoteke koju su 2009. godine stavili na hotel “Palić”, koji je Šarić kupio u privatizaciji, dobili 6 miliona evra od banke “Intesa”. To je bila jedna od rata koje je Šarić isplaćivao Ćopiću za “Mitrosrem”. Iz prisluškivanih razgovora Ćopića i Šarića vidi se da su bili u direktnom kontaktu sa glavnim ljudima ove banke.

”Iz razgovora okrivljenog Darka Šarića i okrivljenog Zorana Ćopića sledi da okrivljeni Šarić pita okrivljenog Ćopića kada će ići u banku za ”ono”, a Ćopić u nastavku razgovora navodi da će rezervisati mesto na splavu ”H2O” za predsednika ”Banke Intesa”, piše u optužnici.

Inače, splav “H2O” se nalazi u vlasništvu firme “LLP Intermark Intertainment Group”, u kojoj se među vlasnicima pojavljuje i sestra Darka Šarića, Danijela. Pogledajte bazu dokumenata o Darku Šariću.

CINS je predstavnicima banke “Intesa” uputio poziv za intervju preko portparola banke. Predlog je odbijen.

Ćopić je novinarima potvrdio da je imao dobar tretman kod banaka i da je u privatizaciju “Mitrosrema” uložio 6 miliona evra koje je od banke dobio – bez ikakvog zaloga

Partneri: švercer kokaina, švercer cigareta, ugledni biznismeni i bivši ministar


Ponovo, nije samo Darko Šarić bio privučen onim što je Ćopić imao da ponudi.

Mreža firmi koju je Ćopić izgradio, kao i desetine miliona evra koje su se preko računa ovih preduzeća kretale, privukla je partnere iz svih sfera: ljude iz kriminala, poznate biznismene, pa i političare.

Istraživanjem Ćopićevih delatnosti, novinari Centra za istraživačko novinarstvo su, između ostalog, došli do imena sledećih ljudi i kompanija koji su sa njim bili u velikim poslovima:
Hapšenje Antona Stanaja

+ Stanaj porodica (“Rokšped”), biznis i šverc cigareta: Većinu svojih preduzeća Ćopić je kupio u partnerstvu sa kompanijom “Rokšped” iz Podgorice, najvećim distributerom cigareta za Crnu Goru i ovlašćenim prodavcem vozila „audi“ i „folksvagen“. Koristili su i “ćerke firme” podgoričkog “Rokšpeda”, osnovane u Srbiji: “Rokšped” i “Europamont” iz Novog Sada.

“Rokšped” je u Srbiji, u partnerstvu sa Ćopićem i samostalno, kupio udele u sledećim preduzećima: “Agrovojvodina”, “Industrija kotrljajućih ležajeva”, “Agrocoop”, “Zmaj”, “Stanišić”, “Banat seme”, “Mlinpek”, “Erdevik”, “Šećer +”, “M.E.A” i “Panonliv”.

Vlasnik “Rokšpeda” je Roko Stanaj, čiji sin Anton je uhapšen u septembru 2007. godine na beogradskom aerodromu i optužen da je organizacijom međunarodnog šverca cigareta zaradio najmanje 20 miliona evra. On je osuđen u maju 2011. godine na 6 i po godina zatvora i novčanu kaznu, a uporedo sa presudom sud mu je odobrio i jemstvo koje je uplatio da sačeka kaznu na slobodi. Odmah je odleteo kući za Podgoricu.

Nikada nije pokrenuta finansijska istraga, pa nije utvrđeno gde je ulagan novac od šverca cigareta i da li je možda završio u privatizaciji.

U optužnici se navodi da je Erik Karačonji, koji je za Antona Stanaja sakupljao novac od dilera koji su prodavali cigarete po ulici, 15. maja 2007. godine predao Ćopiću na ruke 20.000 evra. Ćopić je, u intervjuu Centru za istraživačko novinarstvo, rekao da je u pitanju bila “pozajmica od njegovog prijatelja Stanaja”.

+ Bogdan Rodić, biznismen: Poslovni putevi Ćopića su se više puta ukrštali i sa Bogdanom Rodićem, poznatim srpskim biznismenom.

Njih dvojica su postali partneri u privatizaciji kompanije “Zmaj”, decembra 2006. godine. Imovina ove firme je stavljena pod hipoteku kako bi se dobile bankarske garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu. Ovaj novac je korišćen i za učešće u privatizaciji “Vršačkih Vinograda”. Time je kršen privatizacioni ugovor, ali Agencija za privatizaciju nikada nije reagovala. Priču o privatizaciji Zmaj-a pročitajte ovde.

Ćopić i Rodić su zajedno privatizovali i pomenute “Vršačke Vinograde”. Kupili su ih na tenderu u oktobru 2006. za 5.7 miliona evra, ali je ova privatizacija raskinuta 2009. godine.
Goran Novaković (Foto: Vreme)
 

Goran Novaković (Foto: Vreme)

+ Goran Novaković, bivši ministar energetike: Čak se i bivši ministar energetike, Goran Novaković, našao među Ćopićevim partnerima.

On je sa Ćopićem, Stanajem i Rodićem ušao u konzorcijum koji je kupio fabriku “Zmaj”. Novaković je bio ministar u Đinđićevoj vladi, u peridu 2001.–2002. godine. Rekao je za CINS da ga je Rodić povezao sa Ćopićem.

+ Miloš Hamović, sin trgovca energijom Vuka Hamovića: Prema navodima optužnice iz BiH, Ćopić je tokom 2009. godine dogovorio transfer od preko 250.000 evra sa Milošem Hamovićem, tridesetdvogodišnjim sinom Vuka Hamovića i drugim neimovanim osobama iz firmi “Eurotrade Holdings Limited” sa Britanskih devičanskih ostrva, “Pacific LC Group LLC” iz Delawarea – SAD i “Shine Film Production LTD” sa Kipra.

Vuk Hamović, Milošev otac, vlasnik Grupacije EFT, je pre sedam godina bio pod istragom u BiH. Posebno odeljenje za organizovani kriminal, privredni kriminal i korupciju pri Tužilaštvu BiH navelo je u svom izveštaju iz 2004. godine kako postoje indicije da je Hamović preko svoje kompanije umešan u zloupotrebu, kada je uz velike provizije davao kratkoročne pozajmice “Elektroprivredi Crne Gore”. Istraga je zaustavljena zbog nedostatka resursa i zato što je Odeljenje za teški privredni kriminal Velike Britanije preuzelo slučaj. Britanski policajci su odlukom glavnog tužioca prekinuli istragu, nakon što su preporučili da se protiv Hamovića podigne optužnica.

Nenad Savić, direktor za komunikacija EFT-a je CIN-u negirao da je Miloš Hamović imao poslove sa Ćopićem.

+ Nikola Dimitrijević, biznismen rođački povezan sa porodicom Karić: Dimitrijević je prodao svoju kompaniju „DTM Relations“ Ćopiću. Preduzeće je zatim iskorišćeno da se preko njega prebaci vlasništvo „Mitrosrema“ na Šarića. Dimitrijević je optužen 2010. godine da je sa Šarićem i Ćopićem prao novac, a zatim je sklopio sporazum sa tužilaštvom po kojem je priznao krivicu i dobio kućni pritvor.

Dimitrijevićev zet je Branko Lazarević, bivši šef kabineta Ministra policije Ivice Dačića. Lazarević je bio i suvlasnik firme „DTM“ od kraja 2006. do sredine 2007. godine, pre nego što je izvršeno krivično delo. Nakon što su dnevne novine „Blic“ objavile da je Lazarević bio povezan sa Šarićem preko kompanije „DTM Relations“, on je premešten iz Dačićevog kabineta u diplomatiju.

+ Enver Moralić, hrvatski biznismen: Policija Bosne smatra da je poslednji Ćopićev korak u operaciji pranja novca za Šarića i druge, za sada nepoznate osobe, trebala da bude prodaja šećerane u Bijeljini koju je, prema navodima optužnice, kupio novcem koji je je dobio od Darka Šarića. Hrvatski biznismen Enver Moralić, koji nije optužen u ovom slučaju, uložio je oko 6 miliona evra u pokretanje proizvodnje u šećerani, a planirao je da preuzme i većinsko vlasništvo. Budući da je Okružni sud u Banjaluci blokirao svu Ćopićevu imovinu, pa i fabriku šećera, Moralić je sada prisiljen da čeka ishod suđenja.

Inače, blokada šećerane proizvela je ogromne gubitke poljoprivrednicima koji žive u tom kraju. Pročitajte priču o njihovoj sudbini ovde.
Miša Dobrić
 

Miša Dobrić

+ Miša Dobrić, generalni direktor “Pinka” u BiH: Dobrić je sa Ćopićem osnovao avio-taksi kompaniju “Avio–rent” 2008. u Bosni. U vlasništvu kompanije se nalazi avion ”Cessna 340 A”, koji vredi oko 160.000 evra.

Dobrić se pojavio na intervjuu koji je novinarima Centra za istraživačko novinarstvo dao Zoran Ćopić u Banjaluci i objasnio da je Ćopić “jedan od njegovih najvećih prijatelja”.

„Mi se poznajemo 26 godina. On je studirao u Sisku, a ja sam bio u to vreme predstavnik „Koncertne poslovnice Banja Luka“… Naše druženje nije nikada prestalo i nismo se nikada u životu posvađali“, rekao je novinarima Dobrić. „I možeš slobodno da znaš da se ja svojih prijatelja ne odričem, koliko god oni bili u teškoj situaciji. Znači, on je nesumnjivo u najsloženijoj situaciji koju sam ja u životu sreo“.

+ Predrag Ranković, zvani Peconi, kontroverzni biznismen: Ćopić je novinarima Centra za istraživačko novinarstvo rekao da mu je Predrag Ranković, poznatiji kao Peconi, dugogodišnji prijatelj i da su njihove firme nekada sarađivale.

CINS je otkrio da je Ćopić, preko svoje firme “Sokolac”, u decembru 2008. godine založio “30.000 setvenih jedinica” (oko 60 tona) kukuruza kod firme “Invej“, koja se vodi na Rankovićevog šuraka Srđana Sredojevića. “Invej” mu je na osnovu toga, kako se po ugovoru obavezao, trebalo da isplati između 750 i 900 hiljada evra.

Darinka Pilipović, glavni Ćopićev računovođa, pre njega je radila u Peconijevim firmama. Ona je uhapšena u aprilu 2011. pod sumnjom da je Ćopiću pomogla u zloupotrebi zemljišta firme “Stanišić”.

Dobrić je, u svedočenju pred sudom u Banjaluci, rekao da je Ćopić, dok se nalazio u Bosni, bio u telefonskom kontaktu sa Peconijem, kod koga se raspitivao kakva je situacija u Srbiji u vezi sa prijavama koje je podnela srpska policija.

Lista partnera se ovde ne završava: CINS napominje da su ovo samo neki od Ćopićevih partnera. Više imena, poslovnih veza i informacija možete naći u bazi podataka o Zoranu Ćopiću.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano