Od deset preduzeća od kojih smo dobili odgovore samo dva nisu utrošila nijedan dinar za ovakve „manifestacije“. Ta dva su Državna Lutrija Srbije i Elektroprivreda Srbije, dok su Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd i Aerodrom Nikola Tesla jedini koji u tu svrhu izdvajaju manje od jednog miliona. Na organizaciju ovakvih aktivnosti najviše je izdvajao Telekom Srbija, u kom je za prošlu i ovu godinu budžetom predviđeno ukupno 22,5 miliona dinara.
FINANSIRANJE I EKONOMSKA KRIZA
Prema mišljenju Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u vreme ekonomske krize takvu vrstu troškova preduzeća bi trebalo da „eliminišu“, jer je ipak reč o „značajnim sumama“. Međutim, on dodaje da ne bi bilo ništa sporno ukoliko bi se ovakve aktivnosti finansirale isključivo iz prihoda sindikata. Savić smatra da su ovakve organizacije opravdane, ali samo u normalnim okolnostima. Sa druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka i potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković tvrdi da pomenuti iznosi na godišnjem nivou nisu toliko veliki, obzirom da je reč o velikim i dobrostojećim firmama.
Međutim, u skladu sa ekonomskom krizom može se uočiti da su mnoga od upitanih preduzeća ove godine smanjila troškove za organizovanje društvenih aktivnosti u odnosu na 2008. Telekom je tako smanjio sa 15 na 7,5 miliona dinara, dok je Parking servis u prvoj polovini ove godine u te svrhe potrošio skoro 770.000 dinara, što je za milion manje nego lane.
Društvene aktivnosti za zaposlene finansiraju se, osim iz budžeta samog preduzeća, jednim delom i iz sindikalnih članarina. Tako, na primer, u Jat Ervejzu napominju da su sve aktivnosti ovog karaktera organizovale sindikalne organizacije, „bez neposrednog angažovanja finansijskih i drugih sredstava kompanije“. „Jat je u prethodnoj godini izdvojio 2,2 miliona dinara na ime najma sala za treninge svojih sportskih klubova, a slična izdvajanja planirana su i za tekuću godinu“, naveli su u ovoj kompaniji.
– Nemoguće je da sindikati sami plaćaju organizaciju društvenih aktivnosti, jer se sindikalni fond sastoji isključivo od članarina. Oni imaju nešto svog novca za određene aktivnosti, ali većim delom to plaćaju firme. Na taj način oni motivišu svoje radnike da bolje rade, a ujedno stvaraju i pozitivnu klimu i ugled kod svojih zaposlenih, kao i u ugled u lokalnoj sredini – objašnjava profesor Stojiljković.
JAČANJE KOLEKTIVNOG DUHA
Stojiljković objašnjava da je sindikalni turizam stvorio imidž sindikatima, koji „imaju formalno veliki broj funkcija, ali malu moć u realsocijalističkim sistemima“. On dodaje da je organizovanje društvenih aktivnosti praksa ne samo u nekadašnjim komunističkim sistemima, već i u tržišnim ekonomijama i svim modernim korporacijama u njima. Prema njegovom mišljenju, reč je o „maloj, ali strateški važnoj investiciji“.
– U jugoističnoj Aziji i u Japanu se organizuju slične manifestacije. Reč je o društveno odgovornom poslovanju, koje se zanima za potrebe radnika. Ako takve aktivnosti imaju elemente edukacije i osmišljene rekreacije, one mogu da stabilizuju odnose u kolektivu i stvore određenu radnu kulturu. Ali doprinose i stvaranju dodatne vezanosti ljudi i vezivanju za firmu – kaže Stojiljković.
U javnom preduzeću Putevi Srbije navode da je značaj održavanja sportskih igara višestruk, a cilj je da se „podstakne izuzetnost pojedinaca i jačanje kolektivnog duha, jer se time doprinosi kvalitetu obavljanja posla“.
– Zaposleni koji učestvuju na igrama imaju mogućnost da upoznaju svoje kolege, kao i radnike drugih preduzeća. Imaju priliku i da se oprobaju i dokažu u sportskim disciplinama za koje su se prijavili, i da istovremeno izgrade međusobne prijateljske i kolegijalne odnose zasnovane na fer pleju i sportskoj etici – kažu u preduzeću Putevi Srbije.
Sabor šumara
Javno preduzeće Srbijašume, kako kažu, organizuje svake godine Sabor šumara, što je jedina manifestacija koja se organizuje za zaposlene u tom preduzeću. Ekipe zaposlenih radnika iz 17 šumskih gazdinstava takmiče se u radno proizvodnim disciplinama, kao što su takmičenje sekača, obuka lovočuvara, šumarski višeboj i slično. U okviru ove manifestacije svake godine organizuju se i seminari, prezentacije i tematski deo: Sertifikacija šuma, Prevencija i zaštita na radu, Kompostiranje u šumarstvu i obnovljeni izvori energije, Javna rasprava o Zakonu o šumama, sekundarni proizvodi u šumartvu itd.
Zloupotreba rekreativnih odmora
U septembru ove godine policija je uhapsila osam osoba među kojima su bivši i sadašnji rukovodioci, kao i predstavnici sindikata Fabrike železničkih vozova Želvoz iz Smedereva i Želturist iz Beograda. Policija ih je sumnjičila da su počinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi, čime su preduzeća Želvoz i Želturist oštetili za oko 70 miliona dinara. Kako je tada navedeno u saopštenju policije, oni su osumnjičeni da su raznim malverzacijama od 2006. do 2007. godine oštetili Želvoz, i Želturist, čiji je osnivač Vlada Srbije, za iznos od 69.288.771 dinara. Uhapšeni su falsifikovanjem dokumentacije u poslovnim knjigama prikazivali da radnici ovih preduzeća odlaze na rekreativne odmore u hotele preduzeća, a lažno je i prikazivano da radnici putuju u inostranstvo.
Tabela troškova koje su javna preduzeća izdvojila na organizovanje radničkih igara (izvor: CINS)
SPORTSKA TRADICIJA
Većini radnika učestvovanje u društvenim aktivnostima se ne tretira kao službeno odsustvo, odnosno ne dobijaju dnevnice tokom trajanja ovih događaja. U Putevima Srbije objašnjavaju da pravo učešća na radničko sportskim igrama imaju svi zaposleni radnici, ali da broj učesnika zavisi od finansijskih mogućnosti. Tradicionalne igre pod nazivom „Putarijada“ održavane su na Kopaoniku.
– U proseku učetvuje od 60 do 100 radnika, ali ove godine je, zbog smanjenih sredstava, učestvovalo njih 50. Igre traju četriri dana i obuhvataju različte sportske discipline, kao što su fudbal, odbojka, stoni tenis, streljaštvo, pikado, šah, nadvlačenje konopca, kuglanje. Nagrade su medalje i pehari – napominju nam u Putevima Srbije.
Isto tako, i u Jatu kažu da imaju dugu tradiciju sportskog angažovanja zaposlenih, posebno izraženu u kolektivnim sportovima, što se manifestuje i kroz već tradicionalni sportski dan Jata u okviru obeležavanja godišnjice kompanije. Planom i programom sportskih takmičenja zaposlenih u Telekomu za 2009. godinu, organizovana su takmičenja u Lazarevcu, Užicu, Prokuplju, Subotici, Zlatiboru i u Republici Srbiji. Međutim, osim predviđenih novčanih sredstava i pomenutih gradova koje smo dobili putem zvaničnog Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, u Telekomu nisu hteli da pričaju više. Kako nam je rečeno, Telekom je akcionarsko društvo i ne žele da budu „deo priče o javnim preduzećima“.
U agenciji Rekreaturs, kojoj je, kako kažu, organizovanje radničko sportskih igara uža specijalnost, objašnjavaju nam da se ove aktivnosti najčešće organizuju u perodu između maja i septembra. Uglavnom se igre održavaju, prema njihovim rečima, na Srebrnom jezeru, u Čanju, Bečićima, Vrnjačkoj Banji, Ivanjici, na Zlataru i slično.
– Do sada smo organizovali sportske igre metalaca, medicinskih radnika, komunalaca, zaposlenih u pravosuđu, prosveti, kao i razne univerzijade, ekonomijade i slično. Broj učesnika, vreme trajanja igara, kao i mesto održavanja zavise od slučaja do slučaja – kaže Ljiljana Petrović iz Rekreatursa.
Isto tako, jedna od češćih destinacija na kojima se održavaju ovakve manifestacije je i Sokobanja. Naime, na sajtu Turističkog centra Sokobanje navodi se da ključni segment bavljenja organizovanim turizmom za hotelsko turističko preduzeće Lepteriju predstavlja sportsko-rekreativni turizam koji čini 40 odsto u ukupnoj strukturi gostiju. „Tokom više od deset godina hiljade i hiljade noćenja ostvarili su radnici radničko sportskih igara, polaznici košarkaškog kampa koji se održava svake godine u julu i avgustu, kao i sportisti na pripremama“, istaknuto je na ovom sajtu.
U svakom slučaju, jednim delom preduzeća stvaraju pozitivnu sliku o svom poslovanju, time što „brinu“ o rekreaciji svojih zaposlenih, al sa druge strane postavlja se pitanje da li je u vreme krize i globalne štednje baš opravdano trošiti novac u te svrhe. Podsetimo, reč je o javnim preduzećima i pravnim licima sa državnim kapitalom, a ovo sigurno nisu i jedini ovako (ne)potrebni troškovi.
Tekst je nastao u okviru CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva“.
.jpg)
Ostavi komentar