Istraživačke pričeSrbija
03. okt 2016.

U proseku 200 nestalih ne bude pronađeno svake godine

Ilustracija: Đorđe Matić
S obzirom na broj stanovnika, Srbija ima značajan broj prijavljenih nestanaka. Od ukupno 11.546 nestalih u nešto više od pet godina, 1.005 ih na početku ove godine i dalje nije bilo pronađeno

Andrija Stojić (47) iz Beograda nestao je 16. novembra 2015. godine. Njegovo telo pronađeno je skoro tri nedelje kasnije, u šumi kod Kumodraža, u Beogradu.

 

Stojić je tek jedna od 11.546 osobe koje su prijavljene kao nestale u periodu od januara 2011. do februara 2016. godine. Zaključno sa 31. januarom ove godine, njih 1.005 se i dalje vodilo kao nestalo, što je u proseku oko 200 osoba godišnje.

 

Na zahtev Centra za istrazivačko novinarstvo Srbije (CINS), Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je dostavilo spisak prijavljenih nestanaka za navedeni period koji pokazuju da se broj prijavljenih nestalih uglavnom održava na sličnom nivou iz godine u godinu.

 

U posmatranom periodu, najviše prijavljenih nestanaka bilo je 2013. godine – 2.834, od kojih 274 slučaja nisu bila rešena u trenutku dostavljanja podataka CINS-u. U narednoj godini smanjuje se broj prijavljenih nestalih (1.655) i onih koji nisu pronađeni (74), da bi 2015. godine bilo – 2.088 prijavljenih nestanaka, odnosno, 199 osoba za kojima se još tragalo.

 

,,Ako uzmemo u obzir Srbiju, malu zemlju, sa malim brojem stanovnika, statistika prijavljenih nestanaka jeste visoka“, kaže Goran Jakus, šef odseka za potražnu delatnost u Upravi kriminalističke policije Srbije.

 

Jakus navodi različite razloge nestanaka lica. Kod punoletnih nestalih se npr. dešava da je posredi „odlazak u novi život“. „Oni zadržavaju diskreciono pravo, tako da ukoliko ne žele da odamo njihovu trenutnu lokaciju, mi obaveštavamo porodice samo o tome da su živi i zdravi“, objašnjava Jakus.

 

Najviše nestalih koji nisu pronađeni u periodu za koji su prikupljeni podaci bilo je u najvećim gradovima: Beogradu (326), Novom Sadu (88) i Nišu (45).

 

 

 

Važnost društvenih mreža u pronalasku nestalih

 

Tijanin zakon

Tada maloletna Tijana Jurić nestala je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine, a nešto manje od dve nedelje kasnije pronađena je mrtva. Njen otac Igor Jurić inicirao je tokom 2014. godine izmenu člana 72. Zakona o policiji, simbolično nazvanog Tijanin zakon koji sada podrazumeva obavezu delovanja odmah po prijavi nestanka, ako postoji sumnja na krivično delo.

 

Goran Jakus iz MUP-a kaže da je zakon doprineo ubrzavanju komunikacije između tužilaca i policije, što se odrazilo na pronalazak lica u kraćem roku. 

 

Kao pozitivan primer primene zakona, Igor Jurić je naveo slučajeve pronalaženja tri devojčice – jedne iz Beograda i dve iz okoline Vršca. 

 

Fondacija Tijana Jurić se bavi i pokretanjem inicijativa za uvođenje praksi koje su se pokazale efikasnim u drugim zemljama. Tako su pokrenuli inicijativu za uvođenje takozvanog AMBER Alert sistema, koji podrazumeva da su u trenutku prijave nestanka mediji u obavezi da prošire vest o nestanku maloletne osobe, a uključuje i angažovanje elektronskih bilborda, internet distributera i monitora u gradskom prevozu.

 

,,Evropska statistika pokazuje da 75% dece biva ubijeno u prva tri sata od otmice i to jako dobro govori koliko je važno da se u tim nemilim situacijama aktivira jedan snažan alarm, da cela država kroz različite kanale sazna da je neko dete nestalo, kako je ono izgledalo, šta je na sebi imalo, sa kim je poslednji put viđeno’, objašnjava Jurić.

Polna struktura prijavljenih nestanaka sadrži približno isti broj muškaraca (5.800) i žena (5.746). Prema broju nerešenih istraga i slučajeva sa tragičnim ishodom, znatno je vise muškaraca.

 

Od ukupnog broja nestanaka, 4.036 ih se odnosi na maloletnike, od čega je u februaru 2016. godine bilo njih 81 koji su se vodili kao nestali.

 

Sa izuzetkom 2014. godine, broj lica za kojima se i dalje tragalo u određenoj godini nije padao ispod cifre od 200 godišnje. Ipak, iako je u toj godini bilo najmanje nerazrešenih nestanaka, ona je imala najviše smrtnih slučajeva – čak 126 lica. Ukupno, od 2011. do februara 2016. godine, 574 nestanka su završila smrtnim ishodom.

 

U slučaju da osoba izvrši samoubistvo skokom u reku, dešava se da rečna struja odnese leš, ponekad i u drugu državu što podrazumeva niz administrativnih problema koji ostavljaju istragu otvorenom.

 

Goran Jakus kao primer navodi slučajeve kada Dunav tela odnese u Rumuniju, pa ako nema dovoljno komunikacije između policije u dve zemlje, ona budu sahranjena kao nepoznata lica.

 

Jakus kaže da su internet i društvene mreže izuzetno korisni u pronalasku nestalih: ,,Porodice nestalih se često oglašavaju za pomoć u potrazi putem fejsbuka i tvitera i to obično urodi plodom. Policija ne koristi društvene mreže na ovaj način, ali ih svakako koristi u pronalaženju korisnih informacija koje mogu da ukažu šta se sa nestalim licem desilo.”

 

Jakus dodaje da je poželjno svako angažovanje porodice, pogotovo u početnim fazama istrage. Objašnjava da istrage povremeno otežava davanje lažnih informacija policiji, ali i situacije u kojima dolazi do zabune, kada neko greškom prijavi da je video osobu za kojom se traga.

 


 

Nikola Budanović je polaznik Škole istraživačkog novinarstva CINS-a.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend