Istraživačke pričeBorba protiv korupcije
14. avg 2008.

Stečaj u kruševačkom Jastrebcu: Godine koje su pojeli skakavci

‘Sve ovo što vidite oko sebe je naših ruku delo. Postrojenja velikih firmi, stambene zgrade, poslovni prostor i, uopšte, sve velike zgrade u Kruševcu izgradilo je Građevinsko preduzeće ‘Jastrebac’. Nakon više od pet godina stečaja veći deo imovine preduzeća je prodat u bescenje, za šta niko nije odgovarao, a radnici ni do današnjeg dana nisu naplatili svoja potraživanja po osnovu zaostalih zarada, svedoči Milomir Vasiljević iz Odbora za zaštitu prava bivših radnika GP ‘Jastrebac’ u stečaju

Nezapamćeni stečaj u bližoj srpskoj istoriji kao gumicom je obrisao gotovo sve što se nalazilo na imovinskoj karti kruševačkog građevinskog preduzeća ‘Jastrebac’. Lokalni politički moćnici svesno su gurnuli u stečaj preduzeće sa velikim neimarskim renomeom na prostorima bivše Jugoslavije, a zatim od njega otkidali deo po deo pokretne i nepokretne imovine. I tako već šest godina unazad! Za to vreme su kroz ‘Jastrebac’ prošla tri stečajna upravnika (nedavno imenovan i četvrti) i niko od njih nije čak ni pokušao da okonča stečaj, već su ga namerno produžavali kako bi se imovina ‘Jastrepca’ nesmetano odlivala.

Danas na računu ‘Jastrepca’ nema dovoljno novca za isplatu bivših radnika ovog preduzeća, koji su svoja potraživanja samo delimično naplatili. Iako već i vrapci znaju šta se u ‘Jastrepcu’ dešavalo tokom proteklih godina, do današnjeg dana niko nije odgovarao za kriminalne radnje tokom stečaja. Radnici ‘Jastrepca’ tvrde da kruševački MUP ima sve podatke, ali da zvanična istraga o dešavanjima za vreme stečaja nikada nije pokrenuta.

Stečaj je zvanično uveden 10. oktobra 2002. godine. Procenjena vrednost kapitala preduzeća u tom trenutku je bila oko 30 miliona nemačkih maraka, dok su obaveze prema poveriocima bile dva puta manje. Radnicima ‘Jastrepca’ nisu isplaćivane zarade, nekima čak od 1997. godine.

‘Ne mogu da nađem opravdanje za uvođenje stečaja, mada je moje lično mišljenje da je i politika umešala svoje prste u ovaj slučaj. Imali smo obećanje tadašnje gradske vlasti i stečajne uprave ‘Jastrepca’ da će stečaj biti radnog karaktera, što podrazumeva ‘peglanje’ obaveza prema poveriocima i smanjenje broja radnika na prihvatljiv nivo kako bi ‘Jastrebac’ mogao normalno da funkcioniše. Naravno, od svega toga nije bilo ništa’, kaže Milenko Mihajlović, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata u Kruševcu.

Mihajlović tvrdi da najveću odgovornost za dešavanja u ‘Jastrepcu’ snose prvi stečajni upravnik Milodrag Milosavljević, njegovi najbliži saradnici Nikola Raušević i Đorđe Ognjenović i Trgovinski sud u Kraljevu, koji je bio zadužen za vođenje stečaja. Milosavljević nije želeo da govori o stečaju u ‘Jastrepcu’ uz opasku da je to za njega istorijski slučaj, te da mnogo više o svemu mogu da kažu njegovi sledbenici.

Stečaj u ‘Jastrepcu’ je započet po starom zakonu, po kome su u prvom redu poverilaca bili svi koji su na bilo koji način uključeni u vođenje stečaja. Stečajna uprava, Trgovinski sud u Kraljevu i Fond penzijskog i invalidskog osiguranja su apsolutni prioritet, za sve ostalo može da nema novca, ali za njih mora da ima, objašnjava Mihajlović. Radnici su bili u drugom isplatnom redu i za njih, kao i za ostale poverioce, važilo je pravilo ‘kad bude – biće’. Na spisku za isplatu se nalazi 1.318 radnika, prema kojima je utvrđen osnovni dug u iznosu od 307 miliona dinara. Uz kamate od 305 miliona dinara, ukupna sudski priznata potraživanja bivših radnika ‘Jastrepca’ iznose 612 miliona dinara.

‘Iako je obaveza stečajne uprave bila da u roku od 60 dana od početka stečaja popiše svu imovinu ‘Jastrepca’, to ni do današnjeg dana nije učinjeno. Za to vreme je prodavana imovina ‘Jastrepca’ i iz te sume su članovi stečajne uprave primali naknadu, a izmirivane su i obaveze prema Trgovinskom sudu u Kraljevu i PIO fondu. Zarade stečajnih upravnika kretale su se između 45 i 70 hiljada dinara, a radnici su na prvu delimičnu isplatu čekali četiri godine’, kaže Živomir Radovanović, bivši radnik ‘Jastrepca’.

Sredinom 2004. godine menja se Zakon o stečaju, a s obzirom da je manje od 50 odsto imovine ‘Jastrepca’ prodato radi izmirenja obaveza, stečaj u ovom preduzeću je nastavljen po novom zakonu. Glavna razlika u odnosu na stari zakon je ta da funkciju stečajnog upravnika obavlja Centar za stečaj Agencije za privatizaciju. Osim toga, umesto dve formiraju se četiri grupe poverilaca, a radnici su svrstani u četvrti, poslednji red. Zanimljivo je da je nekoliko dana pre izmene zakona jedna grupa od oko dvadesetak radnika ‘Jastrepca’ isplaćena u potpunosti. Među njima je i Zoran Radmanovac, visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije u Kruševcu i sadašnji generalni direktor Industrije mašina i komponenata ’14. oktobar’.

Od prodaje upravne zgrade ‘Jastrepca’ i kompleksa ‘Betonska baza’ radnicima je krajem 2006. godine isplaćen prvi deo potraživanja u ukupnom iznosu od 115 miliona dinara, što je činilo 14,8 odsto svih potraživanja radnika. Nepunih petnaest odsto ukupnih potraživanja radnika je privremeno kupilo socijalni mir, ali ne zadugo. Radnici insistiraju na okončanju stečaja, konačnoj deobi i isplati svih potraživanja. Krajem 2007. godine radnici dobijaju još 2,55 odsto svojih potraživanja, posle čega isplata više nije bilo.

Predsednik Stečajnog veća Trgovinskog suda u Kraljevu Miroslav Karapandžić je na jednom od sastanaka sa radnicima rekao da je stečajna masa ‘Jastrepca’ uglavnom unovčena i da su ta sredstva podeljena onako kako zakon predviđa. ‘Ja razumem radnike, njima je verovatno teško u ovom momentu, jer se objektivno teško živi. Postoje šanse da se stečajna masa uveća, a od tih sredstava i radnici mogu da očekuju deo u raspodeli. Za sada nema novca’, rekao je tada Karapandžić.

Potencijalnim izvorom sredstava, koji ni do današnjeg dana nije unovčen, smatra se dug turističkog preduzeća ‘Putnik’, koji sa kamatom dostiže 90 miliona dinara. Drugi značajan izvor sredstava predstavlja dug Direkcije za urbanizam i izgradnju prema ‘Jastrepcu’ po osnovu uređenja nekoliko gradskih lokacija. Opština Kruševac i Direkcija za urbanizam su sa stečajnom upravom ‘Jastrepca’ zaključile ugovor o poravnanju po kome Direkcija na račun ‘Jastrepca’ u stečaju treba da uplati 98,5 miliona dinara.

Na nedavnom sastanku predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Centra za stečaj, Opštine Kruševac, Trgovinskog suda u Kraljevu i bivših radnika ‘Jastrepca’ dogovoreno je da se stečajni postupak ubrza i okonča do kraja godine. Na mesto stečajnog upravnika došla je Miroslava Matović, koja je obećala maksimalno angažovanje u cilju što skorijeg završetka stečaja. Ona je istakla da će njena prva obaveza biti da uradi ono što nisu prethodni stečajni upravnici: da popiše svu imovinu ‘Jastrepca’ i utvrdi kako su se kapital i novac odlivali iz preduzeća.

Bojan Božić

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Tagovi

Povezano