Novinarka iz tima koji godinama prati tokove Šarićevog novca kaže da on ima oko milijardu evra u nekretninama i da mnogo toga u Srbiji još nije ni otkriveno.
„Teško je utvrditi koliko je novca zaradio od prodaje droge, jer je sarađivao sa više grupa i verovatno nije sve bilo njegovo. Ne zna se ni koliko je novca plasirao u Srbiju“, kaže Bojana Jovanović.
Novniarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije kaže da se negde govori o sumi od samo 22 miliona evra, ali i da podaci iz Crne Gore navode da Šarić ima oko milijardu evra u nekretninama u Srbiji.
Kao primer za tvrdnju da mnogo toga nije otkriveno navodi da je CINS jednu zgradu u koju je Rodoljub Radulović, poznat kao Miša Banana, investirao Šarićev novac otkrio šest meseci pre nego što je tužilaštvo reagovalo.
Govoreći o funkcionisanju Šarićeve grupe, ona navodi da je ona brojala stotine pojedinaca na globalnom nivou.
„Osim Srbije i Crne Gore, tu su bili ljudi iz Latinske Amerike potrebni za kupovinu kokaina, jedan deo grupe je osuđen u Sloveniji, a Šarić je radio i sa ljudima iz Italije i Slovačke. Grupa je podeljena na one koji rade sa kokainom i na one koji služe za pranje novca“, kaže novinarka CINS-a.
Prema saznanjima istraživačkog tima, grupa je funkcionisala kao preduzeće.
Gostovanje u emisiji Kažiprst
„Sve je funkcionisalo tako da su ljudi dobijali plate, imali su slobodne dane, dobijali su bonuse. Nije bilo dozvoljeno nikakvo kompromitovanje, korišćenje droge, noćni izlasci, ludovanje. Bilo je zabranjeno sve što bi moglo da privuče pažnju. Pretpostavljamo da se Šarić isto tako ponašao inače ne bi mogao ovako dugo da izbegava hapšenje“, kaže Bojana Jovanović.
Imao samo jednu firmu na svoje ime u Srbiji
Govoreći o Šarićevoj poslovnoj imperiji u Srbiji, Jovanovićeva navodi da dokumentacija koju ima CINS ukazuje na pedesetak kompanija od kojih je samo jedna direktno na Šarićevo ima – klub „Kazino“ u Kragujevcu.
„Pretpostavljamo da je time hteo da pokaže da ima legalan posao u Srbiji. Sve ostale kompanije je posredno kontrolisao preko svojih saradnika. Kompanije nije kupovao u procesu privatizacije, već preko of šora. Njegovi saradnici bi vodili firmu u Srbiji koja bi kupila propalo preduzeće, a zatim bi potpisivala ugovor o zajmu sa of šor kompanijom. Taj zajam ne bi uspela da vrati, pa bi sve preuzela of šor firma“, objasinla je novinarka CINS-a mehanizam preuzimanja.
Ona ističe da su zajmovi bili fiktivini i da se na taj način prikrivao novac.
Šarić je radio i sa poznatim noćnim klubovima kao što su H2O, Vanila, Magacin, kao i sa obezbeđenjem, koje je takođe služilo kao deo mehanizma za preuzimanje poslova.
Komentarišući pisanje medija o političkim vezama i „tolerisanju poslova“, ali i o činjenici da je klub Vanila bio u prostorijama SPS-a, Jovanovićeva kaže da dosad niko nije uspeo da dokaže jaku političku vezu.
„Mediji su pisali da mora postojati politička pozadina i neko ko je navodno tolerisao to što je on radio, ali je jako malo toga dokazano“, kaže ona.
Pre i posle kokaina
Istraživački tim CINS u saradnji sa međunarodnom mrežom OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project) Šarićeve poslove prati od akcije „Balkanski ratnik“, a saznala je i mnogo detalja iz njegove prošlosti.
„Malo je poznato da je pre 2010. godine, kada je postao poznat javnosti, bio je osuđivan za krivična dela krađa u periodu od 1993. do 1998. godine. On je 1994. napustio Crnu Goru jer je bio pod policijskim ‘merama’, a vratio se posle oko pet godina. Bio je u Austriji i Italiji i prema navodima policije Crne Gore bavio se kriminalnim aktivnostima koristeći lažne pasoše“, kaže Bojana Jovanović.
Ona navodi da se u rodno Pljevlje vraća sa izvesnom količinom novca koji ulaže u otvaranje kompanija, pekare, butika, fri šopa…
„Policija veruje da je novac stečen nelegalno, ali se ništa ne dešava, a Šarić postaje važan čovek za svoje mesto jer ga je oživeo i pružio ljudima nova radna mesta“, navodi ona.
Do kokaina i pranja novca dolazi kasnije.
„U aprilu 2010. godine je podignuta optužnica u Srbiji i on tek tada postaje narko-bos i poznat javnosti. Optužnica ima pet za šverc kokaina, a tri za pranje novca, a sve je spojeno u dva sudska procesa da bi bilo lakše za vođenje. Šarićeva grupa je uspostavila novi nivo u Srbiji i Crnoj Gori, jer je to prva kriminalna organizacija koja je švercovala tone kokaina, do tada su svi radili sa mnogo manjim količinama“, navodi novinarka CINS-a.
O Miši Banani CINS je saznao zahvaljujući OCCRP, odnosno dokumentu argentinskih organa koji im je prosledio kolega iz Rumunije.
„Britanske i američke obaveštajne službe su Radulovića pozicionirale kao jednog od vođa narko organizacije. Ističu da je sa Šarićem učestvovao u organizaciji i transportu, budući da je imao prekookeanske brodove. Inače, Miša Banana je više medijski nadimak, a inače mu je bliži nadimak Miša Amerika“, navodi ona.
Prema saznanjima CINS Šarić je prekookeanskim brodovima prenosio drogu upakovanu u raznobojne balone, ali i u soju, šećer i cement.
Zna se da je radio u Brazilu, Argentini i Urugvaju, gde se odvijao posao, a četvrta zemlja o kojoj se govori posle hapšenja za CINS nije poznata.
Pošto vidimo da su najveću imovinu Šarić i njegovi kompanjoni stekli u Vojvodini, a tu su, izgleda, izgradili i centralnu bazu (u Sremskoj Kamenici) za operativne poslove interesuje me na koji način je to obavljano. Za privatizaciju svih firmi odgovorno su Ministarstvo za privredu i privatizaciju i Agencija za privatizaciju, pa me ineresuje ko je u to vreme bio na čelu ovih institucija (i drugih koje imaju odgovarajuću nadležnost u ovim poslovima). Koliko je meni poznato pokrajinske vlasti u ovome nisu imale, kao što ni sada nemaju nikakvih nadležnosti, mada su, možda, mogli posredno uticati. U Sremskoj Kamenici na Tatarskom brdu izgrađeno je nekoliko velelepnih objekata, pa me interesuje ko je tada bio na vlasti u Novom Sadu i ko je bio na čelu gradskih institucija nadležnih za izgradnju. Do sada nisam primetio da je i jedno sredstvo informisanja bilo šta pisalo o ovome, osim što se špekulisalo o tome ko su bili posetioci ovih objekata.