25 Mart 2018, 11:25

Komentari (0)

Mračne tajne javnih nabavki

Sistem javnih nabavki u Srbiji prate brojni problemi, ali su sankcije zbog zloupotreba retkost. Među najčešćim kršenjima zakona je nameštanje tehničkih specifikacija, čime se konkurs prilagođava određenom ponuđaču – a sistem obesmišljava

Pišu: Milica Šarić i Milica Stojanović

Ilustracija: Đorđe Matić

Država godišnje u proseku potroši više od 300 milijardi dinara da bi obezbedila radove, dobra i usluge neophodne za rad lokalnih i republičkih organa. Od 2002. godine nabavke se sprovode kroz sistem javnih nabavki, sa ciljem da se novac građana troši efikasno i transparentno.


Ipak, situacija sa javnim nabavkama je daleko od idealne. Sistem godinama ne uspeva da se izbori sa korupcijom, za koju sankcije često izostanu, a postoje i brojni problemi u primeni Zakona o javnim nabavkama. Neki od najvećih mogu da se ilustruju kroz primer promocije velikog jubileja Milanskog edikta.


Tako su prilikom obeležavanja 17 vekova od potpisivanja Edikta, simbola ravnopravnosti hrišćanske vere, 2013. godine širom Srbije priređene izložbe, koncerti, školske priredbe, opere i predstave, uz posete gostiju iz vrha Pravoslavne crkve i Vatikana.


Grad Niš bio je centralno mesto desetomesečne manifestacije. Otvorena je posebna Kancelarija za Milanski edikt, a u Narodnom pozorištu se igrala predstava „Konstantin - znamenje anđela“, procenjena na 19 miliona dinara.


Za sveukupne promotivne aktivnosti jubileja izdvojeno je oko 100 miliona dinara – od čega više od 41 milion za nabavku usluga produkcije i promocije kampanje firme MegaTON production.

 

Svečana misa koju je Katolička crkva održala u Nišu, u čast godišnjice Milanskog edikta, itaijanski kardinal Anđelo Skola

Svečana misa koju je Katolička crkva održala u Nišu, u čast godišnjice Milanskog edikta, itaijanski kardinal Anđelo Skola

Foto: Vanja Keser, Južne vesti

Ministarstvo kulture i informisanja potpisalo je ugovor sa MegaTON-om , ali je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja odlučuje po žalbama na postupanje naručilaca, poništila nabavku zbog načina na koji je sprovedena.


Ministarstvo je 19. marta te godine pokrenulo pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, zbog navodne hitnosti uzrokovane kasnim obezbeđenjem potrebnog novca. Komisija je ovakav postupak poništila, zaključujući da je naručilac još u decembru 2012. mogao da predvidi potrebu za nabavkom te da nema opravdanja za pregovarački postupak bez objavljivanja.


Firma Studio Berar, koja se žalila Komisiji, navela je i druge nepravilnosti konkursa Ministarstva, poput previše detaljnih tehničkih specifikacija, kroz koje je, smatrali su, namerno favorizovan izabrani ponuđač.


Bez obzira na poništenje, nabavka je sprovedena po ugovoru. Kako je firma MegaTON navela u tužbi na odluku Komisije, do sredine avgusta 2013. izvršili su 80% ugovorenih obaveza.


Upravo je jedan od većih problema sa nabavkama u Srbiji to što je posao obično već pri kraju ili je završen kada se nepravilnosti utvrde pa posledica zapravo i nema.


„Zatvoreni“ postupak


U rešenju kojim je poništila nabavku Ministarstva kulture i informisanja za obeležavanje jubileja Milanskog edikta, Republička komisija za zaštitu prava je navela da je naručilac imao vremena da sprovede otvoreni postupak. Na taj način bi sva zainteresovana lica mogla da podnesu ponudu, što bi omogućilo veću konkurenciju i izbor najboljeg ponuđača, uz moguće uštede u budžetu.


Mogućnost nadmetanja više konkurentskih firmi jedan je od najvažnijih principa Zakona o javnim nabavkama, sistema koji je uveden 2002. godine kako bi se smanjila korupcija, procedure učinile jednostavnijim, a državni organi racionalnom potrošnjom novca dobijali neophodnu robu, radove i usluge.


Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, kakav je Ministarstvo u ovom slučaju sprovelo, se primenjuje samo u slučaju izuzetne hitnosti koja je „prouzrokovana vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima“, nastale mimo volje naručioca, a zbog koje nije mogao da ispoštuje rok za otvoreni ili restriktivni postupak. Zakonom o javnim nabavkama je zabranjena diskriminacija učesnika neopravdanom upotrebom pregovaračkog postupka.


Sa druge strane, propisani su i slučajevi u kojima Zakon ne mora da se primenjuje, već je dovoljno poštovati njegova načela.


Takav je slučaj sa međunarodnim sporazumima (ugovorima zaključenim između Srbije i jedne ili više država), zatim nabavkama koje se tiču izrade novčanica, identifikacionih dokumenata, ali i nabavkama prouzrokovanih nesrećom ili nepogodom, a koje zahtevaju evakuaciju stanovništva, pružanje pomoći, sprečavanje izlivanja vode u naseljena mesta i plavljenja stambenih objekata.


Na dugoj listi izuzeća od primene Zakona su i nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, kao i nabavke usluga transporta novca i obezbeđenja transporta novca, koje su česte kod firmi koje se bave fizičko-tehničkim obezbeđenjem.


Uslovi konkursa samo za jednog

 

Narodno pozorište u Nišu - otvaranje manifestacije „Milanski edikt 313-2013“

Narodno pozorište u Nišu - otvaranje manifestacije „Milanski edikt 313-2013“

Foto preuzeta sa: megatonproduction.com

Osim vrste postupka, među primedbama koje je u zahtevu za zaštitu prava pred Komisijom pobrojala firma Studio Berar su i tehničke specifikacije nabavke, koje su bile isuviše precizne i nedosledne. Reč je o tehničkim zahtevima koji su obavezni deo konkursne dokumentacije, a koji, ukoliko su previše detaljno opisani, mogu diskriminisati mnoge ponuđače.


Tako su naveli da je u slučaju proslave godišnjice Milanskog edikta za koncert neoklasične muzike tražena rasveta određene marke, kao i krov crne boje i tačno propisanih dimenzija, kakav je posedovala samo firma MegaTON – koja je kasnije i dobila posao.


Da bi se uverili da ponuđači raspolažu potrebnom opremom i sredstvima, Ministarstvo je tražilo dokaz o vlasništvu. Nakon uvažene primedbe Studija Berar da je dovoljan i ugovor o zakupu opreme, Ministarstvo je ovu stavku potpuno izbacilo iz konkursne dokumentacije. Međutim i dalje su insistirali na krovu crne boje, čelične konstrukcije dimenzija 22x16 metara, potrebne za koncert „Konstantinus magnus“ . Detaljno je opisan i potreban sistem rasvete – kojim se izbegava suština, smatrali su u ovoj firmi – a to je da sva ponuđena rasveta ima ista funkcionalna svojstva u vidu količine isijavanja. Zbog svega navedenog, iz Studija Berar su naveli da su „stvoreni uslovi za neopravdanu diskriminaciju ostalih ponuđača“.


S obzirom na to da je samo jedan kriterijum dovoljan za poništavanje nabavke, Republička komisija se nije izjasnila o optužbama podnosioca zahteva koje se odnose na tehničke specifikacije.


Ukupno gledajući, nameštanje nabavki kroz tehničke specifikacije u Srbiji nije retkost.


Marina Mijatović, advokatica Pravnog skenera, nevladine organizacije čiji je cilj zaštita prava građana u oblasti zdravstvene zaštite, kaže da je to veliki problem: „Tehnička specifikacija se uređuje tako da se može prepoznati da sve te uslove ispunjava jedan, tačno određen ponuđač“.


Dodaje da jedino veštaci mogu da procene te uslove, ali i da se primena Zakona generalno ne shvata dovoljno ozbiljno: „To je dalo neke rezultate, vi ste uredili postupak, može se postići niža cena, ali pun kapacitet primene Zakona nije ostvaren“.


Nameštanje tehničkih specifikacija je kršenje zakona, kažnjivo kroz Krivični zakonik i Zakon o javnim nabavkama. Međutim taj sistem kazne ne funkcioniše, pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

 

Privredna komora Srbije: Uverenja bez provera

Istražujući sistemske probleme u oblasti javnih nabavki, novinari CINS-a otkrili su i da firme iz Srbije sa nekoliko dokumenata i 6.000 dinara mogu da ostvare prednost na nabavkama, tako što će od Privredne komore Srbije dobiti uverenje o domaćem poreklu robe.


U poslednjih pet godina Privredna komora je izdala 24.096 takvih uverenja i prihodovala oko 144,5 miliona dinara, ali pritom nije proveravala podatke koje su joj firme dostavljale da bi dobile uverenja. Svako izdato uverenje može firmi omogućiti prednost na konkretnom tenderu.


Čak i u slučajevima kada Komora utvrdi da je pogrešila bude prekasno, jer su nabavke već sprovedene.

Zbog zloupotreba u javnim nabavkama u tužilaštvima je od 1. aprila 2013. do 1. decembra 2017. pokrenuto svega 175 krivičnih postupaka, od kojih je većina u toku ili su krivične prijave odbačene, dok je svega deset posto završilo optuženjem. Sve presude u ovim predmetima završile su uslovnim kaznama.


Propisana je i mogućnost prekršajnog gonjenja onih koji ne poštuju Zakon, ali to u praksi ne funkcioniše. Od 2013. godine, otkako prekršajni postupak vodi Republička komisija, nema donetih presuda, već samo procesnih odluka.


Nema kontrole nad sprovođenjem ugovora


Nakon što je Republička komisija donela rešenje o poništenju postupka nabavke usluga produkcije i promocije kampanje za Milanski edikt, oglasila se firma MegaTON koja je dobila posao. U tužbi Upravnom sudu, sa kraja jula i sredinom avgusta 2013. godine, iz MegaTON-a su naveli da je Ministarstvo u svemu postupilo u skladu sa zakonom, kao i da je u tom trenutku završeno četiri petine posla koje su ugovorili sa njima.


Bez obzira na odluku Komisije, nabavka je završena.


Ovaj slučaj nije jedinstven. Pored nesprovođenja rešenja Komisije, problem postoji u praćenju realizacije ugovora u svim nabavkama, jer ih po službenoj dužnosti rade isključivo naručioci posla.


Marina Mijatović kaže da Pravni skener nailazi na probleme prilikom kontrole ugovora u oblasti zdravstva, gde se dešavaju neke od najvrednijih nabavki. Kako bi došli do informacija koriste se slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, jer naručioci nisu uvek raspoloženi da sami daju podatke.

Uprava za javne nabavke, koja formalno rukovodi sistemom javnih nabavki, se u izveštaju za 2016. godinu žalila na to da se njihova ovlašćenja ograničavaju potpisivanjem ugovora, odnosno nedostatkom ingerencija da prate sprovođenje ugovora.


Ova faza javnih nabavki ostaje van domašaja i građanskih nadzornika, koji imaju obavezu praćenja nabavke do trenutka sklapanja ugovora između naručioca i odabranog ponuđača. Međutim, istraživanje CINS-a je pokazalo da se nadzornici suočavaju sa velikim problemima u svom radu.


Od aprila 2013. do kraja 2017. godine Uprava za javne nabavke je za nadzornike u 130 nabavki, vrednosti iznad milijardu dinara, imenovala osam organizacija civilnog društva, koje su podnele manje od trećine, odnosno 42 izveštaja o uočenim nepravilnostima. Izveštaji nadzornika su u samo nekoliko slučajeva imali odjeka u javnosti, dok je Uprava za javne nabavke reagovala samo jednom, podnošenjem prekršajne prijave. Skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nije ni razmatrao brojne izveštaje nadzornika.

 



Tekst je nastao u okviru projekta “Kako namestiti javnu nabavku?” koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju stav FOD, Srbija.

 


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS