24 Jun 2016, 11:24

Komentari (0)

Beskrajni procesi za krivična dela: Suđenje Miri Marković 50 puta odlagano tokom 13 godina

Suđenje protiv supruge Slobodana Miloševića i 10 osumnjičenih za navodne malverzacije sa dodelom stanova samo je jedno od 583 suđenja za krivična dela koja su trajala duže od 10 godina i 2.188 suđenja dužih od pet godina na sudovima u Srbiji. Izostanci svedoka, odlaganja ročišta, višegodišnje trajanje i zastarelost prate veliki broj sudskih postupaka

Piše: Milica Stojanović

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Jedan od najstarijih nerešenih slučajeva u Višem sudu u Beogradu, vođen protiv Mire Marković i još deset osoba, traje već 13 godina. Sudska ročišta su odlagana najmanje 50 puta, a ceo proces je barem četiri puta vraćan na početak – što će ponovo da se dogodi u septembru ove godine.

Više javno tužilaštvo sumnjiči optužene da su 2000. godine učestvovali u nezakonitoj dodeli stanova u vlasništvu države. Suđenje su obeležila odlaganja ročišta, nedolasci svedoka i izmene optužnice. Postupak protiv dvoje optuženih je zastareo.

 

Za troškove 22 oslobođenih plaćeno 2,3 miliona evra

Jedno od aktuelnih dugotrajnih suđenja je ono takozvanoj „stečajnoj mafiji“, koje je počelo 2007. godine, kada je optuženo 35 osoba. Do danas je 22 ljudi oslobođeno ili je optužba protiv njih odbijena.


Samo troškovi krivičnog postupka za oslobođene koštali su Viši sud u Beogradu blizu 2,3 miliona evra. Za devet godina, koliko suđenje traje, sud je plaćao i veštake, svedoke i advokate po službenoj dužnosti.


Plaćani su i troškovi dovođenja optuženih iz pritvora, a za četvoro njih sud je i refundirao plate, ukupno oko 44.000 evra. Pritvorenici, prema zakonu, imaju prava na do jedne trećine svoje plate. Troškove snosi onaj ko odredi pritvor – u ovom slučaju Viši sud u Beogradu. 

Pored Mire Marković, supruge nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i direktorke Direkcije Jugoslovenske levice, među optuženima su: Živka Knežević, nekadašnji Generalni sekretar Vlade Srbije, Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne Uprave carina, Branislav Ivković, koji je obavljao funkciju ministra nauke i tehnologije i drugi.

 

Ovo je samo jedno od 583 nezavršena suđenja za krivična dela pred sudovima u Srbiji, koja su na kraju 2015. godine bila starija od deset godina. Viši sud u Beogradu ih je imao 38. Postupaka starijih od pet godina bilo je mnogo više, čak 2.188 na svim sudovima.

Dugogodišnji sudski procesi odlažu kažnjavanje počinilaca krivičnih dela, odnosno, pravovremeno oslobađanje onih koji nisu krivi. Istovremeno, značajno opterećuju budžete pravosudnih institucija i odlažu obeštećenja oštećenim građanima ili državi.

Sagovornici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kao uzroke dugotrajnih postupaka navode teškoće u dovođenju osumnjičenih, advokata i svedoka na suđenja, opterećenost sudija, kao i promene u pravosudnom sistemu koje procese vraćaju na početak.

 

Išao, plaćao advokata i gubio vreme

 

Dan nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 13. marta 2003. godine, u Palati pravde u Beogradu trebalo je da počne suđenje protiv Mire Marković i još deset optuženih, zbog navodnih zloupotreba sa dodelom stanova.

 

Markovićeva se nije pojavila na prvom pretresu - kasnije će se ispostaviti da je otišla u Rusiju, zbog čega joj se sudi u odsustvu. Njen izostanak nije zaustavio suđenje, ali se ono iz drugih razloga odvijalo veoma sporo.

Većina pretresa zakazanih za 2003. godinu je održana i na njima su optuženi iznosili odbrane. Sud je odlučio da 27. oktobra te godine postupak krene od početka, “zbog protoka vremena”, kako se navodi u zapisniku sa suđenja.

U narednim godinama pretresi su često odlagani, samo u 2005. godini najmanje četiri puta. Kada je jedan pretres te godine konačno održan, 10. novembra, suđenje je „zbog protoka vremena“ ponovo počelo ispočetka.

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ročišta nisu održavana jeste nepojavljivanje svedoka. U zapisniku sa pretresa od 23. marta 2006. godine zabeleženo je da nisu pristupili svedoci Srđan Nikolić, Zlatan Peručić i Milunka Lazarević, iako se iz službene beleške „utvrđuje da je Predsednik veća telefonski kontaktirao sa svedokinjom koja je obećala da će pristupiti“ u sud.

 

Interpolova poternica za Mirom Marković, suprugom nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića

Uvid CINS-a u sudske spise pokazuje da tokom 2007. nije održan niti jedan pretres, dok je tokom 2008. suđenje najmanje tri puta odlagano. Posle toga je predsednik sudskog veća otišao u penziju, a počela je i reforma pravosudnog sistema (izbor i reizbor sudija), što je dodatno usporilo proces.


Suđenja su od 2012. do 2015. godine zakazivana, ali nisu održavana. Takođe, optužnica je u više navrata menjana – poslednji put u aprilu ove godine. Predmet je sada ponovo vraćen na početak, u fazi je pripremnog ročišta, a glavni pretres je zakazan za septembar ove godine.

U međuvremenu je protiv dvoje optuženih - Bratislave Morine, nekadašnje ministarke za izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomoć i Petra Zekovića, bivšeg funkcionera MUP-a - postupak obustavljen jer je zastareo za dela za koja su optuženi.

Branislav Ivković, jedan od optuženih, kaže da je optužnica protiv njega iskonstruisana i da je odluku o dodeli jednog od stanova donela sedmočlana komisija, ali je jedini on optužen.

“Najmanje četiri ili pet puta godišnje sam tih godina išao, plaćao advokata i gubio vreme”, odgovorio je Ivković novinarki CINS-a na pitanje o održavanju suđenja.

Veljko Đurđić, advokat Živke Knežević, kaže da je dužina postupka, između ostalog, rezultat nepotpune istrage, loše pribavljenih dokaza i menjanja optužnice.

 

Posle deset godina uslovna kazna za istražnog sudiju

Kasno uveče, 11. jula 2006. godine, na proslavi posle fudbalske utakmice u mestu Selevac kod Smederevske Palanke Milorad Mijailović je pao na beton i teško povredio glavu. U martu 2015. godine, Viši sud u Smederevu osudio je policajca Nikolu Šiljića na šest meseci kućnog zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda Mijailoviću. U kaznu su uračunata i dva i po meseca koja je proveo u pritvoru. Uslovne kazne na godinu dana dobila su još dva policajca, zbog zloupotrebe službenog položaja.


Marina Jovanović Bajović, tadašnji istražni sudija Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci, takođe je osuđena jer je kao dežurni sudija u zapisnik o uviđaju te večeri unela netačne podatke i konstatovala da je civil pao sam, kako bi pomogla policajcu da ne bude gonjen za nanošenje teških telesnih povreda. Prema navodima prvostepene presude, Šiljić je bio prijatelj njenog supruga.


U decembru 2015. godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu u smislu onoga što se dogodilo ali je krivično delo kod Marine Jovanović Bajović promenjeno u: “pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela” umesto “kršenja zakona od strane sudije”.


Posle gotovo deset godina od događaja, dobila je uslovnu kaznu na godinu dana. Odbila je da razgovara sa novinarima CINS-a.


Sin Milorada Mijailovića, Boban, rekao je novinarima CINS-a da je njegov otac danas veoma lošeg zdravstvenog stanja. Kako objašnjava, postupak se odugovlačio: „Tamo je bilo mnoštvo policajaca, pa su posle dolazili da daju iskaze, pa se kao advokat razboleo, pa ne može... I to je tako odlagano, a ja sam morao da se pojavljujem sa ocem, deset godina sam ga vodio, kako u Smederevo, tako posle i u Beograd“. 

Optužnica protiv Mire Marković menjana je dva puta, 2010. i 2016. godine. Njen advokat Zdenko Tomanović kaže da se promena iz 2010. dogodila svega nekoliko dana pre nego što bi postupak zastareo, kada je Tužilaštvo promenilo krivično delo iz nezakonitog posredovanja u zloupotrebu službenog položaja.

 

Iz Višeg javnog tužilaštva nisu pristali da komentarišu ovaj slučaj jer bi to bilo „neumesno“ i „kontraproduktivno za postupak“, kako su naveli u odgovoru na molbu za intervju.

Ni u Višem sudu u Beogradu nisu pristali na razgovor sa novinarkom CINS-a.


Optužnice iz prošlog veka

 

Na kraju prošle godine, od 583 krivična predmeta kod kojih je od podnošenja optužnog akta proteklo više od 10 godina, pred osnovnim sudovima ih je bilo 519, a pred višim 64. Viši sud u Beogradu je imao 38 takvih slučajeva, dva starija i od 15 godina. Ostali viši sudovi su uglavnom imali manje od pet tako starih predmeta.

 

Beogradski sudovi su u vrhu i po broju predmeta starijih od 10 godina na osnovnim sudovima: 27 ih je bilo na Prvom, 22 na Drugom i 19 na Trećem.

Na kraju 2015. godine pred sudovima u Srbiji vođeno je 2.188 krivičnih postupaka starijih od pet godina. Beogradski viši sud imao ih je 240, a niški osnovni sud 214.

Suđenje koje traje gotovo osam godina na Višem sudu u Smederevu godinama izaziva pažnju javnosti u Srbiji, kako po dužini trajanja, tako i po broju optuženih. Optužnica za takozvanu „aferu Indeks“ podignuta je 2007. godine, dopunjena 2008, protiv 89 osoba, među kojima su i profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Osumnjičeni su za prodaju ispita u zamenu za novac ili skupe poklone poput viskija ili parfema.

Osam godina kasnije, presude još nema, ročišta su više puta odlagana, a protiv skoro polovine osumnjičenih postupak je obustavljen zbog zastarelosti.

U Drugom osnovnom sudu u Beogradu najveći deo postupaka starijih od 10 godina odnosi se na teške krađe i razbojništva.

Predsednik Krivičnog odeljenja ovog suda, sudija Dejan Garić, višegodišnje trajanje postupaka objašnjava time što oni često obuhvataju više osumnjičenih ili oštećenih, koje nije uvek moguće zajedno dovesti na suđenje.

„Glavni je problem što ne možemo da ih nađemo uopšte na prijavljenim adresama, a samim tim ne možemo da preduzmemo ni jednu drugu meru”, kaže Garić i dodaje da dok ne pronađu osumnjičene, postupak stoji.

 

Ivana Ramić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže da je prioritet da se krivični postupak završi u najkraćem mogućem roku i da je to pravo osumnjičenih. Dodaje da osumnjičeni i njihovi branioci ponekad zloupotrebljavaju svoje pravo pa suđenja traju duže (Foto: CINS)

Garić objašnjava da provere adresa, koje uključuju i česta dopisivanja sa policijom, mogu da potraju i duže od mesec dana, zbog čega bi bilo dobro da postoji neka vrsta objedinjenog sistema u kome bi sudovi mogli sami da proveravaju da li je osumnjičeni na izdržavanju kazne ili koja mu je adresa.

Sa suđenja izostaju i branioci. Oni to mogu po zakonu, ali o razlozima moraju da obaveste sud.

Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže da se to pravo ponekad i zloupotrebljava, pa i da bi došlo do zastarelosti, posebno u predmetima u kojima je veliki broj osumnjičenih i advokata.

Dodaje da duga suđenja ponekad obesmišljavaju pravo na odštetu i pretpostavku nevinosti, što može da dovede do gubljenja poverenja u pravosuđe.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da sudije imaju prevelik broj predmeta, zbog čega je teško očekivati da neko sa 250 ili 300 njih može više od tri-četiri puta godišnje da zakaže ročište.

„Najčešće se dešava da je sudija preopterećen, da nije stigao da pripremi predmet, da nije siguran šta će da uradi u tom predmetu, da se ponekad malo i uplaši od težine problema, pa bi malo da ga odloži, kao što svaki čovek voli da odloži nešto što mu je mnogo teško. I koliko god da je to užasno glupo da se tako radi, prosto, i sudije su ljudi“, kaže Boljević.

 

 

 

 


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS