„Artur Takač“ diskvalifikovan

Beogradski internacionalni miting „Artur Takač“ je od prve godine održavanja (2006.) veoma brzo napredovao, a u krugovima evropske atletike naročito je bio zapažen prateći program „Brzinom do zvezda“, namenjen osnovcima iz Srbije. Na poslednjem mitingu, 2009. godine, nastupilo je približno 160 takmičara iz 35 zemalja sveta, kao i dvadesetak atletičara iz Srbije. Među takmičarima su bili i Husein Bolt, svetski rekorder na 100 i 200 metara i osvajač tri zlatne medalje, Edvin Mouzes, olimpijski i svetski prvak na 400 metara sa preponama, Asafa Pauel, sprinter sa Jamajke koji je u dva navrata oborio svetski rekord u trci na 100 metara, kao i najbrža žena sveta Šeron Simpson. Promoteri mitinga 2006. godine bili su svetski rekorder na 110 metara sa preponama Kolin Džekson iz Engleske i Jolanda Čeplak iz Slovenije, svetska rekorderka na 800 metara u dvorani. Imajući u vidu kvalitet takmičara, nije neobično što je za tri godine održavanja događaj dobio status „klasik mitinga“, odnosno mesto u kalendaru Evropske atletske federacije. Zvanje „gran pri“ mitinga, što je najprestižniji rang koji može imati atletsko takmičenje, se očekivalo 2010. godine.

Umesto toga, a nasuprot ambicijama i velikim očekivanjima domaće atletske javnosti – događaj je otkazan.

Bilo je predviđeno da se ovaj dug sukcesivno izmiri. Prva polovina je trebalo da bude isplaćena do kraja maja 2009, a druga najkasnije posle godinu dana, kako je dogovoreno 2008. godine na sastanku kome su prisustvovali Hansjorg Virc, predsednik Evropske atletske federacije, Slobodan Branković, generalni sekretar Atletskog saveza Srbije i direktor mitinga od 2006. do 2008. godine, i Robert Vagner, menadžer memorijala Artur Takač. Ni jedna od dve predviđene rate nije isplaćena, pa je krajem aprila 2010. godine u Atletski savez Srbije stiglo obaveštenje Virca kojim se zabranjuje održavanje Memorijala „Artur Takač“.

Miting su plaćali građani iz budžeta

Miting je prvi put održan 2006. godine i jedino je te godine, prema rečima Brankovića, sve funkcionisalo kako treba. Organizator događaja je bio Atletski klub „Partizan“, ali je klub paralelno registrovao i preduzeće „Beogradski internacionalni miting d.o.o.“, preko kojeg je stizao novac od sponzorstava sa idejom da se od profita kasnije finansiraju i klub i miting. Predsednici organizacionih odbora svoih održanih mitinga su bili ministri u Vladi Srbije: Mlađan Dinkić 2006., Velimir Ilić, sporne 2007., Snežana Samardžić-Marković 2008. i Ivica Dačić 2009. godine, što je organizatorima memorijala pružilo dodatni kredibilitet. Memorijal je, dakle, bio podržan sa svih nivoa države. Ministarstvo omladine i sporta je pomagalo mitingu sve četiri godine održavanja i na račun Atletskog kluba „Partizan“ uplatilo više od 46 miliona dinara, a sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda je iz budžeta izdvojio ukupno 18 miliona dinara. Događaj su sponzorisala i javna preduzeća – Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije, Srbijagas, Državna lutrija Srbije, Aerodrom Beograd , kao i NIS, koji tada još nije bio privatizovan. Telekom Srbija je organizatorima na ime sponzorstva uplatio više od 12 miliona dinara za 4 godine, dok je EPS 2009. godine učestvovao sa dva miliona dinara. Iz Srbijagasa ni danas nisu hteli da saopšte sa koliko su novca sponzorisali ovaj događaj, dok je od Državne lutrije Srbije stigao dopis samo za 2006. godinu kada je donacija iznosila 2, 4 miliona dinara, mada je prema našim saznanjima to državno preduzeće i ostalih godina izdvajalo značajne svote za miting.

U Gradskom sekretarijatu nema izveštaja

Uvidom u dokumentaciju u arhivi Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda može se videti da je ovoj instituciji kompletan finansijski izveštaj manifestacije podnet samo za 2006. i 2009. godinu. Iako je obaveza pravdanja budžetskih sredstava bila predviđena i pravilnikom sekretarijata, a budžetksi korisnici su i po zakonu obavezni da podnose izveštaje organima od kojih dobijaju novac, oni u svojoj arhivi ni danas ne poseduju adekvatne izveštaje za 2007. i 2008. godinu. Sporne 2007, samo su taksativno navedeni troškovi i njihov iznos u vidu zaokruženih cifara, dok za 2008. bukvalno ne postoji nikakav dokument. Vesna Zirić, načelnica odeljenja za sport Gradskog sekretarijata za sport i omladinu kaže da ne zna kako je to moguće, ali da je odmah posle pitanja novinara CINS-a kontaktirala AK „Partizan“. Zirićeva je potom izjavila da je klub tvrdio da je izveštaje dostavio, ali da sada nisu u mogućnosti da ih ponovo pošalju jer „nisu sigurni gde se oni nalaze“. Tadašnji direktor mitinga, Branković, je takođe izričit da je izveštaje sigurno podneo i da ne zna zašto ih nema u sekretarijatu. Interesantno je da je i Goran Kreclović, bivši sekretar u Sekretarijatu za sport i omladinu grada Beograda, u maju 2009. godine za medije izjavio kako izveštaji za 2008. godinu postoje.

„Mi smo za tu manifestaciju izdvojili pet miliona iz budžeta grada i organizatori su nam to opravdali računima. Ne znam kako su oni raspodelili taj novac i kome su ostali dužni, jer to nije bilo u mojoj nadležnosti“, rekao je tada Kreclović.

Međutim, kako je moguće da u ovoj državnoj instituciji ne postoje predviđeni izveštaji niko nije mogao da objasni, kao ni činjenicu da iz Sekretarijata niko zbog toga nije snosio odgovornost. Obaveza organizatora je bila da svaki trošak opravda prilaganjem fotokopija računa (ili dokumenata koji su osnov za isplatu – ugovor, odluka nadležnog organa) izdatim na organizaciju nosioca programa i izvodima iz banke/trezora kojima se dokumentuju odgovarajuća plaćanja, pa nepostojanje ovih dokumenata samo baca dodatnu sumnju na memorijal, a predstavlja i kršenje zakona.

Ministarstvo navodno nije znalo za dugove

Ministarstvo omladine i sporta je takođe finansiralo BIM „Artur Takač“ tokom četiri godine, uprkos nastalim dugovanjima iz 2007. Za 2008. godinu je uplaćeno 15 miliona dinara na račun organizatora, dok je 2009. ta suma iznosila 11,1 milion dinara. Iz kabineta ministarke Snežane Samardžić-Marković kažu da su svih godina svi uslovi iz Pravilnika o bližim kriterijumima za utvrđivanje opšteg interesa u oblasti sporta bili ispunjeni. Sredstva su dodeljivana na osnovu predloga programa koji je podnet kroz redovnu proceduru i da račun AK „Partizan“ nije bio u blokadi, niti je Ministarstvu bilo poznato da su u tom trenutku postojale tužbe protiv kluba po bilo kom osnovu. Oni još navode da je Organizacioni odbor, na čijem čelu je bila ministarka Samardžić-Marković, bio fokusiran na organizaciju mitinga 2008. godine i da se nije bavio prethodnim. Dakle, nisu se bavili ni dugovima koje je trebalo vratiti u dogovorenim rokovima, što je i dovelo do otkazivanja događaja 2010. godine. U dopisu iz ministarstva kaže se da pretpostavljaju da je krivica za otkazivanje manifestacije na organizatoru iz 2007. godine, kao i da su sredstva koja su dodelili uredno opravdana.

Dragan Životić kaže da nije baš siguran da li je ministarka znala za dug iz 2007, kao i da su oni napravili takav finasijski plan koji je bio nešto malo uvećan, da bi mogli iz viška sredstava da vrate dug. 

Dragan Životić, predsednik Atletskog kluba „Partizan“ i predsednik BIM “Artur Takač”, kaže da nije baš siguran da li je ministarka znala za dug iz 2007. i da su oni napravili takav finansijski plan koji je bio nešto malo uvećan, da bi mogli iz viška sredstava da vrate dug. Životić komentariše zbog čega 2008. godine nije napravljen skromniji miting i tom prilikom dodaje:

“Morali smo da održimo kvalitet događaja da bismo zadržali nivo klasik mitinga. Te godine, kada je ministarka bila na čelu Organizacionog odbora, obećala je da će nam kroz rebalans budžeta nadoknaditi oko 7 miliona dinara, koliko je 2008. godine iznosio novi dug prema privrednim akterima iz Srbije, međutim ni to nije urađeno“.

Uprkos ovim saznanjima Ministarstvo je svake godine odobravalo sredstva za miting, iako Pravilnik o dodeli sredstava podrazumeva da ne sme postojati nikakva sumnja u mogućnost realizacije programa. Već nakon 2007. godine organizatori nisu ispunjavali kriterijume, kao što su održivost, stabilni i dovoljni izvori finansiranja, kao i kriterijum po kojem je plan realizacije programa morao biti “dobro razrađen i izvodljiv”. U arhivi Ministarstva postoji finasijski plan samo za 2006. godinu. Nije jasno na osnovu čega je Ministarstvo odlučivalo da li su kriterijumi iz Pravilnika bili ispunjeni u organizaciji mitinga koji su usledili.

Ni danas se ne zna ko kome koliko duguje

U ugovorima koji su potpisani između Atletskog kluba „Partizan“ i Ministarstva za omladinu i sport o održavanju mitinga za 2008. i 2009. godinu, kao namena troškova stoji: “Troškovi dolaska i nastupa inostranih atletičara koje će obezbediti agencija WAM – World athletics management iz Beča”. Ova agencija se nalazi u Monaku, a Robert Vagner, vlasnik, kaže da njeno sedište nikada nije bilo u Beču, pa deluje da ova državna institucija nije proveravala ni tačnost podataka u ugovorima koje sklapa, kao ni relevantnost privrednih subjekata na čije račune se uplaćuje novac poreskih obveznika Srbije.

World athletics management je u dopisima koje su ministarstvu poslali organizatori navedena kao “renomirana agencija”. Draganu Životiću nije bilo poznato za koje atletske događaje je radila ova “renomirana agencija”, a u vezi sa tim nije bilo moguće informisati se putem interneta, jer WAM ne poseduje svoj veb sajt. Sve što smo uspeli da saznamo u “Partizanu” jeste da je vlasnik agencije ujedno i jedini koji je tu zaposlen. Vagner je bio menadžer memorijala i zadužen za ugovaranje učešća stranih atletičara. Dogovarao je honorare takmičara i nagradni fond, a starao se i o prevozu atletičara. Sve ove aktivnosti su sprovođene posredstvom njegove agencije, a novčana sredstva za sve transakcije je Vagneru prosleđivao upravo Životić.

Na pitanje zašto WAM atletičarima 2007. nije isplatio predviđeni novac, Vagner kaže:

„Budžet je uvek garantovao predsednik Organizacionog odbora i samo u jednom slučaju obećana sredstva nisu bila uplaćena. Te godine sam planirao da otkažem događaj, ali mi je predsednik Organizacionog odbora Velimir Ilić lično obećao sredstva. Novac je obećan i predsedniku Evropske atletske federacije, na ličnom sastanku, ali taj usmeni dogovor nije ispunjen, zbog čega je događaj upao u nevolju. Svih drugih godina, budžet je ostvaren na vreme i na veoma profesionalan način. Atletičari i menadžeri su isplaćeni, a ugovori i sume na koje glase su predate Organizacionom odboru“.

U vezi sa pitanjem da li se može sa preciznošću utvrditi iznos koji organizatori duguju WAM-u, odnosno koliko agencija treba da isplati atletičarima, ne postoji konsenzus između aktera koji su bili na čelu organizacije. Životić tvrdi da poseduje ugovore potpisane između stranih atletičara i agencije, iz kojih bi moglo da se utvrdi koliko precizno iznosi dug, ali da se radi o internim dokumentima, zbog čega nije moguće da ona budu dostupna javnosti. Međutim, Vagner objašnjava da je njegovoj agenciji uplaćeno 60 odsto predviđene sume za 2007. godinu, a da detalje u vezi sa tim poseduju i u Atletskom savezu Srbije i Evropskoj atletskoj federaciji i da su ta dokumenta javna, dok Branković kaže da do danas nije dobio napismeno kome se duguje i koliko, kao ni ugovore sa menadžerima, a da je jedini dokument koji poseduje Atletski savez Srbije u vezi sa BIM „Artur Takač“ bio dopis od predsednika Evropske atletske federacije kojim se zabranjuje održavanje ovog događaja, kao i da prvi put čuje da je agenciji World athletics management uplaćeno 60 odsto dogovorene sume. Branković još kaže da sumnja da je dug WAM-u toliki i dodaje da ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali da misli da je WAM-u 2007. godine trebalo da bude uplaćeno između 400 i 500 hiljada evra.

Životić sve objašnjava time da su 2007. godine od državnog vrha dobili saglasnost da rade skuplju varijantu mitinga, za koji je bio potreban budžet od oko 50 miliona dinara. Prema njegovim rečima, nedelju dana pred održavanje mitinga 2007. godine, tadašnji predsednik gradske skupštine Milorad Perović odustaje od pozicije predsednika organizacionog odbora, a u poslednjem trenutku tu ulogu preuzima Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, a da organizatori tada, izuzimajući novac koji su izdvojili Ministartvo omladine i sporta i Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda (ukupno 15 miliona dinara), nisu imali obezbeđene druge izvore finasiranja. Ilić je obezbedio onoliko sredstava koliko je mogao, što je bilo nešto preko 20 miliona dinara. Da bi se zatvorila finansijska konstrukcija mitinga te godine bilo je potrebno oko 25 miliona, koliko i iznosi dug, dodaje Životić.

Vraćanjem dugova se nije bavio ni organizacioni odbor koji je 2009. godine predvodio ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić. Te godine su na ime sponzorstava prikupljena značajna novčana sredstva. Ministar je, kako kaže Branković, insistirao da se prati kuda odlazi svaki potrošeni dinar, ali ga dugovanja nisu interesovala.

Miting ostavio još dugova

Organizatori ne samo da nisu vratili dogovoreni novac inostranim atletičarima i njihovim menadžerima, već su napravili i dug od 3 miliona i 153 hiljade dinara prema Atletskom savezu Srbije. ASS je bio garant za kredit od 10 miliona dinara, koji je podiglo rukovodstvo Beogradskog internacionalnog mitinga. S obzirom na to da kredit nije otplaćen na vreme, sa računa ASS-a je uzeto 5 miliona dinara, a AK „Partizan“ je kasnije vratio deo duga u iznosu od million i 847 hiljada dinara.

Protiv organizatora mitinga nijedan istražni organ nije pokrenuo istragu povodom eventualnih zloupotreba, već se vodilo samo nekoliko parničnih postupaka pred Trgovinskim sudom u Beogradu. Tako je preduzeće “Beogradski internacionalni miting d.o.o.”, odnosno Atletski klub „Partizan“, kao njegov vlasnik, ostalo dužno više od 7 miliona dinara privrednim subjektima iz Srbije: turističkim agencijama Odeon world travel i Hipnos, hotelskom kompleksu Jele – Ježevica i Telekomu Srbije. Dugovi prema ovim akterima nastali su pretežno tokom 2008. godine. Većina sporova je rešena u korist tužilaca, međutim, preduzeće je u stečaju, a njegov celokupni kapital iznosi 500 evra, zbog čega naplata dugova nije moguća.

Tekst je produciran u sastavu CINS – ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva“, uz podršku „National Endowment for Democracy“ (NED)

Povezane priče

Opasno zračenje solarijuma niko ne kontroliše

Flaširana voda: siva zona nadležnosti

Ustupanje mesta – novi naziv za trgovinu mestima u studentskim domovima

Doping u srpskom biciklizmu: sumnje bez kontrole