21 Jul 2016, 08:30

Komentari (4)

Kostolac: Kineski kredit, srpsko kršenje pravila

Za izgradnju novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenje kopa uglja Drmno Vlada Srbije je od kineske državne banke pozajmila 608,2 miliona dolara i obavezala se da će poštovati kineske zakone. Glavni izvođač radova je kineska kompanija. Srbija nije konsultovala Rumuniju iako je morala, a Upravni sud Srbije je presudio da je Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine prekršilo zakon pri odobravanju Studije o uticaju na životnu sredinu

 

Piše: Milica Šarić

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Iako se javno zalaže za ulaganja u obnovljive izvore energije i smanjenje emisije štetnih gasova, Srbija intenzivno radi na izgradnji novog bloka termoelektrane Kostolac B koji će koristiti najprljaviji oblik proizvodnje energije – sagorevanje uglja lignita. Pored gradnje bloka 3, planirani su i radovi na proširenju površinskog kopa uglja Drmno.


Visoki funkcioneri godinama najavljuju ovaj projekat kao kapitalnu investiciju neophodnu za stabilnost celog energetskog sistema Srbije. Kraj radova na Drmnu najavljen je za 2019. godinu, dok je pokretanje novog bloka planirano za 2020.


Država je za ovaj posao uzela kredit od kineske Export-Import (Exim) banke i za njega garantovala svojim budžetom. Banka ima pravo da ugovor o kreditu ustupi trećoj strani, a u slučaju spora primenjuju se kineski zakoni. Glavni izvođač radova na proširenju termoelektrane i površinskog kopa je kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC).


Iz međunarodne Energetske zajednice navode da od Komisije za kontrolu državne pomoći Srbije čekaju informacije o tome da li je Vladinim garancijama za kredit dodeljena državna pomoć mimo predviđenih pravila. Potom će odlučiti da li će pokrenuti postupak protiv Srbije.


Problem za Srbiju je i što u planiranje i pripremu Studije o uticaju na životnu sredinu nije uključila Rumuniju, iako se granica dve države nalazi 19 kilometara od TE Kostolac. Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (UN) već je donela odluku da Srbija mora da konsultuje susednu državu.


Takođe, Upravni sud Srbije je 24. juna ove godine doneo presudu kojom je rešenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine o odobravanju Studije proglasio nezakonitim. Prema presudi, rešenje ne sadrži obrazloženje o tome zbog čega Studija ne razmatra prekogranični uticaj.


Iako je Ministarstvo dve godine tvrdilo da je Studija validna, čak i pre presude je počelo da priprema novu, nakon što je stara istekla. U njoj planiraju prekogranični uticaj. Bez studije se ne mogu dobiti energetska i građevinska dozvola, odnosno, ne mogu početi radovi.

 

Ilustrovani prikaz sadašnjeg izgleda termoelektrane Kostolac B i njenog novog bloka, 19 km od Rumunije

 

Kina te tuži, Kina ti sudi

 

Na oko sat i po vožnje od Beograda, na desnoj obali reke Dunav, nalaze se dva postojeća bloka termoelektrane Kostolac B, svaki jačine oko 350 megavata. Oni su pušteni u rad krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je počela i eksploatacija uglja iz kopa Drmno.


Kostolac B i termoelektrana Kostolac A, koja ima dva slabija bloka, dnevno pokrivaju oko 14 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji.


U decembru 2014. godine, Vlada je od kineske državne Exim banke uzela kredit od 608,2 miliona američkih dolara, uz godišnju kamatnu stopu od 2,5%. Prethodno je Srbija za prvu fazu projekta - revitalizaciju i smanjenje količine emitovanja sumpora iz postojećih blokova Kostolca B - od iste banke pozajmila još 293 miliona dolara.

 

Skoro milion dolara za proviziju

Zaključno sa 20. junom, Srbija je od ukupno 608,2 miliona dolara pozajmice povukla nešto više od 71 milion dolara. Za proviziju na neiskorišćena kreditna sredstva kineskoj banci je do tada plaćeno preko 867 hiljada dolara

Novim kreditom pokriveno je oko 85% vrednosti radova na novom bloku Kostolca B, koji će takođe imati snagu od 350 megavata, i proširenju kapaciteta površinskog kopa uglja Drmno. Preostalih 15% plaća Elektroprivreda Srbije (EPS) kao korisnik kredita i to iz sopstvenih sredstava, u šta spada i novac građana koji plaćaju struju.


Za kredit sa rokom otplate od 20 godina Vlada je založila budžet kao garanciju da će Srbija ispoštovati sve odredbe Ugovora. Istovremeno, Srbija mora bespogovorno da prihvati ako banka ugovor ustupi trećoj strani.


U slučaju da Kina i Srbija ne mogu sporazumno da reše eventualne probleme za to će se pobrinuti arbitraža u Pekingu, uz primenu kineskih zakona. Obe strane su obavezne da poštuju svaku odluku suda – bez prava na žalbu.

 

Mahmud Bušatlija, savetnik za infrastrukturni razvoj i investicije, kaže da je otežavajuća okolnost što u Srbiji nema dovoljno ljudi koji poznaju kinesko zakonodavstvo: “Ako se pominje da imate arbitražu kod njih, po njihovim zakonima, onda morate znati te zakone”.

 

Bušatlija objašnjava da su uslovi na koje je Srbija pristala neophodni kako bi uzimala velike zajmove: “Vi zalažete budžete jer ne možete drugačije da dobijete kredit (...) Mi smo zemlja koja donosi veliki rizik u poslovanju. Pripadamo kategoriji čiji dug mora da se otrese lako ukoliko dođe do toga (do problema)”.

Mahmud Bušatlija, savetnik za infrastrukturni razvoj i investicije (Foto: CINS)

 

Bez srpskih podizvođača

 

Još 2010. godine, EPS i javno preduzeće Termoelektrane i kopovi Kostolac potpisali su Opšti ugovorni sporazum sa kineskom firmom CMEC. Termoelektrane su kasnije postale ogranak EPS-a.


Sporazumom je precizirano da će CMEC biti glavni izvođač radova u obe faze projekta za Kostolac B i da za nabavku usluga i robe iz Kine mora da bude potrošeno najmanje 51% ukupne vrednosti projekta. Prema ovom sporazumu, podizvođačima iz Srbije može pripasti maksimalno 40%.


U novembru 2013. godine, EPS i CMEC potpisuju ugovor o gradnji novog bloka termoelektrane. U Aneksu 5 ovog ugovora navedeni su podizvođači među kojima nema nijedne firme iz Srbije, dok su samo dva od 15 dobavljača domaće firme.

 

EPS je Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dostavio samo deo tražene dokumentacije o ovom poslu. Između ostalog, nedostaju neke od stranica Opšteg ugovornog sporazuma iz 2010, kao i Aneks 1 ugovora iz 2013. godine.


Ni tokom uvida u dokumente u prostorijama EPS-a novinarki CINS-a nije omogućen pristup celokupnoj dokumentaciji.


Prema sporazumu o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Srbije i Kine iz 2009. godine, kao i prema domaćem Zakonu o javnim nabavkama, nabavke kod međunarodnih sporazuma nisu obavezne.


Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da ostaje otvoreno pitanje je li ovaj aranžman najpovoljnija opcija koja je postojala za Srbiju i da nema dokaza o njegovoj isplativosti: „Ne samo zašto je isplativa termoelektrana kao takva, već vezani posao sa kreditom i unapred određenim izvođačima”.

 

Termoelektrana Kostolac B (Foto: CINS)

 

Konsultant za strana ulaganja i član Naučnog društva ekonomista Srbije, Milan Kovačević kaže da je problem što je posao „direktno dogovoren, bez imalo poznatih argumenata zašto baš toliko treba da košta ta izgradnja”.


Ukoliko država daje garanciju za neki projekat – što se dogodilo u slučaju kredita za Kostolac - taj postupak bi morao proći odgovarajuću proceduru, odnosno mora se poštovati Zakon o kontroli državne pomoći kako bi se sprečilo da neka firma ima povlašćen položaj.


Prema podacima Energetske zajednice, Komisija za kontrolu državne pomoći Srbije trenutno utvrđuje da li je garancijama za kredit za gradnju Kostolca nedozvoljeno dodeljena državna pomoć. Za odgovore o ovom postupku iz Komisije su CINS uputili na Vladu Srbije, koja ih do objavljivanja teksta nije dostavila. Iz Vlade nisu pristali ni na intervju o samom ugovoru za kredit.

 

Iz Energetske zajednice, koja u oblasti energetike priprema Srbiju za članstvo u Evropskoj uniji (EU), navode da će o eventualnom kršenju Ugovora o osnivanju Energetske zajednice odlučivati kada im Komisija iz Srbije dostavi informacije.

 

Srbija ignorisala Rumuniju

 

Srbija se ugovorom o zajmu sa kineskom Exim bankom obavezala da će pribaviti sve potrebne dozvole za gradnju i ispoštovati sve zakonske procedure. To je potvrđeno stupanjem ugovora na snagu 25. maja 2015. godine.


Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bavi se rizicima projekta po zdravlje i okolinu, ali je neophodna i za dobijanje energetske i građevinske dozvole, pa i za početak radova.


Prema rečima CINS-ovih sagovornika, Studija za Kostolac, napisana 2013. godine, imala je više propusta. Prevashodno, nije uzela u obzir blizinu Rumunije čija se granica nalazi na samo 19 kilometara od termoelektrane.


Nezadovoljni Studijom i načinom na koji je, kako kažu, ona nezakonito odobrena, iz nevladine organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice tužili su Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine pred Upravnim sudom Srbije u maju 2014. godine. Prvo ročište održano je tek krajem juna ove godine, a na njemu nije prisustvovao niko iz tuženog Ministarstva.

 

Sreten Đorđević, advokat koji je zastupao CEKOR na Upravnom sudu (Foto: CINS)

CEKOR je u tužbi naveo da je odobrenjem Studije prekršen Zakon o opštem upravnom postupku jer rešenje koje je Ministarstvo donelo ne sadrži potpuno utvrđeno činjenično stanje. Prema tužbi, nisu ispoštovani Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ni međunarodna Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (Espoo konvencija), prema kojima je Srbija imala obavezu da Rumuniju obavesti o izgradnji.


Espoo konvenciju ratifikovale su 44 zemlje i EU, a Srbija je primenjuje od 2007. godine. Njome se, između ostalog, propisuje procedura ukoliko energetski objekti mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države. Za implementaciju konvencije nadležna je Ekonomska komisija UN-a za Evropu.

 

U odgovoru na tužbu, Ministarstvo životne sredine i EPS su naveli da nije bilo potrebe za prekograničnom procenom i predložili sudu da odbije tužbu.

 

Ipak, Upravni sud je, dan nakon održanog ročišta, doneo presudu kojom je poništio rešenje Ministarstva o odobravanju Studije.


Posle dve godine država pokazala da je pogrešila


Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine moralo je Rumuniji već prilikom planiranja da dostavi projekat, objasni moguće uticaje i pruži joj mogućnost da učestvuje u postupku procene uticaja na životnu sredinu. Rumunsko predstavništvo međunarodne organizacije Bankwatch Network je u aprilu 2014. godine obavestilo Komisiju UN-a da to nije učinjeno.


U novembru 2014. godine, Snežana Bogosavljević-Bošković, tadašnja ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine je u obraćanju UN-ovoj komisiji navela da Srbija nije primenila Espoo konvenciju jer je smatrala da nije reč o novoj termoelektrani, već o novoj jedinici postojeće. Rekla je i da će kasnije postupiti po ovoj konvenciji ako tako odluči Upravni sud.

 

Nekoliko meseci kasnije, Sabina Ivanović, koja je u Ministarstvu zadužena za procenu uticaja projekata i aktivnosti na životnu sredinu, u novom dopisu Komisiji UN-a navodi da iz ugla Srbije projekat nije mogao negativno da utiče na životnu sredinu. Ipak, dodaje da bez sprovođenja Espoo konvencije nikada nisu isključeni mogući negativni prekogranični uticaji.


Početkom aprila 2015. godine i država Rumunija je zatražila da Srbija ispoštuje proceduru, ocenivši da ovaj projekat može imati negativan uticaj na njihovu životnu sredinu.

 

Površinski kop uglja Drmno (Foto: CINS)


Nedugo zatim, Ekonomska komisija UN-a je zaključila da Srbija nije ispunila svoju obavezu i naložila joj da hitno kontaktira Rumuniju, a tek treba da donese odluku da li je prekršena Espoo konvencija. U martu ove godine, Komisija je pokrenula i postupak ispitivanja procedure u vezi sa površinskim kopom Drmno.


Krajem juna, četiri dana pre presude Upravnog suda, Ministarstvo je pokrenulo postupak izrade nove Studije o proceni uticaja na životnu sredinu jer je stara već istekla. Ovoga puta Srbija se obavezala da će uraditi prekograničnu procenu.


Novinari CINS-a tražili su od Ministarstva sagovornika na ovu temu, ali umesto intervjua dobili su dopis u kome Ministarstvo iznosi svoj stav o gradnji Kostolca.


Na dodatno pitanje – zašto su pokrenuli izradu nove Studije kada već dve godine tvrde da za time nema potrebe i da će sačekati odluku Upravnog suda – iz Ministarstva nisu odgovorili.


Na razgovor nije pristao ni ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, a predstavnici EPS-a su u pismenoj formi poslali odgovore na pitanja. Između ostalog, naveli su da su trenutno u toku pripreme tehničke dokumentacije, raščišćavanje lokacije i arheološka istraživanja.

 

U istraživanju učestvovala Roxana Jipa iz RISE Project Romania


O štetnim efektima koje će gradnja novog bloka termoelektrane Kostolac imati po životnu sredinu i zdravlje stanovnika okolnih naselja čitajte OVDE.

 


Komentari (4)
Napiši komentar
trolololo
24 Jul 2016, 17:24
Kostolac 19km od rumunske granice? ko bi rekao
Đorđe Samardžija
22 Jul 2016, 10:22
Sav besmisao društva u kome živimo i slabost države se ogleda u rečenici „Prema sporazumu o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Srbije i Kine iz 2009. godine, kao i prema domaćem Zakonu o javnim nabavkama, nabavke kod međunarodnih sporazuma nisu obavezne.“
Kada kupuješ spajalicu i zarezivač onda moraš da primenjuješ Zakon o javnim nabavkama, a kada gradiš elektranu od 600 miliona EUR onda ne moraš.
Лајави
21 Jul 2016, 14:21
Дајте деци да воде државу мање ће штете да направе. Ова ОЛОШ братија има да нас докусури.
Само у ова два дана прочитах две афере ову, и ону са тендером за 73 возила где је Министар Гашић успео да купи за Војску аутомобиле који се производе у Крагујевцу, али не од произвођача ФИАТ Крагујевац, већ од посредника. Иако Фиат Крагујевац ка произвођач конкурише у другим институцијама и када се набавља један или два аута, а камоли 73 комада.
dusan SILNI
21 Jul 2016, 12:21

Učimo engleski!

Rearanžiranjem slova u izrazu SERBIAN GOVERNMENT (Vlada Srbije) dobija se drugi NOT EVEN GERMS BRAIN (nema ni gram mozga). Izvanredan anagram, koji sve govori i kako nas vide!

SERBIAN GOVERNMENT = NOT EVEN GERMS BRAIN
(Arons Pinchas, 2006)


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS