Skupa pravda

Neko vam duguje 500 evra i ne postoji drugi način da ih vratite sem da tužite dužnika. Da biste pokrenuli spor pred sudom, moraćete da snosite određene troškove.

Kada je vrednost spora 500 evra, prema sadašnjem kursu, sudska taksa na tužbu za povraćaj duga je 4.130 din. Prema advokatskoj tarifi, advokatu za sastavljanje tužbe sledi 6 hiljada. Svako ročište je 7 i po hiljada, a ako se isto i ne održi, trošak za dolazak advokata je 4 i po hiljade dinara.

Ako niste zadovoljni presudom, za koju plaćate taksu istog iznosa kao i za tužbu, možete da se žalite što iziskuje dodatnu taksu na žalbu od 4.130 dok advokatu za sastavljanje žalbe sledi 12 hiljada. Tu se javljaju ponovna ročišta i troškovi za zastupanje advokata. Naravno, neizostavna je i taksa na odluku drugostepenog suda.

Do sada smo nabrojali neke osnovne troškove čija ukupna vrednost premašuje onih 500 evrazbog kojih ste i pokrenuli spor pred sudom. Postoji mogućnost da od suprotne strane nadoknadite sve troškove samo u slučaju da dobijete spor, i imate posla sa osobom koja neće izbegavati tu obavezu. Nadoknada troškova se vrši tek kad se okonča spor, a do tada sve takse i ostale troškove plaćate vi.

Da li biste se sudili za nevraćenih 500 evra?

Troškovi parničnog postupka

U krivičnom postupku postoje troškovi za svedoke, veštake, tumače, stručna lica, uviđaje, troškove okrivljenog i toškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, putne troškove službenih lica, nagradu i nužne izdatke branioca itd. Za razliku od ove vrste postupka, parnica obuhvata i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.

Odnos sudskih troškova i prosečne plate u Srbiji

za proces koji je trajao oko tri godine

Svaki korak u parničnom postupku košta, zbog čega su neki prinuđeni i da odustanu. Neretko se dešava da ukupni troškovi za vođenje sudskog spora premašuju njegovu vrednost.

Bilo da je u pitanju razvod braka, tužba za klevetu, vraćanje duga ili spor oko podele imovine, svaka stranka u postupku se suočava sa iznosima koje mora da plati kao što su sudske takse, naknade za advokata, zastupanja i sastavljanja podnesaka, kao i za izvođenje dokaza, tj. svedočenje i veštačenje. Iznosi koje stranka u postupku mora da plati zavise i od vrednosi predmeta spora.

Neki od podnesaka koji podležu taksiranju su: tužba, protivtužba, odgovor na tužbu, predlog za privremenu meru, na odluku na privremenu meru, presudu, žalbu, na odluku o žalbi.

Sudske takse

Obračunavanje sudske takse, koja zavisi i od vrednosti predmeta spora, počinje od trenutka predaje tužbe nakon čega se stranci uručuje obaveštenje ili šalje nalog o naplati takse za šta ima zakonski rok od 15 dana da ih uplati, u suprotnom sud šalje opomenu ili uvećava iznos takse za 15 odsto i na kraju sledi prinudna naplata preko Poreske uprave. Svaka stranka u postupku je dužna da snosi troškove koji joj se kasnije nadoknađuju kroz troškove spora ako uspe u postupku.

Prema važećem Zakonu o sudskim taksama, najniža taksa iznosi 1.900 dinara, a najviša 97.500 dinara.

Portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu Gordana Vuković kaže da se visine iznosa najmanje sudske takse nije bitno menjao u odnosu na prethodni zakon.

„Po starom zakonu, najmanja taksa bila je 1.300 din, a sada ona iznosi 1.900 din. Prema tome, možemo da zaključimo da se tu nije bitnije menjala. Kada je reč o sudskim taksama na razvod braka, ako je sada taksa na tužbu za razvod 2.660 din, onda je možda bila oko dve hiljade. Mislim da tu nije bilo velike razlike.“

Sudija Osnovnog suda u Požegi Snežana Bjelogrlić smatra da su sudske takse visoke, kako u redovnim postupcima, tako i u sporovima pred privrednim sudovima.

„Sudske takse su izuzetno visoke. Problem je i kad vas neko tuži i ako stavi visoku vrednost spora. I ako sad mene neko tuži, moram da platim taksu na odgovor na tužbu ako pišem odgovor. Možda ja nisam ništa kriva. To moram da platim u roku od 15 dana da ne bi išlo na prinudnu naplatu“, kaže Snežana Bjelogrlić.

Koliko nas košta odlazak na sud: Razvod braka i mere zaštite

Prema Zakonu o sudskim taksama, vrednost spora u kojem je predmet razvod braka je 19 hiljada dinara. Ukoliko se u tom sporu raspravlja i o vršenju roditeljskog prava, plaća se samo jedna sudska taksa. U tom slučaju, taksa na tužbu i presudu za razvod braka je 2.660 din, što ukupno iznosi 5.320 din.

Međutim, to nisu jedini troškovi koji se u ovom postupku javljaju. Neophodno je i angažovanje advokata. Neretko je proces razvoda braka povezan i sa nasiljem u porodici, pa je u postupku neophodno i donošenje mera zaštite. Angažovanje advokata u sastavljanju podnesaka za postupak razvoda braka košta 9.350 din, a za mere zaštite 7.500 din. Za žalbu u postupku razvoda braka potrebno je 18.750 din, a za mere zaštite 15.000 din. U postupku razvoda braka, cena održanog ročišta je 10.625 din, a neodržanog 5.937 din, dok za mere zaštite ono iznosi 8.750 din, odnosno 5.000 din. Svaki započeti sat razgovora sa advokatom plaća se 1.250 din, a pregledanje spisa 50 odsto od cene podnesaka.

Žrtve nasilja često nisu u prilici da snose troškove postupaka pa se zbog toga obraćaju organizacijama koje mogu da im pruže besplatnu pravnu pomoć. Autonomni ženski centar je u periodu od 2010. do 2011. godine svojim klijentkinjama pomagao u 17 postupaka, od 3 do 4 ročišta u proseku za svaki postupak, a najviše 8 ročišta u toku jednog postupka u ovom periodu.

Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović kaže da većina klijentkinja nije u mogućnosti da sama snosi troškove za te postupke.

„Ima sudija koje tvrde da, kada je u pitanju razvod braka koji se tiče, poveravanja dece ia zaštite, ti postupci treba da se razdvoje i da ne treba da idu zajedno zato što se mera zaštite donosi ranije. S druge strane, za klijentkinje koje nastoje da se razvedu, to je problematično rešenje zato što nemaju novca i mogućnosti da izlaze na dva postupka. To znači da klijentkinja mora da izađe dva puta na ročište umesto jednom, i da mora duplo da plati advokata ako ga ima, jer mora da skupi novac da bi ga angažovala. To sve povećava njene troškove“, kaže Vanja Macanović.

U martu ove godine na snagu je stupila nova advokatska tarifa i time su uvećani iznosi koje stranka mora da plati advokatu. Ovako izgleda odnos iznosa prema staroj i novoj advokatskoj tarifi za razvod braka kao vrstu spora u kojoj angažujete advokata:

Koliko nas košta odlazak na sud: Parnica za deobu stečene tekovine

Ako je predmet spora deoba imovine, takse koje stranka u postupku mora da plati zavisiće od vrednosti te imovine. Ako se u postupku spore dve osobe, onda se vrednost imovine od npr. 7,6 miliona dinara deli na dva dela. U tom slučaju, taksa će se obračunavati na polovinu ukupnog iznosa, odnosno kao vrednost spora uzima se 3,8 miliona dinara. Prema obračunu na osnovu ove vrednosti spora, ovaj postupak može da košta:

Slavko Gavrilović: „Kad te sud časti“

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu Slavko Gavrilović iz Novog Bečeja vodio je višegodišnji sudski spor sa investitorom i uspeo da dokaže da je vlasnik stana. Prema presudi ovog i Apelacionog suda, Gavriloviću, kao stranci koja je dobila spor, tuženi investitor mora da nadoknadi troškove od oko 380 hiljada dinara.

Međutim, Gavrilović mora da plati za sudske takse od ukupno oko 230 hiljada dinara za šta je sud prvo doneo nalog za plaćanje takse u gotovom što ukupno iznosi 231.000 dinara. Gavrilović se žalio sudu i sud je doneo rešenje na osnovu kojeg može da isplaćuje takse u ratama. Iako mu je ovim rešenjem situacija olakšana, on ima drugi problem – ne može da nadoknadi troškove od investitora koji je izgubio spor, jer investitor nije u Srbiji i nedostupan je sudu, koji uostalom i nije nadležan za taj deo slučaja.
 

Slavko Gavrilović (foto: CINS)

„To nije pravedno – da ti tražiš svoja prava jer si oštećen, i onda te sud časti da još i platiš. Ja to doživljavam kao reket države. Ja sam građanin ove države i obratio sam se nadležnom organu za pravdu – tužio sam onoga koji me je prevario i uzeo pare, a nije isporučio stan. Sud donosi presudu da je to moje, a mene „reketira“ sa 2.350 evra za takse koje moram da platim. Ja sam pisao žalbu i molbu. Ja se čak odričem i ovih drugih troškova, što sam platio sudske veštake. Svega se odričem u korist suda, samo da me oslobode sudskih taksi da ne moram da plaćam to, jer ja nemam odakle. Meni je veća rata takse nego plata u frimi. I prvostepeni i apelacioni sud su dosudili da ja moram da platim, a da on meni to refundira. Ali ja od njega to nikada ne mogu naplatiti. On je pobegao, nema ga uopšte“, objašnjava Gavrilović.

On takođe dodaje da ga je sve ovo mnogo koštalo iako još nije sve isplatio i da sud redovno dostavlja opomene za plaćanje takse.

„Jao… koštalo nas je 5.000 evra najmanje. Sud je za troškove dosudio 380.000 dinara i još toga je otišlo na svaki odlazak u Novi Sad koji košta. Supruga i ja smo uvek odlazili zajedno. Treba ovo, treba ono… Do tamo i nazad – svaki put po 40 evra najmanje. To ne može da se izračuna. Strašno šta smo sve pregurali. Nismo ni pola platili. Jedno 80.000 smo platili. Finansijski me je ovo totalno iscrpelo. Nemam više odakle. Prodao sam auto, sve što sam mogao iz kuće sam prodao. Moraš da zajmiš pare, znate kako to već ide. Da smo se opustili kao svi ostali, do sad bi neko drugi sedeo u stanu. I sad sam zbog ovoga i stan dao na prodaju.“

Misirka Despotov: „Prvo za sud, a nama šta ostane“

Na visoke takse žali se i Misirka Despotov iz Zrenjanina. Pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu vodi se spor oko porodične kuće koju su na osnovu kredita sagradili njen suprug Vojica Despotov sa svojom tadašnjom suprugom, od koje se razveo i koja je pre nekoliko godina preminula. U međuvremenu se, kako kaže Misirka, pojavio rođak bivše supruge koji se u dokumentaciji sada vodi kao vlasnik tog objekta.

Misirka tvrdi da sada ona i njen suprug plaćaju kiriju na objekat koji je njihov i da, sem toga, mnogo novca izdvajaju i za troškove sudskog postupka.

„Troškovi su veliki. Za svako ročište nam treba 60-70 evra za advokata. Na letovanje nismo išli. Ni ćerku nisam slala na letovanje. Muž ima lepu platu i ja sam u radnom odnosu ali, verujte mi, prvo damo koliko treba za sud, a posle – šta nam ostane… A ostane nam samo toliko da preživimo“, kaže Misirka Despotov.

Jagoda Valčić: „Stalno sam dužna“

Jagoda Valčić (foto: CINS)

Proces pred sudom, i to nekoliko različitih, ima i Jagoda Valčić iz Beograda. Prvo za razvod braka, pa tužbu za nasilje u porodici, zatim spor oko podele imovine i tužbu za neosnovano bogaćenje. Jagoda posle razvoda braka stanuje i kao podstanar, što joj je dodatni trošak, a okončanje procesa za nasilje u porodici, koje je sada vraćeno na ponovni postupak, čeka od 2010. godine. Za sve postupke koje ima pred sudom snosi velike troškove i oseća da je uvek dužna.

„Koštalo me… jako mnogo. Nekome to deluje mnogo, meni, naravno, najviše. Potupuno sam ispražnjena. Za sada sam platila samo veštake za jedan od procesa. Treba da platim taksu od 97 i po hiljada za proces neosnovanog bogaćenja“, što predstavlja maksimalni iznos za taksu koja je određena na osnovu vrednosti spora.

Jagoda napominje da je na početku procesa pitala advokata koliko će to da košta, ali da nije sve onako kako je advokat predvideo da će biti.

„U startu sam ga pitala šta misli koliko će otprilike da bude trošak. „Pa“, kaže: „Negde između 1.500 i 2.000 evra“. I to bi bilo tako da je sve normalno i da je sud radio kako treba. I trebalo je da bude gotovo za maksimalno godinu, čak su predviđali i za šest meseci. Međutim, sad smo krenuli iz početka. Kad god imam neki dinar, meni ode za neku glupost u vezi sa sudom“, kaže Jagoda Valčić.

Više od 200 hiljada dinara za jedno veštačenje

Trošak koji stranka ima u postupku može da bude i nagrada za veštačenje. Na ročištu za podelu imovine održanom u martu 2012. u procesu koji ima Jagoda Valčić, izneta je procena veštaka za ekonomsko veštačenje i utvrđivanje koliko je koji supružnik doprineo zajedničkoj imovini. Trošak veštačenja iznosi 225.730 dinara. Obrazloženje za toliki iznos je to što im je, između ostalog, potrebno i 120 sati rada na tom predmetu.

Prema Pravilniku o nakandi troskova u sudskim postupcima, u delu koji se tiče naknade troškova veštacima, visina naknade za veštaka se određuje pomoću osnovice za obračun nagrade koja je detaljno opisana pravilnikom. On zavisi od stepena obrazovanja veštaka, ali i od stepena obrazovanja veštaka koji radi na slučaju. Ako je u pitanju „složen predmet“, onda se nagrada za veštaka uvećava za 100 odsto, a za isti iznos se uvećava ako se veštačenje radi „u otežanim uslovima, nepovoljnim vremenskim prilikama, nedeljom i praznikom“, navodi se u Pravilniku.

Sudija Osnovnog suda u Požegi Snežana Bjelogrlić smatra da je u ovom slučaju visina nagrade za veštake velika.

„To je izuzetno mnogo novca. Visina nagrade veštaka zavisi od vremena razgledanja spisa, od toga da li je morao prilikom veštačenja da ode u drugi grad da nešto proveri, da li je imao putne troškove i troškove za ishranu, koliko je složen nalaz… I oni to jako zloupotrebljavaju. U bračnoj tekovini veštak ekonomske struke treba da utvrdi koliki su bili prihodi oba bračna druga, šta im je bilo posebna, a šta zajednička imovina, da iščita spise… Nema tog veštačenja u sporovima pred osnovnim sudovima koji bi bili u vrednosti preko 30-40 hiljada dinara. On to samo treba da svede na jedinstven parametar – koliko je to u evrima, dinarima. To je nešto što se radi za nekoliko dana. Ja ne znam šta bi to bilo toliko komplikovano da veštaku treba 120 sati. Ja mesečno radim 160 sati. To oni otprilike odrede. Znaju kolika je satnica, pa se tu negde ugrađuju. Niko to kod nas ne kontroliše. Dešava se da stranke neće da se sude zato što su visoke naknade veštacima. Ako se traži nalaz ili mišljenje stručne ustanove u Beogradu, oni isto tako traže 100-200 hiljada“, objašnjava Snežana Bjelogrlić.

Oslobađanje od plaćanja sudskih taksi

Zakonom o sudskim taksama omogućeno je i oslobađanje od plaćanja takse ukoliko se time umanjuju prihodi izdržavanja obveznika i članova njegove porodice u tolikoj meri da ugrožavaju njihovu socijalnu sigurnost.

Portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu Gordana Vuković objašnjava šta znače „posebni uslovi“ pod kojima će neko biti oslobođen plaćana sudskih taksi.

„To znači da sud to ceni u svakom konkretnom slučaju, ali će prilikom donošenja odluke o oslobađanju troškova postupka, sud ceniti sve okolnosti slučaja, a naročito uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava i prihodi i imovinu koja stranka ima i imaju članovi njene porodice. Sud može da donese odluku da stranku oslobodi plaćanja sudskih taksi. Ako neko hoće da bude oslobođen ovih taksi, mora da dostavi dokaze (visinu primanja, dokaz da nije u radnom odnosu, dokaze o imovini – da nema nepokretnosti – da nije takseni obveznik plaćanja poreza na imovinu, da ima maloletnu decu, ima minimalnu zaradu, dvoje dece – sud će ceniti sve okolnosti predmetnog slučaja). To nekom može da bude i neugodno, ali je poželjno da se ta situacija prikaže što bolje“, kaže Gordana Vuković.

Slavko Gavrilović iz Novog Bečeja se obratio sudu kako bi bio oslobođen taksi, ali je zakasnio o čemu ga je sud obavestio rešenjem o odbijanju od oslobađanja sudskih troškova. Kaže da ga niko nije upozorio da može da traži oslobađanje od plaćanja taksi, a kada je saznao za to, postupak je već bio okončan i više nije imao to pravo.

„Niko mi nije rekao. Nisam znao, a nije me ni sudija upozorio. Imao sam advokata koji mi je drugarski radio molbu, žalbu, ali to nismo znali. Pisao sam žalbu kod sudije da ja to ne mogu da isplatim, međutim, sve je bilo uzalud. Obratili smo se i besplatnoj pravnoj pomoći u Novom Sadu, ali oni neće da nam pruže pomoć zato što nismo stanovnici Novog Sada. Kažu da se obratimo za to u Novom Bečeju, ali mi to ovde nemamo“, objašnjava Gavrilović.

U pisanom odgovoru Osnovnog suda u Novom Sadu navodi se da je Slavko Gavrilović, kao tužilac u postupku, podneo predlog za oslobađanje od plaćanja sudske takse, ali je taj predlog rešenjem tog suda odbačen kao neblagovremen. Isto rešenje je potvrđeno i u Višem sudu u Novom Sadu.
 

Osnovni sud u Novom Sadu (foto: CINS)

„Dana 30. 05. 2011. godine tužilac je uputio ovom sudu molbu kojom je zatražio da sud još jednom razmoti njegovu molbu u delu oslobađanja od takse na drugostepenu presudu, te da ukoliko sud ne usvoji ovu molbu, da mu omogući plaćanje na rate do kraja godine. Rešenjem od 02. 06. 2011. godine sud je tužiocu Gavrilović Slavku odobrio plaćanje neplaćenih sudskih taksi u ovom postupku u 10 mesečnih rata. U konkretnom slučaju tuženi je obavezan da naknadi tužiocu troškove koje je imao u toku ili povodom postupka, a koji su bili potrebni radi vođenja parnice srazmerno uspehu tužioca u sporu. Pravnosnažnom presudom tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, dakle suprotna strana ima paricioni (dobrovoljni) rok za ispunjenje obaveze utvrđene sudskom odlukom, te ukoliko to ne učini u predviđenom roku, u ovom slučaju tužilac, može pokrenuti izvršni postupak radi prinudne naplate svog potraživanja“, navodi se u odgovoru Osnovnog suda u Novom Sadu.

Građani zbog visokih taksi odustaju od suđenja

Sudija Snežana Bjelogrlić smatra da je teško dokazati pred sudom da građani ne žele da pokreću sudske sporove jer unapred znaju da neće imati dovoljno novca za troškove.

“Što se tiče načina oslobađanja od sudskih taksi – dok vi dokažete da niste solventni, da se ne vodi u katastru ništa upisano na vas, da niko ne prihoduje… to opet traje. Teško je i dokazivo. Stranke nemaju ni pravnu pomoć. Ne samo zbog sudskih taksi, vidim da se i zbog advokatskih tarifa suđenja izbegavaju“.
Dragana Boljević (BETAPHOTO/JANKO PETKOVIC/AV)
 

Dragana Boljević

(BETAPHOTO/JANKO PETKOVIC/AV)

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević upozorava da visoke sudske takse građanima onemogućavaju pristup pravdi.

„Ako vi angažujete državni aparat, potrebno je da za to platite taksu. I to svugde postoji. Međutim, kod nas su takse toliko povećane da je sud na taj način sada postao nedostupan građanima. I nije to slučajno tako urađeno. Ako hoćete sa manjim brojem ljudi da rešavate veći broj predmeta, onda morate da razmišljate kako da smanjite broj tih predmeta. Smanjujete ga time što povećate taksu i onemogućujete građanima da se obrate sudu“, objašnjava Dragana Boljević i dodaje da sudske takse treba staviti u kontekst vrednosti spora, ali ih i prilagoditi prosečnim mesečnim primanjima građana.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević takođe smatra da su sudske takse visoke.

„Kada govorimo o sudskoj zaštiti, ona je garantovana Ustavom. Međutim, ona je uslovljena radom pravosudnih organa, a taj rad zahteva i određene troškove koje delimično snosi država, ali i sami učesnici u postupku. Imajući u vidu činjenicu da je veliki broj građana Srbije nezaposlen, a da oni koji su zaposleni ne ostvaruju zaradu dovoljnu ni za osnovne životne potrebe, u takvim uslovima može se reći da su sudske takse visoke“, kaže Slađanka Milošević.

Tekst je modifikovan 05.02.2013. godine, na zahtev sagovornice iz teksta, Jagode Valčić, sa kojom je rađen intervju na temu nasilja u porodici. U orignalnom tekstu, pomenuta sagovornica je greškom netačno potpisana sa „Jagoda Lazić“, a ne „Jagoda Valčić“, kao što je navedeno u dokumentima koje smo objavili uz tekst.

Projekat: Sudstvo je projekat Centra za istrazivacko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je podržao IREX Serbia Media Assistance Program finansiran od strane USAID-a.