Istraživačke pričeFunkcioneri
30. jul 2010.

Radoš Ljušić sam sebi isplaćivao autorske honorare

Fonet, Zoran Mrđa
Bivši direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, istoričar Radoš Ljušić, tokom svog mandata je i sebi kao autoru isplaćivao honorare, što Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima eksplicitno zabranjuje. Ovako je zaradio najmanje 1,8 miliona dinara, a honorari koji su mu bili isplaćivani su višestruko premašivali unutrašnje propise Zavoda i honorare drugih autora. CINS objavljuje dokumentaciju o poslovanju Zavoda za vreme Ljušićevog mandata

Radoš Ljušić, istoričar i član SNS-a, morao je da napusti mesto direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva 2008. godine, ubrzo nakon što se raspala vlada koju je predvodila partija DSS, čiji je on tada bio član.

Ljušić je proveo četiri godine na čelu ove javne institucije koja je do skora imala monopol u izdavanju i prodaji knjiga za škole i fakultete u Srbiji i raspolagala velikim sumama novca.

Bivši direktor kaže da je dosta učinio da unapredi poslovanje ove institucije, ali dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a pokazuje da je i lično ostvario veliku korist vodeći Zavod. Problem je u tome što je do dela novca koji je zaradio došao na način koji se kosi sa Zakonom o udžbenicima.

 

Prekršen zakon

 

Dokumentacija do koje je došao CINS pokazuje da se Radoš Ljušić u isto vreme nalazio na mestu direktora Zavoda, a takođe je i primao novac od iste institucije kao autor udžbenika, što je protivno Zakonu o udžbenicima i nastavnim sredstvima. Ovaj Zakon u članu 8. zabranjuje licima zaposlenim u Zavodu da ujedno budu i autori udžbenika.

Kršeći ovaj član Zakona, Ljušić je, prema podacima do kojih je došao CINS, zaradio 1.872.923 dinara u periodu od 2004. do 2007. godine kao autor udžbenika istorije za sedmi razred. Ljušić je primao honorare i tokom 2008. godine, a pored istorije on je tokom svog mandata bio autor i drugih knjiga.

Sadašnji direktor Zavoda, Miloljub Albijanić je medijima izjavio da je od 2004. do 2008. godine, dok je bio direktor Zavoda, Ljušić primio 5.629.568 dinara na ime autorskih honorara. Novinar CINS-a je više puta pokušao da stupi u kontakt sa Albijanićem, ostavljajući poruke njegovoj sekretarici, ali ga niko iz Albijanićevog kabineta nije pozvao.

Sve vreme dok je bio na čelu Zavoda, Ljušić je takođe primao i direktorsku platu koja je premašivala dvesta hiljada dinara i bila sedam puta veća od tadašnje prosečne plate u Srbiji.


Ljušić, u telefonskom intervjuu za CINS, kaže da je prve ugovore sa Zavodom sklopio kada još nije bio zaposlen, a da su kasnije ti ugovori bili obnavljani, jer su se njegove knjige doštampavale i nije bilo drugog autora za istoriju za 7. razred osnovne škole:


„Po tom zakonu koji vi imate ima najmanje deset ljudi u Zavodu koji su pre mene štampali udžbenike u okviru Zavoda za udžbenike. Nisam ja prvi, nisam ni jedini!”

 

Iz saopštenja Zavoda za udžbenike

Na izrazitu molbu Zavoda za udžbenike, ugledni istoričar Dušan T. Bataković prihvatio je da napiše udžbenik istorije u kratkom roku, a njegov honorar je četiri puta manji od onog koji je tražio Radoš Ljušić

Iz saopštenja Zavoda za udžbenike

 

Honorari koji su Ljušiću isplaćivani, dok je bio na čelu Zavoda, su skoro 10 puta premašivali one koji su propisani Zavodovim cenovnikom. Taj cenovnik propisuje da se autoru udžbenika koji se koristi u višem razredu osnovne škole na dva časa nedeljno, kakva je Ljušićeva istorija, isplati godišnje 66 hiljada dinara i po jedan dinar od svakog prodatog primerka.

Međutim, Ljušić je, u 2006. godini, kao autor istorije za 7. razred od Zavoda dobio preko 580 hiljada dinara, što je skoro 10 puta više od cenovnikom propisanog honorara. Te godine je dobio i blizu 200 hiljada dinara kao autor Čitanke za istoriju za 7. razred.

Poređenja radi, u istoj godini je Radetu Mihaljčiću, autoru istorije za 6. razred honorar uvećan za 50 odsto zbog izuzetnog kvaliteta knjige, pa mu je isplaćeno svega 127 hiljada dinara.

Ljušić kaže da je imao ovako veliku zaradu zbog prvog ugovora koji je potpisao sa Zavodom.


“Sklopio sam ugovor 2002. godine na procenat, prema tome, dobijao sam honorar onoliko koliko se proda udžbenika i koliko mi pripada po procentu“, kaže Ljušić.

Već je na osnovu prvih ugovora, koji je potpisivao tadašnji direktor Radoslav Petković, Ljušić ostvario honorare koji iznose oko pola miliona dinara. Ugovorima je bilo predviđeno da autor dobije honorar “u iznosu od 10 odsto od maloprodajne cene udžbenika u bruto iznosu.“

Sadašnji direktor Zavoda, Miloljub Albijanić, prošle godine je za medije izjavio kako je to najpovoljniji ugovor koji je iko ikada sklopio sa Zavodom.

“Do tog ugovora sam došao tako što mi je jedan privatni izdavač nudio 20 odsto ako budem radio udžbenike za njega. I da ne bih otišao kod tog drugog izdavača, Petković mi je ponudio 10 odsto”, kaže Ljušić za CINS i objašnjava da se na takav korak odlučio jer je Zavod bio državna ustanova, pouzdanija i sigurnija za plaćanje.

 

Osnovni motiv profesora doktora Radoša Ljušića za pristupanje SNS-u je želja da na ozbiljan i odgovoran način doprinese promenama u Srbiji, borbi protiv korupcije i kriminala, kao i napretku i opštem blagostanju Srbije

Iz saopštenja Srpske napredne stranke

Boris Vukša, koji je u Zavodu radio kao direktor za pripremu i proizvodnju do 2004, za CINS je ispričao da je Ljušić drugačije došao do ugovora:

“Avgusta 2003. Petković me je pozvao i rekao da imamo veliki problem. Mi smo već dali informaciju u javnost da će se istorija za 7. razred menjati, izabrali novog autora Ljušića i on nas je doveo u neprijatnu situaciju, jer je tražio honorar od milion i po dinara. Onda su mu oni ponudili 10 odsto od prodaje udžbenika, što do tada nije bio slučaj, i to je bio prvi ugovor tog tipa do sada potpisan u Zavodu”, kaže Vukša i dodaje da su tadašnji direktor Petković i njegovi saradnici smatrali da će Zavod tako imati manje štete nego da se udžbenik ne pojavi, ili da se ponovo štampa stari.

 

Izvanredna dela


Direktor Zavoda takođe ima pravo da nagradi pisca udžbenika i većim honorarom od onog propisanog cenovnikom ako je u pitanju “posebno autorsko ostvarenje“, kako to kaže član 45. Pravilnika o autorskim i drugim honorarima.

Među najplaćenijim autorima Zavoda tokom Ljušićevog mandata, sem samog direktora ove institucije, našli su se i ljudi koji su mu bili partijski bliski.

Tako je jedan od najvećih honorara dobila Ljiljana Čolić, osnivač DSS-a i bivša ministarka prosvete, poznata po tome da je pokušala da izbaci Darvinovu teoriju evolucije iz školskog programa. Ona je sa Zavodom 30. novembra 2004. sklopila ugovor za honorar od 170 hiljada dinara (tri puta više od prosečnog honorara po pravilniku Zavoda) za knjigu „Osmanska diplomatika sa paleografijom“ namenjenu predmetu na Filološkom fakultetu i koja je odštampana u svega hiljadu primeraka.

Ljušić kaže da to iz koje partije je Čolićeva nije važno.
“Tu Knjigu mogu da napišu dve ili tri osobe. Na Balkanu može da je napiše možda deset osoba. To je vrlo specifična knjiga. I vrlo je teško napraviti takvu knjigu. I moram da priznam da smo ponosni što je ta knjiga izašla”, kaže Ljušić

Na listi onih koji su primali honarare kao autori udžbenika se nalazi i Milka Andrić, tada pomoćnica ministra prosvete Zorana Lončara, takođe iz DSS. Inače, članovi ministarstva čine komisiju koja ocenjuje kvalitet udžbenika.
 

Ljušićev dolazak u Zavod


Ljušić je na čelo Zavoda došao 1. aprila 2004. godine, kada je formirana nova koaliciona vlada koju je predvodio DSS, odnosno kada su partije iz nove koalicije na vlasti postavljale svoje ljude da upravljaju javnim preduzećima.

Do tada je Ljušić bio poznat kao profesor istorije i član DSS-a sa javno deklarisanim nacionalističkim stavom.

Udžbenici iz istorije za VII razred osnovne škole

Kada je postavljen na čelo Zavoda, on se nije odrekao svojih autorskih honorara za istoriju za 7. razred – iako je zakon to nalagao – ali ga je umanjio za 50 odsto, kako se vidi iz odluke i aneksa ugovora.

Njegov dolazak je pratilo hapšenje do tada vodećih ljudi te institucije, Radoslava Petkovića, Borislava Vukše i Mladena Koraća. Oni su proveli nekoliko dana u pritvoru, a nakon dve godine istraga protiv njih je obustavljena. Ovi ljudi su nakon toga napustili Zavod.

Vukša kaže da je u pitanju bilo lažno prijavljivanje i da im je Ljušić namestio hapšenje preko stranačkog kolege Dragana Jočića, tada ministra policije. „To je bila klasična nameštaljka. Posle ovoga, u takvoj atmosferi, u Zavodu je bio strah i Ljušić je bio dominantan’“.

Ljušić kaže za CINS da nije tačno da je ceo slučaj bio nameštaljka prethodnom rukovodstvu, da je tačno da ih je on prijavio u ime Zavoda, ali zato što je primetio „neke čudne stvari“. Kasnije je i on sam bio prijavljen policiji, ali je i on oslobođen optužbi.


“Oni su mene prijavili policiji zbog drugih stvari. Policija je dva i po meseca istraživala u Zavodu i od javnog tužioca sam dobio potvrdu da nema nikakvih osnova za pokretanje bilo kakog krivičnog postupka. Ja sam jedini direktor intelektualac kome su policija i javno tužilaštvo dali dokument da je čist kao suza”, kaže Ljušić. Kada je novinar CINS-a pozvao Ljušića, mesec dana nakon obavljenog intervjua, da zatraži od njega dokument koji ovo potvrđuje, Ljušić je samo spustio slušalicu.

 

Poslovanje Zavoda


Kako dokumentacija Zavoda pokazuje, Ljušić je milionske sume, sem na honorare, trošio i na reprezentaciju i tzv. kapitalna dela.

Troškovi reprezentacije su u periodu od 2004. do kraja 2007. godine iznosili više od 10 miliona dinara. Najviše novca, više od milion i po dinara je potrošeno u restoranu „Vuk”. Dnevni račun od 23. septembra 2005. je bio veći od 200.000 dinara.

Ljušić je za CINS rekao da to nije mnogo novca i tvrdi da je sadašnje rukovodstvo Zavoda samo tokom prethodne i ove godine potrošilo 18 do 20 miliona dinara.
”Nisam potrošio za sve moje vreme toliko para”, kaže Ljušić.

Više miliona dinara je uloženo i u izradu Ljušećeva četiri kapitalna projekta, knjige „Morava“, „Drina“, „Fruška gora“ i „Vlade Srbije“. Izrada knjige „Morava”, koja je odštampana u svega tri hiljade primeraka, koštala je Zavod deset miliona dinara. Iz ugovora koji je Ljušić u martu 2006. godine sklopio sa agencijom Videopres, koja je učestvovala u izradi „Morave”, vidi se da je Zavod između ostalog iznajmljivao i helikopter za izradu ove knjige. Agencija je plaćena sa blizu dva miliona dinara.

Iako je zbog tako malih tiraža ovih knjiga nemoguće prodajom ni izbliza povratiti novac, Ljušić kaže da je toliko para uloženo jer su u pitanju kapitalna dela.

“Da li vi znate da smo mi napravili fototeku koju nema niko u Srbiji, snimajući film o reci Drini, reci Moravi i o FruškojGori. Zavod ima najbolju fototeku koju nema ni jedna izdavačka kuća! Pa, jel vi mislite da to moze da se uradi bez novca”,kaže Ljušić za CINS.

Sa druge strane, podaci o prodaji naslova iz 2007. pokazuju da je nakon liberalizacije tržišta udžbenika, u kojoj je ukinut monopol Zavoda, došlo do velikog pada u komercijalnom uspehu ovog javnog preduzeća. Tokom Ljušićevog mandata Zavod je izgubio veliki deo tržišta udžbenika za osnovne škole. Prodaja udžbenika od prvog do četvrtog razreda se gotovo prepolovila.


Ljušić kaže da se to desilo zbog ogromne konkurencije, jer je bilo preko 20 privatnih izdavača.

 

Odlazak


Ljušić je otišao sa direktorske pozicije 29. oktobra 2008. godine, nakon parlamentarnih izbora i formiranja vlade premijera Mirka Cvetkovića. Njegovo mesto je zauzeo Miloljub Albijanić, koji je predsedavao upravnim odborom Zavoda dok je Ljušić bio direktor te institucije, u svojstvu člana G17 plus, stranke koja je našla svoje mesto i u novoj koaliciji.


Radoš Ljušić i njegov naslednik Miloljub Albijanić     Foto: mondo.rs

„Političkom voljom sam došao na ovo mesto. Političkom voljom i odlazim sa tog mesta“, rekao je Ljušić predajući dužnost Albijaniću.
Godinu dana kasnije, Zavod je prekinuo svaku saradnju sa Ljušićem.

„Na izrazitu molbu Zavoda, ugledni istoričar Dušan T. Bataković prihvatio je da napiše udžbenik istorije u kratkom roku, a njegov honorar je četiri puta manji od onog koji je tražio Ljušić“, pisalo je tada u saopštenju Zavoda.

Nepuna dva meseca nakon što je smenjen sa mesta direktora Zavoda, Ljušić je ostavio svoju tadašnju stranku DSS i pristupio partiji u usponu – Srpskoj naprednoj stranci Tomislava Nikolića.

„Osnovni motiv profesora doktora Radoša Ljušića za pristupanje SNS-u je želja da na ozbiljan i odgovoran način doprinese promenama u Srbiji, borbi protiv korupcije i kriminala, kao i napretku i opštem blagostanju Srbije“, pisalo je u saopštenju te stranke.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano