Pola miliona tona otpada u dvorištu

– Najveći problem FSK je tečni ugljovodinični ostatak, koji je opasan otpad, i zato se mora uskoro iznaći rešenje, jer se taj otpad trenutno skladišti u željezničkim cisternama i procesnim rezervoarima u krugu FSK, i predstavlja potencijalnu opasnost po sredinu – objašnjava gospođa Bajević.

Prema rečima Milana Jankova, predsednika Društva za zaštitu životne sredine, Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru zagađuje životnu sredinu u tri vida: vazduh, vodu i zemlju, a sa druge strane merenja koja sprovodi ova fabrika govore da su zagađenja u dozvoljenim okvirima.

– Vazduh se zagađivao spaljivanjem opasnih materija i otpada na zakonom nepropisan način – niskom bakljom, i na ovaj način opasan otpad je spaljivan dug niz godina, kada su članovi našeg društva krenuli da snimaju i prijavljuju nadležnim organima – objašnjava gospodin Jankov, i dodaje da je u pitanju tečni ugljovodinični otpad, koji zbog reagovanja nadležnih sada ima drugačiju sudbinu.

– Ove godine doneto je rešenje kojim se FSK odbija projekat za spaljivanje tečnog ugljovodoničnog otpada, i taj otpad se sada skladišti u cisternama i buradima, i pitanje je da li je to zakonom dozvoljeno – naglašava predsednik Društva za zaštitu životne sredine, dodajući da je nemarnošću fabrike i reka Tisa u kritičnom stanju, obzirom da se u nju povremeno ispuštaju otpadne vode fabrike, kao i otpadne vode nastale ispiranjem cisterni i bazena u kojima se skladište opasne materije.

Prema rečima gospodina Jovanovića, proces zagađenja zemlje proizilazi iz taloženja materija koje se dobijaju sagorevanjem otpada. Društvo za zaštitu životne sredine nije tadovoljno radom ekoloških inspekcija, koje se retko odazivaju njihovim pozivima, a kako Milan Jankov kaže, razlog je što se inspektori ne puštaju u krug fabrike. FSK je nudila Društvu da angažuje službu koja će izvršiti potrebne analize, ali je Društvo smatralo da je za to potrebno angažovanje nezavisne firme.

Ljiljana Bajević, pokrajinski inspektor zaštite životne sredine, rado je prihvatila razgovor o uticaju FSK na životnu okolinu.
– Najveći problem fabrike je tečni ugljovodinični ostatak, koji je opasan otpad, i zato se mora uskoro iznaći rešenje, jer se taj otpad trenutno skladišti u željezničkim cisternama i procesnim rezervoarima u krugu FSK, i predstavlja potencijalnu opasnost po sredinu – objašnjava gospođa Bajević, i dodaje da je ovaj otpad Agencija za reciklažu ocenila upotrebnim kao energent, ali da problem predstavljaju i druge vrste otpada, kao što su otpadni kaučuk, terpolimer i pop-korn. Prema rečima Ljiljane Bajević, godišnje se regeneriše oko 28 tona otpadnog kaučuka, a do 2008. godine uskladišteno je 498 tona tečnog ugljovodoničnog ostatka.

Tanja Tatomirović, pr Petrohemije, u čijem sastavu je i FSK, objasnila je šta je ustvari TUO i kako se on trenutno skladišti.
– TUO je frakcija u proizvodnji butadiena, koja ima upotrebnu vrednost i na osnovu kategorizacije Agencije za reciklažu, spada u „otpad koji pretežno sadrži organske sastojke, a može sadržati i neorganske materije“. Ima upotrebnu vrednost, koristi se za dobijanje energije – ističe Tanja Tatomirović, i dodaje da Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj do sad nije data saglasnost za spaljivanje TUO u kotlarnici FSK, pa se isti skladišti u rezervoarima u krugu FSK, pri čemu se, po njenim rečima, apsolutno poštuju zakonski propisi skladištenja za ovakve materije.

– U FSK se četiri puta godišnje meri emisija u atmosferu na visokim emiterima – tri iz energetskog postrojenja i tri iz industrijskog postrojenja, prema zakonskoj obavezi. Svi do sada izmereni parametri , od kada se merenja vrše, bili su ispod granične vrednosti emisije, koja je propisana važećim pravilnikom – nastavlja PR Petrohemije, i ističe da je
FSK u 2006. godini vršila merenje imisije u zoni uticaja FSK, po nalogu i uz saglasnost Pokrajinskog inspektora za zaštitu živtone sredine. Izmerene vrednosti su bile ispod graničnih vrednosti imisije.

Za potrebe praćenja probnog spaljivanja TUO, u kotlarnici FSK vršena su merenja imisije i u 2007.godini. Svi rezultati su, po njihovim merenjima, bili ispod graničnih vrednosti. Dozvola za nastavak spaljivanja, ipak nije doneta.
– Merimo i kvalitet vode Tise, kao recipijenta. Sva merenja su u potpunosti u skladu sa propisanim zahtevima, dok se kvalitet zemljišta oko FSK ne meri, jer nadležne institucije nisu propisale takvo merenje – dodaje Tatjana Tatomirović iz Petrohemije i naglašava da FSK ne ugrožava kvalitet reke Tise.

S obzirom na trenutnu situaciju, meštanima Elemira ostaje da sačekaju projekat kojim će ozloglašena fabrika rešiti sudbina nagomilanog otpada u svom dvorištu.