Ni četiri godine nakon što je Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu optužilo troje sudija za korupciju, javnosti još uvek nije jasno da li su oni zaista primili novac od kontroverznog zrenjaninskog biznismena Anđelka Bitevića. Iako se u proleće 2004. godine činilo da je država počela ozbiljnu borbu protiv korupcije u srpskom pravosuđu, još nije dokazalo da su sudije Okružnog suda u Nišu Stojadin Jovanović i zrenjaninske sudije Ljubica Popović i Ištvan Ripson primili poklon kako bi bili blagonakloni prema Biteviću ili mu pomogli u brojnim sudskim postupcima koje je vodio

U periodu od sredine marta do sredine maja Bezbedonosno-informativna agencija (BIA) u Zrenjaninu podnela je krivične prijave protiv troje sudija, zbog sumnje da ih je podmitio poznati privatni preduzetnik iz Zrenjanina, a iz Okružnog javnog tužilaštva ubrzo je stigla najava da će biti pokrenuta sveobuhvatna istraga i da postoje ozbiljni dokazi u vidu prisluškivanih razgovora, sačinjenih od strane radnika BIA, koji ne idu u prilog troje sudija.


Četiri godine kasnije postupak protiv sudije Popović je obustavljen, iz predmeta koji se vodi protiv sudije Jovanovića izdvojeni su transkripti prisluškivanih razgovora, dok suđenje protiv sudije Ripsona još traje. I dok je šira javnost, koja je u međuvremenu pomalo i zaboravila na ove slučajeve, očekivala da bi pravda ovoga puta mogla biti zadovoljenja, građani Zrenjanina odmah su posumnjali da neko u domaćem pravosuđu može da naudi ‘gazda Anđelku’, kako su od milošte zvali Bitevića, s obzirom na ogroman broj krivičnih postupaka u zrenjaninskoj palati pravde koji su po nepisanom pravilu završavali u njegovu korist.

U svojstvu vlasnika zrenjaninskog preduzeća ‘Victory’, Bitevića su pripadnici BIA uhapsili 16. marta 2004. zbog sumnje da je podmitio sudiju Jovanovića. Istog dana BIA je privela i Jovanovića protiv kojeg je podneta krivična prijava zbog sumnje da je od Bitevića ‘primio poklon u vidu stana u Budvi u vrednosti 36.800 evra, kako bi ga oslobodio krivice za učešće u poznatoj aferi trovanja lozovom rakijom’. Naime, Jovanović je oslobodio Bitevića optužbe da je niškom preduzetniku Miroslavu Živadinoviću – Zozi prodao metil-alkohol za proizvodnju alkoholnog pića od kojeg se početkom 1998. godine otrovalo 56 ljudi, a 43 je preminulo.

Optužnica je kasnije protiv Bitevića u dva navrata proširena zbog sumnje da je utajio porez, a istovremeno je optužena i Marija Bodvai zbog izbegavanja plaćenja poreza, pošto je u svojstvu Bitevićevog knjigovođe učestvovala u organizaciji nezakonitog poslovanja, to jest osnivanju više fantomskih firmi preko kojih je obavljao važne poslove.

Sudiju Trgovinskog suda Ljubicu Popović BIA je privela 25. maja zbog sumnje da joj je Bitević poklonio 5.000 evra kako bi mu, kao postupajući sudija u predmetima gde je ‘Victory’ bila jedna od strana u sporu, davala obaveštenja i pravne savete. Kasnijom optužnicom je precizirano ‘da je Biteviću obećala da će na ostale sudije uticati kako bi odlučivali u njegovu korist, da je ubrzala rad u nekoliko parničnih premeta pred Trgovinskim sudom i da će se kao član stečajnog veća založiti za snižavanje kupoprodajne cene preduzeća Lipar iz Srpske Crnje za čiju kupovinu je Bitević bio zainteresovan’. Postupak je delegiran Okružnom sudu u Novom Sadu, a tamošnje tužilaštvo je 19. maja 2007. odustalo od njenog gonjenja ‘jer nije utvrđeno da je bilo šta uradila u korist Bitevića’.

Samo dan kasnije BIA je privela i sudiju Opštinskog suda Ištvana Ripsona zbog sumnje da ga je Bitević podmitio kako bi mu pomagao u sudskim procesima koji su protiv njega vođeni pred tim sudom. U kasnijoj optužnici precizirano je da je Ripson dobio robu široke potrošnje u vrednosti 270.000 dinara koju je poreska policija pronašla prilikom kontrole trgovačke radnje „Nirvana’, koja je u vlasništvu Marije Ripson, supruge okrivljenog sudije. Postupak protiv Ripsona delegiran je Okružnom sudu u Pančevu i nije okončan.

O DUHU ZAKONA: Odmah na početku suđenja, 24. januara 2005. godine, predsedavajući krivičnog veća sudija Peter Kiš doneo je odluku da se iz spisa izdvoje transkripti prisluškivanih razgovora sudije Jovanovića i drugooptuženog Bitevića, s obrazloženjem da se nigde ne spominje da je potpisan sporazum o prisluškivanju između MUP-a Srbije i BIA. Odluci suda prethodio je predlog Jovanovićevog advokata Save Anđelkovića da se transkripti izbrišu iz spisa ‘jer su načinjeni zloupotrebom službenog položaja od strane pripadnika BIA, jer je saglasnost za prisluškivanje dobila od istražnog sudije, iako je BIA posebno pravno lice čiji je delokrug rada strogo definisan i samo u određenim okolnostima mogu joj se poveriti takvi zadaci od strane Vrhovnog suda’. U momentu kada je sudija Kiš saopštio donetu odluku okrivljeni i njihovi branioci skočili su sa svojih klupa od sreće i zadovoljno napustili sudnicu.

 

SLUČAJ TRANSKRIPATA

Zamenik okružnog javnog tužioca u Novom Sadu Milorad Trošić tvrdi da je tužilaštvo odustalo od postupka protiv sudije Popović jer nigde nisu pronašli nedozvoljenu radnju, niti je utvrđeno da je bilo šta uradila u korist Bitevića. „Samo je jednom vodila postupak protiv Bitevića, ali je kasnije dobila izuzeće iz tog predmeta. S tim u vezi saslušane su mnoge sudije iz Trgovinskog suda u Zrenjaninu, koje su to potvrdile. Sin sudije Popović posudio je 5.000 evra od Bitevića za kupovinu stana, što je potvrdio i prodavac stana, a novac je Bitević dao iz dnevnog pazara. Nakon šest meseci njen sin je novac vratio pošto je prodao automobil, što je takođe provereno. U celoj priči sudija Popović se samo jednom u društvu sina videla u kafiću sa Bitevićem i prodavcem stana koji je bio njegov prijatelj, gde su razgovarali o prodaji stana’, kaže Trošić.

 

On još kaže da je nakon prvog referisanja predmeta u Republičkom tužilaštvu dogovoreno da se prekvalifikuje delo u protivzakonito postupanje, ali da ni to delo nije pronađeno u postupanju sudije Popovć. Nakon svega formirana je komisija u Republičkom tužilaštvu, pregledani su svi sporni predmeti u Trgovinskom sudu u Zrenjaninu i odlučeno je da se odustane od postupka jer nije bilo elemenata za dalje krivično gonjenje.


Trošić navodi i to da su i u ovom slučaju advokati tražili izuzimanje transkripata jer nije bilo naredbe da BIA prisluškuje sudiju Popović, već samo Bitevića. „U tim razgovorima su raspravljali o dva stečajna postpuka koji se vode pred trgovinskim sudom. Vrhovni sud je zahtev odbrane prihvatio, a odbacio je i zahtev novosadskog tužilaštva za zaštitu zakonitosti. Detaljno sam proučio transkripte i tvrdim da, čak i da nisu izuzeti, to bi bilo teško dokazivo’, tvrdi Trošić.

Naime, po tada važećem Zakonu o krivičnom postupku, predsednik Vrhovnog suda ili ovlašteni sudija mogao je MUP-u dati naredbu da se neko lice prisluškuje, a BIA, koja je u međuvremenu iz Resora državne bezbednosti prerasla u zasebno pravno lice, izostavljena je u izmenjenom ZKP-u i praktično je mogla da preuzme određene delatnosti od MUP-a samo u slučaju prethodnog sporazuma. Iako se zrenjaninski tužilac Dragan Lazić žalio Vrhovnom sudu tvrdeći da je utvrđeno da sporazum između MUP-a i BIA ipak postoji i da je u skladu sa Zakonom o BIA, žalba nije usvojena i transkripti su trajno izdvojeni.

Bez obzira što BIA nije bila u jednom vremenskom peirodu obuhvaćena ZKP-om, operativci BIA su nesmetano mogli da rade na ovim predmetima jer im je isti taj ZKP dozvoljavao da se bave korupcijom i organizovanim kriminalom. Neki pravnici tvrde da je nesporno da je BIA pravni sledbenik RDB-a i da nije bilo smetnji da postupaju u ovom predmetu, jer je nasledila i ljude i uređaje, što je kasnije precizirano i Zakonom o BIA. Upravo iz razloga što zrenjaninska policija nije bila dovoljno opremljena da se bavi prisluškivanjem, BIA je imala sve što je neophodno, ali i jasan signal iz vrha države da se mogu baviti ovako delikatnim pitanjima (odluka pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića da BIA i MUP zajednički rade na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, što je rezultovalo i sporazumom o saradnji).

Tužilac Dragan Lazić tvrdi da je imao poverenje u BIA i da im je dao da rade sva tri predmeta jer su se pokazali kao veoma odgovorni. ‘Što se tiče slučaja Jovanović, predložio sam istražnom sudiji Goranu Zecu da naredbu da BIA, jer su u tom trenutku oni jedini mogli da prisluškuju razgovore. BIA je sva tri slučaja uradila veoma profesionalno, sistematično, detaljno i sa njima smo tokom rada imali veoma dobru saradnju. Sa njima raditi na takvim stvarima je pun pogodak’, kaže Lazić i ističe da je BIA sve uradila na osnovu potpisanog sporazuma sa MUP-om.

Advokat Sava Anđelković tvrdi da je u slučaju koji on zastupa bio prisutan politički obračun, koji je bio više usmeren prema Biteviću. ‘Sudija Jovanović je dobrodošao kao kolateralna šteta, što potvrđuju činjenice da je sudija Zec teško zloupotrebio položaj i dao dozvolu da se prisluškuju njihovi razgovori protivno odredbama ZKP-a, što je Vrhovni sud kasnije potvrdio odlukom da transkripti ne mogu biti dokaz. Možda je moj klijent najveći hohštapler, ali nije učinio krivično delo za koje se tereti. Uvideo sam prljavu igru protiv njega i na meni je bilo da to zaustavim. Preslušao sam traku i mogu reći da ona nema nikakve veze sa dokazima, ali sam i pored toga hteo da dokažem da je to nedopušteno, što je definitvno potvrđeno odlukom Vrhovnog suda’, kaže Jovanovićev pravni zastupnik.

Sudija Kiš navodi da transkripte nije izdvojio iz spisa zato što ne veruje da mogu da se koriste kao dokaz, već iz praktičnih razloga jer je bilo spora oko načina pribavljanja. ‘Da ih je sačinila policija ne bi bilo nikakavog spora. Pošto u takvim sistuacijama zastupam tezu da treba pitati starijeg, jedini način da saznam da li je bilo povrede zakonitosti bilo je da pitam Vrhovni sud. Odbijanjem tužiočevog zahteva za zaštitu zakonitosti dobio sam profesionalnu satisfakciju, što ne zanči da je ta odluka i moj generalni stav prema meri prisluškivanja. Jednostavno, u tom trenutku nisam imao vremena da razmišljam o povredi duha zakona, o tome je trebalo da razmišlja Vrhovni sud’, tvrdi sudija Kiš.

On još kaže i da je sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem u dva navrata o tome vodio raspravu, jer je on bio drugačijeg mišljenja, kao što je imao saznanja da su i neke sudije Vrhovnog suda bile drugačijeg mišljenja, zbog čega je nekoliko puta stavljano i skidano sa većanja odluka o izuzimanju transkripata. ‘Ja samo tumačim ono što piše u zakonu i preko toga ne idem, a o promeni zakona je neko drugi trebalo da misli. Vrlo često se naknadno o tome misli, jer zakone, pogotovo sistemske, ne možemo donositi na način kao što se danas dešava. Mi čujemo kako se neko hvali da je doneo 200 zakona, iako je polovina teško primenjiva. Ja kao sudija trebam da protumačim šta u njima piše, a ne šta bi trebalo da piše. Da li su zakonodavci podrazumevali BIA-u ili nisu, očito jesu, ali to ne piše u ZKP-u’, kaže sudija Kiš.

Pravni ekpert Zoran Pavlović i doskorašnji okružni tužilac u Novom Sadu kategoričan je da je u početku primene aktuelnog ZKP-a u nekim situacijama i sudskim postupcima duh zakona povređen. ‘Kada je iz sastava MUP-a izdvojena BIA, nije se adekvatno reagovalo u ZKP-u, što je uslovilo da je jedno vreme postojala odredba da posebne istražne tehnike može da primenjuje samo organ unutrašnjih poslova. Dakle, izdvajanjem BIA, iako sa posebnim ovlašćenjima organa unutrašnjih poslova, ona više nije bila organ unutrašnjih poslova. Legalistički gledano, najviši sud u zemlji je izdvojio u nekoliko predmeta takve dokaze prikupljene od strane BIA, a ne organa unutrašnjih poslova. Mi sada ne trebamo da polemišemo o odluci suda, niti da je analiziramo, već trebamo da kažemo da, ako je bilo povrede duha zakona, hajde da gledamo šta će se desiti sutra, a ne da od nekoliko slučajeva pravimo presedan. Očigledno je došlo do problema u primeni ZKP-a, Vrhovni sud je doneo odluku koju je i trebalo da donese, a zakonodavac je kasnije doneo ispravku i preciziranje ZKP-a. Dobro je da je reakcija zakonodavca došla nakon par, a ne nakon deset ili dvadeset slučajeva’, mišljenja je Pavlović.

STAN: Sudija Kiš smatra da izdvajanjem transkripata prisluškivanih razgovora dokazivanje krivičnog dela sudije Jovanovića nailazi na dosta teškoća. ‘Pored iskaza okrivljenih, imamo vrlo malo neposrednih dokaza ili svedoka koji su potvrdili ono što se navodi u optužnici. Uglavnom su to posredni dokazi u vezi sa spornim stanom u Budvi, kako je on građen i ko je kome pozajmljivao novac. Specifična je situacija, jer ima i niz nelogičnih postupanja optuženih prilikom međusobnih posećivanja i pozajmljivanja novca. Međutim, samim tim što je nešto nelogično to nije dokaz da je krivično delo i učinjeno. Nelogično je da sudija pozajmljuje novac okrivljenom i da mu se na osnovu duga kupuje stan kako bi se podmirila obaveza, ali ni to ne mora ništa da znači. U spisima nema dokaza da su oni pre donošenja presude u slučaju ‘Zozovača’ bili u kontaktu ili da su o bilo čemu razgovarali, a to bi bilo važno’, rekao je sudija Kiš i naveo da i pored svega ne želi da prejudicira odluku suda.

 

ISKAZ

Advokat Sava Anđelković smatra da je BIA do te mere u postupku protiv Bitevića i Jovanovića zloupotrebila položaj da je izvesne žene dovodila u sud, kako bi potvrdile da su nešto radile sa to dvoje ljudi. „Jednu ženu su čak doveli iz bolnice gde joj je ležalo dete, kako bi pod iznudom dala izjavu pred sudom’, tvrdi Anđelkobvić.

Sporna svedokinja zaista se pojavila tokom istražnog postupka gde je, u vreme dok transkipti prisluškivanih razgovora još nisu bili izdvojeni, posvedočila da je jednom prilikom bila sa sudijom Jovanovićem i da ju je Bitević podvodio da to uradi plativši joj 3.000 dinara. Međutim, ona je na glavnom pretresu rekla da sudiju Jovanovića nikada nije videla i da su je radnici BIA primorali da da lažni iskaz.

I Sava Anđelković ne poriče da je godinu dana od oslobađajuće presude u Nišu došlo do privatnog aranžamana između sudije Jovanovića i Bitevića. ‘U životu za sve mora postojati motiv, a to bi ovde bio slučaj da je neko zloupotrebio službeni položaj da bi primio mito. Postavlja se pitanje kako čovek koji ne sudi taj predmet i koji je u međuvremenu premešten u drugo odeljenje suda može na bilo koji način pomogne da u ponovljenom postupku Bitević bude oslobođen. Američki sociolozi su 1971. obradili odnos iranskih vojnika i članova Ambasade SAD koje su uhapsili. Vremenom su od žestokih neprijatelja počeli da razgovaraju i nakon par meseci između zaraćenih neprijatelja se stvorio odnos uzajamnog komuniciranja. Isto tako i ovde se desilo da se Jovanović sreo sa Bitevićem pošto je u Zrenjaninu bio sa, ispostavilo se, zajedničkim prijateljem. Pošto su se znali sa ranijeg suđenja, počeli su da razgovaraju i o tekućim stvarima i nakon nekoliko meseci Jovanović je Biteviću u dva navrata pozajmio novac. Pošto nije mogao da mu vrati novac, Jovanović je prihvatio da ga glupa životna situacija dovede u glupu profesionalnu situaciju. Život je sve nametnuo i u tome nema korupcije, jer Bitević nije glup čovek i nije imao razloga da podmiti Jovanovića’, tvrdi advokat Anđelković.

Sam sudija Jovanović izjavio je nakon privođenja 2004. godine da nije znao o čemu je reč sve do saslušanja pred istražnim sudijom. On je tada odgovorno tvrdio da od Bitevića nije ništa uzeo, niti da ga je poznavao pre suđenja, a da je predmet u slučaju ‘Zozovača’ savesno odradio i da nema nijednu mrlju tokom dugogodišnje profesionalne karijere. On je, ipak, potvrdio da poseduje stan u Budvi, ali da ga nije dobio od Bitevića, već ‘na ime duga od određene osobe’ koju nije želeo da imenuje.

Kako se saznaje Beta u tužilaštvu, stan je na Jovanovićevo ime prepisan februara 2004. godine, nakon što je Bitević isplatio sva potraživanja jednog beogradskog preduzeća u čijem je vlasništvu stan do tada bio. Bitević se sa tim preduzećem dogovorio da stan isplati kompenzacijom za građevinski materijal. Kada je posredstvom nekoliko građevinskih preduzeća posao završen, završena je i uknjižba stana u Budvi na ime Jovanovića. Pretresom stana i prostorija koje koristi Jovanović, BIA je pronašla ugovor u kojem stoji da je za kupovinu stana platio 25.000 evra. Medjutim, vlasnik beogradske firme u čijem je vlasništvu bio stan u Budvi pre uknjiženja na Jovanovićevo ime izjavio je policiji i istražnom sudiji da je taj ugovor falsifikat, kao i da je Bitević predao građevinski materijal na crno. Uz to, policija je tokom istrage na više adresa pronašla stvarne fakture o prodaji građevinskog materijala.

U prilog tome ide i izjava koju je tužilac Lazić dao agenciji Beta odmah nakon podizanja optužnice. ‘Bitević je Jovanoviću u više navrata tokom razgovora obećavao poklone, a da ovaj zauzvrat u toku postupanja u navedenom predmetu donese najpovoljniju odluku po njega, odnosno da ga oslobodi krivice i da mu daje pravne savete kako da se brani u ponovljenom postupku. Zbog toga mu je Bitević i poklonio stan od 45 kvadrata u Budvi’ rekao je Lazić.

Nakon žalbe tužilaštva i odbrane Vrhovni sud je ukinuo presudu sudije Jovanovića u slučaju „Zozovača’, a novo suđenje počelo je novembra 2003. godine, takođe u Okružnom sudu u Nišu, kojim je predsedavao sudija Milan Nikolić. U ponovljenom postupku, Bitević je pravosnažno osuđen na šest godina zatvora i on će, prema rečima sudije Kiša, biti upućen na izdržavanje kazne odmah po izlasku iz pritvora u Beogradu.

ŠTA KAŽU PTUŽENI: Osim advokata Anđelkovića, i svi optuženi smatraju da iza svega stoji politika. Sudija Ripson o svojim pretpostavkama da je u sve umešana politika dao je i nekoliko intervjua medijima, a u vezu sa tim doveo je i odluku Vrhovnog suda da ga suspenduje zbog krivičnog postupka koji se ptoriv njega vodi. Zamenik okružnog javnog tužioca u Novom Sadu Milorad Trošić navodi da su advokati Ljubice Popović pred početak svakog glavnog pretresa tvrdili da je u sve teško umešana politika. Uz negiranje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret Bitević je optužio tužioca Lazića da iza svega stoje on i politička pozadina.

Bitević kaže da je pozamašnu imovinu koju poseduje stvarao od mladosti i da nikada nije bio član nijedne partije jer ga niko nije interesovao. ‘Ja i moja porodica smo po 24 sata radili i sve krvavo zaradili. Danas imam samo dugove i sto đavola na glavi, jer su mi sve oteli. Prvo mi je otimao i uništavo režim Slobodana Miloševića, nakon toga je došao DOS i isto to, a sada su došli ovi i isto rade. Bio sam u zatvoru tri puta i uvek sam oslobođen, a opstajem samo zato što imam prijatelje koji me pomažu. Kada sam poslednji put izašao iz zatvora uzeo sam milion evra od ljudi u zajam samo da krenem da radim ponovo. Dugujem, plaćam kamate i radim dan i noć. Mene niko nije video u kafani ili da vijam neke gluposti, nikada u životu nisam bio ni na pecanju, samo rad i rad. Moju firmu su pre zatvora kontrolisali možda deset puta, a od kada sam izašao iz zatvora stalno su kod mene i od tih pritisaka više ne mogu da živim i radim’, tvrdi Bitević.

I pored činjenice da je često viđan u društvu sa političarima, Bitević navodi da ni sa jednom strankom u životu nije napravio bilo kakav ‘dil’ i da to nijedna stranka ne može da kaže. ‘Ja sam mislio da će, kada se rešimo JUL-a i SPS-a, biti normalno, a ono ispalo još gore. Pomogao sam samo malo zrenjaninsku opoziciju 1996. godine da dođe na vlast, a oni mi udarili nož u leđa samo zato što nisam hteo da sa njima dilujem. Da sam hteo, ceo Zrenjanin bi danas bio moj. SPS je zbog mene pao u Zrenjaninu, ja sam doveo DOS i tu nema šta da se više priča. Ja ne krijem ništa, bre, čoveče. Oni su hteli da ja budem njin, ali ja ne želim da budem ničiji, ja sam svoj čovek i za sebe odgovoram’, smatra Bitević.

Dugogodišnji političar i dobar poznavalac prilika u Zrenjaninu Dušan Juvanin tvrdi da je Bitević stalno bio blizak sa političarima i da nikada ne bi postigao to što jeste da devedesetih nije bio blizak sa režimom Slobodana Miloševića. Juvanin tvrdi i da je 1992. na promociji koalicije DEPOS Bitević viđen u društvu sa Vukom Draškovićem, a da je 1994. godine, kada je po prvi put uhapšen, zrenjaninski SPO u znak protesta organizovao blokadu puteva.

‘Nakon lokalnih izbora 1996. godine posredovao je između SPS i Koalicije ‘Zajedno’ na sastanku kod načelnika okruga, a kasnije je viđen i kako sedi između prvog demokratskog gradonačelnika Zrenjanina Zlatomira Kozlovačkog i predsednika Izvršnog odbora Vojislava Bačvanskog na proslavi povodom preuzimanja lokalne vlasti. Godinu dana kasnije razišao se sa SPO i počeo saradnju sa Koalcijom ‘Vojvodina’ koju su predvodili Dragan Veselinov, Nenad Čanak i Mile Isakov’, tvrdi Juvanin i dodaje da je prilikom posete Vojislava Koštunice Zrenjaninu uoči izbora 2000. viđen i u njegovom društvu, odnosno da je decembra 2003. sedeo u prvom redu na predizbornoj promociji DSS-a u Zrenjaninu.

Juvanin, koji je uoči svrgavanja režima Slobodana Miloševića bio i jedan od lidera zrenjaninskog Otpora, tvrdi da je Bitević u to vreme hteo da započnu saradnju. ‘Zvao me je 2000. godine i rekao mi da želi da finasira Narodni pokret Otpor, ali sam ja to odbio. On je rekao da sve finansira i da samo budale od njega ne žele da uzmu pare. Ja sam se na to samo nasmejao i odbio ponudu, znajući da je godinama finansirao političare, novinare i sudije’, smatra Juvanin.

PRESUMPCIJA NEVINOSTI: Zbog činjenice da ja Bitević od ranije poznat organima gonjenja, BIA je bila upoznata sa delovanjem ovog kontroverznog biznismena, a prema rečima tužioca Lazića sudije Ripson i Popović su neka vrsta kolateralne štete, jer se prilikom praćenja Bitevića i Jovanovića došlo i do indikativnih podataka da su i oni od Bitevića dobili mito.

Bitević je do sada bio mnogo puta privođen i u pritvoru je proveo više stotina dana. Poslednji put uhapsila ga je beogradska policija 17. januara ove godine sa još dve osobe, zbog sumnje da je kao vlasnik preduzeća ‘Freš Milk’ iz Zrenjanina zloupotrebio službeni položaj na štetu ‘Hipo Alpe Adria lizinga’ za više od 12 miliona dinara. Ipak, nije Bitević provodio vreme samo u pritvoru, njega je Vrhovni sud pravosnažno osudio na devet meseci zatvora zato što je podmitio jednog službenika opštinske uprave u Beogradu kako bi mu dozolio da uveze odredjene količine metil-alkohola. Na odsluženje te kazne Bitević je otišao tokom 2004. pravo iz pritvora u Zrenjaninu, gde je proveo nekoliko meseci zbog slučaja Jovanović.
Najintrigantije je maratonsko suđenje koje je pred Opštinskim i Okružnim sudom u Zrenjaninu vođeno punih deset godina zbog sumnje da je Bitević utajio porez i falsifikovao isprave. Nakon što je juna 1994. godine SUP Zrenjanin protiv Bitevića podneo krivičnu prijavu zbog sumnje da je utajio oko 650.000 dinara (u to vreme kurs dinara bio je identičan kursu nemačke marke), sudski postupak je nekoliko puta vođen pred Opštinskim sudom, ali bi Okružni sud svaki put ukidao presudu i vraćao slučaj na ponovno suđenje. Sredinom 2003. godine optužnica je odbijena pod obrazloženjem da je došlo do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja optuženog.

Iste godine Poreska uprava i finansijska policija podneli su prijavu protiv Bitevića zbog otuđenja robe. Opštinski sud ga je tri puta oslobodio optužnice, a Okružni sud doneo je dva puta odluku da se ponovi suđenje, da bi trećeg puta potvrdio oslobađajuću presudu. Republički javni tužilac zatražio je i zaštitu zakonitosti, a Vrhovni sud utvrdio je da su pravosnažnom presudom povređeni Zakon o kontroli i utvrđivanju javnih prihoda i ZKP u korist Bitevića. Sličnih primera u Bitevićevoj biografiji bilo je još nekoliko.

Ostaje nejasno kako je jedan čovek upleten u niz sudskih potupaka uvek bio ‘u pravu’, što su i druge sudije zaključivale oslobađajući ga svih odgovornosti. Sudija Kiš kaže da u slučajevima koji su protiv Bitevića vođeni u Zrenjaninu ne bi isključio nijednu mogućnost, počev od policije i tužilaštva do samog suda. ‘Imate tu i duga veštačenja i nedovoljno snalaženje sudija. U nekim predmetima imate masu činjenica, a u nekima se poteže i pitanje korupcije, koja ne mora biti samo primanje novca ili poklona. U svakom slučaju, čim vam neko nešto učini, to se na neki način zadužuje i ja ne mogu da isključim da i toga nije bilo. U svemu što je pravosnažno utvrđeno ne mogu da tvrdim da toga ima, ali ne mogu da tvrdim da toga i nema’, smatra Kiš.

SUDIJE I KRIVICA: Tužilac Dragan Lazić tvrdi da je simptomatično što je to tužilaštvo sve predmete davanja ili primanja mita uspešno završilo pred zrenjaninskim sudovima, dok u predmetima u kojima se sudilo ili sudi sudijama nije bilo rezultata. On navodi i da je interesantno što je za sva tri slučaja doneta drugačija odluka. Suđenje sudiji Jovanoviću nije gotovo ali su izuzeti transkripti, novosadsko tužilaštvo je odustalo od gonjenja sudije Popović ali su pre toga zbog istih proceduralnih razloga izuzeti transkripti, dok je suđenje sudiji Ripsonu u toku a transkripti prisluškivanih razgovora nisu izuzeti i pored zahteva advokata. Lazić kaže da je naredbu za prisluškivanje u ova dva slučaja naslovio na zrenjaninsku policiju, najverovatnije zbog snalažljivosti tužioca.
Prema tumačenju sudije Kiša, nije tu reč o solidarnosti prema kolegama, jer sud u svakom slučaju postupa savesno, nego u slučajevima kada su optužene sudije ili tužioci sude još savesnije nego što inače rade. ‘Bez obzira na sve, postoji određena doza nelagode kada se sudi kolegi, ali bez obzira na to da li je zgrešio ili nije moj posao je da to utvrdim i da mu odmerim primerenu sankciju, jer sudija ne može da prođe sa uslovnom osudom ako je primio mito. Da bih potpisao takvu kaznu, a da nisam siguran sto posto da je to tako, nekada tražimo dokaz više kako bi odluka bila što čistija’, kaže Kiš.

Zoran Pavlović smatra da je u ovom trenutku deplasirano i govoriti o izmenjenom ZKP-u, jer je nakon usvajanja odložena primena oko 98 odsto odredbi. „Kada se pišu zakoni i promene treba konsultovati i one koji to primenjuju, šireći javnu raspravu na sve segmente stručne javnosti dovoljno kvalitetno da mogu zaista da daju svoj puni doprinos svakoj pravnoj normi.
Promene kod odredbi o primeni posebnih istražnih tehnika su takođe neophodne. Ovih tehnika nema po predlogu državnog tužioca, bez odobrenja i kontrole suda, a upravo se kod koruptivnih dela vidi potreba za promenom jer to nije samo primanje i davanje mita, već i većina drugih dela protiv službene dužnosti koje mogu imati koruptivni karakter. Kako stvari stoje, za ta druga dela uglavnom u skladu sa zakonom ne može da se dobije naredba suda za primenu posebnih istražnih tehnika. To govori da bi se promena mogla ogledati u tome da se primena posebnih istražnih tehnika treba odobriti kod svih krivičnih dela gde je recimo moguće izreći kaznu zatvora od 10 i više godina, a da se kao izuzetak uvedu i pojedina dela gde je zakonodavac predvideo blaže kažnjavanje’, kaže Pavlović.

Kao jednu od promena u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije Pavlović vidi i specijalizaciju organa gonjenja, odnosno državnih tužilaca. Stvaranje centara iz kojih bi se rukovodilo i koordiniralo radom policijskih, poreskih, carinskih i drugih službi bio bi pravi put za potvrdu ideje da je državni tužilac subjekt prevencije kriminaliteta, gde koruptivna dela zauzimaju posebno mesto. Posebne službe otkrivanja ovih dela zaslužuju i specijalizovana odeljenja tužilaštva spremnih da odgovore na takav izazov. U tom kontekstu treba gledati i odredbe novog ZKP-a čija primena je odložena do daljnjeg, gde se predviđa i takozvana tužilačka istraga. To bi ubrzalo proces rešavanja i takvih predmeta i ne znači da bi oduzelo ingerencije sudu, kako to pojedinci pogrešno interpretiraju, već bi tužilac preuzeo veću odgovornost, ali i mogućnost da sam prikuplja dokaze koje će predložiti da se izvedu na glavnom pretresu’, tvrdi Pavlović.

ZAVRŠNE REČI: Sudija Peter Kiš tvrdi da ga više ništa ne može iznanaditi u postupanju odbrane i da je, na neki način, očekivao da će tražiti da se transkripti izuzmu iz spisa. „U svakom slučaju, kada odbrana traži tako nešto nameće se zaključak da je to dokaz koji će teretiti optuženog. Da sam ja advokat verovatno bih postupio isto kao on. Sa druge strane, od kada sam u ovoj profesiji ja sam svestan da sam sudija, i pre podne i posle podne, na radnom mestu, kod kuće, na pijaci, na njivi, u autobusu lii automobilu, i trudim se da se tako i ponašam, ali sam u svakom trenutku na oprezu i vodim računa sa kim pričam i sa kim se družim. Imati poslovne veze ili kontaktirati sa ljudima koji ne izbijaju iz suda, to kod mene nema šanse da se dogodi i ja sa njima ne uspostavljam kontakt. To i zameram mojim kolegama, što su kao sudije uspostavljale bilo kakav odnos sa takvim ljudima, kojima bih se možda obratio samo kada mi dete ne bi imalo koru hleba, a da ta kora hleba ima samo kod dotičnog’, kaže Kiš.

Istovremeno, advokat Sava Anđelković pun je hvale na račun sudije Kiša. „Ovo suđenje je dokazalo da u Srbiji nemo mnogo dostojanstvenih, savesnih, odgovornih i časnih sudija kao što je Peter Kiš. Tragedija je što nemamo više takvih, jer istraga nije bila dobro urađena, pa je glavni pretres pretvoren u istražni postupak’, kaže Anđelković i dodaje da se nikada ne bi prihvatio da potpuno besplatno zastupa sudiju Jovanovića da nije bio uveren da nema elemenata krivičnog dela i da je došlo do zloupotreba od strane istražnog sudije i BIA.
Tužilac Lazić nije bio u situaciji da prokomentariše dosadašnji tok suđenje jer je krajem februara ove godine uhapšen zbog sumnje da je od decembra 2004. do decembra 2007. izvršio više zloupotreba da bi obezbedio krivično-pravnu zaštitu vlasniku jedne ciglane koji mu je poklonio 40 šlepera građevinskog materijala. Prema navodima krivične prijave, Lazić je materijal za 37.000 evra prodao poznatom građevinskom preduzetniku iz Novog Sada.
U međuvremenu, 31. marta je po 19. put odložen glavni pretres na suđenju Biteviću i sudiji Jovanoviću. Sudija Kiš kaže da suđenje, koje je počelo 24. januara 2005. godine, traje dugo jer je Bitević trenutno u pritvoru i zato što ga optužnica tereti za više krivičnih dela, a postupkom je obuhvaćen i Bitevićev knjigovođa. ‘Iz tih razloga se tegli postupak, a što se tiče dela koji se odnosi na sudiju Jovanovića to je već odavno zrelo za presuđenje. Svi svedoci su saslušani, svi dokazi su izvedeni, ostalo je još da se sasluša veštak, tako da je slučaj u završnoj fazi’, očekuje Kiš.

Što se Bitevića tiče, sudija Kiš navodi da je protiv njega Okružni sud u Beogradu u međuvremenu podigao optužnicu i produžio mu pritvor. ‘Pored toga on treba da bude upućen na izvršenje kazne zbog slučaja ‘Zozovača’, što znači da kada mu pritvor bude ukinut Bitević će biti upućen na izdržavanje kazne i svi papiri za to su već pripremljeni’, kaže Kiš.

Kakva god presuda bude doneta u zrenjnsinkoj palati pravde, Bitević će, po svemu sudeći, duže vreme provesti iza rešetaka. Izvesno je i da sudija Ljubica Popović nikada neće odgovarati zbog sumnji koje su joj stavljane na teret, dok će sudije Ištvan Ripson i Stojadin Jovanović još neko vreme sačekati na prvostepene presude. Transkriripti na kojima su pribeleženi razgovori troje sudija i Bitevića po kojima su bazirane sve tri optužnice, više ne postoje ili su i dalje sporni. S obzirom na to da advokat Anđelković i zamenik novosadskog tužioca tvrde da u njima nije bilo elemenata krivičnog dela, nameće se samo jedan zaključak: najbolje bi bilo da sudije otklone sve dileme i odbrane svoj ugled i čast tako što će dozvoliti da se transkripti prisluškivanih razgovora prezentuju javnosti.

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments

Tagovi

Povezano

Send this to a friend