Istraživačke pričeEkologija

Kvadovi u zaštićenim područjima: Fruška gora poligon, ali i kolateralna šteta

20. sep 2021.
Kvad na Fruškoj gori; Foto: Odbranimo šume Fruške gore
Uprkos upozorenjima stručnjaka da je vožnja terenskih džipova – popularnih kvadova štetna po prirodu u nacionalnim parkovima, ova vrsta zabave je sve popularnija na Fruškoj gori. Iako je zakon menjan sredinom godine, javno preduzeće koje upravlja ovim nacionalnim parkom, za razliku od nekih drugih, nije tražilo da se upotreba kvadova zabrani ili bolje reguliše. Umesto toga, oni razmatraju uvođenje staza za kvadove.

„Obiđite najatraktivnije i teško dostupne lokacije Fruške gore i doživite adrenalinsku vožnju za pamćenje” –pozivala je u reklami na YouTube (Jutjub) kanalu u septembru prošle godine Promont grupa, firma koja drži više hotela uz granicu ovog nacionalnog parka.*

Adrenalinska vožnja za pamćenje se odnosila na vožnju četvorotočkaša, popularnih kvadova. Na sajtu hotela Fruške terme pisalo je da su gosti mogli da se voze kroz šumu i kamenolom, za 60 do 140 evra.

Ova reklama vrlo brzo je privukla pažnju lokalnih aktivista iz organizacije Odbranimo šume Fruške gore, koji se zbog ugrožavanja prirode protive vožnji kvadova u zaštićenim područjima.

Prijavu protiv hotela i Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora koje upravlja ovim zaštićenim područjem su poslali inspekciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine tražeći da se vožnja kvadova zabrani.

Reklama na sajtu hotela Fruške terme koju su aktivisti prijavili inspekciji

Inspekcija je naložila da JP Fruška gora „prati kretanje posetilaca u skladu sa svojim ovlašćenjima i da čuva zaštićeno područje“. Hotel je kaznu izbegao jer je inspekcija zaključila da su samo najavljivane vožnje koje bi mogle da se organizuju ukoliko bude zainteresovanih.

O firmi Promont group

Fruške terme jedan su od većih poslovnih poduhvata biznismena Milinka Cicmila, vlasnika kompanije Promont Group, koja u Vrdniku poseduje više hotela. Firma je investirala i u brojne projekte u nacionalnom parku i okolini poslednjih godina: izgradnju sportskih terena, pešačko-rekreativnih staza, izgradnje zip-lajna i drugih projekata. Na meti aktivista ili meštana su, osim zbog kvadova, bili i zbog drugih problema poput seče šuma zarad izgradnje ziplajna ili zbog deponovanja zemlje na okolnim parcelama tokom izgradnje hotela.

Pored turističko-ugostiteljskih poduhvata, Promont Group se bavi i poslovima vezanim za gasifikaciju, te ih je, prema istraživanju Insajdera, JP Srbijagas angažovala bez tendera na izgradnji gasovoda „Turski tok“, o kom je CINS pisao.

Iako je hotel ponudu uklonio sa sajta, kada je novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pozvao da pita da li i dalje organizuju vožnje, zaposleni mu je dao broj telefona koji prosleđuju gostima koje zanimaju takve aktivnosti. Broj vodi do firme koja koristi iste kvadove  koji su bili reklamirani na YouTube kanalu hotela.

Istraživanje CINS-a pokazuje da vožnje kvadovima po Fruškoj gori ne samo da se odvijaju nesmetano, već su nacionalni parkovi nemoćni u kontroli onih koji narušavaju prirodu. Prilika da se pooštri zakon kako bi se sprečila vožnja kvadova propuštena je ove godine, a sam upravljač nacionalnog parka razmatra da uspostavi staze koje će kvadisti koristiti.

Buka, bujica i bes

Ovaj vid zabave štetan je po ptice sa ovog područja, a može da doprinese i bujicama tokom poplava.

Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da je Fruška gora stanište na kojem se orao krstaš tradicionalno gnezdio. Cilj Društva je da se za ove vrste sačuva stanište gde bi boravile bez uznemiravanja, kakvo uzrokuje bučna i nekontrolisana vožnja kvadova.

„Ukoliko u zaštićenom području, koje po zakonu treba da bude sigurna kuća za ugrožene vrste, imamo ovakav vid aktivnosti, one će sa tog prostora biti proterane“, objašnjava Knežević za CINS.

Kvadisti koje su aktivisti fotografisali na Fruškoj gori; Foto: Odbranimo šume Fruške gore

Nisu samo orlovi krstaši ugroženi. Fruška gora je najstariji nacionalni park u Srbiji, područje koje je važno i za druge ptice. U njenim šumama žive različite vrste detlića koji su poznati kao šumski doktori, od kojih se izdvaja zelena žuna, objašnjava Knežević, koja štiti šumu od brojnih insekata, kao i šumska sova koja se hrani glodarima i tako smanjuje štetu koju oni prave u šumi.

Unutar jednog ekosistema sve funkcioniše kao švajcarski sat, kaže Draženko Rajković iz Centra za istraživanje biodiverziteta:

„Imate milione malih točkića, zavrtnjeva i zupčanika, i ako samo jedan krene da se urušava, vremenom će se ti zupčanici istrošiti, a onda će ceo taj mehanizam da stane“.

Rajković napominje da ovakve ekstremne aktivnosti mogu da dovedu do erozije tla.

Prema istraživanju koje je radila američka Šumarska služba (Effects of All-Terrain Vehicles on Forested Lands and Grasslands), kontinuirana vožnja kvadova čini da se zemlja slabije regeneriše i upija vodu. Ovo je posebno opasno prilikom kiša, jer je veća šansa da će se voda zadržati na površini i stvoriti bujični potok.

I Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorava da divlja vožnja četvorotočkašima uništava livade koje meštani okolnih naselja koriste da napasaju svoja grla.

Vožnja kvadova na Fruškoj gori; Foto: Odbranimo šume Fruške gore

Neki nacionalni parkovi javno se protive upotrebi kvadova.

Zbog mogućeg uticaja na prirodu, Nacionalni park Tara je početkom godine pokrenuo inicijativu da se bolje reguliše vožnja kvadova ili da se skroz zabrani.

„Vožnja kvadovima je štetna i na Tari, i na Kopaoniku, i na Paliću“, kaže Ranko Milanović, rukovodilac službe za informisanje, prezentaciju i turizam iz JP Nacionalni park Tara.

Milanović objašnjava da su pokušali da razgovaraju sa drugim nacionalnim parkovima kako bi Ministarstvu životne sredine predložili izmenu u Zakonu o zaštiti prirode. On kaže da je Fruška gora bila zainteresovana za njihovu inicijativu, međutim do dogovora nije došlo zbog čega pred Ministarstvo nisu zajednički izašli sa predlogom.

„Svako je gledao svoje interese u rešavanju ili nerešavanju ovakvih vožnji. Neki nisu imali taj problem, neki su imali druge razloge.”

Nacionalni park Fruška gora nije želeo da komentariše Milanovićeve navode.

Pored totalne zabrane, na Tari su razmatrali i druge opcije. Razmišljali su da definišu rute kojima bi se kretali, uz propisanu brzinu, kao i da dozvole ture isključivo uz pratnju vodiča, uz prethodnu najavu broja vozila.

Ipak, Goran Sekulić, biolog i saradnik Svetske organizacije za prirodu (WWF) u Srbiji, objašnjava da upravljači nemaju kapaciteta da to sprovedu:

„Vi ako sada kažete ‘može, ali pod određenim uslovima’, to onda otvara toliko prostora za manipulacije, otežava rad upravljačima koji to moraju da prate. Mislim da te odredbe moraju da budu striktne, jasne i precizne“.

Moguće uvođenje staza

Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora tražilo je u avgustu 2020. od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode uslove za izradu projekta diverzifikacije staza u nacionalnom parku. Kako za CINS objašnjavaju, s obzirom da kvadovi ne mogu da se voze van javnih saobraćajnica, projekat ne znači proširenje ili povećanje broja staza za kvadove, već mogućnost njihovog uvođenja.

„Projekat diverzifikacije treba da sagleda mogućnosti podele staza za različite korisnike (biciklističke, pešačke, moto i dr), posebno sa osvrtom na ispitivanje bezbednosti korisnika i uticaja na zaštićeno područje.“

Zavod je nacionalnom parku odgovorio da ne postoji dovoljno elemenata da im izda uslove, već da mogu da ih traže kada konkretnije razrade projekat. Preporučili su im mere potrebne za izradu staza – između ostalog, zabrana uznemiravanja divljih životinja i ograničenje aktivnosti na osetljivim područjima kao što su gnezda, hranilišta, ali i prostora koji su podložni eroziji tla.

Goran Sekulić iz WWF-a; Izvor: N1

Sekulić iz WWF-a kaže da Zakon o zaštiti prirode ne zabranjuje eksplicitno vožnju kvadovima. Smatra da je to bilo razumljivo za stari zakon iz 2009. godine, ali da nema opravdanja što je tako ostalo i u zakonu promenjenom ove godine. Međutim, iako zakon vožnju kvadova ne zabranjuje eksplicitno, Sekulić objašnjava da pravni okvir ipak ostavlja mogućnost da se oni zabrane usled ugrožavanja prirode.

Problem usložnjava što vozila nemaju registarske tablice, a vozači neretko odbijaju da daju lične karte na uvid, objašnjava Ranko Milanović iz NP Tara, pa je teško saznati ko vozi kvadove. Dokumentacija do koje je CINS došao pokazuje da se i Čuvarska služba JP NP Fruška gora žalila na identične probleme.

U NP „Fruška gora“ za CINS navode da su ove godine podneli 12 prekršajnih prijava zbog vožnje kvadova.

„U prekršajnom sudu četvoro je proglašeno odgovornim i kažnjeni su novčanim kaznama“, piše u odgovoru.

Mentor: Dina Đorđević

* Napomena: U tekstu je pisalo da se hoteli nalaze u nacionalnom parku, umesto da se nalaze uz granicu nacionalnog parka. U pitanju je nenamerna greška, koja je ispravljena 28. septembra 2021.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
4 Komentara
Oldest
Najnoviji Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Goran
Goran
20. sep 2021. 12:12

Staru planinu niko nije ni pomenuo, a ona je možda i najveći prirodni biser u Srbiji, jer je još uvek netaknuta i predstavlja zaštićeno prirodno dobro prve kategorije (zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja) ili kako je još karakterišu – park biodiverziteta.
Još pre desetak godina sam video tamo prve kvadove (doduše, ne ovako organizovane kroz biznis) ali neće dugo proći pa će i tamo nekome pasti na pamet da sprovede sličan poslovni plan na ovoj planini.
I druga stvar: niko ne pominje kros motore, koji su još bučniji i u još većoj meri uznemiravaju ptice i ostale šumske stanovnike.
Ova tema bi se morala veoma ozbiljno razmotriti i doneti zakon o zabrani upotrebe ovakvih prevoznih sredstava u svim zaštićenim prirodnim dobrima Srbije.

Buce
Buce
21. sep 2021. 14:00

Haos. Fruška nije pod zaštitom zakona. Seče se drvo,vadi kamen,laporac za cement,do skora nije imala ni jednog jelena. Preduzeće Naci Park je eksploatatorsko. Veliki broj jezera je privatizovano mimo
zakona,kažu,nije prirodno dobro, veštačko je,a čiji je potok ko
jim se puni vodom?,…i tsl.
Potrebno je 150 godina da drvo hrast bude zrelo za seču. Crkva besomučno seče šumu,kaže moja je,Porfirije da tvoja je ali to je Nacionalni park..
Kvadovi su Gora pošast od mini hidrocentrala…

Bosko
Bosko
21. sep 2021. 21:07

Nigde u svetu u nacionalnim parkovima nisu dozvoljena bilo kakva upotreba motornih vozila. Čak za organizovane grupe nose se higijenski toaleti. Kod nas sve je moguće.

Pedja
Pedja
23. sep 2021. 10:44

B(r)uka I sramota.
Reč nacionalni park ne znači ništa. Poražavajuće je da je potreban angažman ljudi da spreči uništavanje parka, a postoje oni koji su plaćeni da ga čuvaju.
Kakva država takav i park.
Zabraniti kvadove i regulisati seču šume pod hitno.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend