Istraživačke pričeBorba protiv korupcije
29. jan 2010.

Koliko je velika naša država?

Sistem državne uprave u Srbiji je glomazan, to svi dobro znaju. Međutim, ono što ne znaju ni u samoj državnoj administraciji je odgovor na pitanje zašto je on toliko glomazan

Vlada Republike Srbije nema sistematsku, jedinstvenu evidenciju svih tela koja je ona osnovala. Kada žele da se prisete šta sve imaju pod svojim okriljem, u Vladi, kako su nam rekli, idu peške. Treba najpre pogledati Zakon o ministarstvima, pa Zakon o agencijama, svratiti do sajta Službe za upravljanje kadrovima, i kompletirati sliku. Ipak, posao nije ni izbliza tako jednostavan.

Novinari Centra za istraživačko novinarstvo, u želji da dođu do što potpunijih saznanja, sastavili su zahtev za pristup informaciji od javnog značaja koji je poslat na adrese 24 ministarstva. Na zahtev koji se odnosio na kompletan spisak svih agencija, direkcija, fondova, regulatornih tela i komisija iz delokruga svakog pojedinačnog ministarstva, do sada je došlo 22 odgovora. Ministarstva spoljnih poslova i infrastrukture nisu se oglasila, dok su ostala najrazličitije odgovarala koristeći se našom laičkom nepreciznošću. Tako je Ministarstvo unutrašnjih poslova u svoj odgovor uključilo i komisiju za dodelu samačkog smeštaja svojim pripadnicima.

Neki bi rekli, upornost je majka uspeha. To se baš i ne može reći u našem slučaju. Iako s namerom da odmenimo vladine službenike u prebrojavanju njihove aparature, taj posao gotovo je nemoguće odraditi do kraja.

 

NEJASNA PRAVILA RAČUNANJA


Brojke govore više od objašnjenja. Osim 24 ministarstva, u Srbiji postoji i 29 upravnih okuga, 28 organa uprave u sastavu ministarstva i 22 posebne organizacije. Međutim, tu se završava izvesnost kada je u pitanju popisivanje pipaka vlasti u Srbiji i organa koji se koriste našim poreskim uplatama.

Spisak agencija, zavoda i drugih organizacija na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja ima preko 100 rednih brojeva. Uz osamdesetak javnih preduzeća, dvadesetak samostalnih republičkih organa i nezavisnih tela, poverenikov katalog pruža okvirnu cifru organa koji jesu u domenu javne vlasti, iako ne spadaju u organe državne uprave. Ipak, osim što nije uredno ažuriran, tela u ovom popisu nisu uvek razvrstana prema pravnom statusu.

 

JEZIČKE ZAMKE


Poslovi vlasti naročito su medijski interesantni kada se poveravaju agencijama. Međutim, te agencije je nemoguće s preciznošću prebrojati. One se gase, osnivaju i stapaju gotovo neprimetno, pojedine postoje samo u propisima, a neke uopšte i nisu javne agencije. Tako su Agencija za energetsku efikasnost, Bezbednosno – informativna agencija, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, i Agencija za rudarstvo zapravo posebne organizacije. Agencija za zaštitu životne sredine je organ uprave u sastavu ministarstva. A šta je Republička radiodifuzna agencija ili Agencija za borbu protiv korpucije? Čini se da to niko ne zna. Najlakše je reći „nezavisno regulatorno telo“. Upravo ovaj pojam unosi dodatnu zbunjenost u merenje državnog aparata, jer je to kolokvijalan naziv, a ne pravna kategorija. Ne postoji ni opšti pravni okvir koji bi sva tela koja „regulišu“ po Srbiji stavio u isti kalup. Vladana Jović, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, smatra da to jeste zbunjujuće. Međutim, ne vidi način na koji bi se to postiglo, a da se ne naruše fleksibilnost i zahtevi na putu evropskih integracija.

Ukoliko se izuzmu agencije koje to zapravo nisu, u pravnom sistemu Srbije bi trebalo da postoje najmanje 24 javne agencije. Tu računamo i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj kao i njih sedam regionalnih sa istom svrhom, čije osnivanje je predviđeno Zakonom o regionalnom razvoju. Inače, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u medijima je već označeno kao „šampion“ kada je u pitanju broj institucija pod njegovim patronatom. Iako u odgovoru na zahtev koji je uputio Centar za

Spisak javnih agencija

Javne agencije nisu organi državne uprave, već se njima poveravaju upravni poslovi kada je to celishodnije. Vlada bi trebalo da osniva agencije kada nema potrebe za stalnim nadzorom njihovog rada, i kada se većim delom mogu finansirati iz sopstvenih prihoda. U pravnom sistemu Srbije bi trebalo da postoji 24 javne agencije, a to su:

 

1. Republička agencija za telekomunikacije
2. Agencija za reciklažu
3. Vojno – obaveštajna agencija
4. Agencija za lekove
5. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije
6. Republička agencija za prostorno planiranje
7. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika
8. Agencija za osiguranje depozita
9. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza
10. Agencija za privatizaciju
11. Agencija za privredne registre
12. Agencija za kontrolu letenja
13. Republička agencija za poštanske usluge
14. Agencija za energetiku
15. Antidoping agencija
16. Vojno-bezbednosna agencija
17. Nacionalna agencija za regionalni razvoj
18. Regionalna razvojna agencija za region Vojvodine
19. Regionalna razvojna agencija za Beogradski region
20. Regionalna razvojna agencija za Zapadni region
21. Regionalna razvojna agencija za Istočni region
22. Regionalna razvojna agencija za Centralni region
23. Regionalna razvojna agencija za Južni region
24. Regionalna razvojna agencija za region Kosova i Metohije

istraživačko novinarstvo, u tom ministarstvu tvrde da osim Direkcije za mere i dragocene metale, u svom sastavu imaju još „svega“ 6 tela, čini se da je taj broj mnogo veći. U medijima se već nagađalo da je skoro dvostruk, a ukoliko se doda i osam agencija koje tek treba da budu osnovane, mogući rezultat je dvadesetak tela u sastavu ovog ministarstva.

 

RACIONALIZACIJA DRŽAVNE UPRAVE I „MEDIJSKE ZABLUDE“


Kao glavni uzrok neefikasnosti državne uprave, u medijima se često označava veliki broj organa u njenom sastavu. Ono što se može zaključiti je, međutim, da se ne zna ni koji je to broj. Upoređujući odgovore koje smo dobili od ministarstava sa postojećim spiskovima i propisima, novinari CINS-a prebrojali su preko 180 agencija, zavoda, direkcija, nacionalnih saveta, fondova, odbora, sekretarijata, komisja, centrova, direkcija, komora, i „ostalog“. Nekome se to može činiti malo, a nekom veliko. Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“, međutim, smatra da problem uopšte nije u brojnosti, već u nedovoljno jasnoj koncepciji razvoja javnih institucija usled čega često nije jasno koji je njihov pravni status. Jovićeva takođe ističe da racionalizacija ne znači unapred smanjivanje.

U medijima se nedovoljno oprezno govori i o dupliranju nadležnosti. To što postoje Agencija i Fond za razvoj nije dovoljan dokaz da se njihovi poslovi preklapaju. Nenadić ističe da se to mora utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, a Jovićeva napominje da se može desiti da se podudaraju nadležnosti dvaju institucija sasvim različitog naziva. Ipak, činjenica je da se u Srbiji do sada niko nije ozbiljnije pozabavio organizacijom državne uprave. Tek će se 2012. godine, kada se završi tzv. funkcionalna analiza Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, saznati pravi uzroci glomaznosti državnog aparata. Do tada, možemo samo da nagađamo šta je racionalno a šta ne. To što sama država ne zna svoju veličinu, sigurno nije.

 

Šta su organi državne uprave?

 

 

Prema Zakonu o državnoj upravi, u organe državne uprave spadaju ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije. U njih ne treba svrstavati tzv. nezavisne državne organe kao što su Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Dalje, tu ne treba ubrajati ni radna tela Vlade i Skupštine.


Organi uprave u sastavu ministarstva formiraju se za izvršne odnosno inspekcijske i s njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. Po pravilu, svi organi koji u svom nazivu sadrže reči kao što su “uprava, direktorat, inspekcija” , trebalo bi da potpadnu pod ovu kategoriju.


Posebne organizacije obrazuju se za stručne i s njima povezane izvršne poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu ministarstva. Njih obično prepoznajemo kao zavode i sektetarijate, iako je zakonom određeno da im se mogu davati i drugačiji nazivi.
 

 

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
1 Komentar
Oldest
Najnoviji Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
CikaRodja
CikaRodja
14. mar 2020. 14:39

Ako ce pomoci –

SPISAK DRŽAVNIH ORGANA, ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE I ORGANA LOKALNE SAMOUPRAVE
SA STATUSOM NARUČIOCA
DRŽAVNI ORGANI
L. Narodna skupština;
II. Predsednik Republike;
III. Vlada, kabineti i službe Vlade;
IV. Ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva, kao i posebne organizacije, obrazovane u skladu sa zakonom kojim se
ureduju ministarstva;
V. Posebne organizacije obrazovane u skladu sa posebnim zakonom (javne agencije, zavodi, direkcije, fondovi i druge
organizacije)
VI. Pravosudni državni organi, i to:
1. Sudstvo:
1) sudovi opšte nadležnosti
2) sudovi posebne nadležnosti;
3) Visoki savet sudstva;
4) Ustavni sud;
2. Tužilaštva:
1) Republičko javno tužilaštvo;
2) apelaciona javna tužilaštva;
3) viša javna tužilaštva;
4) osnovna javna tužilaštva;
5) Tužilaštvo za ratne zločine;
6) Tužilaštvo za organizovani kriminal;
7) Državno veće tužilaca;
3. Državno pravobranilaštvo.
VII. Samostalni i nezavisni državni organi, odnosno organizacije:
Zaštitnik gradana;
2) Državna revizorska institucija;
3) Republička izborna komisija;
4) Agencija za borbu protiv korupcije;
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;
6) Poverenik za zaštitu ravnopravnosti;
Komisija za zaštitu konkurencije;
Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava;
9) Komisija za sprovodenje Programa zaštite;
10) Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki;
11) Komisija za hartije od vrednosti;
12) Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije;
13) Nacionalni savet za visoko obrazovanje,
14) Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge;
15) Regulatorno telo za elektronske medije;
16) Narodna banka Srbije,
17) Fiskalni savet.
ORGANI AUTONOMNE POKRAJINE
1. Organi autonomne pokrajine:
1) Skupština autonomne pokrajine;
2) Izvršni organ autonomne pokrajine;
3) Pokrajinska uprava;
4) Pokrajinski zaštitnik gradana – ombudsman;
2. Organizacije autonomne pokrajine.
ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE
1. Organi i organizacije opštine: skupština opštine; predsednik opštine; opštinsko veće i opštinska uprava;
2. Organi i organizacije grada: skupština grada; gradonačelnik; gradsko veće i gradska uprava.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend