Jozef K. iz Šumadije
Neko mora da je oklevetao Slobodana S. jer su mu, iako nije učinio ništa loše, jednog jutra stigle dve prekršajne prijave. Stavljalo mu se na teret da je sa plavokosom ženom vozio automobil kod Golupca bez dozvole i bez lične karte.
Vrlo brzo je i pravosnažno osuđen. Samo što Slobodan nikada nije bio u tim kolima, niti je bio u Golupcu, niti je poznavao ženu koja je to noći bila u kolima.
Zato je sada rešio da tu nepravdu naplati tako što tuži Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer su policajci u sudnici tvrdili da je upravo on bio za volanom
Novinar i voditelj: Stefan Marković
Urednik: Vladimir Kostić
Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Podkast RS
Muzika: Rade Sklopić
Snimanje i dizajn zvuka: Dejan Tomka
TRANSKRIPT
STEFAN NARACIJA: Ova epizoda ima sve elemente kafkijanske priče.
Naš Jozef K. je Slobodan Simeunović. On ima 37 godina i živi u šumadijskom selu Kruševica. I baš kao i Jozefu K. iz romana Proces, Slobodanu se jednog dana život okrenuo naglavačke kada je optužen da je sa plavokosom ženom vozio kola po Golupcu bez dozvole i bez lične karte.
Ništa veliko. Kazna je bila šezdesetak hiljada dinara.
Samo što… Slobodan nikada nije bio u tim kolima (UBOD)
Nije poznavao tu plavokosu ženu (UBOD)
I on nikada nije bio u Golupcu gde ga je kao zaustavila policija (UBOD)
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Niti u Golupcu, niti za 36 godina nisam seo za volan. Znači za volan nikad’ nisam seo. Znači, imamo traktor, imamo tu… Nikad za traktor nisam seo.
STEFAN NARACIJA: Ovo je Slobodan. Visok čovek, žilav, umršene crne kose i zabrinutog pogleda. I možda nije seo za volan, ali je zato seo sa svojim advokatom i rešio da tuži policiju. A to znači samo jedno – da će ovaj propust morati da se plati pa našim parama.
(UVODNA ŠPICA)
STEFAN NARACIJA: Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.
U ovoj epizodi govoriću o tome kako je jedan čovek nevino osuđen za nešto što nije uradio.
Kako se borio da dokaže svoju nevinost i kako je u toj borbi pobedio.
Kako iza čitave ove zavrzlame stoji jedna veoma neobična ljubavna priča.
I najvažnije, koliko nas generalno ovakve i slične greške koštaju.
Tamo negde sredinom 2022. od svog urednika sam čuo za neverovatnu priču o čoveku kome se sudi za nešto što nije učinio. Ubrzo je bio osuđen i to pravosnažno, a ja sam spakovao diktafon, seo u kola i otišao do sela Kruševica kod Lazarevca gde ovaj čovek živi.
Tada još nisam planirao podkast, već sam išao po priču koju sam i objavio krajem februara 2023.
Nakon tog teksta, Slobodan je oslobođen.
Sada kreće u jednu drugu borbu, borbu da bar na neki način pokuša da naplati narušeni ugled. I to zbog toga što policajci nisu odmah utvrdili identitet osobe koja je bila za volanom i još su, pazi sad, lažno svedočili na sudu da je upravo Slobodan ta osoba.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: S moje strane oni blate onu značku. Znači, ja sam na nji’ ogorčen. Znači OGORČEN!
STEFAN NARACIJA: Ali da se vratimo na početak. Sve je počelo jednog majskog dana 2022. kada je u Slobodanovo dvorište došao poštar na motociklu.
(ZVUK MOTORA)
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Stiže poštar tu u avliju ovde ispred. Svira, ja dođem i smeje se na mene.
STEFAN NARACIJA: Poštar je nosio dve plave koverte.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Da nije račun za struju? Šta? Ma kaže, ka’ki račun za struju, kaže ‘dva prekršaja imaš’. Ja se na to nasmejem i kažem ‘kak’a dva prekršaja?’
STEFAN NARACIJA: Kruševica je malo mesto po kojem su razbacane seoske kuće, tu je jedan fudbalski teren i prodavnica. Mesto u kojem i ovako mali prekršaj odzvanja u vidu velike bruke.
SLOBODANOV OTAC: Plavi koverat sam imao kad sam išao u vojsku i kada mi je otac umro – za nasledstvo. Nikad u životu.
STEFAN NARACIJA: Ovo je Slobodanov otac. On je strasveni lovac koji zbog gustih brkova poput molerskih četki, podseća na Vuka Karadžića. On me je dočekao zajedno sa Slobodanom. Uveli su me u kuću u kojoj je tandrkao radio. Domaćinski, pred mene su odmah stavili domaći sir i rakiju od šljive. Slobodanova supruga pokušavala je da primiri njihove tri ćerke koje su trčkarale svuda po sobama.
(TENZIČNA TEMA)
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Svi smo bili u rasulu. U velikom rasulu.
STEFAN NARACIJA: Ovako Slobodan opisuje stanje u porodici narušeno apsurdnim procesom.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: On ćale, budi se i on noću. Puši cigaru za cigarom. Ide… Treba da idemo u drva, ide zima. Treba drva da doteramo. Niko nije voljan za nikakav rad. Samo se misli o tome. Treba s decom da se igram, ja nemam volje s decom da se igram. Nemam volju nikakvu. Deci sam trebao da kupim neke bicikle, nešto, nisam mogao da kupim pošto sam morao da platim advokatu to što sam morao. Trebao sam da idem na odmor na Rajac, nisam mogao da idem, morao sam da plaćam advokata… I šta ćeš?
STEFAN NARACIJA: A šta se desilo?
Pogranična policija je uveče, 13. aprila baš kod Golubačke tvrđave zaustavila audi A4. Za volanom je bio muškarac, pored njega plavokosa žena. Radica Gojković. Ona je bila vlasnica automobila. Radica je zbog glavobolje rekla muškarcu da preuzme volan.
Vozač nije imao dokumentaciju kod sebe, ali je rekao policajcima da se zove Slobodan Simeunović i izdiktirao je datum rođenja. Ne svoj, već Slobodanov.
Vozač koji se lažno predstavio, bio je zapravo… Slobodanov rođak – Mileta Simeunović.
(REKLAMA)
STEFAN NARACIJA: Pazi sada!Sada nastupa jedna, pa kako bih rekao, u najmanju ruku neobična ljubavna priča. Jedna 48-godišnjakinja iz Požarevca, preko Fejsbuka se upoznala sa 13 godina mlađim čovekom iz okoline Lazarevca. Ona ima dete, on policiju za vratom. I oni su zaljubljeni.
Ona se zove Radica, a on Mileta. Na Fejsbuku mu je nadimak bio Niko Niko Niko, ali je za Radicu postao neko.
Radica se priseća da je 13. aprila 2022. bio njihov treći ili četvrti sastanak. Popili su koje piće, a onda su kolima krenuli do Požarevca gde je Radicu čekalo dete. U toku vožnje dobila je napad migrene.
RADICA GOJKOVIĆ: Ja sam vozila i ne mogu. Od ono, do Tvrđave i nema šanse. Ne vidim jer jedna strana oka se zatvori negde i ne vidiš. Stvarno je rizično za vožnju.
STEFAN NARACIJA: Ovo je Radica Gojković. Zbog jake glavobolje prepustila je volan Mileti, ali ih je kod Golubačke tvrđave zaustavila policija.
RADICA GOJKOVIĆ: Da, dođe do nas taj policajac… stane kod prozora naravno… I sad se ne sećam… Ne mogu… Dosta je vremena… Šta je on već tu reko, nemam pojma, znam da Mileta odlazi sa njima prekoputa.
STEFAN NARACIJA: Mileta se zadržao kod policajaca, dok ga je Radica čekala u kolima.
RADICA GOJKOVIĆ: I nema Milete mog i nema i dolazi on. Dolazi, seda, kaže, ‘Plavušice, s**bo sam se’. ‘Molim? Šta se dešava?’ Ne znam šta se dešava. Kaže, ‘ja nemam ni dozvolu, nemam ni dozvolu i imam nešto tamo. Traže me unazad za neko… pomenuo je neko svedočenje šta već, ali to je već poternica. Ne? ‘I ja’, kaže, ‘da ne bi’, da ne bi’, ljubavi, sad išao da me privode u… kako, gde ono pripada Lazarevac? Mislim Beograd CZ…
STEFAN: To je Beograd, da.
RADICA GOJKOVIĆ: U onaj tamo haos, užas. Al’ nema, kaže, čeka me to. Ja sam kaže napravio… Ja sam reko druge… Šta si rekao? Meni kroz glavu prođe, jao, šta mi bi. A bio je i pijan malo. Malo smo i popili, da… Ovaj, ja sam reko podatke druge. Au! Sad… Evo, sad vidiš proveravaju, sad će da dođu mene da uhapse.
STEFAN NARACIJA: Mileta je policajcima dao Slobodanove podatke, a policajci su praktično poverovali na reč.
RADICA GOJKOVIĆ: Njemu je iz detinjstva došlo taj njegov brat sa kim se verovatno igrao u prašini i koga možda nije baš voleo… I ja sam posle pričala sa njim o tome… I on njemu prvi padne na pamet za koga će da se uhvati kako nije neke druge čije je podatke znao.
STEFAN NARACIJA: Policajci Miletu nisu priveli. Na kraju krajeva, nisu ni utvrdili njegov identite. Umesto toga, uz prekršajnu prijavu, pušteni su da se odvezu dalje. Nekoliko meseci kasnije, na sudu u Golupcu, ti isti policajci će tvrditi da je za volanom bio Slobodan.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Ulazi čovek. Dobar dan, dobar dan, on daje svoje ime, podatke njegove da se uvede tamo. Ja sedim, meni sudija kaže, ‘gospodine, ustanite’, ja uzmem ustanem. Kaže, okrenite se prema gospodinu. Ja uzmem okrenem se prema njemu. Pita policajca, ‘gospodine, poznajete li vi gospodina ispred vas’. Kaže, ‘da’. Ja u njega, ovako, ne mogu da verujem. Reko’, ‘molim?!’ Kaže, ‘da, da, da, poznajem’.
STEFAN: I on vas je kao prepoznao?
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Da. Kaže, ‘da’. I sad sudija pita, ‘pa kako ga poznajete?’. Pa on je dana tog i tog na putu tim i tim zaustavljen. Vozio je audi A4 što je vlasnik audia Radica Gojković koja je bila svedok. Policajci su se ređali jedan za drugim, i svi sem jednog su bili gotovo sigurni da je upravo Slobodan bio te noći za volanom.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Pričali su koliko su sigurni u to. Ja sam normalno negirao i pričao istinu. Da ja nikad u Golupcu nisam bio, niti sam kadgod seo za volan, niti poznajem Radicu Gojković. I koje sam rekao da ne računam moje selo, nego devet sela ukrug mog sela i dva grada, svi koji me poznaju da će da kažu da nikad za volan nisam seo.
STEFAN NARACIJA: I Radicu je tamo na sudu zaprepastilo ponašanje policajaca.
RADICA GOJKOVIĆ: Koliko je to nemilosrdno. Nekom čoveku, pokažeš prstom u nekog. Može da kaže ubio čoveka.
STEFAN NARACIJA: Radica je svedočila da Slobodan nije bio sa njom u kolima, ali, pazi sada, doduše nije rekla ni da je bila sa Miletom, već je izmislila nekog lepuškastog plavokosog muškarca.
RADICA GOJKOVIĆ: Ja sam rekla da je mene… Da sam ja bila tu pored Dunava sama, išla, ovaj obilazila, obilazak Golupca zbog posla da vidim. Bila je grupa mladića. Meni je prišao taj zgodni plavi dečko. Upoznali smo se. Rekao je da je iz Požarevca i tako dalje. Tu smo pričali dosta, družili se i drugovi su ga zvali da pođe, on nije hteo, rekao je ‘ja ću sa njom da idem za Požarevac’ i pošao je sa mnom za Požarevac.
STEFAN NARACIJA: Sudija Saša Stojanović njen iskaz nije uzeo u obzir. Slobodan je osuđen, a zatim je i Apelacioni sud je potvrdio presudu. Nakon mog teksta u CINS-u, Slobodan je postao vest. Slobodan se priseća kako je čitav ovaj proces poljuljalo njegovo psihičko stanje.
(MELANHOLIČNA TEMA)
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Nije valjalo nikako.
STEFAN: U kom smislu?
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Prvo nisam mogao ja da spavam. Nisam mogao da verujem. Ja ustajem u 12, 1, 2 sata noću. Pijem kafu. Izađem napolje. Sedim, pijem kafu. Ne možeš da veruješ. Non stop ti je u glavi to. Ne razmišljaš da se igraš sa decom ili nešto. Sam ideš… Ideš na posao ne znaš gde si krenuo. Ni posao me nije toliko interesovao, a od toga živim.
STEFAN NARACIJA: I zato je Slobodan zatražio pomoć od lekara.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Otišo sam prvo kod mog doktora što se javljam i pričao slučaj, šta mi se desilo i on je meni rekao, kaže, ‘ti moraš da se javiš kod specijaliste, znači, neuropsihijatar’. I ja sam otišao kod neuropsihijatra i isto mu ispričao.
STEFAN NARACIJA: Neuropsihijatar mu je prepisao lekove za spavanje, ali osećaj za pravdu mu je bio budan. Iako je delovalo kao da je sve gotovo, Slobodanov advokat je sve propuste policajaca prijavio Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Pored toga, podneo je i krivične prijave protiv njih, ali i Radice i Milete. Ubrzo je Slobodanu stigao poziv da se javi u Sektor unutrašnje kontrole MUP-a. Slučaj je vodio pukovnik policije Vojislav Zagorac.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Išo sam samo da potpišem jedno 70 puta ime i prezime latinicom štampanim slovima. Radi veštačenja.
STEFAN: Dobro. Zbog čega je to? To je zbog zapisnika? Pa da, zbog zapisnika koji je on potpisao?
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ:: Jeste to.
STEFAN NARACIJA: Slobodan je dvaput išao do Unutrašnje kontrole. Jednom prilikom je nakon njega saslušavana i Radica. Za nju je to bilo, kako ona kaže, strašno iskustvo.
RADICA GOJKOVIĆ: Ne dam se uplašila, nego ne pitaj. Još ono… I kaže meni, sad ćete vi lepo sve da potvrdite ovo što ja vas budem pitao ili ćete da ostanete kod nas. Molim?! Gde da ostanem? Koja sam pa ja glupača. Da ostanem u SUK-u. A meni u glavi, privešće me, znači, bože, gde ću dete, gde ću šta. I ništa, sedi on, još me i ponudi cigarom i on kreće priču. Čovek je bio sad pre mene, čovek plače ovde, znači, šta ste mu uradili Slobodanu. Ima troje dece.
STEFAN NARACIJA: Ubrzo nakon toga, Zagorac je pozvao Slobodana telefonom.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: ‘Slobo, što si imao na tebi taj teret na sebi, skini slobodno. Ja kažem, ‘ne razumem’. Kaže, ‘skini taj teret slobodno’. Rekoh, hoću, ali ne razumem na koji način. Kaže ‘tičica je, ‘tičica je… kako se ono kaže? Tičica je….
STEFAN: Propevala.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Jeste. ‘Tičica je propevala. Kaže, ‘rekla je sve’.
(MELANHOLIČNA TEMA)
STEFAN NARACIJA: Nešto više od godinu dana otkako su mu stigle prijave, Slobodan je bio oslobođen. Oslobodio ga je isti onaj sudija suda u Golupcu koji ga je prvi put osudio i to, pazi sad, na osnovu potpunog poverenja u ono što su rekli policajci! Sada Slobodan sa svojim advokatom tuži Državu, odnosno, MUP zbog povrede ugleda i časti. Od njih želi da naplati sve one neprospavane noći, ali i ono što mu je važnije – ukaljan obraz.
Troškovi na osnovu koje Država parama svih građana plaća izgubljene tužbe su ogromni i slobodno bih mogao da kažem bespotrebni. Jer umesto da te pare idu u izgradnju recimo vrtića, puteva, bolnica, one odlaze zbog lošeg rada javnih institucija. U poslednjih 10 godina, ta cifra je baš ozbiljno porasla.
MARKO MILANOVIĆ: Recimo, pre nekih desetak godina, neki godišnji prosek ili neki standard je bio tridesetak, četrdeset miliona evra godišnji budžet. Danas, ‘ajde 2021. godine, za šta je objavljen poslednji završen račun to je naraslo na nekih 150 miliona evra.
STEFAN NARACIJA: Ovo je Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Republike Srbije. Njegova specijalnost su upravo troškovi iz budžeta.
Fiskalni savet je nezavisna institucija koja suštinski ocenjuje državne akte koji utiču na novac iz budžeta. Tipa, predloži se neka investicija i onda Fiskalni savet to analizira i eventualno predlaže kako bi te pare mogle drugačije da se potroše. Jedan od takvih troškova su i troškovi od tužbi. A šta oni znače za građane?
MARKO MILANOVIĆ: Recimo, čuli ste da najavljuju tender za ovu najsavremeniju dečju kliniku, recimo, Tiršova 2.
STEFAN: Tiršova 2, da.
MARKO MILANOVIĆ: Ona će sa svim pripremnim radovima, sa garažama na tri sloja i ne znam, 80.000 kvadratnih metara i najsavremenijom opremom, koštati reda veličine 100 miliona evra. Dakle, vi ste u jednoj godini potrošili gotovo dve Tiršove 2, znači klinike dečje
STEFAN: Da…
MARKO MILANOVIĆ: … Potpuno neproduktivno.
STEFAN NARACIJA: Marko govori ne samo o tužbama građana, već i o onima koje podnose investitori ili o troškovima koji su recimo nastali u međunarodnim sporovima. Problem je u tome što Ministarstva ne vode ove troškove tako da bi iz njih moglo da se vidi da li su to tužbe građana ili nešto drugo, pa nema potpunih podataka recimo koliko je tačno građana tužilo državu.
STEFAN: Sad, ako hipotetički on dobije tu presudu, taj Slobodan o kojem smo pričali i kako će da izgleda taj njegov slučaj? Gde će to da bude zavedeno? Kako će da dođe kod tebe? Ti dođeš na posao i negde u moru tih nekih podataka ti dobiješ Slobodana Simeunovića.
MARKO MILANOVIĆ: Dobro je pitanje. Nećemo dobiti ime sigurno. Neću uopšte videti Slobodana i neću videti… Ma kakvi… kako da kažem, ni približno to, jer verovatno postoji još mnogo Slobodana i nekih Pera koji su primili neku odštetu zbog nekih drugih stvari.
STEFAN NARACIJA: A šta je sa akterima Slobodanove priče? Policajci su oslobođeni od optužbe da su lažno svedočili, jer je Tužilaštvo iz Velikog gradišta utvrdilo da nisu imali nameru. Radica je platila 50.000 dinara u humanitarne svrhe zbog davanja lažnog iskaza. Sa Slobodanom se nisam čuo otkako je oslobođen, pa sam rešio da ga nazovem.
STEFAN: Ćao, Slobo, Stefan ovde iz CINS-a, kako si? Zdravo, zdravo, izašao malo u prirodu šetam…
U međuvremenu je Slobodan imao tešku operaciju. Smatra da je uzro narušenom zdravlju bar delimično bio i ovaj proces.
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: …Nerviranje. Stres i nerviranje.
STEFAN: Pa da. Je l’ misliš da će na kraju dana moći uopšte da taj novac, ako ga budeš dobio od MUP-a da kompenzuje sve ono kroz šta si prošao?
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Pa ne… sam… novac. Novac ko novac, ali ću da idem do kraja jer mora i oni jednom da se opamete. Nije to jedini slučaj tu. Znači ima mnogo slučaja.
STEFAN: Da
SLOBODAN SIMEUNOVIĆ: Pa barem ako sam ja krenu, barem ja idem do kraja.
(ODJAVNA ŠPICA)
STEFAN NARACIJA: Ovo je bila Glasna žica. Današnju epizodu producirali su Centar za istraživačko novinarstvo Srbije i Podkast rs. Uređivao je Vladimir Kostić. Muziku komponovao Rade Sklopić. Snimanje i dizajn zvuka Dejan Tomka.
Ja sam Stefan Marković.
Ukoliko imaš neku zanimljivu priču koja se tiče javnih finansija, znate nekog ko je promenio sistem ili je razotkrio neku aferu, pišite nam na podkast@cins.rs.
Hvala na slušanju.
Projekat „Spasavanje javnih resursa – Brod koji curi“ je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije u okviru programa MATRA.
