Među krošnjama drveća, tik uz obalu Radoinjskog jezera, u Specijalnom rezervatu prirode Uvac nikla je u poslednjih par godina „šuma“ vikendica. Kako je ranije pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), neki od njihovih vlasnika u gradnju su se upuštali kršeći propise. Između ostalog, nisu imali ni rešenje o uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, važan dokument sa uputstvom investitoru na koji način da gradi, a da ne ošteti prirodu.
Međutim, od januara ove godine investitori u zaštićenim područjima prvog i drugog stepena, kao i nacionalnim parkovima uslove više neće tražiti od Zavoda nego Ministarstva zaštite životne sredine. U Vojvodini, umesto Pokrajinskog zavoda, uslove za zaštićeno područje prvog i drugog stepena će izdavati Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Izmenom Zakona o zaštiti prirode uloga Zavoda sada je da Ministarstvu izda stručno neobavezujuće mišljenje. Stručnjaci sa kojima je pričao CINS ovo vide kao smanjivanje nezavisnosti ove institucije i otvaranje prostora za donošenje odluka bez obzira na mišljenje struke.
„Zavod jeste stručno telo i on je taj koji ima ne samo znanja, već prosto po opisu posla koji obavlja on je taj koji bi trebalo da ima znanje i informacije na osnovu kojih utvrđuje uslove zaštite prirode“, kaže Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
On kaže da su oni još prilikom pripreme ovog Zakona bili pri stanovištu da to nije dobro rešenje.
Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu (WWF) u Srbiji, a nekada pomoćnik direktora u Zavodu za zaštitu prirode kaže da Ministarstvo može, ali i ne mora da donese konačno rešenje o uslovima na osnovu mišljenja Zavoda.
„Nije baš tako lako ignorisati tu stručnu osnovu, ali opet postoji mogućnost, i to je ono što se negde svi pribojavaju, da će se možda odluke menjati pod nekim pritiscima.“
S druge strane, Popović kaže da ne zna na osnovu čega bi Ministarstvo moglo doneti odluku koja nije saglasna sa onim što u stručnoj osnovi napišu stručnjaci iz Zavoda:
„Kako će to sada da izgleda videćemo u praksi. Ja smatram da ne bi trebalo i nadam se da Ministarstvo neće odstupati od ove stručne osnove“.
Nepotreban korak
Iz Ministarstva nisu odgovorili na pitanja CINS-a zbog čega je uvedena ova promena. Ranije je ministarka Irena Vujović izjavila da je to učinjeno kako bi Ministarstvo i nadležni pokrajinski organ imali mogućnost boljeg uvida i blagovremenog reagovanja za sve aktivnosti u ovim područjima.
Međutim, Sekulić smatra da će se usporiti ceo proces i dodatno zakomplikovati jer je reč o dodatnom poslu koji je pridodat ionako malim kapacitetima Ministarstva. Sličnog mišljenja je i Popović, koji ističe da je u proceduru uveden nepotreban korak:
„Imajući u vidu tu tendenciju centralizacije procesa donošenja odluka smatram da nije dobro iz praktične perspektive jer se Ministarstvu koje je već prilično zatrpano poslovima daje još jedan zadatak“.
Kao pozitivnu stranu izmene vidi to što rešenja Ministarstva formalnu imaju jaču snagu od rešenja Zavoda:
„Ono može da ostavi snažan utisak na one koji treba da postupaju po tim uslovima, ali to pitanje ne bi trebalo da se postavlja. Moralo je se postupati i po uslovima Zavoda ranije isto tako, ali eto, da kažem, to bi mogla da bude pozitivna strana“.
Sekulić pak kaže da ova promena može doprineti smanjenju direktnih političkih ili drugih pritisaka na Zavod kada odlučuju o nekim problematičnijim projektima.
„Sad je taj pritisak prenet na Ministarstvo što ja vidim kao pozitivnu stranu cele te promene.“
Slučajevi gradnje bez uslova zaštite životne sredine do sada nisu bili retkost.
Tako je istraživanje BIRN-a pokazalo da je od 116 malih hidroelektrana, koje su bile povlašćeni proizvođači struje 2019. godine, najmanje svaka peta izgrađena bez uslova zaštite prirode. Od toga su tri slučaja analizirali državni organi zbog sumnje da su građevinske dozvole nezakonito izdate, ali su sve istrage okončane bez daljeg gonjenja.
Da je takva praksa nastavljena pokazuje i gradnja MHE Tošovići o kojoj je pisao CINS. Gradnja te mini hidroelektrane na obroncima Kopaonika otpočela je sredinom prošle godine iako investitor nije dobio potrebne uslove zaštite prirode.
Ovaj tekst sačinjen je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, a administrira Američki savet za međunarodno obrazovanje. Mišljenja izneta ovde predstavljaju mišljenja autora i ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade SAD u Srbiji niti Američkog saveta za međunarodno obrazovanje.
Ostavi komentar