U fabrici 21. maj u beogradskom naselju Rakovica nalaze se oprema i alati za proizvodnju mehaničkih komponenti i rezervnih delova za vojne helikoptere gazele, ali Vojska Srbije ne može da ih koristi otkako je država fabriku prodala lancu drogerija Lilly.
Prodaja se dogodila u julu 2012, a Ministarstvo odbrane i Lilly su od oktobra te godine bez uspeha pokušavali da se dogovore kako da reše status sporne vojne imovine.
U Ministarstvu navode da bi upotrebom ove opreme i alata, odnosno, remontom gazela u zemlji umesto kod inostranih ponuđača, moglo značajno da se uštedi.
O problemu sa rezervnim delovima za borbene helikoptere, među kojima su i gazele, govorio je polovinom 2016. godine i sadašnji predsednik Srbije, tada premijer, Aleksandar Vučić.
Ministarstvo odbrane je više puta ukazivalo Agenciji da je privatizacija u odnosu na vojnu imovinu sporna, „odnosno da do promene statusa tih sredstava, kao i njihovog otuđenja nije moglo da dođe“ bez saglasnosti Ministarstva. Agenciji su novembra 2015. godine predložili da raskine privatizaciju.
To se ipak nije desilo, uprkos kontrolama Ministarstva privrede i Saveta za borbu protiv korupcije, kao i policijskoj istrazi.
U međuvremenu je 21. maj prešao u vlasništvo firme Treća petoletka, čija je delatnost iznajmljivanje i upravljanje nekretninama. Njen vlasnik je Mladen Grujić, koji je ujedno i jedan od suvlasnika drogerije Lilly. Grujić je samostalni poslanik u Skupštini Srbije, a u sazivu od aprila 2014. godine bio je poslanik Nove Srbije Velimira Ilića.
Grujić nije pristao na razgovor niti je odgovorio na većinu pitanja koja mu je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) poslao, uz objašnjenje da je Ministarstvo odbrane najveći broj dokumenata koji se odnose na privatizaciju označilo tajnim, zbog čega je njegov stav da se ceo postupak pregovora tretira kao takav. Dodao je da bi pristao na razgovor ukoliko Ministarstvo odbrane ukloni oznake “službena tajna” i “poverljivo”.
Sudski spor koji je Grujićeva kompanija Lilly pokrenula protiv Agencije za privatizaciju, zbog odbijanja Agencije da im izda potvrdu o ispunjenosti ugovornih obaveza posle privatizacije, okončan je 20. jula 2017. godine. Grujić je povukao tužbu u oktobru 2016, a Privredni apelacioni sud je prekoredno rešavanje spora pokrenuo nakon što je dobio CINS-ov zahtev za pristup informacijama o ovom slučaju.
Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na najveći broj pitanja CINS-a poslatih marta ove godine, uz objašnjenje da je reč o poverljivim informacijama. U odgovoru CINS-u ovo Ministarstvo navodi da je stupilo u kontakt sa Trećom petoletkom, kao novim vlasnikom 21. maja, kako bi rešili sporna pitanja, ali do objavljivanja ovog teksta nisu zvanično potvrdili da li se u međuvremenu nešto promenilo.
Uprkos zahtevu novinara CINS-a, Ministarstvo odbrane im nije obezbedilo ni razgovor sa tadašnjim državnim sekretarom, a kasnije i resornim ministrom Zoranom Đorđevićem, koji je bio uključen u pregovore o rešavanju ovog pitanja.
Oprema možda i skuplja od sporne privatizacije
Osnovna delatnost Fabrike turbomotora i transmisija 21. maj, prema podacima Agencije za privredne registre, jeste proizvodnja ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila. Preduzeće je osnovano 1948. godine i nalazi se u beogradskom naselju Rakovica.
Remont helikoptera
Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova su krajem 2016. godine sa kompanijom Airbus Helicopters potpisali Ugovor o nabavci devet helikoptera H145M sa rezervnim delovima, od kojih je šest namenjeno za Vojsku. Ugovor obuhvata i opremanje, obuku i sertifikaciju Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlović, koji bi time trebalo da postane i regionalni centar za održavanje gazela. Iz Ministarstva odbrane nisu odgovorili na CINS-ov upit o vrednosti ugovora, navodeći da su svi podaci iz ugovora poslovna tajna.
Fabrika je pravila motore za avione i helikoptere, a sredinom osamdesetih počinju da proizvode i remontuju motore, kvačila i transmisije za helikoptere gazele za Jugoslovensku narodnu armiju, po licenci francuskog proizvođača Aerospatiale. Za te potrebe instalirani su oprema i specijalni alati koje se i danas nalaze u fabrici.
Fabrika je sve do privatizacije bila zadužena za remontovanje gazela Vojske Srbije.
Nakon nekoliko neuspelih aukcija preduzeće 21. maj prodato je lancu drogerija Lilly 2012. godine, za 1,4 miliona evra, iako je procenjena vrednost prema kupoprodajnom ugovoru bila skoro šest puta veća – oko 8,26 miliona evra.
Kupovinom fabrike 21. maj, Lilly je došao u posed opreme i specijalnih alata za remont kvačila i transmisije helikoptera gazela.
Mešovita komisija iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je tokom 2014. i 2015. godine izvršila uvid u spiskove delova i opreme u skladištima fabrike i „identifikovala konačan spisak mašina, alata, opreme i rezervnih delova, nakon čega je utvrđeno da oprema nakon privatizacije nije korišćena ni otuđena od strane novog vlasnika“.
Kolika je vrednost opreme koja se nalazi u fabrici novinari CINS-a nisu uspeli da utvrde. Na pitanja o tome iz Ministarstva su odbili da odgovore, rekavši da su ti podaci „poverljivi“. Sa istim obrazloženjem je i vlasnik drogerije Lilly, Mladen Grujić, odbio da odgovori na pitanje o vrednosti opreme. Ipak, podatak o tome je izneo na jednom od sastanaka sa tadašnjim državnim sekretarom, a kasnije ministrom odbrane, Zoranom Đorđevićem, sredinom 2013. godine.
Grujić je tada rekao da rezervni delovi po knjigama vrede 7,2 miliona evra kao i da će svim zakonskim sredstvima pokušati da spreči poništenje privatizacije.
Foto: CINS
Ministarstvo odbrane i Lilly su od 2012. godine u više navrata pregovarali o rešavanju statusa ove imovine, ali nisu postigli nikakav dogovor.
U junu 2014. godine Vojska i vazduhoplovni zavod Moma Stanojlović, koji je takođe remontovao gazele, pre i posle privatizacije, od 21. maja su kupili deo rezervnih delova, po ceni od nešto više od 50 hiljada evra. Posle nešto više od mesec dana, Lilly je Ministarstvu odbrane ponudio da imovinu iz 21. maja za koju je Ministarstvo zainteresovano otkupi po ceni starog gvožđa, za 10 hiljada evra. Ministarstvo je ovu ponudu odbilo uz objašnjenje da bi to značilo da otkupljuje sopstvenu imovinu.
Nikada nije realizovan ni pokušaj dogovora iz marta 2015. godine, kada je Ministarstvo odbrane predložilo da izvrši uvid u dokumentaciju svoje imovine nakon čega bi zaključilo spisak rezervnih delova, opreme, alata i rezervnih delova. Ta imovina bi bez naknade bila ustupljena Ministarstvu, a ono bi zauzvrat izdalo potvrdu da nema drugih potraživanja od preduzeća 21 maj.
Uslovi iz ugovora ispunjeni – pregovori u toku
Navodeći da je oprema u fabrici 21. maj od posebne važnosti za sistem odbrane, Ministarstvo odbrane se u dopisu Agenciji za privatizaciju poziva na odredbe Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme po kojima preduzeće koje se bavi tom proizvodnjom treba kontinuirano da radi, a promena delatnosti može da se izvrši samo uz saglasnost Ministarstva. U slučaju 21. maja, Ministarstvo nije dalo bilo kakvu saglasnost, niti im je ona tražena.
Ministarstvo je 2014. godine tražilo od Agencije za privatizaciju da joj se oprema i specijalni alati za remont transmisija i kvačila što hitnije vrate. Takođe, pod oznakom hitno, naveli su da će predložiti čak i poništenje privatizacije, a pre toga i da sumnjaju da je fabrika privatizovana protivzakonito, za šta su tvrdili da imaju dokaze. U jednom od dopisa Agenciji kao rešenje pominju i raskid ugovora, a razlog za to su videli u upotrebnoj vrednosti vojne imovine, zaštiti državnog interesa i uštedi novca koju bi omogućio remont gazela u zemlji umesto u inostranstvu.
Foto: CINS
Agencija je u julu 2014. sprovela kontrolu ugovornih obaveza kompanije Lilly za drugu godinu poslovanja u 21. maju, nakon koje je zaključila da ne može da zauzme stav jer joj iz ove firme tom prilikom nisu dostavili kompletnu dokumentaciju.
Ugovor o prodaji 21. maja predviđao je da Lilly mora da otpočne pregovore sa Ministarstvom odbrane o rešavanju pitanja sporne imovine, ali nigde se ne navodi da je za okončavanje privatizacije nužno da do dogovora i dođe.
Uprkos tome što su pregovori otpočeli u roku, Agencija je odbila da kompaniji Lilly izda potvrdu da su ispunjeni svi uslovi iz ugovora, uključujući i taj oko koga je spor nastao.
U aprilu 2015. godine, Lilly je zbog toga tužio Agenciju Privrednom sudu. Sud je odbacio tužbu u septembru iste godine, a slučaj se nakon žalbe našao pred Privrednim apelacionim sudom. U februaru prošle godine postupak po žalbi je prekinut jer se u međuvremenu Agencija za privatizaciju ugasila.
Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, predložila je nastavak postupka sredinom oktobra 2016. godine, ali je dve nedelje nakon toga Lilly povukao tužbu. U odgovoru Ministarstva privrede CINS-u stoji da je Komisija za kontrolu izvršenja ugovornih obaveza kupaca usvojila mišljenje revizorske kuće KPMG iz 2014. godine, koje Agencija za privatizaciju nije želela da usvoji u celosti, a kojim je zaključeno da je Lilly ispunio i tu ugovornu obavezu. Od tada Ministarstvo privrede ne kontroliše poštovanje ugovora u slučaju ove privatizacije.
Istrage o privatizaciji bez rezultata
Prema rečima nekadašnjeg ministra privrede Saše Radulovića, zbog sumnje da je došlo do korupcije, istragu nad radom Agencije za privatizaciju pokrenulo je i Ministarstvo privrede u januaru 2014. godine, na osnovu dopisa Ministarstva odbrane.
„Ja nisam učestvovao u pregovorima, ali mislim da je stanovište Ministarstva odbrane, koje je podržalo Ministarstvo privrede, bilo da ta oprema nije ni bila predmet privatizacije jer nije bila procenjena, dakle nije bila deo prospekta nego je otišla kao staro gvožđe, te da kupac nema pravo na tu opremu“, kaže Radulović.
Nadzor je obustavljen početkom avgusta 2016. jer je pre toga donet zakon kojim je Agencija ugašena. Privatizacijom se jedno vreme bavio i Savet za borbu protiv korupcije, koji novinarima nije obezbedio sagovornika na ovu temu, iako im je tražen intervju.
Istragu o slučaju privatizacije 21. maja vodila je i policija. Oni su aprila 2015. godine svu dokumentaciju koju su prikupili tokom istrage dostavili Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje.
Iz ovog tužilaštva navode da je na osnovu predatih spisa formiran predmet o eventualnim nepravilnostima u poslovanju preduzeća Lilly Drogerie, Fap Famos i 21. maj, kao i da je, u vezi sa njim, u toku predistražni postupak.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Jeli vi komentatori što držite stranu lopovske privatizacije u kojoj su učestvovale obe strane a sada peru ruke jer su shvatili da su usrali motku koliko vas plaćaju da ih branite.
Mora da shvatite da se ovakva privatizacija u svakoj normalnoj državi poništi kupcu vrate pare i jebe mu se mama ako počne da zeza jer reč STRTEŠKI INTERES ODBRANE je na No1. Ostalo je nevažno. To se tako radi u normalnim državama a u banana državama vojska moli……. zato smo i došli do ovde jer vojska je k…. zajedno za ministrima i generalima.
Ovo samo pokazuje ko nam je vodio drzavu od 2000. Prvo su proklamovali da im nije potrebno vazduhoplovstvo, pa su tako i unistavali fabrike namenske proizvodnje koje su se bavile vazduhoplovstvom. O kolikom neznanju se radi moze se videti iz toga sto je vrednost 18 motora za helikopter Gazela ekvivaletna ceni 180000 motora koji su u istoj toj fabrici radjeni za Zastavina vozila. U 21. maju su radjeni vitalni delovi helikoptera Gazela, motor, transmisija, glavcina glavnog rotora, fenestron (repni rotor), radjeni su hladni delovi motora Viper za Orla I Super Galeb, delovi za tenk T84, ugovoren je bila krajem devedesetih i kontraisporuka delova za avion BOING 737 koje je JAT nabavio. Na zalost proizvodnja tih delova je obustavljena u zavrsnoj fazi zbog sankcija.
Zbog nemara drzave propalo je sigurno delova u mnogo vecoj vrednosti od navedene od 7 miliona Evra. Vrenost magnezijumskih kucista za Viper motore sigurno prevazilazi ovu cenu koja su propala zbog neadekvatnog skladistenja.
I na kraju. Nije vrednost samo u delovima nego i u ljudima. Oni koji su nosili tu prizvodnju su rasterani ko je kuda nasao da se udomi, mnogi iskusni majstori i inzinjeri su pomrli, a steceno znanje sa njima je otislo u nepovrat. Sto se tice vazduhoplovne proizvodnje vraceni smo 100 godina unazad. Poslednji trzaji su u Momi Stanojlovicu, a Utva sa proizvodnjom Laste i nije nesto sto ohrabruje i sto moze vazduhoplovstvo da povuce unapred.
I za vreme koje vlasti je ovo privatizovano?? Pitam samo da se ne zaboravi, kao i stotine drugih preduzećešto je prodato u bescenje a „naplata“ u vidu dugova, otkaza, nezadovoljnih radnika, socijalnih programa… dolazi na red.
Odlican tekst kojim novinari Cins-a jos jednom otkrivaju i ukazuju na sve paradokse u funkcionisanju ove drzave.
Ovde se vidim svi komentari svode na jedno, ali vidite da niko u ovakvoj drzavi nije siguran, bez pravne sigurnosti nema investicija. Kupite nesto od Agencije za privatizaciju, dobijete macku u dzaku i gomilu problema. Da li je moguce da mi imamo toliko helikoptera i vazduhoplova da su nam potrebni delovi od vise miliona euro? Cak i da imamo da li je moguce da to niko nije primetio ranije vec tek kad je Ugovor o prodaji potpisan i privatizacija zavrsena?
Pa zasto to drzava nije resila sa Lilijem, kako se u tekstu navodi covek je narodni poslanik, sedi u skupstinskoj klupi, dovoljno je valjda samo da ga pozovu.
Vlasnik Lillija je ovde ispao fer. A to sto Ministarstvo ne zeli da kupuje “ sopstvenu imovinu“ vrednu 7 mil euro za smesnu cenu, pa gde su bili u toku svih pokusaja privatizacije fabrike? Drzava je pokusavala firmu da proda u vise navrata i kad se konacno pronasao kupac, Ministarstvo se naprasno setilo delova.
Lako je proveriti da je Agencija za privatizaciju u nekoliko navrata pokusavala da proda 21.Maj, ali kupaca nije bilo, tako da mi malo suludo deluje tvrdnja Ministarstva odbrane da nisu imali pojma sta se desava. Jos cudnije mi deluje da odbijes ponudu da nesto sto vredi 7.200.000 e dobijes fakticki dzabe
Lilly je obaveze uredno platio, a to sto su se u Ministarstvu odbrane naknadno setili da ce im mozda nesto od toga zatrebati, o tom potom.
Ministarstvo odbrane je imalo priliku da se iz cele situacije izvuce vise nego povoljnom ponudom kupca, da za svega 10.000eur otkupi sporne masine, alate i delove.
„Posle nešto više od mesec dana, Lilly je Ministarstvu odbrane ponudio da imovinu iz 21. maja za koju je Ministarstvo zainteresovano otkupi po ceni starog gvožđa, za 10 hiljada evra. Ministarstvo je ovu ponudu odbilo uz objašnjenje da bi to značilo da otkupljuje sopstvenu imovinu. “ pa ovde se ne zna koje ludji.
Kupis nesto od drzave i onda ti drzava trazi da joj to vratis nazad i to besplatno.To moze samo kod nas. Neko iz MO se naknadno setio vrednosti delova,ali ne razumem njihovu odluku da ne prihvate velikodusnu ponudu Lilija da ono sto vredi preko 7 miliona euro dobiju nazad za 10.000 euro. A bez istih navodno ne mogu.