Istraživačke pričePrivatizacija
09. okt 2013.

Borba za nekretnine vredne milione

Foto: CINS/CINZgrada u kojoj se nalazi jedna od najvrijednijih nekretnina Šipad Komerca u Srbiji. Zepter koristi drugu polovinu ove zgrade
Poslovni prostor sarajevske firme Šipad u Beogradu, vredan oko šest miliona evra, najpre je otuđen, a potom prodat preduzeću iza koga, navodno, stoji biznismen Filip Cepter

U Ulici Mihaila Pupina 117 na Novom Beogradu nalazi se poslovni prostor vredan skoro šest miliona evra. Svojim vlasništvom smatraju ga i bosanskohercegovačka firma Šipad komerc i firma Melanesia iz Srbije. Privredni sud u Beogradu doneće odluku ko je stvarni vlasnik ove nekretnine.


Prema istraživanju novinara centara za istraživačko novinarstvo iz Beograda i Sarajeva (CINS/CIN), problem oko prostora je nastao zbog ugovora o obnovi koji je pre 13 godina sa nemačkim biznismenom Berndom Šmicom (Bernd Schmitz) potpisao direktor Šipada Hamza Kazazić. Ugovor se odnosio na obnovu i izgradnju tih objekata, a Šmic ga je institucijama u Srbiji prikazivao kao kupoprodajni.

 

Šipad komerc, preduzeće za preradu drveta i trgovinu proizvodima od drveta iz Bosne i Hercegovine (BiH), pre rata na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina, u Srbiji je imao 52 nekretnine. Saloni za nameštaj, stovarišta za građevinski materijal, skladišta i kancelarijski prostori ukupne površine oko 50.000 kvadratnih metara bili su vredni oko 44,5 miliona evra.

 

Kazazić kaže da je vrednost nekretnina opadala sa godinama, pošto ih Šipad tokom rata 90-ih nije mogao koristiti, niti voditi računa o njima. Objasnio je novinarima da je hteo da spreči propadanje tih nekretnina, pa je u septembru 2000. godine potpisao Ugovor o zajedničkoj izgradnji i sanaciji objekata. Kaže da je ugovor sa Šmicom potpisao preko posrednika Kabaša Krasnićija, biznismena iz Bosne i Hercegovine kosovskog porekla.

 

Cepter je prebijanjem fiktivnih dugova došao do prostora u ulici Mihaila Pupina 117 u Beogradu

Branko Pavlović,

 

pravni zastupnik Šipada

Prema tom Ugovoru, Šmic je trebalo da uloži u obnovu nekretnina, a za uzvrat bi dobio 80 odsto vlasništva nad njima. Obnavljanjem imovine, Šmic bi stekao pravo da je proda, uz obavezu da 20 odsto od prodajne cene ide na račun Šipada.


Kazazić kaže da Šmic nije imao pravo da proda nekretnine jer ništa nije uložio u njihovu obnovu.

 

„On nije ništa uradio, da je barem okrečio“, dodaje.

 

U međuvremenu, Ugovorom o sukcesiji potpisanom 2004. godine između zemalja bivše Jugoslavije, građanima i firmama se priznaju prava na imovinu koju su imali pre rata u nekoj od tih zemalja. Takođe je definisano da svi ugovori o prenosu prava vlasništva potpisani nakon 31. decembra 1990. godine postaju nevažeći.

 

Šmic je, međutim, u novembru 2007. godine prodao jednu od najvrednijih nekretnina koju je trebalo da obnovi – poslovni prostor na Novom Beogradu. Nekretninu je prodao preduzeću Melanesia iz Beograda čiji je direktor Andrija Mišković, a iza koje, navodno, stoji Filip Cepter (Philip Zepter). Melanesia je uknjižena kao vlasnik, a Šmic je izmirio poreske obaveze za ovaj prostor.


Nakon što je saznao da Šmic ugovor o obnovi objekata prikazuje kao kupoprodajni i da se sprovodi postupak uknjižavanja imovine na firmu Melanesia, Kazazić im je uputio upozorenje da na to nemaju pravo.


Šipad je u decembru 2010. godine na Privrednom sudu u Beogradu pokrenuo tužbu da se zabrani raspolaganje ovom nekretninom i da se ugovor koji su imali sa Šmicom proglasi nevažećim. Trenutno postoji sudska zabrana raspolaganja imovinom i utvrđuje se valjanost ugovora između Šipada i Šmica.

 

 

Vraćanje dugova imovinom Šipada

 

Branko Pavlović, pravni zastupnik Šipada u Srbiji, objašnjava da ugovor nije bio kupoprodajni nego je samo omogućio nekome da vodi računa o imovini. On kaže kako nije sporno da je Melanesia od Šmica kupila prostor, ali da Šmic nije bio njegov vlasnik.


„To što su oni imali loše advokate koji nisu rekli: ‘Šefe, ovo nije čisto’, to nas ne interesuje.“

 

Prema njegovim rečima, Melanesia je pokušala da iseli Šipad iz prostora, ali zbog sudske zabrane raspolaganja imovinom nije uspela.

 

„I sada Cepter sedi i gleda i vidi da od našeg iseljenja nema ništa. I on sada kreira jednu potpuno fiktivnu stvar“, dodaje Pavlović.

 

On objašnjava da se tada pojavljuje dug od oko tri miliona evra koji je navodno Melanesia imala prema drugom Cepterovom preduzeću Jekomir Limited, registrovanom na Kipru, i koji je preko suda zatražio naplatu.

 

Pavlović je novinarima CIN/CINS-a rekao da mu nije jasno zašto je pokrenuta sudska naplata duga jer je firma Jekomir vlasnik 99 posto firme Melanesia.

 

„Kakav izvršni postupak se tu pokreće za nekoga ko je vlasnik dužnika“, pita se.

 

Bernd Schmitz navodi da je potpisivanjem Ugovora o obnovi i izgradnji postao vlasnik 80 posto imovine Šipada u Srbiji
(foto: www.fc-finnentrop.de)

On objašnjava da je Melanesia umesto novca ponudila Šipadov poslovni prostor koji je išao na licitaciju i za oko milion evra ga je kupila treća Cepterova firma Barmer Investment koja je takođe registrovana na Kipru.

 

Pavlović kaže da je oglas o licitaciji objavljen samo na tabli Privrednog suda u Beogradu i da je Cepterova firma bila jedini ponuđač. Zbog tog licitacijskog postupka Šipad je iseljen iz svog prostora 15. avgusta ove godine.

 

Istog dana Pavlović je podigao krivičnu prijavu protiv Ceptera, Miškovića i još četiri osobe, među kojima je i Dragana Stojkov, sudski izvršitelj, jer je dozvolila licitaciju za imovinu za koju važi privremena mera zabrane.

 

Irsan Lekić, finansijski direktor Šipad komerca, rekao je novinarima da je Cepter 2012. godine u Sarajevo poslao delegaciju svojih pravnika da se nagode i pronađu vansudsko rešenje za ovaj prostor.

 

„Htjeli su da im damo ispod svake cijene. Mi smo to odbili,“ kaže Lekić.

 

Cepter nije odgovorio na pitanja novinara, dok je Mišković rekao da nije upoznat sa prijavom, kao i da je ovaj prostor kupio na osnovu Ugovora o kupoprodaji i da je isplatio ugovorenu cenu.

 

Šmic je odbio da razgovara sa novinarima, ali je preko posrednika poslao dopis u kome, između ostalog, navodi da je on zakonski vlasnik sporne imovine.

 

Očuvanje imovine osnivanjem novih preduzeća

 

Hamza Kazazić, direktor Šipada, kaže da je potpisivanjem Ugovora o obnovi i sanaciji 2000. godine hteo da zaštiti imovinu

(foto: slobodnaevropa.org)

Kazazić kaže da je Šipad komerc u decembru 2007. godine u Srbiji osnovao dve firme i to Šipad komerc – nameštaj, u koju su kao osnivački kapital uneli i sporni prostor u Novom Beogradu, kao i Šipad Novi kolektiv Beograd. Prema Kazazićevim rečima, preduzeće su osnovali zbog Uredbe Vlade Srbije o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših jugoslovenskih republika. Uredbom je propisano da se svi zaposleni Šipada u Srbiji moraju organizovati u društveno preduzeće ili se pripojiti drugom preduzeću. U protivnom, nadležni organi Srbije će odlučivati o njihovim sredstvima i imovini.

 

U martu 2012, srpska policija je podnela krivičnu prijavu protiv Hamze Kazazića i još dve osobe, zbog zloupotreba u vezi sa Šipadovom imovinom vrednom 26 miliona evra.

 

Kazazić kaže da nadležni organi u BiH nisu ništa učinili da zaštite imovinu Šipada koja se nalazila na teritoriji drugih država i da su sve morali sami da urade.

 

Za imovinu Šipad komerca u Srbiji nadležna je Agencija za privatizaciju Kantona Sarajevo. Međutim, u Agenciji kažu da nemaju dovoljno informacija o tome. Direktor Agencije Sead Kamarašević kaže da vraćanje imovine iz drugih država teško ide, kao i da još uvek nije u potpunosti utvrđeno o kojoj se imovini radi.

 

Na pitanje novinara da li znaju za prodaju Šipadove imovine, Kamarašević je odgovorio:

 

Istorija Šipada

Šipad komerc je osnovan 1976. godine unutar Šipad grupe, kao trgovačka kompanija za unutrašnji promet proizvodima od drveta. Šipad komerc je registrovan kao akcionarsko društvo nakon prve transformacije vlasništva 1991. Firma je privatizovana kroz javnu prodaju akcija 2001. godine. Osim za nekretninu u Novom Beogradu, sudski sporovi se vode i za neke druge nekretnine koje Šipad ima u Srbiji.

„Za Šipad se spominje nekakav Njemac, spominje se Kabaš Krasnići, ljudi koji nisu tu. (…) Mi ne znamo niti koji su prostori prodati, to sve moramo utvrditi“.

 

Kazazić kaže da Šmica prilikom sklapanja ugovora nije ni video već da je sve dogovorio direktno sa Krasnićijem. Ime Krasnići, međutim, nigde se ne pojavljuje u dokumentaciji. U ugovoru se navodi da Šmic može dati ovlašćenje da neko drugi u njegovo ime prodaje nekretnine, zbog čega Kazazić sumnja da iza prodaje objekta u Srbiji stoji Krasnići.


Krasnići je nedostupan za razgovor s novinarima. Prema podacima do kojih je došao CIN/CINS za njim je u Nemačkoj 2002. raspisana poternica zbog prevare.

Autori:

Ostavi komentar

avatar
1 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
PešteracŽugić Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Žugić
Guest
Žugić

Cepter je oteo imovinu mnogim Beograđanima i sa svim bivšim prijateljima (sadašnjih više nema) ima sudski spor. Janjuševića koji mu je za dž obezbedio brodogradilište je strpao u zatvor, sudi se sa Brijom, Vesom, Banetom, Koletom, Grujom itd. Zaustavite tog gangstera sa Romanije, pišite i o ostalim nekretninama i firmama koje je oteo na mućku.

Pešterac
Guest
Pešterac

Idite tragom Mirka Rašića i isteraćete zeca, iza njega se krije.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend