Nakon četrnaestomesečnog praćenja, pripadnici MUP-a, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, u okviru akcije „Kraba“, uhapsili su direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenada Borojevića, njegovog zamenika Zorana Tomaševića, načelnika Odeljenja pedijatrije na Institutu Zorana Bekića i načelnicu apoteke Instituta Ivanu Popović. Sem njih, privedeni su i generalni direktor preduzeća „Roš“ doo Beograd („ROCH“), direktor onkološkog sektora preduzeća „Farma svis“ (osnivača „PHARMASWISS SA ZUG“ iz Švajcarske) Andrej Soretić i Predrag Marinković, menadžer preduzeća „Astra zeneka“ (čiji je osnivač „ASTRA ZENECA UK LIMITED“ iz Velike Britanije). Grupa je osumnjičena za zločinačko udruživanje i primanje mita, i većina medija u Srbiji je objavljivala detalje o ovoj policijskoj akciji, odnosno da su Borojević, Bekić, Popović i Tomašević, u periodu od marta 2007. do kraja 2009. godine, prilikom nabavki citostatičkih lekova za potrebe Instituta, zahtevali i dobijali novac – mito od predstavnika farmaceutskih kuća, kako bi favorizovali nabavku i potrošnju lekova koje proizvode te farmaceutske kompanije („Astra Zeneka“, „Roš“, „Farma svis“, „Aktavis“, „Sanofi Aventis“ i „Merk“). Prema procenama MUP-a, tokom gotovo dve godine osumnjičeni su primili mito u iznosu od preko 40 miliona dinara i 150 hiljada evra.
Bilo je sumnji i afera pre „Krabe“
Međutim, iako su ova hapšenja snažno odjeknula u javnosti, ovo nije prvi put da se istražni organi bave nabavkom citostatika. Prošle godine, slovenačko tužilaštvo je razmatralo mogućnost da pokrene istragu protiv švajcarske farmaceutske kompanije „Novartis“ zbog sumnje da je u Srbiji tokom 2002. godine podmićivala onkologe za promociju i prodaju novog leka. Tada su pod sumnjom upravo bili Borojevićevi pomoćnici lekari Zoran Bekić i Zoran Tomašević, uhapšeni u akciji „Kraba“. Slovenci su sumnjali i na još jednog lekara Instituta za onkologiju i radiologiju, čije ime tada nije objavljeno, da mu je nuđen mito od 10 hiljada evra za ubacivanje „Novartisovog“ leka „aredija“ u klinički protokol. Borojević je tada izjavio da je za ceo slučaj saznao iz medija.
„Pomenute doktore niko nije suspendovao jer je reč o optužbama iz Slovenije koje niko nije zvanično potvrdio“, rekao je tada Borojević.
Hapšenje lekara u akciji „Kraba“ takođe predstavlja drugu aferu u poslednjih deset godina u kojoj se zloupotrebljavaju nabavke citostatika, oštećuje budžet Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i narušava ugled Instituta za onkologiju i radiologiju. Pune četiri godine trajalo je suđenje bivšim funkcionerima Jugoslovenske levice privedenim 2001. godine zbog zloupotrebe službenog položaja i pribavljanja protivpravne imovinske koristi, slučaj poznat kao afera „citostatici“. Na teret im se stavljalo vršenje fiktivne uplate sa računa firmi na račun JUL-a, kao i to da su oštetili RZZO i Institut za onkologiju i radiologiju za 256.000 tadašnjih nemačkih maraka prilikom nabavke citostatika za potrebe Instituta.
Okružni sud je 2005. godine doneo presudu kojom su funkcioneri osuđeni na ukupno 22 godine zatvorske kazne. Prvostepenom presudom su oglašeni krivim i osuđeni Ljiljana Jeremić, Tomislav Janković, Milovan Đurović, Tomislav Simović, Zoran Višnjić i Radiša Đorđević, zbog izvršenja krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, jer su, kao odgovorna lica, prekoračili granice službenih ovlašćenja i pribavili imovinsku korist političkoj partiji JUL i određenim preduzećima.
Međutim, Vrhovni sud Srbije je ukinuo presudu Okružnog suda u Beogradu i naložio da se suđenje ponovi. Nakon ponovljenog suđenja koje je okončano prošle godine, optuženi su oslobođeni krivice. Predsednik sudskog veća Milenko Cvijović izjavio je nakon oslobađajuće presude da ju je doneo „isključivo zbog, takoreći, naredbe Vrhovnog suda Srbije, koji mu, maltene, nalaže šta da radi“. Cvijović je dodao tada da bi on doneo istu presudu kao i prošli put.
Profil Dr Borojevića
Nekoliko meseci pre hapšenja u akciji „Kraba“, ime dr Borojevića se pominjalo u medijima u kontekstu jedne druge afere. Naime, dr Borojević je „obavestio nadležne organe“ o proneveri 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda bivše manekenke Katarine Rebrače, uhapšene tokom aprila ove godine. Tvrdio je da Institutu „nije uplaćen ni dinar“ od humanitarne pomoći njenog fonda. Sada su oboje u pritvoru, a u medijima se spekuliše da bi Rebrača mogla da bude jedan od ključnih svedoka u istrazi akcije „Kraba“.
Mediji su se pozabavili i nekretninama koje su u vlasništvu uhapšenih doktora Instituta. Tako je prema do sada prikupljenim podacima, u medijima objavljeno da je Nenad Borojević vlasnik dva stana u Beogradu i jednog u Herceg Novom. Zoran Bekić je vlasnik četiri nekretnine u Beogradu, od toga kuća u ulici Sime Igumana od 650 m2, kao i stana u Budvi.
Ukoliko se dokaže krivica lekara sa Instituta, njima preti kazna zatvora od dve do 12 godina zbog primanja mita. Organizatorima kriminalne grupe zaprećeno je kaznom od 19 godina, s obzirom da ta, jedinstvena, kazna mora da bude manja od zbira pojedinačnih kazni.
Onkolozi u šoku zbog hapšenja kolega
Doktori u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, koji dugo rade u Institutu, šokirani su hapšenjem direktora i razlozima akcije kada su to saznali iz medija, jer tvrde da su vrlo posvećeni svom poslu. Dr Dušan Mileusnić, vršilac dužnosti direktora Instituta, izjavio je medijima da je „dokumentovano sve ono što su znali – da se u Institutu radilo, i uvek će se raditi, u skladu sa važećim standardima i protokolima koji se primenjuju u većini vodećih svetskih onkoloških centara“. Dr Mileusnić veruje da informacije o davanju većih doza citostatika od propisanih predstavljaju „nesrećne interpretacije stvari“. Međutim, istraga protiv lekara Instituta počela je još u martu 2009. godine, nakon što su pripadnici SBPOK-a došli do saznanja da postoje nepravilnosti u potrošnji lekova i davanja terapije obolelima od raka u Institutu. Kako je MUP saopštio, te nepravilnosti datiraju još od marta 2007. godine.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević izjavio je da u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije nisu davane prekomerne doze citostatika, kao i da su pacijenti lečeni u skladu sa svim međunarodnim pravilima. U Institutu je izvršen inspekcijski nadzor i vanredna provera kvaliteta stručnog rada. Nadzornici su metodom slučajnog izbora pregledali istorije bolesti pacijenata lečenih u Institutu od 2003. do 2010. godine, i na osnovu pregledane dokumentacije utvrdili su da nije bilo nikakvih nepravilnosti u lečenju pacijenata.
Opozicioni poslanici, kao i granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, pozvali su ministra zdravlja da podnese ostavku. Međutim, poslanici stranaka na vlasti kažu da je od ostavke mnogo važnije da se država na pravi način bori protiv organizovanog kriminala i korupcije. Miosavljević smatra da su zahtevi za njegovom ostavkom „čista politizacija i zamena teza, a moguće i želja da se prebacivanjem teme na politički teren zamagli suština – borba protiv kriminala“. Ministar ne razmišlja o ostavci zbog odsustva odgovornosti, već suprotno, odgovornost je ono zbog čega će i dalje biti na toj funkciji. Nastaviće neprestano da se „bori protiv kriminala, ali i nesavesnog rada i drugih anomalija“. „Prezire ljude sklone korupciji i kriminalu u bilo kojoj oblasti“ i učiniće sve da takve osobe budu kažnjene, istakao je ministar.
Osumnjičeni negirali krivicu
U nastavku akcije „Kraba“, privedena je i mlađi produkt menadžer Ana Matović, zbog sumnje da je pomagala u izvršenju krivičnog dela primanja mita. Krivičnom prijavom je obuhvaćen i Kauc Rene Andreas, generalni direktor nemačke farmaceutske kompanije „Merk“ za Srbiju, koji je tokom 2009. godine u više navrata vršio krivično delo davanje mita, navodi se u saopštenju MUP-a. Tužilaštvo za organizovani kriminal je podnelo zahtev za sprovođenje istrage i protiv Ivana Popova, naučnog savetnika za kliničku onkologiju i savetnika direktora Klinike za medikalnu onkologiju IORS.
Na saslušanju pred istražnim sudijom, Borojević i troje njegovih saradnika negirali su dela za koja se terete. Ipak, biće zadržani u pritvoru mesec dana. Naučni savetnik Popov je nakon saslušanja pušten, kao i produkt menadžer Ana Matović, koja je istražnom sudiji sve detaljno ispričala i braniće se sa slobode.
Citostatici su najskuplji lekovi
Lista lekova je sastavni deo Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Početkom ove godine lista lekova koji se izdaju o trošku zdravstvenog osiguranja proširena je za oko 250 novih lekova i sada na listi ima oko 2000 lekova.
Postoje A, B, C i D lista lekova:
A lista – lekovi koji mogu da se nađu u apoteci, lekovi koji se izdaju na recept bez plaćanja procentualnog učešća
A1 lista – nalaze se lekovi koji se izdaju na recept i sa procentualnom participacijom
B lista – lekovi koji se dobijaju u bolničkim ustanovama i o trošku RZZO
C lista – najskuplji lekovi, citostatici koji se izdaju po posebnom režimu u referentnim ustanovama, terapija košta blizu 300 hiljada dinar
D lista – neregistrovani lekovi kod nas, nemaju dozvolu za stavljanje u promet, ali predstavljaju esencijalne lekove prema listi Svetske zdravstvene organizacije i kod nas se dobijaju na recept
Ostavi komentar