Smrtnost od virusa korona veća je kod ljudi koji žive u mestima sa prekomerno zagađenim vazduhom, objavio je američki Njujork Tajms (New York Times) početkom nedelje pozivajući se na nalaze istraživača sa Harvard Univerziteta.
U istraživanju se navodi da je povećanje smrtnosti povezano sa većom količinom PM2.5 čestica u vazduhu, a zaključci su izvedeni na osnovu podataka za teritoriju Sjedinjenih Američkih Država. Nalazi su poslati stručnom časopisu iz oblasti medicine, New England Journal of Medicine, na recenziju i objavu.
Pulmolog Tatjana Radosavljević kaže da bi prognoze da zagađenost u Srbiji može da se poveže sa fatalnim ishodima od virusa korona bile spekulacija, te da je mnogo malo vremena prošlo da bi takvi nalazi mogli da budu naučni, čak i za Ameriku u koju je virus došao pre mesec i po dana.
„Opšte je poznata činjenica da PM10 i PM2.5, ali više PM10 jer su veće pa se virusi mogu zakačiti za njih, omogućavaju lakši ulazak virusa svih respiratornih virusa u najsitnije delove pluća”, objašnjava Radosavljević za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i dodaje da je još rano govoriti da isto važi i za virus korona.
Radosavljević podseća da su PM čestice mešavina prašine, čađi i teških metala koji direktno odlaze u najsitnije delove pluća i oštećuju ih, naročito PM2.5, a idu i direktno u krv te mogu dovesti do bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa i karcinoma pluća.
Kako je CINS ranije pisao, u Srbiji su suspendovane čestice PM2.5 i PM10 već godinama glavni razlog prekomerne zagađenosti vazduha.
Sada smo analizirali da li je sa promenama u ponašanju građana usled pandemije virusa korona došlo do promene u kvalitetu vazduha koji dišemo.
Kako se visoke koncentracije štetnih čestica beleže i dalje, zaključak je da je manjak ljudskih aktivnosti tokom marta veoma malo uticao na kvalitetniji vazduh u zemlji. Pored toga, pojedini gradovi su više dana bili zagađeni PM10 česticama u martu nego u februaru, pre pojave korone u Srbiji. Jedino poboljšanje vidi se kroz smanjenje saobraćaja zbog čega je od 22. februara do 7. aprila nivo štetnog gasa azot-dioksida (NO2) primetno manji. Ipak, NO2 do sada nije bio glavna zagađujuća materija u zemlji.
Razlika u zagađenju usled smanjenog saobraćaja
Poput gradova na severu Italije i u Kini, gde su satelitski snimci ukazali na drastične promene u koncentraciji NO2, promene su vidljive i u Srbiji.
Iako, sudeći po podacima SEPA-e, dnevnih prekoračenja NO2 u Srbiji nije bilo ni u januaru ni u februaru, od 22. marta je primetan pad ove štetne materije čije posledice ljudi mogu da se osete kroz učestali kašalj i osećaj gušenja. Ovaj gas nastaje kao posledica saobraćaja i poljoprivrednih aktivnosti, objašnjava Vladimir Đurđević, zbog čega je i moguće uočiti razlike na severu Italije i u Vuhanu u Kini.
„Ako smo to gde smo bili dobri popravili, to jeste napredak, ali nije suštinski promenilo situaciju po pitanju kategorija kvaliteta vazduha. Gradovi su bili u lošim kategorijama zbog PM čestica, ne zbog azotovih oksida”, objašnjava Đurđević.
Tako su Novi Sad i Beograd PM10 čestice u martu mučile više nego u februaru, dok je u Boru prekomerno bilo sumpor-dioksida (SO2).
„Ti gradovi koji nisu doživeli to minimalno poboljšanje kvaliteta vazduha, to je dokaz da u tim gradovima ekstremno dominiraju industrija i termoelektrane”, rekao je za CINS Vladimir Đurđević, profesor na beogradskom Fizičkom fakultetu.
Prema saopštenju Elektroprivrede Srbije (EPS) od 26. marta, rad termoelektrana je stabilan i za vreme virusa korone. EPS navodi da su smanjili broj ljudi koji dolazi na posao (za skoro 9.000 od oko 30.000), ali nije precizirano o kojim pozicijama je reč.
Đurđević je za CINS analizirao količinu PM čestica u Beogradu u periodu od 18. do 22. marta, uzimajući u obzir smanjenje saobraćaja, vremenske okolnosti, kao i mere koje je uvela Vlada Srbije. Prema njegovim rečima ljudske aktivnosti „veoma malo” su uticale na čistiji vazduh kod nas. Razlog za to je pogrešna pretpostavka da individualna ložišta najviše zagađuju vazduh PM česticama.
Zbog nedozvoljenih količina suspendovanih čestica 10 gradova je svrstano u najgoru kategoriju zagađenosti 2018. godine i to usled prekoračenih dozvoljenih vrednosti PM2.5 i PM10 ili jedne od dve čestice.
Pesak kriv za zagađenje primećeno krajem marta
U medijima i na društvenim mrežama u Srbiji je primećeno zagađenje oko 27. marta, kada je višestruko prekoračen dozvoljeni limit PM10 čestica, za šta je krivac bio pesak. Pesak je u Srbiju stigao iz okoline Kaspijskog mora usled oluja u pustinjama koje su uobičajene za ovo doba godine, objašnjava Vladimir Đurđević.
Mediji su tog dana pisali kako je Beograd opet među najzagađenijim gradovima u svetu. Slični naslovi pojavili su se i prošle godine. Ovi podaci uzeti su sa mobilne aplikacije za praćenje kvaliteta vazduha, Air Visual, o kojoj je CINS ranije pisao – aplikacija je relevantna za informisanje javnosti o stanju u zemlji, ali poređenje gradova po osnovu zagađenja ne mora biti.
Verujem da problem sa zagadjenjem vazduha moze da nastane u procesu merenja. Da li se uredjaji za merenje prisustva suspendovanih čestica kalibrišu. Ako se kalibrišu, koliko je to često? Kako se obezbedjuje poverenje u rezultat?