Viši sud u Beogradu danas je doneo prvostepenu presudu četvorici napadača na Fedora Frimermana i njegove prijatelje. Denis Pavlov osuđen je ukupno na deset godina i šest meseci zatvora, Dušan Davidović na devet godina i dva meseca, Negomir Urošević na osam godina i četiri meseca, a Dejan Mihajlović na dve godine i tri meseca.
Prilikom izricanja presude sudija Bojan Mišić je rekao da nije bilo umišljaja za ubistvo, ali jeste postojao umišljaj za nanošenje teških povreda, što je dovelo do ubistva Frimermana. Svim osuđeniima u trajanje kazne će se uzeti u obzir vreme koje su proveli u pritvoru.
Fedor Frimerman umro je jula 2013. godine, tokom tuče ispred splava Sound i sukoba sa obezbeđenjem ovog kluba. Njegovi drugovi, Milan Modrinić i Nemanja Gligorin, takođe su bili povređeni.
Prema izjavama svedoka, u tuči je učestvovalo i do 20 ljudi. Na optuženičkoj klupi našla su se četvorica službenika obezbeđenja firme Max BS Team – Pavlov, Davidović i Urošević koji su tokom suđenja bili u pritvoru, te Mihajlović koji se branio sa slobode.
Do izricanja pravosnažne presude, Pavlov, Davidović i Urošević su pušteni iz zatvorskog ali će biti u kućnom pritvoru.
Porodica i prijatelji Fedora Frimermana nisu prisustvovali izricanju presude, ali su se pre toga okupili ispred Palate pravde
Foto: CINS
Optužnica je podignuta u januaru 2014. godine, a suđenje su obeležila stalna odlaganja, izmene iskaza svedoka i promene sudskog veća, zbog čega je postupak nekoliko puta vraćan na početak. Atmosfera u sudnici često je bila napeta, jer su pretresima prisustvovale porodice oštećenih i optuženih. Na februarskom ročištu Fedorovoj majci je pozlilo.
Tokom suđenja, advokati odbrane su navodili da se krivično delo ne može kvalifikovati kao teško ubistvo jer je Frimerman zadobio više od devet udaraca pa se, po njihovom, ne može jasno utvrditi ko je i kada naneo udarac, kao ni koji je od tih udaraca bio smrtonosan.
Na iznošenju završnih reči, prošle nedelje, svi optuženi negirali su krivicu, ali su izrazili žalost zbog smrti Frimermana. Tužilac je tražio maksimalne kazne.
Noć u kojoj je Frimerman ubijen
Frimerman i njegovi drugovi, Modrinić i Gligorin, su 25. jula 2013. godine, oko 2:30 ujutru, otišli na splav Sound. Incident je počeo prepirkom između Modrinića i Pavlova, koji je to veče radio kao obezbeđenje, iako po detaljima iz optužnice na sebi nije imao obeležje pripadnika obezbeđenja.
U iskazu datom policiji, Pavlov je naveo da je Modrinića pozvao da izađe ispred, gde je ovaj tražio da razgovara sa šefom obezbeđenja. Prišao je Dejan Mihajlović zvani Džin i došlo je do razmene psovki i povlačenja. Pavlov je rekao da je u tom trenutku ošamario Modrinića koji se potom zateturao, hvatajući se za torbu.
Iako su ga samo sat vremena ranije pretresli na ulazu, Pavlov je pomislio da Modrinić ima pištolj, nakon čega su počeli da ga tuku. Frimerman je izašao sa splava i pokušao zaustaviti sukob. Pripadnici obezbeđenja tada počinju da ga udaraju i odvlače od splava. Iako pada na zemlju, oni nastavljaju da ga tuku.
Tukli komšiju nogama drvenog stola
Optuženi Dušan Davidović i ranije je osuđivan zbog učestvovanja u tuči i nanošenja teških telesnih povreda. Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu on je 2007. godine osuđen na šest meseci zatvora, odnosno dve godine uslovne kazne. Ovaj incident iz prošlosti je opisao kao “komšijsku kavgu” u kojoj je branio brata.
Davidović i njegov brat su drvenim nogama stola pretukli vlasnika prodavnice u komšiluku kada im je ovaj zatražio da izmire dug od 300 dinara koji su napravili u njegovoj radnji. Nakon kratke prepirke, dvojica okrivljenih izašli su iz kola, odgurnuli vlasnika prodavnice, otrčali do kontejnera i uzeli drvene predmete kojima su ga udarali po telu i glavi.
Prema sudskoj dokumentaciji, braća su prvo negirala krivicu, da bi kasnije priznali da su trezni uradili „sve što im se stavlja na teret“ te su izgladili odnos sa komšijom i dali mu po 500 evra kako bi se iskupili.
Sud je kao olakšavajuću okolnost uzeo to što ranije nisu osuđivani, kao i pomirenje i njihovo kajanje, pa su dobili uslovnu kaznu.
Pola sata kasnije, hitna pomoć je konstatovala Frimermanovu smrt a obdukcija je pokazala da mu je pukao krvni sud u glavi.
Veštačenje koje je bilo ključno i za odbranu i za tužilaštvo dugo se čekalo zbog različitih proceduralnih propusta. U više navrata veštaci se nisu pojavljivali. Na jedno od ročišta pozvan je pogrešan veštak, da svedoči za potpuno drugi slučaj. Greška je otkrivena tek kada je počeo svoje izlaganje.
U februaru ove godine, konačno je svedočio veštak Branimir Aleksandrić koji je potvrdio nalaz obdukcije po kome se Frimerman nije branio. Naveo je da je on od prvih udaraca izgubio svest, ali da je još bio živ dok su ga šutirali.
Branilac Denisa Pavlova, pokušao je da dovede u pitanje nalaze Aleksandrićevog svedočenja ukazujući kako se „kose sa zdravom logikom“. Govorio je i da nije jasno koji je udarac bio ključan.
Odbrana tokom suđenja postavljala i pitanje krivice Modrinića kojeg su videli kao krivca za tuču.
Suočavanje Pavlova i Modrinića na jednom od poslednjih ročišta, svelo se na prepirku o tome koji od njih dvojice ima obraza, te je u sudnici nastala atmosfera iz koje je lako moglo da se nasluti kako je tri godine ranije došlo do tuče. Pavlov je Modrinića okrivio za izbijanje sukoba, dodajući da do svega toga ne bi došlo da nije bilo njegovog ponašanja.
Na pitanje tužioca zašto nisu prestali sa udarcima kada su Frimerman i Modrinić pali na zemlju i koja je granica sile koju obezbeđenje sme da koristi, Pavlov je odgovorio da to pita ljude sa okolnih splavova.
Upravo jedno od ključnih pitanja odbrane bilo je zbog čega se ostali učesnici tuče nisu našli na optužnici. Postojao je predlog odbrane da se sasluša i 11 svedoka sa susednog splava Freestyler, međutim od toga su kasnije odustali.
Dejan Mihajlović, Foto: CINS
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je još 2014. godine objavio optužnicu sa svim detaljima i izjavama u kojima se vidi da su optuženi i svedoci menjali iskaze. Pavlov i Urošević su tako naveli da zbog straha policiji prvobitno nisu izneli potpunu istinu, prećutavši da je u tuči učestvovao i Davidović – koji je to negirao.
Kasnije je Pavlov ponovo promenio iskaz i negirao navode iz optužnice.
Mihajlović je te noći imao odgovornost da nadgleda proces obezbeđivanja, ali na sudu je rekao kako nije imao uvid ko je trebalo te večeri da radi, kao i da nije postojao dogovor o „pritrčavanju u pomoć“ sa kolegama na drugim splavovima.
Urošević je u trenutku tuče bio najmanje iskusan u poslu obezbeđenja, radio je svega mesec i po dana i ostale kolege nije dobro poznavao. U trenutku izbijanja tuče bio je na susednom splavu, ali se ubrzo priključio.
Završna reč: Teško ubistvo ili obična tuča?
Snežana Đukić, zamenica višeg javnog tužioca, u završnoj reči je ocenila da je odbrana bila usmerena na izbegavanje odgovornosti.
“Iz iskaza svedoka i veštačenja se vidi da se Fedor nije branio, niti nasilnički ponašao, već je hteo da zaštiti druga. On se nije nijednog trenutka suprotstavljao, nije davao povod… to što su bili pijani ne znači da obezbeđenje splava sme da bije. Mogu da pozovu policiju”, navela je Đukić i dodala da umišljaj proizilazi iz činjenice da su nastavili da gaze sve oštećene, čime su se i hvalili.
“Izrečena kazna u ovom slučaju trebalo bi da ima i preventivnu funkciju – da više nijedan život ne bude oduzet”, rekla je Đukić.
Privatno obezbeđenje
U Srbiji još ne postoji evidencija svih preduzeća niti zaposlenika privatnog obezbeđenja. U javnosti se često govori o broju od oko 40.000 radnika. Licenciranje radnika i firmi za obezbeđenje trebalo je da reši mnoge probleme u ovoj oblasti, ali od donošenja Zakona o privatnom obezbeđenju u novembru 2013. godine do kraja januara 2016. godine, licencu je dobilo samo 136 radnika i dve firme. Rok za licenciranje je 1. januar 2017. godine. CINS-ovu priču o neuspešnom licenciranju možete pogledati ovde.
Branilac prvooptuženog Denisa Pavlova Saša Milovanović izjavio je: “Završna reč nema neku težinu, ali želim da motivišem veće da porazmisle o nekoliko stvari. Teško ubistvo podrazumeva predumišljaj, a tokom dokaznog perioda nismo došli do toga, ovo bi najšire moglo biti shvaćeno kao ubistvo iz nehata.”
On je ukazao da je smrtonosni udarac mogao da zada neko ko uopšte nije na optuženičkoj klupi.
“Ko učestvuje u nekoj tuči odgovara za krivično delo učestvovanja u tuči, to je najpreciznije delo. Nemojte da ubijemo četiri porodice zbog jedne”, rekao je Milovanović.
Sa njim su se složili i branioci ostale trojice optuženih.
Mira Tapušković, koja zastupa Fedorovu porodicu, pridružila se navodima tužioca i dodala da je tužno da oni kojima je zadatak da obezbeđuju red dovedu do smrti.
“Tokom suđenja pokušalo se da se odgovornost prebaci na oštećene. Iz iskaza okrivljenih vidi se da su dotrčavali ljudi sa okolnih splavova, a i iz iskaza veštaka da se Fedor onesvestio nakon nekog od prvih udaraca, to su udarci koje mu sigurno nisu naneli oni koji su dotrčali kasnije već ljudi oko njega”, rekla je Tapuškovićeva.
Branioci Mihajlovića i Davidovića ukazali su na pritisak javnosti koji se oseća u sudnici i dodali da optuženi ne smeju da odgovaraju za ono što bi javnost želela već za ono za šta se dokaže njihova krivica.
Tužilac je na završne reči odbrane odgovorila da je došlo do zamene teza i da se banalizuje čitav događaj:
“Ispada da su kriva lica koja su zadobila povrede. Samim tim što Fedor nije davao povod da ga tuku… Pa čak ni to što je pijan. Upravo zato javnost treba da bude uznemirena.”
A zašto ne objavljujete komentare koje vam šaljemo? Da li je to ta transparencija za koju se zalažete? Užasno sam razočaran.
Molim CINS da bude prvi koji će da prekine senzacionalsitički pristup kreiranja naslova kada su presude u pitanju! Ne znam ko je prvi počeo, ali SABIRANJE svih kazni i objavljivanje ukupnog trajanja NE SLUŽI NIČEMU. Čak i ako bi u naslovu objavili broj osuženih to NIŠTA ne govori čitaocu. Neko je možda osuđen na 29 godina zatvora, a neko na jednu. Šta čitalac može da zaključi iz naslova „Ukupno 30 godina..“? Sa druge strane, možda je 30 osoba osuženo na po godinu dana. U bilo kom slučaju, kada su presude u pitanju, JEDINO merilo je koliku kaznu je INDIVIDUA dobila naspram SVOG zločina. Sabiranje je ČIST senzacionalizam, pogotovo kada je u naslovu! Hvala.