AktuelnoOsnovne škole

Svaki treći osnovac izložen neprimerenom seksualnom sadržaju

26. dec 2019.
Foto: Pixabay.com
Trećina anketiranih učenika osnovnih škola uzrasta od devet do 14 godina bila je izložena različitim seksualnim sadržajima, pokazuje istraživanje „Deca Evrope na internetu”. Iako internet nije jedini izvor ovakvih sadržaja, opasnost za decu je veća zbog toga što se sadržaji na internetu teško kontrolišu, navodi se u istraživanju.

„U proteklih godinu dana sigurno si video/la mnoštvo različitih sadržaja – slika, fotografija, video zapisa. Ponekad ovi sadržaji mogu da budu otvoreno seksualne prirode – na primer, mogu da prikažu ljude bez odeće ili ljude koji imaju seksualni odnos.”

Ovako su autori istraživanja „Deca Evrope na internetu” uveli đake uzrasta od 9 do 17 godina u pitanja o izloženosti pornografskim i seksualnim sadržajima koja nisu primerena njihovom uzrastu. U upitniku od više od 20 strana, deca su zaokruživala koliko su često ove sadržaje viđala u časopisima, na televiziji, internetu, društvenim mrežama, u igricama ili imejlovima.

Odgovori učenika pokazuju da su seksualnim sadržajima najviše bili izloženi stariji osnovci, sa 13 i 14 godina, koji čine 62% ispitanih učenika. Kod mlađe dece procenat opada pa je maltene svaki treći učenik od 11 i 12 godina naveo da je video ovakve scene, dok je 11% dece od 9 i 10 godina potvrdno odgovorilo.

„Ovakvi sadržaji mogu da vode do iskrivljene slike o seksualnosti“, rekla je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Mirjana Marković, psiholog u Centru za dečiju psihologiju. „Nežnija deca mogu da reaguju odvratnošću i gađenjem, stvarajući predstavu o seksu kao nečemu groznom, neprihvatljivom ili odbojnom, nečemu što ne sme da se radi. Druga deca mogu da reaguju preteranom zainteresovanošću“.

Prevelika zainteresovanost dece, objašnjava Marković, može dovesti do preuranjenog kontakta sa osobom suprotnog pola, što može privući i pažnju pedofila.

Kada deca sama koriste internet povećava se rizik da će se suočiti sa sadržajem neprimerenim za svoje godine, navodi se u istraživanju. Ipak, internet nije jedini medij putem kog su se deca susretala sa seksualnim sadržajima, isto su mogli da vide na televiziji, u filmovima, časopisima i knjigama.

„Internet, dakle, nije medijum gde deca češće nego u drugim medijima sreću seksualne sadržaje, ali postoji veći rizik da se na internetu pre nego u medijima koji su pod nadzorom javnih službi sretnu seksualno eksplicitniji i pornografski sadržaji”, navodi se u istraživanju.

Gotovo svaki drugi učenik uzrasta od 9 do 14 godina potvrdio je da se uživo sastao sa ljudima koje je prethodno upoznao preko interneta. Takvih iskustava ima više kod učenika u srednjoj školi.

Učenici su pitani i da li su nekada zanemarili savete roditelja ili staratelja u vezi sa tim kako da koriste internet. Sudeći prema odgovorima, više od trećine njih je to radilo. Što su stariji, taj procenat raste.

Sa druge strane, deca u Srbiji češće pomažu roditeljima da koriste internet, umesto da roditelji sa njima razgovaraju o tome šta deca rade na internetu, navodi koautorka istraživanja Tijana Milošević.

„Aktivnije posredovanje i uključenost u dečiju upotrebu digitalnih tehnologija od strane roditelja, staratelja i nastavnika je neophodno, kao i osnaživanje ovih populacija po pitanju digitalnih veština”, zaključuje Milošević.

Autori Dobrinka Kuzmanović, Zoran Pavlović, Dragan Popadić i Tijana Milošević realizovali su ovo istraživanje u 40 osnovnih i 20 srednjih škola u Srbiji, u novembru i decembru 2018. godine. Na pitanja je odgovaralo 1.150 učenika osnovnih i srednjih škola, a kako se CINS bavi problemima u osnovnim školama, analizirali smo odgovore učenika do 15 godina starosti. Ovakav upitnik su popunjavala deca u još 19 evropskih zemalja.

Istraživanje se bavilo i vremenom koje deca provode na internetu, pristupom društvenim mrežama i, uopšte, neprijatnim iskustvima koja su im zasmetala ili su ih uznemirila. Tako je utvrđeno da većina dece ima profile na društvenim mrežama ili sajtovima za igranje igrica, odnosno, na primeru odeljenja od 30 učenika, njih 20 ima profile. Taj broj raste sa brojem godina, pa tako 91% osnovaca od 13 i 14 godina ima naloge.

Istraživanje je realizovao Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Univerzitetom u Oslu sa ciljem prikupljanja podataka o tome kako deca koriste internet i digitalne tehnologije. Na osnovu rezultata formulisane su preporuke za donosioce odluka, organizacije koje se bave pravima deteta, kao i ljude koji kreiraju sadržaj za internet, roditelje, škole i zaposlene u školama.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

15. avg 2022.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Transparentnost Srbija su se udružili kako bi uz vašu pomoć, kao i proverene i važne informacije do kojih u istraživanjima dođemo, doprineli da se novcem građana upravlja transparentnije i u skladu sa zakonom.
05. maj 2021.
Osnovni higijenski uslovi i ispravna voda za piće u svim školama moraju biti prioritet, bez obzira na to da li su u pitanju gradske ili seoske škole, saglasni su stručnjaci sa kojima smo razgovarali tokom CINS panela. Ranija istraživanja CINS-a pokazuju da u nekim OŠ i danas postoje poljski toaleti, nema lavaboa ili ispravne vode za piće, kao i da se problem ne rešava.
28. apr 2021.
Zagađena voda za piće u nekim osnovnim školama u Srbiji je rizik po zdravlje dece koji se ne rešava, pokazuje analiza CINS-a. Automati s pijaćom vodom i flaširana voda samo privremeno zamenjuju česmu, za koju trajna rešenja nisu ni u planu. Primer škola u Užicu i stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao pokazuju da rešenja nisu nedostižna.
24. apr 2021.
Iako se povećava broj osnovnih škola u kojima toaleti ne postoje ili ne rade, a loša higijena ostaje rizik po zdravlje dece, njihova obnova nije prioritet Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Istraživanje CINS-a pokazuje da su uoči i tokom pandemije korone, od 2018. do ove godine, škole 182 puta tražile novac za rekonstrukciju ili izgradnju toaleta, ali su ove institucije odobrile samo 20 projekata. Prema rečima doktorke iz Zavoda za javno zdravlje Pirot, prioritet mora da bude zdravlje dece.