Istraživačke pričeSrbija
16. dec 2011.

Srpsko-hrvatski političar Dušan Oluić prevario “Telenor”, desetine preduzeća tvrde isto

CINS otkrio nepoznatu privrednu granu na tržištu usluga: Nakon što akviziteri „Centra za finansije“ Dušana Oluića ostave „besplatne primerke“ publikacija sa javno dostupnim informacijama sa interneta, firmama stiže „porudžbenica“ sa novčanim iznosima. Žrtve tvrde da se akviziteri lažno predstavljaju kao službenici državnih agencija. Policija istraživala desetine slučajeva, tužilaštvo ranije nije dizalo optužnice, sada ih objedinjuje. Dušan Oluić i Branislav Švonja upravljaju mrežom izdavačkih preduzeća sa imenima sličnim državnim agencijama i preduzećima, u celom regionu. Nisu jedini.

Dušan Oluić, predstavnik Demokratske partije Srba u Zadarskoj županiji, proglašen je krivim (presuda nije pravosnažna) za prevaru Telenora u iznosu od oko 600.000 dinara, a mnoga javna i privatna preduzeća smatraju da im je učinio isto prodajući im publikacije sa, inače, javno dostupnim informacijama. Akviziteri Oluićeve firme su se lažno predstavljali kao predstavnici državne “Agencije za privredne registre” ili drugih državnih institucija i nudili besplatne primerke raznih vrsta registara i adresara koje je proizvodila Oluićeva firma “Centar za finansije”, tvrdi se u sudskim dokumentima i svedočenjima radnika ustanova koje se smatraju oštećenim. Zauzvrat su samo tražili da im se potpiše papir na kojem je bila upisana količina ostavljenih primeraka, “zbog pravdanja”. Posle nekog vremena, organizacije su poštom dobijale potipisane papire nazad, ali ovoga puta sa upisanom cenom i u formi narudžbenice. Sitnim slovima je na dnu stajalo da se navedeni iznos morao platiti u roku od 15 dana, ali i da se naručilac obavezuje na kupovinu publikacije i u narednih pet godina. Iako su desetine organizacija prijavljivale slučajeve policiji koja ih je istraživala, tužilaštva su godinama smatrala da nije bilo dovoljno dokaza za optužnice, zbog složene prirode krivičnog dela prevare. Neizvesno je koliko je privatnih preduzeća bilo izloženo ovakvom postupku akvizitera „Centra za finansije“, ali je jasno da ovo nije jedino preduzeće koje se bavi, ili se bavilo ovakvim načinom prodaje. Branislav Švonja, političar u Hrvatskoj i Srbiji, poslovno i na druge načine povezan sa Oluićem, vlasnik je, ili je to bio, više preduzeća od kojih su neka poslovala na sličan način, a CINS je otkrio još nekoliko preduzeća u Srbiji, na različite načine povezane sa Švonjom i Oluićem i međusobno, koja imaju imena koja podsećaju na državne organe ili javna preduzeća i takođe prodaju publikacije sa javno dostupnim sadržajem.

Preduzeća “Novtel” i “Gospodarsko informativni centar” Branislava Švonje su na sličan način prodavala publikacije i u Hrvatskoj. Švonja se na sajtu Ministarstva za manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Srbije i dalje vodi kao zvanični zastupnik Srpske demokratske stranke, registrovane u Beogradu u maju ove godine, iako iz te stranke tvrde da je on izbačen i da je od Ministarstva traženo da se izbriše kao zastupnik. On je i bivši kandidat za gradonačelnika Novog Sada (ispred “Zajednice Srba iz Hrvatske i BiH”) i dožupana Zadra (ispred “Demokratske partije Srba”). Oluić i Švonja firme registrovane za ovakve delatnosti imaju i u drugim zemljama regiona – Oluić u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a Švonja u istim zemljama, ali i pomenuta preduzeća u Hrvatskoj.


“DOBAR DAN, MI SMO IZ CENTRA ZA FINANSIJE“


Agencija za privredne registre (APR) bila je 2006. godine pretrpana pozivima srpskih privatnika. Zanimalo ih je kakve veze APR ima sa izvesnom firmom “Centar za finansije“ i njihovim publikacijama. Ispostavilo se da je njen vlasnik slao svoje predstavnike u privatna i javna preduzeća po Srbiji da prodaju kompakt diskove sa poslovnim informacijama i registre žiro računa koje je “Centar za finansije“ štampao. Srpski privatnici su tvrdili da se ti akviziteri predstavljaju kao radnici APR. “Došla su dva čoveka i nudila Registre tekućih računa“, kaže Bratislava Martinović, koja je u to vreme bila zaposlena u preduzeću “Zastava zapošljavanje i obrazovanje“. “Ja sam im rekla da nam to ne treba, jer je dostupno preko interneta. Odgovorili su da je reč o besplatnim primercima i da će ih oni ostaviti, a onda su mi dali otpremnicu i zatražili da potpišem da bi njihov gazda znao da su ih dostavili. Upisana je bila samo količina primeraka. Nakon toga nam je stigao račun na 90.000 dinara“. U dopisu koji je Agenciji za privredne registre poslao advokat drugog oštećenog preduzeća, “Uniken-S“, kaže se: “Akviziteri („Centra za finansije“), koji su dostavili sporni sadržaj, predstavili su se kao ovlašćena lica Agencije za privredne registre“.

 

Ovi i slični slučajevi naterali su Agenciju za privredne registre da prvo upozori javnost da pomenuti “Centar za finansije“ nema nikakve veze sa njima, a potom i da policiji podnesu prijavu za lažno predstavljanje. Zoran Kovačević, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata u Policijskoj upravi Beograd, kaže da je upoznat sa radom “Centra za finansije“: “Mi smo pokušali u desetinama slučajeva da tu stvar izguramo do kraja, međutim nikada nismo mogli da se usaglasimo sa tužiocem, jer ono što smo imali je potpisana porudžbenica i, po tužiocu, tu krivičnog dela nema“.

Sa druge strane, u tužilaštvu kažu da policija treba da prikupi sve prijave oštećenih, proveri ih, sabere dokaze i podnese jedinstvenu krivičnu prijavu, pošto parcijalne prijave ne daju jasnu sliku delovanja. “Prvo OJT u Beogradu je proverama u sopstvenim evidencijama ustanovilo da je veći broj lica protiv istog prijavljenog podneo veći broj krivičnih prijava zbog istog krivičnog dela i istog načina izvršenja, predmete spojilo i zaključilo da postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo“, navodi se u odgovoru koji je CINS-u poslalo Prvo OJT u Beogradu. U Prvom osnovnom sudu u Beogradu se protiv Dušana Oluića (zajedno sa drugim licima) vode postupci zbog prevare i zloupotrebe ovlašćenja u privredi, i u oba slučaja je doneta prvostepena presuda.

Iako je teško saznati šta je stečeno prevarom, a šta ne, zanimljiv je podatak Uprave za trezor Ministarstva finansija, koja po zakonu izdaje dokumentaciju o rashodima državnih organa i ustanova koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije (ne i privatnih preduzeća): od 2005. godine do danas, „Centru za finasije“ je iz raznih državnih ustanova isplaćeno oko deset miliona dinara. Oluić ima firme i u drugim zemljama regiona, sve registrovane za izdavačku i štamparsku delatnost. Pored “Centra za finansije“ u Srbiji, u Bosni i Hercegovini je vlasnik preduzeća “Tele Štampa“ i direktor “PTT-Telefonija“, oba iz Sarajeva, u Crnoj Gori “Privredno informativnog centra“, a direktor je i firme “Telekom štampa“, čiji je vlasnik još jedan čovek značajan za priču o prodaji registara javnih i besplatnih informacija – Branislav Švonja.


ZEMLJACI, POLITIČARI, SARADNICI


Branislav Švonja, baš kao i Dušan Oluić, poreklom je iz Obrovca u Hrvatskoj. Do 2002. godine bio je poznat kao biznismen iz Novog Sada, ali se te godine u javnosti počeo sve više pominjati kao zastupnik “Zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine“, udruženja sa sedištem u Novom Sadu. Prvom saboru Zajednice, održanom u Sava Centru 2002. godine, prisustvovali su i Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, predsednik Srpskog narodnog veća iz Zagreba Milorad Pupovac i Sanda Rašković Ivić, tadašnja komesarka za izbeglice. Kako je tada preneo Tanjug, iste te godine Zajednica je potpisala sporazum o saradnji sa Demokratskom strankom Srbije i podržala Vojislava Koštunicu, lidera ove stranke, kao kandidata za predsednika na tadašnjim predsedničkim izborima. Na parlamentarnim izborima 2003. godine, Švonja se našao na tada zajedničkoj listi Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, a već naredne, 2004. je bio jedan od kandidata za gradonačelnika Novog Sada na predlog već spomenute “Zajednice Srba iz Hrvatske i BIH“. Politička aktivnost Branislava Švonje se ovde ne završava. Naime, sedište svog aktivizma seli u Hrvatsku gde je sa liste Demokratske partije Srba izabran za člana gradskog veća u Obrovcu. U maju ove godine, Švonja je upisan u Registar političkih organizacija u Srbiji kao zastupnik nove stranke – Srpske demokratske partije. Milivoje Đukanović, predsednik novosadskog Gradskog odbora SDS-a u razgovoru za CINS kaže da je Branislav Švonja isključen iz stranke i da je Ministarstvu podnet zahtev za brisanje Švonje kao zastupnika SDS-a iz Registra. Đukanović kaže i da je sajt Srpske demokratske stranke na internetu vlasništvo Švonje (na svakoj stranici sajta u gornjem desnom uglu figurira krupna fotografija Branislava Švonje) i da se on lažno predstavlja kao predsednik SDS-a.

Iako je na dopunskim izborima za Zadarsku županiju bio izabran kao njen većnik, Švonja je zbog toga što je već bio član gradskog veća u Obrovcu svoje mesto prepustio Dušanu Oluiću, koji je do danas ostao većnik skupštine Zadarske županije. Međutim, ovo nije jedina veza između njih dvojice. U službenom glasniku Republike Srpske broj 43, iz maja 2010. godine, navodi se da je se “S-Telekom“ doo iz Banjaluke spojio preuzimanjem sa “PTT-Telfaks“ doo iz Banjaluke i “Novina“ doo iz Banjaluke. Vlasnik “S-Telekoma“ je, prema navodima iz Službenog glasnika, Branislav Švonja, a zastupnik – Dušan Oluić. Ovde treba spomenuti da je u Srbiji Branislav Švonja vlasnik firme “SB company“ čiji je prvobitni naziv bio “Novina“, a Oluićev “Centar za finansije“ se prvobitno zvao “S-Telekom“.


ŠVONJINA „EURO-SACHS“


U Srbiji se Oluić i Švonja prvi put zajedno spominju prilikom kupovine zemljišta u Novom Sadu. Naime, prema Ugovoru o kupoprodaji, zaključenom 10. avgusta 2004. godine, Nenad Opačić, inače osuđen na 14 godina zatvora zbog trgovine drogom, i Dušan Oluić, prodali su temelje benzinske pumpe u ulici Braće Popović u Novom Sadu firmi “Novina“ doo Branislava Švonje za 6,5 miliona dinara. Kada je Opačić 2003. godine završio u zatvoru, mediji su pisali da je spomenuto zemljište dobio na licitaciji putem pretnji i ucena. Ipak, zemljište je uspeo da zadrži, a kao suinvestitor se, u aprilu 2004. godine, pojavljuje Dušan Oluić. Po Ugovoru o suinvestiranju, Oluić je trebalo da većinski učestvuje u finansiranju izgradnje benzinske pumpe.

Iz sudskih odluka u Hrvatskoj se takođe može videti da su i Švonjine firme bile upletene u već opisani sistem prodaje publikacija. “Novtel“ i “Gospodarsko informativni centar“, dve Švonjine tamošnje firme, po sistemu kao u Srbiji, prodavali su telefonske imenike organizacijama u Hrvatskoj, a kada bi one odbile da plate, Švonjine firme bi ih tužile Privrednom sudu u Zagrebu. U većini nama poznatih slučajeva, taj sud je odlučivao u korist Švonje, na šta su se oštećena preduzeća žalila Privrednom apelacionom sudu, takođe u Hrvatskoj. Iz nekih od odluka Apelacionog suda mogu se uočiti dve značajne stvari. Prva je da se među svedocima na više mesta pojavljuje ime Dušana Oluića, kojeg jedna od oštećenih strana označava kao „bivšeg suradnika tužitelja (firme “Gospodarsko informativni centar“ odnosno njenog vlasnika)“. Druga se pak odnosi na ocenu Apelacionog suda da je ispravan zaključak Privrednog suda, u jednoj od presuda, da su se predstavnici firme “Novtel“ predstavljali kao radnici HPT-a (HPT je staro ime za javno preduzeće Hrvatske pošte i telekomunikacije).

Protiv Švonjine firme “Euro-Sachs“ (registrovane u Srbiji, sada obrisane iz registra) se vodio još jedan postupak pred Privrednim sudom u Novom Sadu. Nemačka firma “Mannesmann Sachs Aktiengesellschaft“, svetski gigant proizvodnje auto-moto delova, žalila se da je firma “Euro-Sachs“ neovlašćeno koristila njihov žigom zaštićen znak SACHS, i to u reklamnom katalogu u kojem je navodila: “Radi se u svemu po tehnologiji SACHSA i sa originalnim materijalima iz Italije koje koristi i kompanija u Nemačkoj“ što, kako se navodi u žalbi firme iz Nemačke, nije tačno. Sud je doneo presudu u kojoj kaže da je “Euro–Sachs“ koristeći znak SACHS već zaštićen žigom nemačke firme, unosio pometnju kod potrošača koji su mogli poverovati da se radi o proizvodu tužitelja. Iako je presudom iz 2002. godine bilo naloženo brisanje reči Sachs iz imena firme “Euro-Sachs“, to se do 2010. godine kada je firma obrisana iz privrednog registra, nije desilo. Prava, nemačka firma „ZF Sachs“ je otprilike u to vreme imala 16,5 hiljada zaposlenih u 19 zemalja i obim prodaje od 2,1 milijarde evra godišnje.

U Sarajevu, tamošnje tužilaštvo je u dva slučaja gonilo Branislava Švonju. Prvi put je oslobođen optužbi za zloupotrebu službenog položaja, a u drugom postupku, zajedno sa Dušanom Oluićem, optužen je za utaju poreza.


„NEMAM NIKAKVE VEZE SA PREVARAMA“


Branislav Švonja je u Srbiji vlasnik, osim već spomenute “SB Company“, i kompanija “Nov-tel“ (obrisana iz registra 2010. godine) , “Trikom 2“ (obrisana u avgustu ove godine) i “Švonja“(upisano založno pravo na 100% udela u društvu u korist VOLKSBANK). U Hrvatskoj je vlasnik firmi “Novtel“ i “Gospodarsko informativni centar“, u Crnoj Gori “Telekom štampe“, “PT Telefonije“ i poslovne jedinice “Novinatel“, u Sloveniji firme “NIPCON“ (obrisana iz registra), a u Bosni i Hercegovini firmi “PTT Tel-fax“ i “PTT Telefonija“. Sem “Trikom 2“ i “Švonja“ koje se bave posredovanjem u prodaji nameštaja i razradom građevinskih projekata, sve ostale firme su registrovane, ili su bile registrovane za – izdavačku delatnost.

U telefonskom razgovoru Branislav Švonja nije hteo da odgovara na pitanja, već je insistirao na tvrdnji da nema nikakve veze s prevarama i da se nekada bavio izdavaštvom, ali je prestao pre 17 godina. Međutim, prema podacima koje CINS poseduje, a do kojih smo došli pretragom Bilbioteke Matice Srpske u Novom Sadu, Švonjina “SB company“ je 2006. godine, dakle pre samo pet godina, izdala „PTT publikaciju Srbije i Crne Gore“. Kao odgovorno lice je naveden Branislav Švonja i to u funkciji urednika.

Pitanja Branislavu Švonji CINS je poslao i elelktronskom poštom na adresu sa veb sajta stranke (vlasnik domena je Branislav Švonja), ali do danas nismo dobili nikakav odgovor.

 


(CINS nastavlja da istražuje nepoznatu privrednu granu- u sledećem nastavku: zašto više preduzeća u Srbiji imaju u imenu skraćenicu „PTT“, iako nemaju nikakve veze sa „Poštama Srbije“?)

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend