23 Septembar 2012, 13:23

Komentari (0)

Netransparentno raspolaganje oduzetom imovinom

Na spisku nepokretnosti koje je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom dala na besplatno korišćenje državnim organima i ustanovama nalaze se Društvo sudija porotnika Srbije kao i Novi sindikat pravosuđa Srbije, iako ove organizacije nisu državne. Ministarstvo pravde i Direkcija kao njen deo, ostali su nemi na pitanja CINS-a kao i na zahteve za intervjuom, a na Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja su odgovarali tek pod pritiskom Poverenika, čak i tada skrivajući podatke

Pišu: Vladimir Kostić, Anđela Milivojević

Branislav Stošić, predsednik Društva sudija porotnika Srbije, je novinarima CINS-a objasnio kako je njegovo udruženje besplatno dobilo prostorije od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, iako nisu državni organ.
 

“U Ministrastvu pravde nam je rečeno: “Zašto ne zatražite pismom da vam nađemo privremeno rešenje iz oduzete imovine, toga imamo”. Mi smo to prihvatili, podneli zahtev i posle nekog vremena nam je rečeno da možemo da pogledamo (stan). Ovaj stan, koji je nama odgovarao, je oduzet jednom osuđenom kriminalcu. Praktično je nov, jednoiposoban, vrlo pogodan za kancelarije, cela zgrada je takva,” kaže Stošić.

 

      Branislav Stošić, predsednik Društva 

      sudija porotnika

Prema njegovim rečima, ovaj razgovor u Ministarstvu pravde se dogodio tokom 2011. godine. Porotnici su osim neisplaćenog novca tražili i adekvatan prostor za svoju delatnost. Direkcija im je dala na korišćenje bez naknade stan na novom Beogradu oduzet Darku Elezu, prvostepeno osuđen 2010 godine na 9 godina zatvora, za trgovinu narkoticima. Dobijanje prostora je bio jedan od razloga zbog kojeg su sudije porotnici odustale od štrajka.

U odgovoru koji nam je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom dostavila u februaru ove godine, navodi se spisak državnih organa i ustanova kojima je na korišćenje bez naknade data privremeno oduzeta imovina.

Pogledajte kopije svih ugovora o besplatnom korišćenju privremeno oduzete imovine koje je Direkcija sklopila.

Na tom spisku se između ostalih navode i Društvo sudija porotnika Srbije, osnovano kao udruženje građana i Novi sindikat pravosuđa Srbije. Nijedna od ove dve organizacije se ne može smatrati državnom u bilo kom obliku, jer su im osnivači privatna lica, a ne država.

Branislav Stošić nam je u intervjuu potvrdio da je Društvo sudija porotnika Srbije neprofitna organizacija koja nema veze sa državom, kao i da razmišljalju o raskidu ugovora jer i jedinu obavezu koju imaju, plaćanje komunalija, zbog slabe finansijske situacije ne mogu da ispunjavaju.

“Mi smo nevladina organizacija, na ovaj način smo dobili prostor na korišćenje. Nikada ga ne bi uzeli u zakup jer ne možemo to sebi da priuštimo”, kaže Stošić.
 

Lokal u ulici Vojislava Ilića u Beogradu dat na korišćenje Novom sindikatu pravosuđa Srbije

Sa druge strane, predsednica Novog sindikata pravosuđa Srbije, Slavica Živanović, kaže da je taj sindikat državna institucija.

“Sve organizacije koje registruje Ministarstvo za upravu ili Ministarstvo rada su državne institucije”, objašnjava Živanović.

Prema podacima do kojih je došao CINS, rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike je 16.05.2011. godine u registar sindikata upisan Novi sindikat pravosuđa Srbije.

Međutim, prema rečima Dragice Mišljenović iz službe za zakonodavnu i pravnu regulativu Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, sindikati ne smeju biti državni, a to ko ih registruje nema nikakve veze sa određenjem njihovog vlasništva.

“Ono što odgovorno možemo da tvrdimo je da sindikat nema veze sa državom. Zato se kaže da je sindikat samostalna, nezavisna, demokratska organizacija. Dakle sama definicija sindikata to kaže. Jer kakav bi mi bili sindikat da smo državni ili u vlasništvu poslodavca? Kako i na koji način bismo mogli da tražimo ostvarivanje prava zaposlenih od poslodavca koji nas finansira?”, rekla je Dragica u inetrvjuu za CINS.

Takođe, prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, za Novi sindikat pravosuđa Srbije nije utvrđivana reprezentativnost. Reprezentativni sindikat je onaj čije članove čini više od 15 odsto zaposlenih i samo reprezentativan sindikat može da učestvuje u kolektivnom pregovaranju sa poslodavcem i zaključuje kolektivne ugovore. Slavica Živanović kaže da njen sindikat nema utvrđenu reprezentativnost jer “još nema tri godine od prethodno utvrđene reprezentativnosti“ i da čekaju ”da prođu te tri godine, znači kraj 2012, početak 2013. godine” . Ipak, Dragica Mišljenović iz UGS kaže da se oceni reprezentativnosti može pristupiti odmah po osnivanju sindikata.

“Ako ste osnovali sindikat, vi ne čekate tri godine da bi tražili utvrđivanje reprezentativnosti. Istog trenutka, ukoliko imate više od 15 odsto članova koji su zaposleni, dakle smatrate da imate ispunjen uslov, podnosite zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti. Ukoliko zahtev bude odbijen jer nemate više od 15 odsto članova koji su zaposleni, tada morate da čekate tri godine”.

Kako Direkcija za upravljanje imovinom dva meseca nije odgovorila na CINS-ova pitanja i zahtev za intevjuom, nismo bili u prilici da čujemo njihovo tumačenje ovih problema.

 

Trajno oduzeta imovina u samo tri slučaja

 

Novinari CINS-a su analizirali podatke o privremeno oduzetoj imovini koja je data Direkciji na upravljanje.

Ovde možete pogledati bazu privremeno oduzete imovine stečene kriminalom od 2009. godine do novembra 2011. godine koja je data na upravljanje Direkciji.

 

Dragica Mišljenović, UGS Nezavisnost

Od kraja 2010. godine do kraja 2011. godine, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je 55 puta dala pod zakup različite nekretnine privremeno oduzete osumnjičenim počiniocima krivičnih dela.

Pogledajte kopije svih ugovora o zakupu privremeno oduzete imovine koje je Direkcija sklopila.

Najviša cena zakupa iznosi 1400 evra mesečno. Po toj ceni se iznajmljuje objekat površine 267 metara kvadratnih u Kragujevcu oduzet Željku Vujanoviću, osumnjičenom da je bio pripadnik Šarićeve grupe. Po istoj ceni izdaje se objekat oduzet Branislavu Uskokoviću, bivšem direktoru Elektrodistribucije osuđenom zbog zloupotrebe službenog položaja. Ovaj prostor se nalazi na Vračaru i veličine je preko 300 metara kvadratnih.

Najniža cena po kojoj Direkcija iznajmljuje imovinu je 25 evra . Reč je o garažama koje se daju u zakup Tatjani Eraković Joknić, kako stoji u tabeli privremeno oduzete imovine poverene Direkciji, povezanom licu sa osobom od koje je imovina i oduzeta.

To, međutim, nije jedinstven slučaj jer je od 55 ugovora o zakupu privremeno oduzete imovine, ne manje od 12 sklopljeno sa onima kojima je i oduzeta – njima samima ili povezanim licima. Tako je, na primer, bivšoj supruzi, majci i sinu Branka Jocića, bivšeg direktora Puteva Srbije optuženog za zloupotrebu službenog položaja, data imovina u zakup i to stan od preko 100 metara kvadratnih u Pančevu za mesečnu rentu od 250 evra, kao i stan u Šapcu od 40 metara kvadratnih za 100 evra mesečno. Osobi za koju se sumnja da je pripadnik Šarićeve grupe tokom 2011. godine privremeno oduzet stan u beogradskoj opštini Palilula veličine 136 metara kvadratnih. Sada se ovaj stan izdaje u zakup licu koje je povezano sa osobom od koje je i oduzet. Iznos zakupa je 600 evra mesečno.

Prema odgovoru koji je CINS dobio od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom u martu ove godine, mesečno se od zakupnine sakupi oko 30 hiljada evra. Ipak, ako se izračuna ukupna vrednost zakupnina iz ugovora koje smo dobili (od kojih su neki možda i istekli), mesečno se sakupi samo oko 14 hiljada evra. Odakle ovakva razlika u računici prihoda od zakupnine, ostaće za sada nepoznato, zbog “ćutanja” ove institucije.
 

U skladu sa Zaključcima Vlade Republike Srbije, od prihoda od izdavanja nepokretnosti, kojima privremeno upravlja Direkcija, različitim organizacijama je dato nešto manje od 19 miliona dinara. Najviše je dato Fondu B92 za izgradnju zaštitnog zida oko Manastira Devič na Kosovu i Metohiji, 5 miliona dinara. Za kupovinu 4 inkubatora, istoj organizaciji je dato nešto više od 4,5 miliona dinara a po 3 miliona je dato Opštini trgovište za sanaciju posledica poplava i Crvenom krstu Srbije za pomoć Programu narodnih kuhinja. Pola miliona dinara je dato i MUP-u za finansiranje dela troškova Konferencije i sastanka koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima.

Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je novinarima CINS-a, tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, poslala tražene ugovore o zakupu. Zanimljivo je da su službenici agencije, iako su bili dužni da na kopijama dokumenata prekriju samo lične podatke poput matičnog broja i adrese, prikrili i kvadraturu nekretnina izdatih u zakup.

Mediji su ranje pisali o poslaniku Demokratske stranke, Slavoljubu Stajkoviću, koji je stan od oko 90 kvadratnih metara u centru Beograda dobio u zakup od strane Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom za samo 150 evra mesečno.

S obzirom da su na ugovorima o zakupu dostavljenim CINS-u prekrivana i imena lica kojima je imovina data u zakup, novinari Centra za istraživačko novinarstvo nisu bili u mogućnosti da provere (bar ne za većinu ugovora) ko se sve pojavljuje kao zakupac imovine i da li je cena zakupa srazmerna kvadraturi. CINS je uputio žalbu povereniku na ovaj odgovor Direkcije.

Josip Bogić, nekadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv finansijskog kriminala kaže da je pogrešno raspolagati oduzetom imovinom sve dok se ne donese konačna presuda

“Znate li u koliko je slučajeva imovina i konačno, pravosnažno oduzeta? Samo dva. Jedan je problematičan. Legiji su uzeli kuću iako je ona stečena pre nego što je krivično delo izvršeno (intervju rađen pre nego što je Miloradu Ulemeku trajno oduzeta imovina). Je l to za pohvalu? Mi ćemo imati ogromne štete i posledice zbog ovakvog zakona kada ovi slučajevi dođu pred sud za ljudska prava u Strazburu.“

U Analitičkom izveštaju Evropske komisije koji se odnosi na Srbiju i njenu kandidaturu za pristup Evropskoj uniji (109 strana izveštaja), izražava se zabrinutost zbog prodaje privremeno oduzete imovine za koju ne postoji opasnost od propadanja. U izveštaju se ocenjuje da praktični rezultati oduzimanja imovine ostaju ograničeni i da su postignuti u samo malom broju slučajeva.

Prema podacima Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, od primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (početkom 2009. godine) do novembra 2011. godine, od 272 primera privremeno oduzete imovine (nekretnina, automobila, zemljišta…), ona je konačno oduzeta u samo dva slučaja. Tako je Miloradu Ulemeku Legiji oduzeta kuća u Beogradu, a Darku Devedžiću stan u Novom Sadu. Takođe, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu Dušanu Spasojeviću i Miletu Lukoviću, vođama Zemunskog klana. To znači, da je u samo tri slučaja na sudu utvrđena opravdanost oduzimanja. U čak 230 primera oduzete imovine, još nije doneta pravosnažna presuda.

 

Privremeno oduzeta imovina u Beogradu

(foto: CINS)

 

Netransparentnost Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom

 

Novinari CINS-a već sedam meseci vode “borbu” sa Direkcijom za upravljanje oduzetom imovinom kako bi dobili osnovne informacije o imovini kojom Direkcija raspolaže, a koja je privremeno oduzeta u raznim krivičnim postupcima.

Prvi Zahtev za pristup informacijama smo poslali 12. decembra 2011, a kompletne informacije koje smo tim Zahtevom tražili, nismo dobili do danas, iako je Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja više puta odlučivao u našu korist. CINS se Direkciji obratio zahtevom u kome smo tražili spisak oduzete imovine sa adresama, procenjenu vrednost svake oduzete nepokretnosti posebno, kao i iznos mesečnog zakupa nepokretnosti koje su izdate. Već kod prvog kontakta je došlo do problema kada je Ministarstvo pravde odbilo da odgovori na naš zahtev pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

CINS je uputio žalbu na ovaj odgovor Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navodeći između ostalog da smo sličan zahtev već slali istom ministarstvu i da su nam tada dostavili tražene informacije. Poverenik je 10. februara presudio u korist CINS-a. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom nam je 28. februara odgovorila po nalogu Poverenika, ali ponovo nas je odbila u delu zahteva koji se odnosio na spisak objekata koji su izdati. Odgovor Direkcije takođe nije bio potpun, jer su nam dostavljene zbirne informacije o broju stanova, kuća, lokala i druge nepokretne imovine, iako je CINS tražio da nam se za svaku nepokretnost navede adresa ili mesto. Takođe, naveden je zbirni iznos mesečne zakupnine, a CINS je tražio mesečnu zakupninu svake nepokretnosti posebno.

Zbog šturosti odgovora, nismo bili zadovoljni i ponovo smo uputili žalbu Povereniku 02. marta 2012. Tek 17. jula je Poverenik rešio ovaj slučaj i ponovo presudio u korist CINS-a naloživši Direkciji da dostavi tražene podatke još u decembru 2011. godine. Sada već treći po redu odgovor Direkcije smo dobili smo 25. jula kada nam je poštom poslato 55 kopija ugovora o zakupu i 7 kopija ugovora o poveravanju na upravljanje oduzetom imovinom. Ugovori su stigli sa sakrivenim imenima zakupaca, adresama, čak i kvadraturama nekretnina iako su baš to informacije koje smo zahtevom tražili i koje je Poverenik naložio da nam se dostave. Nakon konsultacija sa kancelarijom Poverenika CINS je uputio predlog za sprovođenje administrativnog izvršenja na ovaj odgovor Direkcije jer više nije bilo mesta žalbi. Ovaj proces još uvek nije završen.

Ministarstvo pravde i Direkcija, koja je sastavni deo ovog ministarstva, nisu ni nakon tri meseca odgovorili na pitanja koja je CINS postavio kao ni na naš zahtev za intervjuom. Intervju smo prvo pokušali da zakažemo preko osobe koja je zadužena za odnose sa medijima. Nakon što nam je rečeno da pošaljemo pitanja, nakon čega će nam biti odgovoreno, pokušali smo da sami stupimo u kontakt sa direktorom Direkcije Jugoslavom Stojiljkovićem. U utorak, 12. juna ove godine, Stojiljković nam je na poruku odgovorio porukom u kojoj nam saopštava da je cele te nedelje zauzet i da se čujemo sledeće nedelje. U ponedeljak, 18. juna nam je u razgovoru rekao da se čujemo sredinom nedelje i da ćemo se tada dogovoriti za kraj te nedelje. Sredinom nedelje nam Stojiljković saopštava da on ne može krajem nedelje, a da posle ide na odmor, pa ili da pitanja pošaljemo mejlom Ministarstvu ili da čekamo početak jula kada se on vraća.

Odlučili smo se da pitanja pošaljemo mejlom (22. Juna 2012. godine), ovoga puta na mejl adresu mediji@mpravde.gov.rs. Međutim, već sledeće nedelje smo dobili poziv iz Ministarstva pravde sa čuđenjem zbog čega pitanja šaljemo mejlom i tako zatrpavamo tamošnje službenike, koji “zbog pitanja novinara CINS-a ne mogu da rade” i zašto ne tražimo da radimo intervju. Nakon našeg objašnjenja da mi već tri nedelje zapravo i pokušavamo da dobijemo intervju sa direktorom Stojiljkovićem i da nam je on rekao da pošaljemo pitanja na mejl Ministarstva, obećano nam je da ćemo odgovore ili intervju dobiti početkom jula, kada se Stojiljković vrati sa odmora. To se nije desilo do danas.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite