Đorđe Božić je 2011. godine dobio dopis Uprave saobraćajne policije da ima osam dana da se javi u njihove prostorije u Savskoj ulici u Beogradu. Prema prijavi, njegovo vozilo marke BMW je 28. jula te godine u 03:25 ujutru na lokaciji Trg Nikole Pašića-Vlajkovićeva prošlo kroz crveno svetlo na semaforu.
Ono što u Upravi saobraćajne policije tada nisu znali je da Đorđe Božić u tom trenutku nije mogao da upravlja vozilom. Kao jednom od osumnjičenih za finansijske zloupotrebe u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu Zemun, njemu je Viši sud u Beogradu oduzeo vozilo i dao ga Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Direkcija je vozilo poverila Protivterorističkoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Osim ove, Božić je dobijao još prijava – dve su se odnosile na saobraćajne prekršaje, a jedna na nepropisno parkiranje.
„Prvi put kada mi je stigao dopis, ja sam otišao u MUP. Dao sam im papir koji sam dobio kada sam predao vozilo i oni su rekli ’hvala gospodine, mi vas nećemo više zvati.’ Prođe neko vreme, meni opet stigne dopis“, kaže Božić i dodaje da mu nakon ponovnog odlaska u policiju kazne za to vozilo više nisu stizale. Ipak, dobio je kaznu za drugo vozilo, zbog čega je ponovo morao da ide u MUP.
Vozilo dato na korišćenje Protivteroristickoj jedinici prolazi kroz crveno svetlo u pola 4 ujutru
Protivteroristička jedinica MUP-a novinarima CINS-a nije odgovorila na pitanje ko je i zašto upravljao vozilom kada je načinjen saobraćajni prekršaj koji je na naplatu došao Božiću, kao ni da li su za počinjene prekršaje podnesene prijave. Iz MUP-a su naveli da, pored redovnih poslova, oni vrše zaštitu određenog broja lica te da se zahtev za pristup informacijama može odbiti ukoliko je reč o državnoj, službenoj, poslovnoj ili drugoj tajni, ne precizirajući da li je u ovom slučaju reč o takvom primeru.
U Direkciji kažu da primera kao Božićevih jeste bilo ranije, ali da od 2012. godine to više nije moguće. Od te godine važe izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima po kojima institucija vozilo dobijeno na korišćenje mora preregistrovati na svoje ime.
“Više me ne uznemiravaju sa tim. To je ono što je bitno za mene. Meni je to smetalo”, kaže Božić.
Direkcija ne zna za prekršaje
Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je od 2010. do kraja 2013. godine državnim institucijama poverila na upravljanje 179 privremeno ili trajno oduzetih automobila (link vodi ka PDF fajlu). Vozila se oduzimaju od osoba protiv kojih se vode sudski postupci zbog sumnje da su počinili različita krivična dela.
OVDE POGLEDAJTEBAZU SVIH VOZILA DATIH NA KORIŠĆENJE!!
Više od trećine oduzetih vozila (80) Direkcija je dodelila upravama i jedinicama MUP-a, od čega najviše Jedinici za finansijske istrage (32) i Upravi za obezbeđenje (23). Sudovi i tužilaštva u Srbiji koriste 40 oduzetih vozila.
Prema rečima Milana Mrdovića, mlađeg savetnika u Direkciji zaduženog za oduzeta vozila, automobili se dodeljuju po predlogu direktora Direkcije, a na osnovu zahteva koje pošalju institucije. Pravosudne ustanove i policija dobijaju najviše automobila pošto zbog rada na terenu imaju najveću potrebu za njima.
„Najviše dajemo u tim situacijama kada nemaju vozilo, ako je propalo, ako je staro 10-15 godina, sa velikom kilometražom, ako nemaju neko drugo vozilo“, pojašnjava Mrdović.
U Direkciji navode da stanje vozila datih na korišćenje kontrolišu jednom godišnje, ali i da im institucije same šalju izveštaje o servisiranju i drugim ulaganjima. Međutim, podatke o saobraćajnim prekršajima nemaju.
Pošto su vozila preregistrovana na institucije, policija dopise o prekršajima šalje njima, a ne vlasnicima. Ipak, Mrdović kaže da bi korisnici trebalo da ih obaveštavaju o prekršajima „ali očigledno da do sada niko nije pravio saobraćajne prekršaje s obzirom na to da nas nisu obaveštavali.“
Nakon što su ga novinari CINS-a upoznali sa slučajevima u kojima su prekršaji počinjeni, Mrdović je rekao da oni takve informacije mogu da imaju jedino ako ih daju same institucije. Dodaje da ukoliko se otkrije da one nisu postupale sa dobijenim vozilima na ispravan način ili da su im pričinile štetu, Direkcija može raskinuti ugovor. Međutim, sve zavisi zašto je prekršaj napravljen jer, kako kaže, nije isto kada prekršaj napravi policija koja u tom trenutku možda provodi akciju hapšenja i neka druga institucija.
Parking bahatost
Iako je Uprava saobraćajne policije MUP-a u dva navrata odbijala zahtev CINS-a za podacima o saobraćajnim prekršajima oduzetim automobilima, u komunikaciji sa institucijama koje su vozila dobile na korišćenje, novinari su došli do podataka o drugim prekršajima.
Tako je u martu 2012. vozilo marke pežo koje koristi Bezbednosno informativna agencija imalo saobraćajnu nesreću prilikom koje je automobil oštećen sa prednje strane. Iste godine, vozilo povereno Prekršajnom sudu u Beogradu imalo je saobraćajnu nezgodu za koju je prekršajni postupak u toku.
Milan Mrdović, mlađi savetnik u Direkciji zadužen za oduzeta vozila
Državne institucije nisu poštovale ni pravila o parkiranju. Na osnovu podataka Parking servisa Beograd, 30 vozila datih na korišćenje različitim državnim institucijama imaju 67 kazni zbog parkiranja za period 2010-2013. Za deo je pokrenut postupak po opomeni pred tužbu, dok za ostale postupak još nije ni pokrenut. Najviše kazni – 42, napisano je Jedinici za finansijske istrage, od čega 13 za samo jedno vozilo.
Mrdović kaže da im institucije ne dostavljaju ni podatke o prekršajima zbog nepropisnog parkiranja, ali da oni i nisu toliko sporni: „To naravno da nije ništa. To što je neko vozilo stalo na trenutak, da lice koje upravlja njime obavi posao za određenu instituciju, a u međuvremenu mu je napisana kazna za nepropisno parkiranje, to zaista nije valjan razlog za raskidanje ugovora.“
Prodaja vozila
U slučajevima kada se u sudskim postupcima ne dokaže da je vozilo stečeno kriminalom, ono se vraća ranijem vlasniku. S obzirom na to da se ovo ponekad događa i nakon višegodišnjeg korišćenja, vlasnik može tražiti nadoknadu ukoliko smatra da je automobil pretrpeo štetu.
29 vozila je prodato za oko sedam miliona dinara, što je skoro dvostruko manje od procenjene vrednosti.
Osim korišćenja, država je 33 vozila prodala na licitacijama tokom 2012. godine, od čega četiri koja su privremeno oduzeta. Na pitanje zbog čega se prodaju vozila čiji vlasnici nisu osuđeni, iz Direkcije pojašnjavaju da u određenim slučajevima moraju prodavati imovinu kako bi joj održali vrednost. Ukoliko vlasnik bude oslobođen u sudskom postupku, novac zarađen prodajom pripada njemu, uz odgovarajuće kamate.
Prema podacima do kojih je došao CINS – 29 vozila je prodato za oko sedam miliona dinara, što je skoro dvostruko manje od procenjene vrednosti.
OVDE POGLEDAJTE BAZA-1 SPISAK SVIH PRODATIH VOZILA!
Veća cena na aukcijama je dostignuta uglavnom kod automobila niske vrednosti, od svega nekoliko desetina hiljada dinara, dok se manje novca dobijalo kod vozila vrednosti od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona dinara.
Tako su dva kamiona marke mercedes, procenjene vrednosti nešto manje od sedam miliona dinara, prodati za oko tri i po miliona dinara, dok je automobil iste marke prodat za skoro 500.000 dinara manje od procenjene vrednosti.
U Direkciji kažu da realne cene u odnosu na procenjene zavise samo od ponuđača i iznosa koje oni daju prilikom nadmetanja.
Ostavi komentar