26 Decembar 2017, 13:26

Komentari (0)

EPS krije informacije o obnovi malih hidroelektrana

Uprkos protestima, u protekle dve godine i osam meseci je više nego udvostručen broj malih hidroelektrana u Srbiji od kojih država otkupljuje struju po povlašćenim cenama. EPS takođe obnavlja svoje male hidroelektrane iz kredita EBRD-a, ali projekat kasni, a do oktobra 2017. ovo javno preduzeće je platilo više od milion evra naknade na neiskorišćena sredstva

Pišu: Dina Đorđević, Dino Jahić

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Elektroprivreda Srbije (EPS) odbija da dostavi Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dokumentaciju o izvođačima radova na rekonstrukciji 14 malih hidroelektrana. Projekat se finansira iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a njegova realizacija usporena je dugogodišnjim kašnjenjem.


EPS je pre šest godina od EBRD-a pozajmio 45 miliona evra, ali su tokom 2014. godine odustali od šest lokacija, a iznos kredita je smanjen na 32,7 miliona evra. Prvobitni rok za završetak projekta za rehabilitaciju 15 starih i izgradnju dve nove male hidroelektrane bio je decembar 2014. godine, ali je prolongiran za kraj 2018. godine, o čemu je CINS već pisao.


Iz EPS-a su tada naveli da su u trenutku uzimanja kredita nedostajale „analize, studije opravdanosti i tehnička dokumentacija, što sada utiče na produženje vremenskih rokova za realizaciju projekta“. U jednom od dopisa je pisalo da su od šest lokacija odustali zbog „nasleđenih dugogodišnjih nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i revidirane isplativosti ulaganja”, ali da će taj projekat nastaviti razvijati mimo EBRD kredita.


Do 30. septembra 2017. godine, EPS je iskoristio tek 4,37 miliona evra pozajmljenog novca. To znači da je do tog trenutka upotrebljeno tek 13,36 posto kredita, iako je dogovoren još u decembru 2011, a stupio na snagu 7. septembra 2012. godine.


Iz Fiskalnog saveta su odgovarajući na pitanja CINS-a o ovom kreditu naveli da bi rok za njegovo korišćenje uz saglasnost EBRD-a mogao da se produži.

 

Zbog spore realizacije EPS plaća veću naknadu na nekorišćen deo kredita, takozvani commitment fee. Ova naknada obračunava se mimo redovnih kamata, a najviše zavisi od visine pozajmice i dinamike kojom se ona troši, jer se plaća na neiskorišćena sredstva. Ako se kredit ne koristi na vreme, samim tim se izdvaja više novca.

 

Stopa po kojoj se commitment fee EPS-u obračunava na kredit za male hidroelektrane iznosi 0,50 posto, a ovo javno preduzeće je od početka realizacije kredita do 30. septembra 2017. platilo 1.085.854 evra po ovom osnovu. Od toga je u prvih devet meseci ove godine izdvojeno 79.554 evra.


EPS nije odgovorio na pitanja novinarke CINS-a o ovoj temi.


Iz EBRD-a nisu komentarisali plaćanje naknada, ali su u odgovoru CINS-u od 21. decembra naveli da je do odlaganja u EPS-ovom projektu došlo zbog uobičajenih problema kod velikih projekata koji uključuju izdavanje dozvola i rešavanje pravnih pitanja u vezi sa zemljištem.


U odgovoru EBRD-a piše i da je obim projekta smanjen i prilagođen, da je većina ugovora obezbeđena i da radovi napreduju, kao i da će revitalizacija malih hidroelektrana biti završena 2019. godine.


Tajni pobednici na konkursima


Novinari CINS-a želeli su da provere informacije o konkursima koje je EPS raspisao za obnovu malih hidroelektrana.


U februaru 2017. godine EPS je raspisao javni poziv za izvođača radova na rekonstrukciji sedam hidroelektrana koje se nalaze na području Šumadije i Zapadne Srbije: „Raška“ kod Novog Pazara, „Radaljska banja“ kod Malog Zvornika, „Seljašnica“ kod Prijepolja, „Kratovska reka“ kod Priboja, „Pod Gradom“ i „Turica“ u blizini Užica, te „Moravica“ kod Ivanjice. Rok za podnošenje ponuda prvobitno je bio 30. mart, ali je produžen do 13. aprila. Prema podacima iz javnog poziva, očekivano trajanje radova na rekonstrukciji ovih hidroelektrana je 40 nedelja.

U maju je zatim objavljen poziv za rekonstrukciju još sedam malih hidroelektrana obuhvaćenih ovim projektom koje su nalaze u južnoj i istočnoj Srbiji: „Sveta Petka“ i „Sićevo“ u blizini Niša, „Temac“ kod Pirota, „Sokolovica“ i „Gamzigrad“ kod Zaječara, „Vučje“ kod Leskovca i „Jelašnica“ u blizini Surdulice. Rok za prijave bio je 5. jul. Za ove radove procenjeno je da će trajati 60 nedelja.

EPS je odbio da novinarima CINS-a dostavi podatke o pristiglim ponudama na oba javna poziva, kao i informaciju o eventualno sklopljenim ugovorima sa izvođačima. U odgovoru iz novembra ove godine piše da tražene informacije sadrže iznose cena radova i opreme i da bi zbog pripremanja novog tendera za nabavku slične opreme i izvođenje istih radova za izgradnju novih hidroelektrana iz EBRD kredita odavanje tih podataka dovelo do problema u realizaciji projekta.

 



Jedno od dodatnih pitanja na koje iz EPS-a nisu odgovorili je bilo i o pojašnjavanju tačnog broja hidroelektrana koje će da budu rekonstruisane, s obzirom na to da se projekat odnosi na obnovu 15 i izgradnju dve nove hidroelektrane, a konkursi su raspisani za rekonstrukciju 14 elektrana.

Novinari CINS-a obišli su 23. novembra hidroelektrane „Sveta Petka“ i „Sićevo“, ali tamo nije bilo table sa informacijama o izvođenju radova, niti radnika ili mašina. Ništa nije ukazivalo da su radovi u toku niti je bilo naznaka kada će početi.


Broj malih hidroelektrana više nego udvostručen

 

EPS za devet kredita platio 13,86 miliona evra naknada

Podaci Uprave za javni dug pokazuju da projekat obnove i izgradnje malih hidroelektrana nije jedini za koji EPS plaća visoke iznose naknada zbog spore realizacije, odnosno, nepravovremenog povlačenja novca. Tokom prvih devet meseci 2017. EPS je naknade plaćao za devet kredita, u ukupnom iznosu od preko dva miliona evra.


Za svih devet kredita EPS je od početka njihove realizacije do 30. septembra 2017. na commitment fee potrošio čak 13,86 miliona evra, od čega gotovo pola na kredite kineske Export-Import banke za radove na Termoelektrani Kostolac B.


Značajna sredstva, nešto više od 1,5 miliona evra, izdvojena su za još jedan projekat koji se tiče proizvodnje struje iz vode – rehabilitaciju hidroelektrane Zvornik. Ukupna vrednost ovog kredita koji je stupio na snagu 2011. godine iznosi 70 miliona evra, od čega je do kraja septembra 2017. iskorišćeno tek nešto manje od pola. Poslednji rok za korišćenje je kraj 2018. godine.

Da je EPS zainteresovan za razvoj malih hidroelektrana pokazali su i javni pozivi Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine (sada Ministarstvo rudarstva i energetike) iz 2013. godine. Ministarstvo je tokom te godine raspisalo dva poziva na koja su mogli da se prijave zainteresovani za dobijanje lokacija za gradnju malih hidroelektrana.


Dodeljene su ukupno 293 lokacije, a među 120 investitora kojima su pripale lokacije bila su i domaća i strana preduzeća. Na prvom pozivu, iz februara, EPS je dobio 15 lokacija. Međutim, ceo projekat se pokazao neuspešnim i neozbiljnim, zbog čega je EPS bio među onima koji su odustali na samom početku.


Ministarstvo energetike je kao osnovu za dodelu lokacija uzelo katastarski plan iz 1987. godine, ali se brzo pokazalo da se stanje na terenu značajno razlikuje od tih podataka – prema rečima investitora na mnogim mestima više uopšte nije bilo vode. Takođe, bilo je teško dobiti veliki broj saglasnosti i dozvola, ispuniti rokove, a jedan od najvećih problema bili su teško rešivi imovinsko-pravni odnosi.


Srbija se Energetskoj zajednici obavezala da će do 2020. godine ispuniti kvotu od 27 posto potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije. Krajem 2014. i početkom 2015. godine Srbija je bila na oko 21 posto, pa je gradnja nekoliko stotina malih hidroelektrana trebalo da pomogne u dostizanju planiranog cilja.


Projekat se nije realizovao planiranom brzinom, o čemu je CINS takođe pisao. Ipak, broj ovih energetskih postrojenja je postepeno rastao. U aprilu 2015. u Srbiji je 47 malih hidroelektrana imalo status povlašćenog proizvođača električne energije, što znači da su imali garancije da će država od njih otkupljivati struju po višim cenama. Sve ove elektrane su takav status dobile mimo javnih poziva, jer se za lokacije moglo aplicirati i pre i posle njih.


Podaci Ministarstva energetike na dan 18. decembar 2017. pokazuju da 98 malih hidroelektrana ima status povlašćenog proizvođača, što znači da je broj elektrana za dve godine i osam meseci više nego udvostručen. Među njima su tri EPS-ove: Međuvršje, Ovčar banja, kao i Radaljska banja, koja je ujedno i na listi malih hidroelektrana za rekonstrukciju od novca iz EBRD kredita.


Protesti zbog izgradnje malih hidroelektrana

 

Izgradnja male hidroelektrane na Crnovrškoj reci.

Foto: CINS

Tokom 2017. godine mediji su u više navrata izveštavali o protestima građana zbog izgradnje hidroelektrana u Srbiji. Jedan od njih dogodio se u oktobru u Priboju zbog izgradnje male hidroelektrane Rekovići na reci Lim.


Osim što je u prvi plan dospela činjenica da je jedan od vlasnika firme Mini hydro investments koja gradi hidroelektranu Rekovići Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, protesti su akcenat stavili i na životnu sredinu. Organizatori su, pozivajući se na procenu stručnjaka, pominjali značajno smanjenje vodotoka Lima, zatim problem sa kanalizacionim ispustima i povećanje zdravstvenih problema.


Ovakve i slične zamerke, poput smanjenja ribljeg fonda i isušivanja reka, pa samim tim i nestašice vode za navodnjavanje, građani i udruženja su iznosili i na drugim mestima gde je planirana gradnja malih hidroelektrana.


Meštani Opštine Knjaževac i predstavnici lokalne samouprave usprotivili su se u septembru ove godine izgradnji male hidroelektrane na Crnovrškoj reci koja se nalazi na području Stare planine. Jedan od razloga bila je i bojazan da će hidroelektrana ostaviti domaćinstva bez vode.


Stanovnici sela Temska protestovali su tokom leta zbog izgradnje tunela za preusmeravanje Toplodolske reke u Zavojsko jezero kako bi bio povećan kapacitet za proizvodnju struje na brani „Zavoj“ hidroelektrane „Pirot“ , koja pripada ogranku EPS-ove hidroelektrane „Đerdap“.


Stručnjak za energetiku, Aleksandar Macura, kaže za CINS da građani mogu da protestuju iz različitih razloga, pa i estetskih, ali da je u prošlosti bilo primera kada su ljudi ostajali bez vode na mestima gde su pravljene male hidroelektrane. On navodi da je teško iz Beograda suditi o tome šta se dešava na terenu, ali da će se podizanjem svesti o ekološkim posledicama gradnje javno dobro bolje braniti.

 

Ugrožene rečna flora i fauna

Ekološko udruženje Rzav-God Save Rzav bilo je jedan od organizatora okruglih stolova koji su tokom 2014. godine na teme upotrebe vode u energetske svrhe kroz male hidroelektrane održani u Arilju i na Zlatiboru, a na kojima su učestvovali i predstavnici nadležnih institucija. Prema zaključcima sa ovih skupova, jedan od najvećih problema izgradnje malih hidroelektrana je upravo uticaj na životnu sredinu: „Najviše su ugrožene rečna fauna i flora, pretvaranjem prirodnih tokova u kanalsku mrežu dugačkim cevovodima i velikim brojem MHE u jednom rečnom toku“.

Da je pritisak javnosti vidljiv, potvrdila je izjava državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine, Ivana Karića, u novembru 2017. godine. Govoreći na panelu povodom izveštaja Koalicije 27 o napretku Srbije u oblasti životne sredine i klimatskih promena u okviru pregovora o pristupu Evropskoj uniji, Karić je naveo da je Ministarstvo tražilo da se uradi izveštaj o saglasnostima za male hidroelektrane za period od 2004. godine do danas, kako bi se procenili efekti njihove gradnje.


Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, Ratko Ristić, u razgovoru za CINS kaže da studije o proceni uticaja na životnu sredinu ne daju uvek pravu sliku i da se najveća nelogičnost u aktuelnom procesu projektovanja i upotrebe malih hidroelektrana odnosi na takozvani biološki minimum, odnosno količinu vode za koju proizvođači električne energije garantuju da će ostati u rekama zajedno sa živim svetom u njoj, što na terenu ne bude uvek ispunjeno.


Ristić dodaje da bi se rekonstrukcijom postojećih hidroelektrana u Srbiji, koje postoje više decenija, obezbedila veća količina energije od one koja bi se dobila izgradnjom malih hidroelektrana. Prema njegovim rečima, do povećanja energetske efikasnosti došlo bi usled čišćenja akumulacionog prostora, zamene i remonta mašinske i elektro opreme.

 

 




Priča je nastala u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS