‘’Više od polovine građana nije verovalo da ćemo započeti grejnu sezonu’’, rekao je za CINS sadašnji direktor Toplane Dragan Azdejković. „Svaki mesec je borba da ne odemo u blokadu, da izmirimo obaveze“, kaže Azdejković.
Centar za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS) je analizirao nekoliko stotina stranica tenderske dokumentacije i intervjuisao više osoba uključenih u problematične nabavke uglja za „Gradsku toplanu“, kako bi otkrio na koji način je došlo do ovakve situacije.
Prema tenderskoj dokumentaciji, od marta 2009. do februara 2012. godine glavni dobavljač uglja za Toplanu bila je kompanija “Ineks-Morava”. Godišnje je javnom preduzeću prodavala desetine hiljada tona uglja i prihodovala od tih poslova oko pet miliona evra.
Ispostavilo se da se upravo tokom te poslednje četiri godine, na većinu nabavki toplane žalila neka od firmi koje nisu uspele da dobiju posao. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je reagovala i – poništila bar pet od sedam tendera. Takođe, još 2010. godine, Državna revizorska institucija je utvrdila da je nekoliko nabavki sprovedeno u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.
Dragan Azdejković, sadašnji direktor Toplane Foto: CINS
Novi direktor Toplane Azdejković (DSS) potvrdio nam je da inspektori za privredni kriminal već više od dva meseca borave u Toplani izučavajući tendersku dokumentaciju. Direktor i gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić (SNS), rekli su našim novinarima da sumnjaju da je učešće nekih preduzeća u javnim nabavkama Toplane bilo međusobno unapred dogovoreno.
“Nabavke uglja Toplane su bez kontrole. Morate to zaključiti iz konteksta“, rekao je CINS-u Slobodan Ilić, vlasnik kompanije “Sole-Komerc”, koja je često učestvovala na tenderima za nabavku uglja i od 2009. godine samo jednom, u partnerstvu sa “Ineks-Moravom”, dobila posao.
Međutim, bivši direktor Toplane Goran Krasić, iz Demokratske stranke, za CINS je rekao da su tenderi bili sastavljani upravo na način koji je trebalo da predupredi dogovor između privatnih firmi.
Firma koja dobija
Kompanija “Ineks-Morava” iz Gadžinog Hana kod Niša osnovana je 1997. godine. Prema evidenciji o nabavkama koju CINS poseduje, ova firma je i pre 2009. godine dobavljala ugalj za Toplanu, ali u manjoj meri – pobeđivala je na svakoj drugoj nabavci.
Finansijski izveštaji pokazuju da je “Ineks-Morava” u 2011. godini prihodovala više od 3 milijarde dinara (oko 30 miliona evra) i zapošljavala blizu 500 ljudi. Pored kruševačke Toplane, “Ineks-Morava” prodaje ugalj nizu drugih javnih preduzeća, uključujući i toplane u Boru i Leskovcu, Klinički centar u Nišu, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.
Što se tiče kruševačke Toplane, podaci sa portala Uprave za javne nabavke pokazuju da ukupna vrednost ugovora sklopljenih između nje i “Ineks-Morave” od 2009. do marta 2012. godine iznosi blizu 650 miliona dinara (više od 5,5 miliona evra).
Novinari CINS-a nisu uspeli da stupe u kontakt sa Momom Nikolićem, vlasnikom“Ineks-Morave”. Nikolić nijednom nije bio u svojoj kancelariji, a sekretarica nam je rekla da ne zna kada će Nikolić doći i da on “nikada ne daje intervjue”.
Nabavke padale jedna za drugom
U avgustu 2009. godine “Ineks-Morava” je pobedila na tenderu kruševačke Toplane u partnerstvu sa beogradskim preduzećem “Sole-Komerc”. Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je početkom novembra poništila jedan deo te nabavke, jer Toplana nije proverila da li institucije koje su “Ineks-Moravi” odobrile kvalitet uglja imaju ovlašćenje za takve procene. Toplana je raskinula ugovor sa kompanijom „Sole-Komerc“ jer ova firma nije dostavljala ugalj kako je ugovoreno.
Slobodan Ilić, vlasnik ove kompanije, otkrio je novinarima CINS-a da 2009. godine nije hteo da dostavlja ugalj Toplani, jer kaže da je ona već tada dugovala „Ineks-Moravi“ 130 miliona dinara, pa nije hteo da naplatu čeka više meseci.
Naredne godine Toplana je sprovodila pregovarački postupak za nabavku uglja na kome je kompanija “Ineks-Morava” pobedila sama. Republička komisija je, međutim, i taj postupak u celini poništila, jer je prema njihovom rešenju “sproveden na nezakonit način”. Naime, otvaranju pristiglih ponuda nisu prisustvovala dva člana tenderska komisije Toplane – predsednik Milenko Dreković i član Miodrag Čvorović, umesto koga se potpisao – neko drugi. Ipak, postupak je poništen tek u martu 2011., kada je ugalj trebalo da bude već skoro u potpunosti isporučen.
U izveštaju za 2010. godinu, državni revizor je zamerio Toplani upravo na ovoj nabavci, jer je sprovedena “suprotno Zakonu o javnim nabavkama”. Toplana je, prema Revizoru, trebalo da raspiše javni poziv za tender, kako bi sve zainteresovane firme mogle da se prijave, a ne da, koristeći hitan postupak, pozove samo četiri firme po svom izboru.
Goran Krasić, bivši direktor Toplane
Foto: poreskisavetnik.com
Međutim, bivši direktor kruševačke Toplane Goran Krasić smatra da je taj tender oboren samo zbog formalnosti, pošto članovi komisije nisu bili prisutni, a nije imao dokument koji bi mu omogućio da odmah imenuje rezervne članove.
Zatim, krajem 2011. godine stiže nova žalba na pravilnost sprovođenja nabavki u Toplani. Ovog puta se na konkursnu dokumentaciju žalio beogradski „Interkomerc“, pa je Republička komisija opet oborila ceo tender zbog diskriminatorskih uslova nabavke. „Interkomerc“ u žalbi tvrdi da je Toplana ograničila konkurenciju tako što je tražila da svi ponuđači imaju već potpisane ugovore o prodaji uglja sa rudnicima, kao i da je kriterijumima nabavke Toplana favorizovala najvećeg prodavca uglja iz prethodne dve godine – „Ineks-Moravu“.
Nakon toga je i Uprava za javne nabavke toplani poslala svoje mišljenje u kome tvrdi da je sam postupak bio prekasno raspisan i da je nabavku trebalo sprovesti ranije.
Bivši direktor Krasić je rekao da su tenderi kasnili zbog finansijskih problema Toplane: “Čekali smo da makar koliko-toliko skinemo dugovanje (prema “Ineks-Moravi”), pa da tek onda raspisujemo tender, da budemo koliko-toliko nezavisni”.
U oktobru 2012. godine je Republička komisija još jednom, na osnovu nove žalbe “Interkomerca” poništila još jednu nabavku kruševačke toplane. Ovog puta greška Toplane je bila u tome što su kao uslov za učešće ocenjivala prihod firmi ostvaren u prethodnoj godini. To je, prema mišljenu Komisije, moglo dovesti do ugrožavanja konkurencije među ponuđačima.
Takođe, CINS je otkrio da je na tender iz novembra 2012. firma “Sole-Komerc” poslala nepravilno zapečaćenu ponudu. Ilić, vlasnik „Sole-Komerca“ nam je priznao: “Kod Kruševca idemo pasivno… Sa namerom nismo povezali (zapečatili ponudu), ne vodimo mnogo računa o ovom tenderu, nama je bitno da smo u toku sa zbivanjima“.
Interkomerc, sedište firme na Terazijama (foto: CINS)
Rukovodstvo firme „Interkomerc“ je u intervjuu za CINS iznelo mišljenje da su i 2011. i 2012. godine tenderi Toplane raspisivani suviše kasno, sa rokom koji je trebalo da onemogući potencijalnog ponuđača da se žali: “Ukazali smo da se dokumentacija priprema neblagovremeno i da sadrži elemente koji onemogućavaju slobodnu konkurenciju. Mi smo se prvo, u više navrata, pismeno obraćali Toplani, pre podnošenja žalbi Komisiji.”
“Zločin” i “kazna”
Usled svega ovoga, između ostalog, “Gradska toplana” je u jeku ove grejne sezone bila gotovo bez uglja. Nakon posete ministarke energetike, razvoja i životne sredine Zorane Mihajlović, Toplani je odobreno da ugalj kupi direktno od rudnika “Rembas-Resavica”, bez posrednika i javne nabavke. Zašto je nakon niza neregularnih nabavki dozvoljeno njihovo izbegavanje?
“Kada bi grad veličine Kruševca ostao bez grejanja onda bi to bio udar na energetski sistem zemlje. Ministarstvo ima pravo da u takvim situacijama odobri direktnu nabavku i na taj način spreči moguće negativne posledice“, objašnjava ministarka Mihajlović za CINS.
Ko je kriv?
Rade Đurić, pravnik iz organizacije „Transparentnost Srbija“, pregledao je svu tendersku dokumentaciju koju je sakupio CINS i rekao da je do problema dolazilo možda i zbog nestručnog postupanja komisije pri sprovođenju tendera u ovom preduzeću.
‘’Grešeno je u pripremi konkursne dokumentacije, pri postupku otvaranja ponuda ili ocenjivanja i vrednovanja najpovoljnije ponude. Sve te greške, makar bile i formalne prirode, vode ka tome da je potpuna odgovornost za poništavanje postupaka na strani naručioca“, analizira Đurić i dodaje: „Razlozi nepravilnih procedura mogu biti različiti – nestručnost, nemarnost, a možda i namera.“
Đurić je takođe rekao da je Republička Komisija organ sa najvećom odgovornošču i nadležnoću kada su nabavke u pitanju, ali da je problem vreme koje je potrebno da Komisija donese odluku, što može uticati na poslovanje i naručioca i ponuđača.
Vlasnik beogradske firme “Kanis” Miloš Kasavica nam je rekao da je tužio Komisiju jer smatra da je suviše kasno donosila odluke o obaranju tendera kruševačke Toplane. Njegova firma je nekada radila sa Toplanom, ali nakon 2008. godine nije uspela da pobedi ni na jednom tenderu. Nakon toga je firma ušla u gašenje.
Kasavica nije želeo da za CINS komentariše nabavke Toplane da ne bi ometao sudski spor.
Novinarka CINS-a je zajedno sa Đurićem u novembru posetila Toplanu kako bi na licu mesta nastavila istraživanje i tada je iskoristila priliku da prisustvuje jednom otvaranju ponuda na tenderu. Tender je ubrzo oboren. Rade Đurić je objasnio da je komisija Toplane tom prilikom prvo ustanovila da jedna ponuda nije bila pravilno zapečaćena, a potom ipak nastavila sa otvaranjem i namerom da izvrši uvid, što je direktno kršenje pravila.
Direktor Azdejković i gradonačelnik Gašić, međutim, iznose sumnje da su privatne firme svesno ugrožavale neke nabavke zbog ličnih interesa.
“Interkomerc je 2011. i 2012. godine oborio po jedan tender. Proverili smo i videli da se njihov ugalj nalazi na skladištu „Ineks-Morave“… To liči na dogovor između ove dve firme,” rekao nam je Azdejković. On tvrdi da je namera privatnika pri obaranju tendera bila da se u toplani zabrinu za početak grejne sezone: “Jer kad se vi zabrinete – svaki sledeći tender biće skuplji, budite sigurni, pričam iz iskustva“.
Rukovodstvo “Interkomerca” odbacuje ove sumnje zvaničnika i kaže da je Toplana odgovorna za opasnost da se Kruševac ne greje na vreme, jer kasno raspisuje tendere. “Nemamo nikakve veze sa “Ineks-Moravom”. Naš dobavljač uglja je firma ITM (a ne Ineks-Morava),” rečeno nam je u “Interkomercu”.
Kako se meri hiljadu tona?
„Gradska toplana“ Kurševac Foto: CINS
Kruševačka toplana, zanimljivo je, može da meri železničke vagone sa ugljem, ali ne i vozila pošto nema takvu vagu. Ugalj “Ineks-Morave” dopreman je kamionima tog preduzeća koji zato nisu uvek mereni. Ugalj je merila sama firma, koja ga je i prodavala, a Toplana se za proveru povremeno služila vagama drugih preduzeća.
Na ovu okolnost CINS-u je prvi skrenuo pažnju jedan od ponuđača koji je učestvovao na tenderima Toplane, a koji je želeo da ostane anoniman. Gradonačelnik Gašić i sam Krasić su ovo potvrdili. Krasić je objasnio da je “imao poverenja” u “Ineks-Moravu”.
„Kad sam ja došao 2009. svaki se kamion merio u preduzeću (koje je) na 500 metara od Toplane. Te godine je meren svaki kamion, 2010. je meren svaki kamion, 2011. i 2012. nismo svaki merili… Na svaka tri-četiri kamiona merili smo jedan”, objašnjava Krasić za CINS.
Rekao je da je stekao poverenje u “Ineks-Moravu” u smislu da “nisu imali ispade” i da se dešavalo da su im isporučivali i više od ugovorene količine.
Krediti kao „spas“
U pozadini propalih nabavki, Toplana je sve više upadala u finansijsku propast. Ovo javno preduzeće dobavljačima danas duguje tri miliona evra, pre svega “Ineks-Moravi” koja potražuje 800.000 evra. Pored ovoga, Toplana duguje i četiri miliona evra bankama koje vrše pritisak na Toplanu da plati dugove.
Azdejković tvrdi da su najveći problem upravo nepovoljni krediti koje je prethodno rukovodstvo uzimalo. Ukupno ih je za poslednje tri godine, prema sajtu Uprave za javne nabavke, uzeto jedanaest od različitih banaka.
Prema Azdejkoviću, krediti koji su davani Toplani su nelogični, jer je to za Gradsku toplanu najteže rešenje.
“Prvi neprijatan razgovor (na položaju direktora Toplane) je bio sa bankarima, čim smo došli. Neprijatnim tonom su se obratili… Po kom Zakonu su oni odobravali kredite da Toplana 60 i nešto posto svog ukupnog prometa daje bankama”, pita Azdejković.
U izveštaju državnog revizora za 2010. godinu Toplani je zameren način na koji je uzimala kredite, jer nije bilo otvorenog javnog postupka, već su dogovarani u direktnim pregovorima sa bankama.
Oko 80 posto sredstava kredita je korišćeno upravo za plaćanje uglja “Ineks-Moravi“, prema podacima koje smo dobili od sadašnjeg dirketora Toplane.
Gradonačelnik Gašić, u intervjuu za CINS, kaže da Toplana trenutno više duguje nego što vredi. Grad je Toplanu, prema informacijama koje posedujemo, u periodu od 2009. godine do danas subvencionisao sa više od milion evra.
On kaže da se odjednom pojavio veliki pritisak na “Gradsku toplanu” i Gradsku upravu da isplate dugove i kredite, sa pretnjom da će računi Toplane biti blokirani. Pritisak su, prema Gašiću, najviše vršili “Ineks-Morava”, “AIK banka” i “Univerzal banka”.
„Privatnici koji su dobavljali ugalj su gurali Toplanu u kredite, jer nisu hteli da dostave ugalj dok Toplana ne plati. Onda su prethodnom rukovodstvu savetovali da uzima kredite od banaka u kojima oni imaju prijatelje, da bi ih tako brže dobili „, tvrdi gradonačelnik.
Krasić za CINS kaže da je bio primoran da uzima kredite:”Ili će neko da te blokira ili ćeš da gledaš da uzimaš kredit da ne zatvaraš (preduzeće). I to je glavni razlog, a takvih situacija je bilo tri-četiri”, objašnjava on. “Moraš da platiš i mazut i gas i ugalj i cevi i radnike. U momentu kada sam uzeo poslednji (kredit) od nekih 40 miliona dinara, republičke institucije su nam dugovale skoro 50 miliona dinara, na primer Zdravstveni centar, MUP”.
Sva ova dugovanja su, međutim, dovela do toga da Kruševljani ove zime zamalo ostanu bez grejanja. Grad je tri dana pred novogodišnju noć uplatio toplani 14 miliona dinara kako bi pomogao nabavku uglja za ovu sezonu, ali je istog dana “Univerzal banka” Toplani blokirala račun zbog kreditnog duga od 40 miliona dinara.
Blokada je trajala samo tri dana, jer je direktor Azdejković uspeo da se dogovori sa rukovodstvom banke da je ukloni. To, međutim, nije značilo i da će Kruševljani dobiti grejanje. To je zavisilo od dobre volje rudnika koji su ugalj dali bez obaveze da se roba plati odmah. Samo zahvaljujući njihovom razumevanju, Kruševljani proveli praznike sa jednom brigom manje.
Rukovodstvo Toplane nam je potvrdilo da je u januaru sprovedena još jedna nabavka uglja. Ponuđači se nisu žalili.
*****
Tekst je nastao u produkciji Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, u sklopu projekta “Istraživanje javnih nabavki u Srbiji” koji podržava National Endowment for Democracy
*Tekst premijerno objavljen u nedeljniku „NIN“, 28. februara 2013. i u dvonedeljniku „Grad“ iz Kruševca 08. marta 2013. godine
Ostavi komentar