Nejasni razlozi za ostavku direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

U saopštenju Agencije navedeno je da je na današnjoj telefonskoj sednici, „Odbor Agencije doneo odluku o prestanku javne funkcije direktora Agencije za borbu protiv korupcije, s obzirom na to da je direktorka Agencije, Majda Kršikapa, dana 13. novembra 2017. godine podnela neopozivu ostavku na navedenu funkciju“.

Na istoj sednici, Odbor Agencije je za vršioca dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije jednoglasno izabrao Verku Atanasković, koja je već bila vd direktor pre izbora Kršikape.

Najavljeno je da će Odbor na narednoj sednici doneti odluku o raspisivanju javnog konkursa za izbor novog direktora Agencije.

Kršikapa nije navela razloge zbog kojih je podnela ostavku samo mesec i po dana od kada je izabrana, niti da li njena ostavka ima veze sa političkim pritiscima.

Božo Drašković, nekadašnji član Odbora Agencije kaže za CINS da je vrlo čudna ovako brza ostavka Kršikape kao i da je mesto direktora Agencije na vetrometini i pod snažnim pritiscima interesnih grupa.

„Pretpostavljam da se najverovatnije vrše pritisci i da neko ko drži do svog profesionalnog ugleda i pozicije, nije spreman da podlegne tim pritiscima,“ kaže Drašković.

Kršikapa je pre dolaska u Agenciju od 2013. bila sekretar Visokog saveta sudstva, a pre toga je radila u Vrhovnom kasacionom sudu.

Od njenog dolaska na mesto direktorke 6. septembra, Agencija za borbu protiv korupcije je objavila da je pokrenula vanredne kontrole imovine i prihoda za 14 funkionera među kojima su gradonačelnik Beograda Siniša Mali, Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije, kao i narodni poslanik Čedomira Jovanovića.

Krajem oktobra Agencija je podnela Skupštini grada Beograda inicijativu za razrešenje Jasminke Bjeletić sa javne funkcije direktorke Apoteka Beograd. Tokom postupka Agencija je utvrdila da je Bjeletić prekršila zakon o Agenciji jer je kao v.d. direktorka Apoteke zaključivala ugovore sa privrednim društvom Velexfarm, sa kojim ova ustanova nije imala poslovnu saradnju pre njenog stupanja na javnu funkciju, a u kojem je zaposlen njen sin.

Agencija je takođe prošle nedelje objavila izveštaj o finansiranju političkih partija tokom predsedničke kampanje iz aprila ove godine u kome je konstatovala da su političke partije ove godine na osnovu donacija fizičkih lica, prikupile 54 puta više novca nego 2012.

U izveštaju se navodi da su najviše novca od donacija građana prikupili Aleksandar Vučić, oko 270 miliona dinara, i Vuk Jeremić, oko 220 miliona dinara.

Između ostalog izveštaj pokazuje da je većina donatora SNS-a uplatila za kampanju identične iznose u vrednosti od 40.000 dinara. Sličan način prikupljanja desio se i 2014. tokom parlamentarnih izbora ali je tada Agencija zbog sumnje u pranje novca zatražila dodatne provere.

U saopštenju povodom ostavke Kršikape Transparetnost Srbije istakla je da bi „za građane, a i za kandidate za mesto direktora na novom konkursu svakako bilo od značaja da čuju i razloge zbog kojih se nedavno izabrana direktorka odlučila na ovakav korak, ukoliko oni imaju veze sa položajem i uslovima rada ključnog antikorupcijskog preventivnog državnog organa“.

U svom poslednjem biltenu Transparentnost je pohvalila rad Kršikape i istakla da je primetan pozitivan pomak u vidu veće transparentnosti Agencije od početka rada nove direktorke.

Neuspeli izbori

Izboru Kršikape prethodilo je nekoliko neuspelih pokušaja Odbora da izabere novog direktora. Ovo antikorupciono telo ostalo je bez direktora u decembru 2016., kada je tadašnja direktorka Tatjana Babić podnela ostavku jer je izabrana za sudiju Ustavnog suda Srbije.

Nakon neuspelog konkursa tadašnji član Odbora Božo Drašković rekao je za Peščanik da je konkurs propao između ostalog i zato što je kandidatkinja koja je dobila najviše glasova članova Odbora Agencije, povezana sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.

Radi se o Ljiljani Blagojević, gradskoj pravobraniteljki i nekadašnjoj pomoćnici ministra Nikole Selakovića koja se uz još 20 kandidata prijavila na konkurs za direktora Agencije.

U međuvremenu je za četiri člana Odbora prestao mandat, pa ih je do juna meseca ove godine bilo samo dvoje od devetoro što je onemogućilo izbor direktora. Da bi se donela odluka o novom direktoru, za jednog kandidata bilo je potrebno pet glasova.

Krajem jula, poslanici Narodne skupštine izabrali su četiri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Na ovaj način je Odbor dobio potrebnu većinu od šest članova, dovoljnu za funkcionisanje ovog tela, čime je otklonjena prva formalna prepreka u izboru novog direktora Agencije.

Iako je Odbor formalno dobio mogućnost da izabere direktora, on do danas radi u nepotpunom sastavu jer poslanici nisu izabrali članove koje su predložili novinarska udruženja, Advokatska komora kao i Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.