Sve priče proizašle iz ove CINS-ove škole, njih ukupno sedam, bavile su se temama zaštite životne sredine i klimatskim promenama. Najbolje autorke nagrađene su opremom koja će im pomoći u novinarskom radu.
„Ekološke teme u najširem smislu, a posebno teme koje s tiču sve očiglednijih posledica klimatskih promena u našoj zemlji, dospele su na redovan repertoar javnih tema u našem društvu. Podrškom CINS-ovoj istraživačkoj školi i nagrađivanjem najboljih tekstova podržavamo obrazovanje novinara koji će o njima, za račun javnosti, umeti da istražuju i izveštavaju predano i kompetentno“, rekla je Ana Davičo, saradnica za komunikacije u WWF Adria.
Sredinom prošle godine, 84 polaznika se prijavilo da od novinara i novinarki CINS-a nauči tehnike istraživanja, opremanja i provere istraživačkih priča. Za program je odabrano dvadesetoro. Nakon obuke u septembru 2020. i višemesečnog mentorstva od strane novinara i urednika CINS-a, objavljeno je sedam priča u martu ove godine, od kojih su se tri izdvojile kao najznačajnije.
Aleksandra Popović iz Beograda nagrađena je za istraživanje o ilegalnoj izgradnji vikendica u specijalnom rezervatu prirode Uvac. Umesto da ih u tome spreče, nadležni im omogućavaju da ih legalizuju. Popović kaže da je bilo momenata kada je mislila da neće uspeti da završi priču, ali da je naposletku bila veoma zadovoljna – uprkos pritiscima koji su usledili.
„Došla je ta druga strana medalje, kada vas na indirektni način kontaktiraju ljudi koji su pogođeni tom temom. U tom trenutku zaista nije lako, ja sam se prvi put susrela s tim. Mogu reći da je bila prisutna vrsta straha ‘šta ću ja sad da radim’, ali sam znala da cela redakcija stoji iza mene, da imam dokaze za svaku informaciju koju sam upotrebila u tekstu“, navodi Popović.
Među nagrađenim pričama je i ona o zagađenju vazduha u Beočinu, koje izaziva rad cementare u tom mestu. Priču je potpisala Aleksandra Mitrović. Mitrović kaže da joj je bilo važno da se bavi ovom pričom jer je htela da „bude glas onih koji uprkos stegama ne mogu da pričaju o ekološkim problemima u svom naselju“.
„Najzanimljivije iskustvo mi je bilo samo istraživanje, prikupljanje dokumenata, pričanje sa lokalnim stanovništvom i na kraju fektčeking. U pamćenju će mi najviše ostati kraj same priče, kada se sve prikupi, kada tekst mora da oživi. Tada sam baš bila srećna. Iako je rad na ovoj priči trajao dugo, mesecima, svaki mesec mi je značio i uvek sam naučila nešto novo – nijedan nije bio isti“, podvlači ona.
Priča freelance novinarke Mine Delić pod nazivom Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma takođe je nagrađena. Delić se u svom istraživanju bavila nestankom šume u plovnom području Tise, umesto kojih gde se gaje plantaže hibrida, drveća koje brže raste da bi što pre bilo spremno za seču i prodaju. Pokazala je i da se zbog toga povećava opasnost od poplava i drugih posledica klimatskih promena.
Tekst je nastao uz podršku WWF Adria-Srbija na projektu ‘Da nam klima štima‘ koji finansira Vlada Švedske. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove WWF Adria-Srbija ni donatora.
.jpg)
Ostavi komentar