Dok je posećivala roditelje, na proleće prošle godine, Jovičić Petrović je primetila da je za nekoliko meseci nestalo čitavo jedno brdo.
„Ja odem kod roditelja posle dva-tri meseca i vidim da je pejzaž potpuno drugačiji“, kaže ona.
Kamen iz Kamalja se koristi za posipanje puteva, a vadi se uz pomoć eksploziva zbog čega stradaju okolne kuće.
Dokumentacija u koju su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) imali uvid pokazuje da je ovaj kamenolom radio pre nego što je uopšte dobio sve neophodne dozvole.
Međutim, u međuvremenu su Jelena i ostali građani okupljeni u neformalnu grupu „Ne damo vode Mionice“, saznali za još jedan problem koji može imati šire posledice. Kamalj radi na prostoru na kojem je ranije bilo zabranjeno kopanje kamena zbog opasnosti od ugrožavanja izvora vode. Takođe, prekoputa Kamalja, druga firma istraživala je nova mesta za kopanje.
CINS otkriva kako je na inicijativu vlasnika Kamalja, a kasnije i Opštine Mionica promenjen ključni dokument kojim je dozvoljeno vađenje kamena na području vodoizvorišta. Iako stručnjaci sa kojima je pričao CINS objašnjavaju da postoji opasnost da se na ovaj način voda zagadi ili izvor u potpunosti nestane, Ministarstvo zdravlja je taj dokument odobrilo.
Sve ovo odgovaralo je i vlasniku kamenoloma Kamalj Predragu Lovriću, nekadašnjem licu sa Interpolove poternice.
Područje kamenoloma Kamalj pre početka radova, u junu 2020. (levo), i posle više od godinu i po dana rada, u avgustu 2022. (desno); foto: Google Earth / Prevucite beli krug na slici levo i desno
Vadili kamen bez dozvole
Kompanija C&LC Kameni agregati, koja upravlja kamenolomom Kamalj, dozvolu da u narednih 10 godina eksploatiše krečnjak je dobila u martu ove godine, a plan joj je da kamen odavde izvlači narednih 19 godina.
Ipak, meštani u njegovoj blizini posledice osećaju već sada.
„Drma se kuća kao da je zemljotres svaki put“, objašnjava jedan od njih, Ljubivoje Vasiljević.
U njegovom domu, udaljenom 100 metara vazdušnom linijom od kamenoloma, vidna su oštećenja. Pukotine u zidu, polomljen crep, deo plafona koji je otpao, tvrdi, posledica su letenja kamenja iz kamenoloma usled miniranja koje se dešava najčešće jednom nedeljno.
U više navrata pokušao je da se nagodi sa kompanijom oko štete, ali do toga nije došlo. Iz kamenoloma su mu, tvrdi, nudili i posao, ali je odbio.
Iako je dozvolu dobila 2022, ova firma je tokom 2021. u Kamalju ilegalno vadila kamen, pokazuje odgovor Ministarstva rudarstva i energetike CINS-u. Cele prošle godine oni su bez dozvole Ministarstva izvadili preko 270 tona krečnjaka, zbog čega su kasnije platili oko 11 i po miliona dinara kao naknadu štete.
Iz Opštine Mionica za CINS kažu da nisu znali za njihov nelegalan rad.
Inspekcija: Nove nazakonitosti
U novoj kontroli iz oktobra ove godine rudarska inspekcija pronašla je i druge nezakonitosti, između ostalog i to da firma nije odredila sigurnosna rastojanja i zaštitu okoline pri miniranju i razletanju kamena. Dok se to ne ispravi inspekcija je zabranila rad kamenoloma. Međutim, ova odluka nije konačna jer je u toku rok za žalbu koju kompanija može da uloži, nakon čega mere mogu da se preinače. Direktor C&LC Kameni agregati Petar Đurić kaže da do okončanja inspekcijske kontrole neće davati nikakve izjave.
Vlasnik firme C&LC Kameni agregati je Predrag Lovrić. On se nalazio na Interpolovoj poternici koju je raspisala policija iz Vaduza u Lihtenštajnu. U odgovoru CINS-u, sud iz ovog mesta kaže da se Lovrić sumnjiči za krađu iz 2004. godine i to kao pripadnik Pink Panter grupe i da bi suđenje trebalo da se održi u decembru ove godine. Grupa Pink Panter je inače specijalizovana za pljačkanje juvelirnica po svetu.
Lovrićev advokat nam je rekao da je njegov klijent na godišnjem odmoru i da nije u mogućnosti da odgovori na pitanja o postupku u Lihtenštajnu. Na detaljna pitanja o ilegalnom radu, inspekcijama i šteti na Vasiljevićevoj kući, direktor firme C&LC Kameni agregati Petar Đurić je odgovorio samo da oni sve rade u skladu sa zakonima i propisima.
Prekrajanje granica
Lovrićeva kompanija kamen vadi na širem prostoru vodoizvorišta Paštrić, gde to do skora nije bilo dozvoljeno. Sa ovog izvora se pijaćom vodom snabdeva oko 45% domaćinstava opštine Mionica. Oko njega su određene tri zone takozvane sanitarne zaštite kako bi se sprečili radovi u njegovoj blizini i potencijalno ugrožavanje vode. Kopanje kamena nije dozvoljeno čak ni u najudaljenijoj trećoj zoni.
Unutar ove zone je do 2021. godine bio Kamalj, prema Elaboratu o zonama sanitarne zaštite koji je izradio Rudarsko – geološki fakultet.
Dokumentacija do koje je došao CINS pokazuje da je u aprilu te godine Opština Mionica tražila od privatne firme Gea Water Work da promeni granice sanitarnih zona. U molbi koju su im oni i Javno komunalno preduzeće Vodovod iz Mionice poslali, tražili su da se izađe u susret malim privrednicima, ali i firmi koja je veoma značajna za opštinu Mionica. Iako nisu naveli njeno ime, spomenuli su upravo Kamalj i kako kamen iz ovog kamenoloma ispunjava uslove da se koristi za izgradnju brze saobraćajnice Lajkovac -Valjevo.
Iz Opštine Mionica kažu da su pre toga imali sastanak sa vlasnikom kamenoloma koji je bio zainteresovan za njegovo proširenje jer rade na državnim putevima od nacionalnog značaja. Oni tvrde su vlasniku rekli da postoje sanitarne zone zaštite izvorišta Paštrić, kao i da se eventualna izmena može vršiti samo u okviru zakonske procedure.
„Opština Mionica nikada nije tražila ništa od kompanije Gea Water Work što nije po zakonu“, piše u odgovoru Opštine.
U naredna dva meseca, Gea Water Work menja Elaborat i granice u njemu, a Ministarstvo zdravlja ga odobrava.
Igor Jemcov, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta na Departmanu za hidrogeologiju, kaže da u novom Elaboratu nema dopunskih istraživanja kojima bi se opravdale izmene postojećih zona, i da je treća zona „skraćena“ bez ikakvog obrazloženja.
„Voda je osnovna životna namirnica, tako da se (vodoizvorišta prim.aut) ni na koji način ne mogu podrediti bilo kojim drugim interesima, a posebno ne nekakvoj eksploataciji kamena“.
Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja koja smo im poslali.
Stručnjaci: zagadiće vodu
Meštani se plaše da rad kamenoloma može da zagadi vodu, međutim iz Opštine kažu da analize laboratorija koje se redovno rade pokazuju da je voda ispravna za korišćenje. Prema njihovim rečima, planira se i izrada novog Elaborata.
To ipak ne zaustavlja iskopavanje kamena koje se nastavlja. U septembru kada su novinarke CINS-a bile na terenu uverile su se da je Kamalj i dalje radio u zoni koja je nekada bila pod zaštitom.
Stručnjaci sa kojima je pričao CINS upozoravaju na moguće posledice.
Igor Jemcov kaže da je sastav stena takav da omogućava brz protok tečnosti i zagađenja do izvora. Sa tim se slaže i nekadašnji direktor Geološkog zavoda Branislav Božović, danas član nevladine organizacije Nacionalna ekološka asocijacija.
Božović objašnjava da se usled eksplozije povećava količina kreča u vodi, a zagađenje može da dođe i od motornih ulja iz mašina. Prema njegovim rečima, zbog kamenoloma nestaju biljke i šume, pa se voda lakše greje i isparava što dovodi do njenog većeg isušivanja. Na kraju, izvor može i da nestane.
„Miniranje stvara nove pukotine, drobi stene i proizvodi situaciju u kojoj se voda može izgubiti, promeniti tok ili pojavljivati se na drugom izvoru ili otići u veće dubine i onda izvori prestaju da postoje“, objašnjava Božović.
Istraživanja novih mesta za kopanje kamena
Izradu priče je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Sadržaj priče je isključiva odgovornost CINS-a i ne odražava nužno stavove FOD, Srbija.
Ostavi komentar