Pre pandemije korone, Milan Marković i njegova supruga su sa svojim sinom Mišom svakodnevno odlazili u šetnje. To ga je činilo srećnim, a jedino što je moglo da ih spreči bilo je ekstremno loše vreme. Međutim, od kada je uvedena zabrana kretanja, Miša ne može da razume zbog čega više ne može da prošeta.
Miša ima 35 godina i ima autizam.
U skladu sa zabranom kretanja koja je na snazi, osobe sa autizmom i njihovi članovi porodica, kao ni ostali građani, ne mogu izlaziti napolje jer nemaju dozvolu za kretanje. Mišin otac je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objasnio kako se to odražava na stanje njegovog sina – ritam spavanja potpuno je poremećen, a prisilno ponavljanje radnji, koje se tokom vremena svelo na minimum, sada je učestalije.
Vlada omogućila kretanje deci sa razvojnim smetnjama i autizmom
Vlada Republike Srbije donela je 13. aprila, uz supotpis predsednika Aleksandra Vučića, dopunu Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja u kojoj se navodi da je kretanje u vreme zabrane dozvoljeno deci sa razvojnim smetnjama i autizmom. Njihovo kretanje dozvoljeno je isključivo u pratnji jedne odrasle osobe, roditelja ili staratelja, i to najviše do 200 metara udaljenosti od mesta prebivališta, odnosno boravišta. Da su dozvole nekim roditeljima već dostavljene, CINS je saznao i od sagovornika i roditelja osobe sa autizmom Milana Markovića. Opština Vračar izdala je potvrdu o kretanju u vreme policijskog časa na ime njegove supruge već sutradan, 14. aprila.
Napomena: Ova informacija uneta je u tekst 15.4.2020.
„Imamo dvorište koje sada moramo da zaključavamo iako to nikad ranije nismo radili. Nekoliko puta je toliko cimao kapiju da je hteo da je otkine. Toliko je bio van sebe od besa“, prepričava nam Milan Marković.
Marković je član Upravnog odbora Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, nevladine organizacije koja se dopisom obratila Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u cilju dobijanja dozvola za kretanje za sve osobe sa invaliditetom, uključujući osobe sa mentalnim i intelektualnim teškoćama i osobe sa autizmom.
U međuvremenu, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je proceduru o dobijanju dozvola za kretanje u vreme policijskog časa. Građani treba da se obrate i dostave dokumenta lokalnoj samoupravi koja će ih nakon provere proslediti dalje Ministarstvu za rad. Ovo Ministarstvo proverene zahteve prosleđuje Ministarstvu unutrašnjih poslova na saglasnost. Na kraju procedure, Ministarstvo za rad obaveštava lokalnu samoupravu koja izdaje potvrdu o kretanju.
Međutim u samom saopštenju se spominju osobe koje pružaju usluge pomoći u kući, personalni asistenti kao i roditelji kojima je sudskom presudom regulisano viđanje deteta. Nejasno je da li se ova procedura odnosi i na članove porodica osoba sa autizmom.
„Mislim, nije mi baš do kraja jasna procedura. Tu je ta informisanost u vezi cele te priče jako loša. Treba svi da se obrate putem mejla, a većina ljudi u Srbiji objektivno nema mejl, ne znaju da ga koriste“, kaže Milan Marković.
On je ovu informaciju video na Fejsbuk stranicama udruženja osoba sa autizmom i ubrzo poslao mejl sa neophodnom dokumentacijom Opštini Vračar – ali nije dobio nikakav odgovor.
Novinari CINS-a su pokušali da dobiju više informacija u ovoj opštini, ali bez većeg uspeha.
Propusnice omogućiti i drugima
Lazar Stefanović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom za CINS kaže da je problem ukoliko se propusnice ograniče samo na članove porodice osoba sa autizmom. „Možeš imati bilo koji drugi problem zbog kojeg si jako uznemiren, ali ako nisi kvalifikovan pod autizam onda nećeš moći da izađeš napolje. To je sledeća stvar koju treba adresirati, da se proširi, da ne ide samo za autizam“, ističe Stefanović.
„Rečeno nam je samo da ko nam se javi i traži tu informaciju – elektronskim putem podnosi zahtev na mejl i isto tako će mu biti odgovoreno“, istakla je službenica ove opštine u razgovoru sa novinarkom CINS-a.
Da se ne zna ko i kako može doći do dozvole za kretanje čuli smo i u Opštini Stari grad. Nekoliko dana pred početak najdužeg policijskog časa, koji traje ceo vikend, više roditelja pozvalo ih je da se raspita kako do dozvole.
„Oni (članovi porodica) ne mogu da dobiju dozvolu ako nisu zakonski pratilac ili personalni asistent. To je katastrofa“, ističe predsednik opštine Stari grad Marko Bastać.
Prema njegovim rečima, iako roditelji autističnih ljudi nisu prepoznati kao potencijalni podnosioci zahteva za dozvole kretanja, ova opština primaće zahteve i prosleđivati ih nadležnim ministarstvima.
„Ministarstvo za rad uopšte nije to propisalo kao mogućnost, mi prosto njima na taj način što prosleđujemo zahteve svih tih roditelja upućujemo apel da se pojavi ta kategorija ljudi koji treba da dobiju dozvolu“, objašnjava Bastać.
Predsednik Upravnog odbora Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom Mirko Gojić kaže da, i pored uveravanja od strane Grada Beograda da se na dobijanju dozvola radi, za sada nema nikakvih zvaničnih informacija.
„Pravo da vam kažem više sam odustao od toga. To je krenulo u nekom dobrom pravcu, ja sam kontaktirao i Sekretarijat za socijalnu zaštitu i dobio sam uveravanja da će se nešto napraviti, da rade na tome. Pisali smo kilometar dopisa, nema kome se nismo obraćali“, rekao je Gojić za CINS.
Nakon što je opštinskoj upravi Novog Beograda Gojić uputio dopis zajedno sa medicinskom dokumentacijom svog deteta, dobio je odgovor da dobijanje dozvola obuhvata samo personalne asistente i gerontodomaćice, kao i da za ostale kategorije građana ne postoji uputstvo. Prema njegovim saznanjima, roditeljima iz Kragujevca, Kraljeva i Sombora dozvole za kretanje su omogućene.
Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda, je umesto odgovora na naš poziv tražila da joj pošaljemo poruku. Međutim, Stanisavljević do objave teksta nije odgovorila na pitanja na ovu temu. Na pitanja nisu odgovorili ni iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
„Neshvatljivo je i nenormalno da građani dobiju da mogu šetati kućne ljubimce dva puta (dnevno), a mi ne možemo izaći. Populacija koja nikad nikog nije ugrožavala, niti bi ugrožavala. I tako su nevidljivi dugi niz godina, sada posebno“, ocenjuje Mirko Gojić.
Za sve je tako ,nevidljiva populacija..tuga
Meni smeta što sve ama baš sve moramo da tražimo, što se sve mora tumačiti, ništa jasno .
Ono što najviše smeta ,jeste činjenica da nikom nije palo napamet da postoji ovakva kategorija ljudi i da se neko setio pre nego što je iko ista zatražio.
Majka sina sa visokofunkcionalnim autizmom