25 Jul 2013, 00:25

Komentari (0)

U obračunu države sa Darkom Šarićem najviše ispaštaju radnici

Četiri godine nakon što je država preuzela privatizovana preduzeća od osumnjičenog narko-bosa, Darka Šarića, stanje u većini njih gore je nego dok im je on bio vlasnik i uglavnom se nalaze na ivici opstanka, utvrdili su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije

Pišu: Ivana Jeremić, Milica Šarić

CINS

Prema rečima radnika, dok je vlasnik firmi u kojima su radili bio Darko Šarić plate su isplaćivane, a bilo je i napretka u proizvodnji i poslovanju. Nakon podizanja optužnica i oduzimanja imovine od Šarića i njegovih saradnika, upravljanje nad preduzećima je preuzela država, a ona su počela da stagniraju ili propadaju. Blizu šest stotina radnika je ostalo bez posla, a proizvodnja se odvija smanjenim kapacitetom.
 

Darko Šarić preko saradnika kupovao preduzeća

„U periodu kada je država preuzela vlasništvo nad kapitalom 'Mitrosrema', mi imamo samo propast i ništa više”, kaže Stevan Jovanović, predsednik sindikata radnika „Mitrosrema“, dodajući da država nema ideju šta da radi sa tim preduzećem.

Osim „Mitrosrema“ iz Sremske Mitrovice, Šarić i njegovi saradnici su, između 2006. i 2010. godine, kupili još sedam privatizovanih preduzeća. Šarić je, nakon što je u januaru 2010. za njim raspisana međunarodna poternica, pobegao iz zemlje i sudi mu se u odsustvu.

Zbog sumnje da je novac za kupovinu preduzeća stečen krivičnim delima, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde i državne uprave Republike Srbije zaplenila je šest preduzeća od kojih su dva kasnije otišla u stečaj: „Jedinstvo“ iz Gajdobre i „Palić“ iz Subotice. Osim „Mitrosremom“, Direkcija trenutno upravlja još i preduzećima „Putnik“ i „Vojvodina“ iz Novog Sada, te „Bratstvom“ iz Preševa.

Vladimir Ćeklić, načelnik odeljenja za stručne poslove Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kaže da je jedini zadatak Direkcije očuvanje imovine preduzeća do okončanja postupaka, kako se ne bi umanjila njihova vrednost. Objašnjava da radnici greše kada misle da su ponovo postali državno preduzeće, jer država njima samo upravlja – i dalje su u vlasništvu ljudi protiv kojih se vode postupci, zbog čega ne mogu računati na pomoć iz državnih fondova.

U preostala dva preduzeća – „Forum-plasman“ iz Novog Sada i „Mladi borac“ iz Sonte – udele Šarića i njegovih saradnika preuzela je Agencija za privatizaciju Republike Srbije.

Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, kaže za CINS da su kriminalne grupe, pored ostalog, zainteresovane i za privatizacije, jer se u tom postupku prodaju i kvalitetne kompanije.

„Uglavnom bi trebalo da je intencija perača novca da ulaže u tu firmu. Njima se isplati da firma funkcioniše, kako bi mogli da mešaju ilegalne i legalne prilive novca. Upravo iz razloga da bi kasnije mogli da pokušaju da prikažu, ukoliko dođe do bilo kakvog postupka, da taj novac potiče iz legalnog biznisa“, rekao nam je Vujičić.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da je Šarić ulagao novac u preduzeća da kasnije može da ih preproda i time prikaže da oprani novac ima poreklo.

Tužilaštvo za organizovani kriminal nije želelo da daje komentare o motivima Šarića i saradnika da ulažu u ova preduzeća.

 

Od velikog proizvođača do stečaja

 

Firma „Jedinstvo“, nekada jedan od većih proizvođača hrane u Vojvodini, nalazi se u Gajdobri, mestu od oko 2.500 stanovnika, dvadesetak kilometara od Novog Sada. Prilikom posete preduzeću, u oronuloj zgradi zatekli smo tek nekoliko radnika koji su pokušavali da nađu razlog da se što pre udalje.

Silosi AD „Jedinstva“ koje čuvaju radnici-portiri (Foto: CINS)


„Vidite, plaše se. Niko vam tu ne sme ništa reći“, kaže Dušan Gušić, predsednik sindikata radnika „Jedinstva“, sa kojim smo razgovarali u kancelariji bez grejanja, na čijim vlagom prekrivenim zidovima se nalazi nekoliko geografskih karata iz vremena SR Jugoslavije.

Finansijski izveštaji i izveštaji revizora pokazuju da je ova firma u ozbiljnim problemima – od privatizacije posluje sa gubicima. Prema izveštaju Agencije za privatizaciju, „Jedinstvo“ je u vreme kupovine imalo 128 radnika. U finansijskim izveštajima za 2012. godinu navodi se da je u firmi ostalo pedeset i dvoje ljudi. Većina su portiri u praznim prostorijama, na različitim lokacijama u Gajdobri.

Konzorcijum fizičkih lica koji su činili Milorad Savić, Višnja Jerković i njen otac Mile Jerković sklopio je 27. maja 2007. godine ugovor sa Agencijom o kupovini „Jedinstva“. Mile Jerković, koji je u Srbiji privatizovao veliki broj preduzeća, danas je saradnik u procesu koji se vodi protiv Šarića. Višnja je u to vreme, kao dvadesetogodišnjakinja, već posedovala pet firmi.

Već tokom prve kontrole u julu 2008. godine, Agencija je imala primedbe na rad nove uprave: kasnila je uplata druge rate, a kontinuitet poslovanja bio je ugrožen zbog pada produktivnosti.

Prema izveštajima Agencije, da bi se izvršile obaveze iz kupoprodajnog ugovora o investiranju 23,5 miliona dinara kupljene su polovne mašine od Marije Jerković – druge ćerke Mileta Jerkovića, dok je ostala oprema kupljena od Jerkovićeve firme „Poljostroj“.

 

Prema Gušićevim rečima, ove investicije bile su način da „zamažu oči ljudima“, jer kupljene mašine nisu bile potrebne, dok je s druge strane veliki deo zatečene imovine – rasprodat.

Jovo Janjić je nekada u preduzeću bio električar, a sada kao portir čuva prazne silose. Janjić kaže da namere Jerkovića nisu bile da očuva, već da proda imovinu: „Prodali su prvo otpad, polovne traktore... Sve što su mogli rasprodali su“.

Uprkos kašnjenju i ugroženom kontinuitetu poslovanja, Agencija je kupcima produžavala rokove da ispune svoje obaveze sve do 13. maja 2009. godine, kada je novi vlasnik postao Šarićev advokat, Radovan Štrbac. Firma je već tada bila u ozbiljnim finansijskim problemima, a račun je bio blokiran godinu dana u kontinuitetu. Radnicima je kasnila isplata 14 plata iz vremena pre privatizacije.

Radovan Štrbac kaže za CINS da je Jerković, kojeg je takođe zastupao, bio u dugovima i da mu se žurilo da proda firmu. „Te 2009. godine, razgovaramo oko toga da to kupim ja, dakle ne Darko Šarić, nego ja. Tada sam mogao da kupim bilo koju od 30 (Jerkovićevih) firmi, jer čovek nije imao dinara, više nije mogao da se zadužuje.“

 

Mile Jerković tvrdi novinarima CINS-a da preduzeće ipak nije kupio Štrbac: „Nije on dao novac nego gospodin Šarić, a on ga je samo predao.” Jerković je, takođe, rekao da ne vidi ništa sporno u tome što je investirao u „Jedinstvo“ iz svojih drugih firmi.

Radnici „Jedinstva“ na ovaj period gledaju kao na vreme u kojem su se još nadali da bi stvari mogle da se promene na bolje. Gušić objašnjava da je Štrbac pokrenuo proizvodnju, počeo da isplaćuje plate, a i računi su bili odblokirani: „Počeli smo da radimo i neki, kao, bolji dani su počeli.”

Nade radnika prekinulo je hapšenje Štrpca 8. februara 2010. godine, zbog učestvovanja u pranju novca u okviru grupe Darka Šarića. Mesec dana kasnije, vođenje firme preuzima Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Dušan Gušić, predsednik sindikata AD „Jedinstva“, reorganizaciju vidi kao poslednji pokušaj da se izbegne bankrot (Foto: CINS)


„Kada su došli (predstavnici Direkcije), mi smo izgubili sva prava. Direkcija nama upravlja, međutim, nema nikakvih obaveza prema radnicima zato što nemaju fond za isplatu ličnih dohodaka, već je isplata trebalo da bude od naše robe, a mi robe nemamo”, kaže Gušić i dodaje da su mu u Direkciji rekli da rešavanje tog slučaja može potrajati godinama. Kaže da radnici plate nisu primili od decembra 2011. godine.

Ćeklić iz Direkcije smatra da ne bi bilo opravdano da država daje novac kako bi otplatila Šarićeve dugove: „A onda neko vreme pokušavate da održavate te firme i na kraju, kad to više ne možete, ona mora da ode u stečaj“.

To se i dogodilo 28. juna 2012. godine, kada je Privredni sud u Novom Sadu pokrenuo stečajni postupak nad „Jedinstvom”, a na mesto stečajnog upravnika postavljen je Nebojša Bajić. U toku je reorganizacija preduzeća i radi se procena vrednosti kapitala, rekao nam je Bajić.

Radnici se nadaju da će im, nakon reorganizacije, biti bolje, jer gore ne može. „Ako propadne plan reorganizacije, firma ide u bankrot“, predviđa Gušić.

Milan Beronja je u preduzeću već 34 godine, a do stečaja je radio kao traktorista. Zatekli smo ga kako sa psom obilazi dvorište u kojem se nalaze preostale mašine, garaža sa radionicom i prostorije za sezonske radnike. U kantini, u kojoj su se nekad hranili radnici, danas borave samo ptice koje su tu pronašle sklonište.

„Čitav život živim ovde. I žena mi je ovde radila. Ali od uvođenja stečaja kažu – jedan supružnik ide, drugi ostaje. I tako ona ode“, priča Beronja.

Dragan Pudar, nekadašnji zastupnik državnog kapitala u „Jedinstvu“, nije hteo da razgovara sa novinarima CINS-a.

http://www.youtube.com/watch?v=PnCPcqZxcfg

 

Urušavanje šampiona

 

Sa 4.000 hektara obradive površine, „Mitrosrem“ je jedno od većih poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini. Osim ratarstvom, proizvodnjom i preradom kukuruza, pšenice i repe, uzgaja i životinje, a u okviru preduzeća postoje i klanice.

Proizvodi AD Mitrosrema su osvojili brojne nagrade za svoj kvalitet na poljoprivrednim sajmovima (Foto: CINS)

U Direkciji preduzeća, na zidu kancelarije, izloženi su njihovi prepoznatljivi proizvodi: Corn flakes kukuruzne pahuljice, zelena kesa Palente sa likom plavokosog dečaka, smoki Jumbo flips, kao i pehari i medalje kojima su nekada nagrađivani za kvalitet proizvoda.

Međutim, članovi sindikata i dugogodišnji radnici „Mitrosrema“ pričaju da preduzeće danas radi značajno smanjenim kapacitetom. Broj radnika se u odnosu na period pre privatizacije smanjio sa 969 na 520 – koliko ih je bilo na kraju 2012. godine. Računi preduzeća su od 2010. sa kraćim prekidima blokirani, zbog čega se celokupno poslovanje odvija preko računa Veterinarske službe „Radinci“, koja je u vlasništvu „Mitrosrema“.

Stevan Jovanović, predsednik sindikata, kaže da su pogoni u funkciji, ali da u njih nije bilo ulaganja od kad je Direkcija preuzela upravljanje.

Preduzeće je, krajem decembra 2006. godine, kupio biznismen Zoran Ćopić. On je prošlog četvrtka, u Bosni i Hercegovini, osuđen na 4,5 godine zatvora zbog pranja novca za Darka Šarića. U Srbiji se protiv njega vodi pet postupaka zbog šverca cigareta, zloupotreba u privatizacijama i pranja novca. U intervjuu za CINS, sedam dana pred hapšenje, rekao je da mu Šarić nikada nije uplatio puni iznos za „Mitrosrem“, niti je preuzeo vlasništvo: „Oni su oduzeli moju firmu Darku Šariću“.

„Mitrosrem“ je prodat za nešto više od 15 miliona evra, isplaćenih u celosti, čime je Konzorcijum koji je predvodio Ćopić postao vlasnik 70% kapitala u “Mitrosremu”, uz obavezu da investira još 10 miliona evra u narednih pet godina.

Prema izveštajima Agencije za privatizaciju, u naredne dve godine usledilo je uzimanje velikog broja kredita, preuzimanje dugova i garancija za zaduženje drugih firmi.

Početkom jula 2009. godine, Ćopić ustupa svoj udeo u „Mitrosremu“ preduzeću „DTM relations“, iz Beograda. Iza ovog poslovnog dila je, kako se kasnije saznalo, stajao Šarić.

Stojan Jakovljević, predstavnik „Mitrosremove“ fabrike „Corn Produkt“, kaže da su u tom periodu dugovi smanjeni, a plate redovno isplaćivane.


Sredinom jula 2010. godine, Viši sud u Beogradu doneo je rešenje o privremenom oduzimanju Šarićeve imovine, čime je udeo firme „DTM relations” u „Mitrosremu“ – blokiran. Mesec dana kasnije, Agencija raskida Ugovor o prodaji „Mitrosrema“ sa preduzećem „DTM relations“ zbog neispunjenja ugovornih obaveza. Ćopić je uhapšen krajem aprila 2011. godine.

Kako kažu radnici „Mitrosrema“, u tom trenutku počinju njihove muke. Ostali su bez vlasnika, jer je formalni vlasnik – firma „DTM-relations“ – otišla pod stečaj, a njih je preuzela Direkcija.

Radnici „Mitrosrema“: Država treba da se založi da nam omogući da možemo da živimo od svog rada i od svoje proizvodnje” (Foto: CINS)

 

I to nije kraj problema koji su zadesili ovu firmu. U novembru 2010. godine, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede izvršila je eutanaziju 8.715 svinja „Mitrosrema“ zbog svinjske kuge, a mesec dana kasnije im je zbog dugova blokiran račun. Od Ministarstva poljoprivrede tražili su naknadu štete, koju su procenili na 98,4 miliona dinara, ali nakon skoro tri godine, novac im još nije isplaćen.

Kao jedan od načina izlaska iz teške situacije, radnici vide upravo poravnanje duga države. Jovanović kaže da im država nakon zaplene preduzeća 2010. godine nimalo nije pomogla i da je neophodno razrešiti status „Mitrosrema“: „Nismo državno preduzeće, iako je vlasnik 85% kapitala država, a zvanično i dalje stoji da je vlasnik firma 'DTM relations', koja više ne postoji“, objašnjava Jovanović i dodaje da zbog blokade računa ne mogu normalno da posluju, zbog čega mogu otići u stečaj.

Nakon donošenja rešenja o privremenom oduzimanju preduzeća od Šarića, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je na mesto zastupnika državnog kapitala postavila Budimira Mrdovića. Funkciju je obavljao do februara 2013, kada je Direkcija donela odluku da će sama obavljati te poslove, bez poveravanja fizičkim licima. Mrdović, koji je i dalje predsednik nadzornog odbora „Mitrosrema“, kaže da će biti jako teško popraviti stanje u preduzeću i da se iz blokade može izaći, ali uz veći angažman države.

Kako nam je rekao Ćeklić, biće izrađen elaborat i podzakonski akti koji bi trebalo da pomognu „Mitrosremu“.

 


Firme bez budućnosti

 

Osim „Mitrosremom“, Direkcija trenutno upravlja ugostiteljskim preduzećima „Putnik“ i „Vojvodina“, iz Novog Sada. Njih je, prema optužnici, početkom 2009. godine, privatizovao Šarić.

Dva meseca nakon rešenja o privremenom oduzimanju imovine, zbog velikih dugova je otvoren stečajni postupak nad „Palićem“. Od februara 2012, hotel „Prezident“, koji se nalazi na Paliću, kao i hoteli „Patria“ i „Bečki restoran”, koji se nalaze u Subotici, spremni su za prodaju, ali još bez uspeha.

Advokat Radovan Štrbac optužen da je pomagao Darku Šariću u pranju novca (Foto: Stevan Dojčinović)


Šarićevo preduzeće „Municipium S“ kupilo je, u martu 2008. godine, firmu „Forum-plasman“ iz Novog Sada, koja se bavi trgovinom na malo. Agencija za privatizaciju raskinula je, u aprilu 2010. godine, ugovor o prodaji „Forum-plasmana“.

Preduzeće više nema zaposlenih, a njime upravlja predstavnik Agencije. Dugovanja u 2010. godini nije bilo, a samo dve godine kasnije, ona su iznosila 1,65 miliona dinara.

 

„Mladi Borac“ iz Sonte, koji je vlasnik 1.600 hektara zemlje u Vojvodini, prema navodima optužnice, zakupio je Štrbac od države 2009. godine, u ime Darka Šarića, a danas njim upravlja Agencija za privatizaciju. Ovo preduzeće nalazi se u restrukturiranju.


„Bratstvo“ iz Preševa, još jedna od Šarićevih bivših firmi, koja se zvanično bavi trgovinom na malo, takođe se danas nalazi u lošoj situaciji. Nju je država preuzela od Šarića maja 2012. godine, a Ćeklić iz Direkcije kaže da je ovo preduzeće u nezavidnoj situaciji zbog velikih dugova i da opstaje tako što iznajmljuje svoju imovinu.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite