Na sednici Komiteta eksperata za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma Saveta Evrope – MONEYVAL, u aprilu ove godine, istaknuto je i da tela, kao što je Uprava za sprečavanje pranja novca u Srbiji, nemaju ovlašćenja da traže podatke od banaka bez sumnje na pranje novca, finansiranje terorizma i druga uvezana dela.
Napomenuto je i da neprofitni sektor treba uključiti u procenu rizika od finansiranja terorizma na dobrovoljnoj osnovi, a ne korišćenjem formalnih ovlašćenja koje ima Uprava za sprečavanje pranja novca.
Celo saopštenje organizacija civilnog društva povodom ovog slučaja možete pročitati ovde.
Podsetimo, na spisku koji se u javnosti pojavio u julu prošle godine, između ostalih, našli su se Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Novosadska novinarska škola, magazin Nova ekonomija. Na spisku su još bili i novinarska udruženja Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS), novinari Branko Čečen, Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović i Vukašin Obradović, advokat Ivan Ninić kao i brojne nevladine organizacije.
Na zloupotrebe u ovom slučaju su već upozorili Specijalni izvestioci za ljudska prava Ujedinjenih nacija, kao i Radna grupa za finansijsku akciju (FATF).
Kako je pisao portal Raskrikavanje, Ministarstvo finansija, u čijoj se nadležnosti nalazi Uprava za sprečavanje pranja novca, je traženje podataka od banaka predstavilo kao deo „strateške analize“ čiji je cilj da pomogne Upravi „da bolje razumeju rizike u sistemu Srbije i podrže kapacitete za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma“.
Oni su tvrdili da organizacije nisu na listu dospele slučajno, već se birao reprezentativni uzorak tako da najveći deo čine organizacije sa najvećim prihodima i organizacije kojima donacije iz inostranstva čine više od polovine prihoda.
Ostavi komentar