06 Decembar 2018, 09:06

Komentari (0)

Funkcioneri: I dalje najviše najblažih mera za neodgovorne funkcionere

Protiv premijerke Ane Brnabić i osam ministara Vlade, Agencija za borbu protiv korupcije je pokretala postupke zbog sumnje u kršenje Zakona o Agenciji, a u slučaju njih sedam je to i potvrđeno pokazuje istraživanje CINS-a koji je sačinio jedinstvenu bazu sa preko 2.700 postupaka pokrenutih protiv funkcionera širom Srbije

Pišu: Anđela Milivojević, Bojana Bosanac, Teodora Ćurčić

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Stan u Beogradu, šest automobila, oko 1.700 kvadratnih metara nekretnina na teritoriji opštine Brus i nekoliko parcela duplo veće površine, godinama su u vlasništvu naprednjaka Milutina Jeličića, predsednika opštine Brus, i njegove supruge.

Jeličić je vlasnik i preduzeća Panikop iz Beograda u kome je tek početkom novembra 2018. preneo upravljačka prava, iako je to morao da uradi još 2010. godine – kada je stupio na snagu Zakon o Agenciji.

Agencija za borbu protiv korupcije je protiv njega podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu u maju 2018, jer nije prijavio sve podatke o imovini, iako je po Zakonu o Agenciji bio u obavezi.

Prvi čovek opštine Brus u žižu javnosti je dospeo zbog slučaja „kafana na Pančićevom vrhu“. Prema pisanju BIRN-a, krajem jula Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo je krivičnu prijavu protiv Jeličića zbog sumnje da je u dogovoru sa Snežanom Mitković, investitorkom nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika, posredovao i trgovao svojim uticajem dajući nalog službenom licu da falsifikuje službene isprave.

Jeličić, koji nije želeo da razgovara sa novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), je jedan od četiri funkcionera protiv kojih je Agencija u prvih 10 meseci ove godine podnela krivične prijave zbog sumnje da su imali nameru da prikriju svoju imovinu.

 

U samoj Narodnoj skupštini ove odluke Agencije nisu od naročitog značaja, jer da jesu one bi bile uzete u obzir pri odlučivanju o tome ko može da bude član Vlade i da li nekoga treba razrešiti sa tog mesta zbog počinjenog prekršaja

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija 

Foto: Medija centar

Prijava je podneta i protiv Dragana Budujkića, zbog sumnje da je kao odbornik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Opštine Kladovo, funkcije na kojoj je bio do 2016, sakrio imovinu.

„Ja ništa nisam stekao, imam dva kredita sa kojima jedva izlazim na kraj. Ni hemijsku nisam kupio sebi dok sam bio u Opštini. Na posao sam išao svojim kolima i nikad nisam zloupotrebljavao službena kola”, rekao je Budujkić za CINS.

Pre ovog postupka, koji je u toku pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Negotinu, Budujkić je od Agencije dobio meru upozorenja i prekršajnu prijavu, koje je u razgovoru sa novinarima objasnio svojim neznanjem, jer je u politiku došao iz zdravstva.

U 2018. krivične prijave podnete su i protiv Gordane Radosavljević, nekadašnje pomoćnice ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i protiv Stevana Dželatovića, bivšeg direktora Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica iz Despotovca. Prijava protiv Dželatovića je odbačena.

Baza „Postupci protiv funkcionera“, koju je CINS objavio, pokazuje da je Agencija od svog postojanja, 2010, do novembra 2018. tužilaštvima širom zemlje uputila krivične prijave protiv 81 funkcionera. Među njima su jedna aktuelna ministarka u Vladi Srbije, nekoliko sadašnjih i bivših narodnih poslanika, gradonačelnici i predsednici opština, ali i sudije i dekani fakulteta.

Krivične prijave su samo deo od ukupno 2.766 postupaka koje je Agencije pokrenula u cilju kontrole imovine i prihoda funkcionera i sprečavanja sukoba interesa.


Najčešće najblaže kazne


Baza pokazuje da je Agencija najviše sklona izricanju najblaže mere upozorenja – ukupno 1.839 mera upozorenja su dobili funkcioneri u osmogodišnjem periodu, neki od njih i više puta, na različitim funkcijama, poput ministra finansija Siniše Malog. Najčešći razlog mere upozorenja je kašnjenje sa izveštajima o imovini i prihodima, ali i neprijavljivanje imovine, neprenošenjе upravljačkih prava, sukob interesa i drugo.

„Na individualnom nivou, mera upozorenja može imati nekog efekta ukoliko isti funkcioner ne ponovi taj ili drugi vid kršenja zakona u kasnijem svom radu. Međutim, problem sa izricanjem takvih mera jeste to što one ostaju nepoznate drugim funkcionerima, ne objavljuju se, i samim tim gubi se mogućnost da se i na njih utiče da manje krše zakon”, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

 

Kašnjenje u slanju izveštaja o imovini, kršenje zabrane vršenja druge funkcije ili neprenošenje upravljačkih prava u firmi, najčešći su osnov prekršajnih prijava koje je Agencija odlučila da podnese u 746 slučajeva.

Za utvrđeni prekršaj funkcioner može biti kažnjen novčanom kaznom od 50 do 150 hiljada dinara, ali podaci pokazuju da se značajan broj postupaka završi novčanim kaznama po zakonskom minimumu, opomenom ili zastarom, između ostalog jer sud nije mogao da pronađe funkcionere i uruči im pozive za ročište.

Zbog nepotpunih podataka koje su novinari CINS-a dobili od Agencije, kao i specifičnog načina pretraživanja podataka u Prekršajnom sudu u Beogradu, ishodi dela prekršajnih postupaka koji se nalaze u bazi CINS-a nisu do kraja poznati.

 



Međutim, Agencija ima i druge načine da kazni neodgovorne funkcionere.

Meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona izrekla je 328 puta, a uz nju Agencija na sajtu, u Službenom glasniku i u drugim sredstvima informisanja objavljuje koji je funkcioner i na koji način prekršio zakon. Na neke mere žalba je u toku.

Nenadić smatra da je ovaj vid pritiska nedovoljan:

„Agencija bi svakako mogla da da znatno veći publicitet svojim odlukama, a to čini samo sporadično. U drugom delu stvar je do same javnosti, koliko će mediji propratiti to što je objavljeno. U trećem koraku, pokazalo se makar do sada, da u mnogim slučajevima te mere ostaju bez efekata dok god postoji politička podrška za samog funkcionera. A u onim situacijama kada je to iz nekog razloga politički pogodno onda se odluke Agencije koriste kao jedan od razloga za razrešenje”.

 

Rekorder po broju mera upozorenja među ministrima

Rekorder po broju mera upozorenja

Ministar finansija Siniša Mali dobio je tri mere upozorenja zbog kašnjenja sa slanjem izveštaja, ali i zbog toga što nije prijavio svu imovinu niti je preneo upravljačka prava u tadašnjoj firmi.

Mali nije odgovorio na pitanja CINS-a do dana objavljivanja ovog teksta.

Foto: Nenad Petrović, BETA

Zbog sukoba interesa Agencija je tražila razrešenje 204 funkcionera, odnosno davala je neobavezujući predlog institucijama u kojim rade da ih smene. Za neke od predloga žalba je u toku. Razlozi za predlog za razrešenje su, između ostalih, nepotizam prilikom zapošaljavanja užih članova porodice i drugih rođaka, ili na primer dodela novca sopstvenoj firmi iz budžeta opštine.

Među funkcionerima koju su dobili preporuku za razrešenje ima i onih koji su tu meru dobili dva puta.

Biljana Nikolić, direktorka Doma zdravlja Ub, prvu preporuku za razrešenje dobila je 2017. jer je zaposlila svog sina Aleksandra prvo kao pripravnika a potom na određeno vreme, a 2018. preporuka joj je ponovo izrečena jer je, nakon konkursa na kome su četiri kandidata ispunjavala uslove ponovo zaposlila svog sina, ovog puta na neodređeno vreme. Oba puta je propustila da o potencijalnom sukobu interesa obavesti Agenciju. Postupak po žalbi za drugu meru upozorenja je i dalje u toku. Nikolić se i dalje nalazi na mestu direktorke Doma zdravlja i odbila je da o ovome priča sa novinarima CINS-a.

Podaci do kojih je CINS došao pokazuju da ne poštuju sve institucije preporuke za razrešenje.

Nenadić kaže da na odluke o razrešenju utiče to što Agencija nema ovlašćenja da naredi nekom organu da razreši funkcionera, ali da je to i stvar političke volje.

 

Ranije kršili zakon, danas ministri u Vladi

 

Protiv devet od 22 člana Vlade Srbije Agencija za borbu protiv korupcije je pokretala postupke zbog sumnje da su prekršili Zakon o Agenciji, a kod njih sedam je kršenje zakona i utvrđeno, pokazuje baza podataka o postupcima protiv javnih funkcionera CINS-a.

Premijerka Ana Brnabić i tri ministra dobili su mere upozorenja zbog problema sa podacima u njihovim izveštajima o imovini.

Brnabić je meru upozorenja dobila u martu 2018. godine zbog toga što je propustila da prijavi da poseduje određene parcele na ostrvu Krk u Hrvatskoj, koje je stekla nakon ostavinskog postupka. U odgovoru za CINS navela da je zbog ove mere uložila tužbu Upravnom sudu u maju 2018, a taj postupak je i dalje u toku.

„Nisam povredila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer sam uredno prijavila svoju imovinu. Svakako, poštujem rad nezavisnih i sudskih institucija i povinovaću se bilo kakvoj odluci Agencije i Upravnog suda”, odgovorila je premijerka Brnabić CINS-u.

 

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije

Ana Brnabić nije želela da komentariše postupke drugih članova Vlade. Time bi, smatra, prekršila pretpostavku nevinosti i vladavine prava.

Foto: www.srbija.gov.rs

Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja i Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dobili su mere upozorenja 2015. godine, jer su kasnili sa slanjem izveštaja o imovini. Vukosavljević je tada radio u Sekretarijatu za kulturu Gradske uprave grada Beograda, a Nedimović je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice.

Nedimović kaže da te 2015. godine nije podneo izveštaj o imovini jer je zaboravio, ali da od tada svaki put podnosi, čini mu se i do tri meseca unapred.

„Mislim da je za nosioce najviših funkcija neophodno da zbog javnosti i javnih sredstava kojima upravljaju, da je neophodno da se zna”, rekao je Nedimović komentarišući značaj Zakona o Agenciji.

Vladan Vukosavljević nije želeo da komentariše postupak koji je protiv njega pokrenula Agencija.

Rekorder po broju mera upozorenja je ministar finansija Siniša Mali, koji je dobio tri zbog kašnjenja sa slanjem izveštaja, ali i zbog toga što nije prijavio svu imovinu niti je preneo upravljačka prava u tadašnjoj firmi. Pored toga 2016. godine zbog sumnje u pranje novca Agencija je izveštaj o kontroli imovine i prihoda Malog poslala i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je prijavu odbacilo a deo predmeta je prosleđen i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Mali je na kraju platio 200.000 dinara u humanitarne svrhe pa je postupak obustavljen. U pitanju je zakonska mogućnost primene oportuniteta kojim tužilaštvo, nakon što se nagodi sa osumnjičenim i on ispuni obaveze, odbacuje krivičnu prijavu.

Mali nije odgovorio na pitanja CINS-a do dana objavljivanja ovog teksta.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, je jedina aktuelna ministarka u Vladi protiv koje je Agencija podnela krivičnu prijavu. Postupak, zbog sumnje da je Đukić Dejanović skrivala informacije o vlasništvu nad stanom, traje od 2014. godine pred Osnovnim tužilaštvom u Kragujevcu. Ministarka je saslušana, ali istraga i dalje traje.

Đukić Dejanovič kaže da je suština te prijave stan koji je prodala mnogo pre nego što je ušla u politiku.

„Kompletnu dokumentaciju, na sve okolnosti koje su od mene tražene, sam dostavila i zaista mislim da nemam šta više tu da dodam. Na svaki element sam imala dokazni materijal koji je opovrgavao zapravo sadržaje same te krivične prijave”, rekla je za CINS.

U međuvremenu, Dejanović je kažnjena sa 100 hiljada dinara jer je Agencija 2013. godine podnela prekršajnu prijavu. Kao razlog za ovu prijavu navela je kašnjenje službe Ministastva zdravlja, na čijem čelu je tada bila, da dostavi Agenciji određene podatke koji nisu imali veze sa njenom imovinom.

 

Ja ništa nisam stekao, imam dva kredita sa kojima jedva izlazim na kraj. Ni hemijsku nisam kupio sebi dok sam bio u Opštini.

Dragan Budujkić, nekadašnji odbornik SNS-a u Skupštini Opštine Kladovo

Prekršajna prijava podneta je i protiv Zorane Mihajlović, ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 2014. godine, zbog toga što nije prijavila bitne promene u imovini, ali je proces protiv nje zastareo 2016. Sa po 50 hiljada dinara Prekršajni sud u Beogradu kaznio je Branka Ružića, ministra državne uprave i lokalne samouprave, koji je kasnio sa slanjem izveštaja o imovini, i Gorana Kneževića, ministra privrede, koji nije prijavio bitne promene o imovini.

„U mom konkretnom slučaju mere nisu do kraja bile opravdane, niti od prevelikog uticaja, budući da ja, kao odgovoran građanin, svoje obaveze izvršavam u zakonskim rokovima i poštujem rad i mere Agencije”, rekao je Ružić za CINS i dodao da smatra da Agencija ima važnu društvenu ulogu.

Imovinom Aleksandra Vulina, ministra odbrane, bavilo se Tužilaštvo za organizovani kriminal 2015. godine na osnovu izveštaja Agencije. Ovaj postupak je obustavljen jer nije bilo dokaza da je izvršeno krivično delo.

Do objave ovog teksta CINS nije dobio odgovore od Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina.

Predsednica Vlade Ana Brnabić nije želela da komentariše postupke drugih članova Vlade. Time bi, smatra, prekršila pretpostavku nevinosti i vladavine prava, odnosno rizik da bi uticala na načelo podele vlasti odnosno nezavisnost sudstva.

Aktuelni ministri nisu jedini koji su kršili Zakon o Agenciji – postupci su pokretani protiv 10 ministara iz nekoliko prethodnih Vlada.

Najblažu meru upozorenja dobilo je njih pet: dva bivša ministra kulture Ivan Tasovac i Bratislav Petković, Alisa Marić kao ministarka omladine i sporta, Ivan Mrkić dok je vodio Ministarstvo spoljnih poslova i Tomislav Jovanović dok je bio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 

Nikola Selaković, generalni sekretar Aleksandra Vučića

Nikola Selaković, generalni sekretar Aleksandra Vučića

Selakoviću je 2014. godine kao ministru pravde izrečena preporuka za razrešenje zbog sukoba interesa. Žalio se Odboru Agencije koji nikada nije doneo konačnu odluku u ovom slučaju.
Danas se nalazi na poziciji generalnog sekretara predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Foto: mpravde.gov.rs

Početkom 2012, dok je bio na čelu Ministarstva kulture, Predrag Marković je sopstvenoj firmi „Stubovi kulture - Vreme kulture” dodelio preko 1,1 milion dinara iz budžeta Ministarstva. Agencija mu je sledeće godine izrekla javnu meru odluke o povredi zakona, a odluku Ministarstva i sporni ugovor proglasila ništavim.

Ista mera izrečena je i Mlađanu Dinkiću, nekadašnjem ministru finansija i privrede, jer se zaposlio kao direktor u firmi MD solutions bez saglasnosti Agencije i pre isteka dve godine od odlaska sa funkcije, predviđenih Zakonom o Agenciji. Na ovu odluku se Dinkić žalio, pa je Odbor Agencije postupak vratio na ponovno odlučivanje. Iako piše da je rešenje Agencije konačno, na sajtu Agencije nije moguće videti šta je bilo nakon odluke Odbora.

Agencija je vodila postupak i protiv Zorana Stankovića, bivšeg ministra zdravlja i 2013. mu izrekla javno objavljivanje odluke o povredi zakona zbog toga što je, tokom učešća na sastanku ministara zdravlja Saveta Evrope, u izjavi datoj medijima, promovisao ideju regionalizacije Srbije koja je bila deo političkog programa stranke Ujedinjeni regioni Srbije, na čijoj izbornoj listi se nalazio kao kandidat za predsednika Srbije. Stanković se žalio Odboru Agencije i odluka je ukinuta nekoliko meseci kasnije.

Krajem 2014. Agencija je nekadašnjem ministru pravde Nikoli Selakoviću izrekla preporuku za razrešenje sa te funkcije zbog sukoba interesa. Selaković se žalio Odboru Agencije koji nikada nije doneo konačnu odluku u ovom slučaju pa je postupak zvanično i dalje u toku. Selaković je danas generalni sekretar predsednika Republike Aleksandra Vučića.

U slučaju Dragana Šutanovca, nekadašnjeg ministra odbrane, podneta je krivična prijava 2012. ali je pravosnažno oslobođen nakon suđenja.

„U samoj Narodnoj skupštini ove odluke Agencije nisu od naročitog značaja, jer da jesu one bi bile uzete u obzir pri odlučivanju o tome ko može da bude član Vlade i da li nekoga treba razrešiti sa tog mesta zbog počinjenog prekršaja“, objasnio je Nemanja Nenadić komentarišući postupke koje je Agencija pokretala protiv aktuelnih ili bivših ministara.

 


Više od polovine krivičnih prijava odbačeno


 

Tužilaštva u Srbiji najčešće odbacuju krivične prijave protiv funkcionera podnete zbog neprijavljivanja imovine, pokazuju podaci do kojih je došao CINS analizirajući ishode 81 krivične prijave podnete od 2010. godine do novembra 2018.

Ukupno 24 krivične prijave su odbačene kao neosnovane, dok je u 19 slučajeva postupak rešen primenom oportuniteta, što znači da je funkcionerima naloženo da uplate određene sume novca, na primer u humanitarne svrhe, nakon čega su prijave odbačene.

Iznosi uplaćivani po ovom osnovu kretali su se od 30 do 300 hiljada dinara i često su niži od mesečnih primanja funkcionera.

Sa druge strane, ukoliko sud utvrdi da je funkcioner sakrio ili dao lažne podatke o imovini, može biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Osuda za ovo krivično delo znači i otkaz sa radnog mesta i zabrana dolaska na javnu funkciju 10 godina. 

Podaci baze „Postupci protiv funkcionera” pokazuju da je veoma mali broj krivičnih prijava rešen pred sudom – ukupno 15.


U 10 slučajeva sudovi u Srbiji izrekli su osuđujuće presude: među njima dvojici bivših narodnih poslanika – Momčilu Duvnjaku, poslaniku Srpske radikalne stranke, i Radoslavu Mojsiloviću, predstavniku Nove Srbije, kao i bivšem predsedniku opštine Mladenovac Dejanu Čokiću i Nebojši Janićijeviću, članu Upravnog odbora Železnica Srbije

Dva funkcionera kažnjena su kućnim zatvorom, uz nošenje nanogvice, dok su svi ostali dobili uslovne kazne pa do danas nijedan funkcioner koji je nakon krivične prijave i osuđen, nije otišao u zatvor.

Krivične prijave i druga dokumenta iz krivičnih postupaka nalaze se u bazi: funkcioneri.cins.rs.

Pet funkcionera je na sudu oslobođeno optužbi za kršenje Zakona o Agenciji. Pored Dragana Šutanovca, oslobođen je i bivši narodni poslanik Dragan Tomić, nekadašnji državni sekretari u Ministarstvu omladine i sporta i Ministarstvu privrede, Predrag Peruničić i Aleksandar Živković, kao i Snežana Paralidis, bivša članica Veća gradske opštine Crveni Krst iz Niša.

Skoro četvrtina krivičnih prijava i dalje nije rešena, a neke od njih podnete su čak 2013. i 2014. godine, kao što je to u slučaju ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović ili narodnog poslanika Gorana Ješića.


 

 

 


Ovaj članak finansiran je grantom Američkog Stejt departmenta. Mišljenja, nalazi i zaključci navedeni ovde pripadaju autorima i ne oslikavaju nužno stavove Američkog Stejt departmenta.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS